Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.301
Nastavak teksta.
Naravno da ne bi bilo pravedno da naše spasenje zavisi od bilo čega drugoga nego od ličnog pokoravanja naše volje duhu ljubavi i dobrote i odupiranju grehu u trenucima iskušenja. A umesto da se ljudi bore protiv greha, oni vode borbe na potpuno pogresnom planu koji nemaju veze sa pitanjem dobra i zla, i tako samo zavaravaju sebe raznim psiholoskim efektima kao što su ikone, brojanice itd.
Zapazite ovo:
"Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednome, kriv je za sve. Jer onaj koji je rekao: ne čini preljube, rekao je i: ne ubij. Ako dakle ne učiniš preljube a ubiješ, postao si prestupnik zakona. Tako govorite i tako tvorite kao oni koji će zakonom slobode biti suđeni. ... Ti veruješ da je jedan Bog; dobro činiš; i đavoli veruju i dršću. Ali hoćeš li razumeti, o čoveče sujetni! da je vera bez dela mrtva?" (Jakov 2,10-20)
Zapovesti gledaju na srce - na stanje u kojem se nalazimo, a to znači da se ne može govoriti o lakšim i težim zapovestima, jer sam čovek nema moć da svoje srce uskladi sa zahtevima zakona.
Apostol Pavle kaže:
"Ja znam da dobro ne živi u meni, to jest u telu mojemu. Jer hteti imam u sebi, ali učiniti ne nalazim. Jer dobro što hoću ne činim, nego zlo što neću ono činim. ... Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove?" (Rimljanima 7, 18-19.24)
Takodje, Pismo kaže:
"Može li Etiopljanin promeniti kožu svoju ili ris šare svoje? Možete li vi činiti dobro naučivši se činiti zlo?" (Jeremija 13,23)
Takodje se to jasno vidi iz Isusovih reči kada mu učenici postavljaju pitanje:
"Ko se dakle može spasti?
A Isus pogledavši na njih reče: Ljudima je nemoguće, ali nije Bogu: jer je sve moguće Bogu." (Marko 10,26-27)
Dakle spasenje ne zavisi od klanjanja ikonama.
Naravno da ne bi bilo pravedno da naše spasenje zavisi od bilo čega drugoga nego od ličnog pokoravanja naše volje duhu ljubavi i dobrote i odupiranju grehu u trenucima iskušenja. A umesto da se ljudi bore protiv greha, oni vode borbe na potpuno pogresnom planu koji nemaju veze sa pitanjem dobra i zla, i tako samo zavaravaju sebe raznim psiholoskim efektima kao što su ikone, brojanice itd.
Zapazite ovo:
"Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednome, kriv je za sve. Jer onaj koji je rekao: ne čini preljube, rekao je i: ne ubij. Ako dakle ne učiniš preljube a ubiješ, postao si prestupnik zakona. Tako govorite i tako tvorite kao oni koji će zakonom slobode biti suđeni. ... Ti veruješ da je jedan Bog; dobro činiš; i đavoli veruju i dršću. Ali hoćeš li razumeti, o čoveče sujetni! da je vera bez dela mrtva?" (Jakov 2,10-20)
Zapovesti gledaju na srce - na stanje u kojem se nalazimo, a to znači da se ne može govoriti o lakšim i težim zapovestima, jer sam čovek nema moć da svoje srce uskladi sa zahtevima zakona.
Apostol Pavle kaže:
"Ja znam da dobro ne živi u meni, to jest u telu mojemu. Jer hteti imam u sebi, ali učiniti ne nalazim. Jer dobro što hoću ne činim, nego zlo što neću ono činim. ... Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove?" (Rimljanima 7, 18-19.24)
Takodje, Pismo kaže:
"Može li Etiopljanin promeniti kožu svoju ili ris šare svoje? Možete li vi činiti dobro naučivši se činiti zlo?" (Jeremija 13,23)
Takodje se to jasno vidi iz Isusovih reči kada mu učenici postavljaju pitanje:
"Ko se dakle može spasti?
A Isus pogledavši na njih reče: Ljudima je nemoguće, ali nije Bogu: jer je sve moguće Bogu." (Marko 10,26-27)
Dakle spasenje ne zavisi od klanjanja ikonama.