Bolesti i poremećaji rada organa za varenje - Gastritis, čir...

[Golden red]

Kako se rešiti žgaravice?

Kako se rešiti žgaravice?






Od leptirića u stomaku pre nekog javnog obraćanja, do čira koji „proradi“ kad god se jako iznervirate sve ukazuje da je zdravlje organa za varenje tesno povezano s našim emocijama.

​

​

Gastroezofagalni refluks ili vraćanje želudačne kiseline u jednjak je još jedna moguća posledica te povezanosti. Doduše, iako stres može pojačati simptome te bolesti, on nije glavni uzrok hronične žgaravice.

Štaviše, on nije uzrok ni čira na želucu kog zapravo izazivaju bakterijske infekcije, niti bolesti creva (pritajene upale). Nesporno je, međutim, da on sve simptome dodatno pojačava.

U istraživanjima, najveći broj ljudi koji su patili od gorušice osećalo je simptome neposredno posle stresnih situacija. Problem je u tome što nijedna od tih studija nije pronašla vezu između stresa i količine stomačne kiseline u jednjaku koja je pravi uzrok bola u takvim slučajevima.

Jedno od objašnjenja je da ljudi pod stresom postaju osetljiviji, pa fizički simptomi koji ih u normalnim okolnostima ne bi mučili postaju nepodnošljivi u napetim situacijama. Neki stručnjaci smatraju da stres može podstaći aktivnost u pojedinim delovima mozga zbog čega ljudi postaju osetljiviji na bol.

Zato nivo kiseline možda i nije viši kod ljudi pod stresom nego kod bezbrižnih, ali im svaka njena kap može doneti daleko više muke. Takođe, dokazano je da kod takvih ljudi postoji niži nivo prostaglandina, supstance koja podstiče formiranje zaštitnog filma u želcu koji ga štiti od kiseline. Neki lekovi poput ibuprofena i drugih antiinflamatornih lekova mogu izazvati pad prostaglandina.

Kako smanjiti stres?

​

​

Smanjivanje izloženosti stresu može pomoći u ublažavanju simptoma žgaravice i drugih stomačnih tegoba, ali je to lakše reći, nego učiniti.

Međutim, ukoliko svakodnevno budete vežbali, sigurno nećete pogrešiti. Jednostavno, svakog dana šetajte sat vremena ili radite jednostavne vežbe i efekti stresa biće mnogo manje primetni.

Pomaže i bavljenje umetničkim veštinama, pisanje, slikanje i sviranje. Naravno, uvek je preporučljivo porazgovarati sa psihologom ili dobrim prijateljem, posle čega ćete se osećati mnogo bolje.

Zdrave navike su veoma važne za borbu protiv stresa. Dakle, trebalo bi da zaboravite na cigarete, alkohol i kofein. Ako ste pod stresom, trebalo bi da izbegnete „okidače” gorušice poput čokolade, citrusa, sokova, paradajza, začinjene i masne hrane, punomasnih mlečnih prerađevina i peperminta.

Svaki obrok treba da pojedete na miru i, po mogućnosti, uz neku opuštajuću muziku. Pomaže i češće unošenje manjih obroka. Nemojte ići u krevet odmah posle jela, a kada pođete na spavanje, držite glavu na nešto podignutijem uzglavlju.





Izvor: B92

 

[crvendac_011]

Želudac gori od masne hrane

Želudac gori od masne hrane

Od dispepsije i refluksne bolesti u Srbiji boluje 40 odsto odraslih. Pogrešno lečenje ili zanemarivanje simptoma može da dovede do čira, pa i karcinoma


Dr Miodrag Krstić na radnom mestu

Svaka druga odrasla osoba najmanje dva puta nedeljno oseća bol, pečenje u želucu i gorušicu. To su simptomi dvaju najučestalijih gastroenteroloških oboljenja: dispepsije i refluksne bolesti. Od ovih bolesti u Srbiji boluje 40 odsto ljudi. Ako se na vreme ne prepoznaju ili se ne leče pravilno, mogu da dovedu do čira ili do raka želuca i jednjaka.
Razlozi ovih široko rasprostranjenih bolesti su loša, ishrana puna masnoća, obilni obroci sa previše crvenog mesa, a premalo ribe, začinjena i preslana hrana, alkohol, pušenje i premalo fizičke aktivnosti. Jedan od razloga dispepsije je i sve češća upotreba nesteroidnih antiimflamatornih lekova protiv bolova, koji mogu da oštete želudac ili neki drugi digestivni deo.

Ipak, mastan i obilan obrok, cigareta ili kafa posle jela najčešći su razlozi tegoba u trbuhu. A kad se trbuh naduje i pojavi užaren bol u predelu želuca i jednjaka, uvek su, u gotovo svakoj kućnoj apoteci, pri ruci lekovi koji sprečavaju lučenje želudačne kiseline. Iz Gastroenterološke sekcije Srpskog lekarskog društva upozoravaju da polovina pacijenata sa ovakvim tegobama na svoju ruku pije tablete. Njima zaustavljaju bol i lučenje kiseline, sve do narednog obroka i tako ukrug.

Samolečenje, u ovom slučaju, prema rečima profesora dr Miodraga Krstića, gastroenterologa iz Kliničkog centra Srbije, nije najbolje rešenje:

- Antacidi koji su najčešće prva pomoć u slučajevima gorušice, vrlo brzo vezuju stvorenu kiselinu, i olakšavaju tegobe. Ali oni nemaju sposobnost da spreče ponovno lučenje kiseline. Prvo što savetujemo pacijentima sa ovim tegobama jeste promena životnih navika, načina ishrane, i izbegavanje svih faktora koji podstiču razvoj i ponavljanje bolesti.
Tek se, ako ove mere ne zaustave ponavljanje tegoba, propisuju lekovi, najčešće H2 blokatori (među koje spada i široko popularni "ranisan"). Njihova mana je što deluju na samo jedan stimulus, histamin, na lučenje kiseline.

Najnovija, možda nauspešnija farmakološka terapija su inhibitori protonske pumpe (IPP). Profesor dr Nikola Milinić, gastroeneterolog iz Kliničko bolničkog centra "Bežanijska kosa", objašnjava kako oni deluju:

- Inhibitori blokiraju lučenje kiseline bez obzira na stimulus koji je podstakao ćeliju da luči kiselinu. To je njihova velika prednost jer mogu gotovo ceo dan da sprečavaju lučenje kiseline.
Jedna tableta sprečava lučenje 70 odsto kiseline. Pre nego što se pristupi ovoj terapiji, mora jasno da se utvrdi da li je glavni uzrok tegoba vraćanje kiseline u jednjak.
Ovakvo lečenje ima veoma dobre efekte kod pacijenata kojima se refluksna bolest manifestuje astmom koja ne može uspešno da se kontroliše. Razlog ove astme je, prema rečima profesora Milinića, u česticama kiseline koja se luči iz želuca, zatim udišu, i tako nadražuju bronhijalno stablo. Kad se uključe inhibitori, i kontrola astme je uspešnija.

Za osam nedelja terapije ovi lekovi se daju o trošku zdravstvenog osiguranja, pod uslovom da je dijagnostifikovana refluksna bolest:

- Ovi lekovi nisu, prema postojećim zabludama, isuviše jaki za korišćenje, i njihova upotreba nije ograničena na mesec ili dva. Oni mogu da se koriste dovoljno dugo koliko postoji indikacija za njihovu upotrebu. A postoje istraživanja koja pokazuju da se oni mogu piti i do pet godina kontinuirano - objašnjava profesor Milinić.

Naši sagovornici upozoravaju da je, osim pogrešnog lečenja, i zanemarivanje ovih bolesti opasno:

- Ako neko ima gorušicu više od tri puta nedeljno već dvadeset godina, ima petnaest puta veći rizik da oboli od raka jednjaka - upozorava prof. Milinić - Karcinom želuca, na primer, može da se manifestuje čirom. Ako neko, na svoju ruku leči čir, neće imati tegobe, jer je zalečen lekovima. Ali tako se prikrivaju tragovi mnogo teže bolesti.

BEZ CRVENOG MESA I CIGARETA

* Crveno meso ne treba jesti više od dva puta nedeljno
* Dnevno su dozvoljena do dva pića za muškarce, jedno za žene
* Ne piti više od tri šoljice kafe na dan
* Jesti najmanje 600 gr svežeg voća i povrća dnevno, izbegavajući citrusno voće
* Prestati sa pušenjem
* Kod povećanja lučenja kiseline, treba progutati pljuvačku nekoliko puta, jer ona neutrališe kiselinu
* Ne zatežite kaiš posle jela, jer se tako hrana iz želuca vraća u jednjak

UPOZORAVAJUĆI ZNACI

Profesor dr Nikola Milinić objašnjava koji su to upozoravajući znaci koji ukazuju na dispepsiju i zahtevaju hitno lečenje kod gastroenterologa: - To su naglo nastala anemija usled krvarenja iz digestivnog trakta, gubitak telesne težine više od pet odsto tokom deset dana, konstantno povraćanje tokom deset dana, otežano gutanje i postojanje promene u trbuhu koja može da se napipa ili se vidi na ultrazvuku.

Izvor: Večernje novosti

 

[crvendac_011]

Helikobakteriju moguće izlečiti za nedelju dana

Helikobakteriju moguće izlečiti za nedelju dana

Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da bacil Helikobakter pilori, koji se može eliminisati sedmodnevnom terapijom, u želucu nosi između 50 i 60 odsto ljudi srednje generacije u svetu


Bacil Helikobakter pilori - Foto: Tanjug

BEOGRAD - Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da bacil Helikobakter pilori, koji se može eliminisati sedmodnevnom terapijom, u želucu nosi između 50 i 60 odsto ljudi srednje generacije u svetu.

Bakterija je uzročnik pojave čira na dvanaestopalačnom crevu u više od 95 odsto slučajeva obolelih, a uzrokuje i čir na želudcu u čak kod više od 75 odsto ljudi. Stručnjaci SZO procenjuju da samo u zapadnoj Evropi od čira na dvanaestopalačnom crevu, želudcu i karcinoma na želucu boluje oko 260 miliona ljudi.

Gastroenterolog Kliničkog centra Srbije (KCS) prof. dr Tomica Milosavljević kaže da se Helikobakterija prenosi poput bolesti prljavih ruku, te je ima više u sredinama sa nižim socioekonomskim razvojem. On je dodao da je njena učestalost veća na južnoj hemisferi - u jugoistočnoj Evropi, Aziji, Africi, za razliku od Severne Amerike, Kanade i Zapadne Evrope.
"Deca do pete godine života u Kanadi, SAD i Zapadnoj Evropi nemaju Helikobakter, a kod nas je u tom uzrastu prokuženost već oko 20 odsto", kazao je Tanjugu Milosavljević.

Prema njegovim rečima, ima više načina da se dijagnostikuje postojanje Helikobakterije u organizmu - endoskopskim putem uzimanjem uzoraka sluzokože želuca, zatim na bojenju i pregledanju pod mikroskopom, a takođe postoje i neinvazivne metode koje podrazumevaju analizu krvi pri čemu se traga za antitelima na tu bakteriju, ali taj metod nije dovoljno precizan jer pokazuje da li je bakterije bilo, ali ne može da pokaže da li od skoro ili odavno.

Milosavljević smatra da je od neinvazivnih metoda najbolji izdisajni test sa jednim radioaktivno obeleženim ugljenikom u urei koji je jednostavan, ali nije dostupan u svim kliničko bolničkim centrima, pa tako ni u KCS jer nema potrošnog materjala. Milosavljević je ukazao da je izdisajni test najbolji za kontrolu, pogotovo što se može ponavljati i raditi kod male dece i kod trudnica.

"U dva od sto slučajeva bakterija je odgovorna za nastajanje tumora želuca, a od 1996. godine SZO i Međunarodna agencija za borbu protiv raka je svrstala tu bakteriju u kancerogene prvog reda, odnosno u važne faktore za nastajanje raka želuca", istakao je Milosavljević.

On je objasnio da je lečenje Helikobakterije kratkotrajno, najčešće sedam dana, i to kombinacijom više lekova - leka koji koči kiselinu - inhibitor protonske pumpe i dva antibiotika, najčešće klaritromicinom i amoksicilin, a kod onih koji su alergični na penicilin koristi se metronedazol, tinidazol ili tetraciklini i bizmut.
"Za nedelju dana terapije može se reći da je infekcija u preko 85 odsto slučajeva izlečena, a kada izlečite infekciju onda se izleči i čir i rizik da se čir ponovo javi je desetostruko manji", rekao je Milosavljević.

On je istakao da se takvim sistematskim lečenjem bakterije, u poslednje dve decenije u Srbiji, Evropi i celom svetu uspelo da se za četvrtinu smanji broj tumora želuca. Milosavljević je podsetio da je Helikobakter jedna od najstarijih infekcija u čovečanstvu, jer je nađena specijalnim istraživanjima u čileanskim mumijama pre nekoliko hiljada godina, a posle otkrića te bakterije, otkriveno je još oko 12 bakterija koje pripadaju istoj porodici.

Helekobakter je praktično otkriven početkom 80-tih godina, za šta su najzaslužnija dva lekara Bari Maršal i Robin Voren, koji su između 1979. i 1981. godine uspeli da kultivišu tu bakteriju, a prvi radovi koji su se pojavili u uglednom medicinskom časopisu "Lanset" praktično su označili veliku promenu za milione ljudi širom sveta.

Milosavljević je istakao da se posle tog otkrića potpuno promenila sudbina ljudi koji imaju čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu, a 25 godina kasnije, 2005. godine, Voren i Maršal dobili su Nobelovu nagradu za medicinu.

Izvor: Večernje novosti

 

[crvendac_011]

Bol na prazan stomak - znak čira na dvanaestopalačnom

Bol na prazan stomak - znak čira na dvanaestopalačnom

O čiru na dvanaestopalačnom crevu kao posledici neadekvatne ishrane udružene sa helikobakterijom za "Novosti" govori profesor dr Dino Tarabar


Dr Dino Tarabar

OD deset do petnaest hiljada ljudi u Srbiji godišnje oboli od ulkusne bolesti: čira na želucu ili na dvanaestopalačnom crevu. Ove dva oboljenja koja karakteriše oštećenje sluznice, ne idu uvek jedno s drugim, ali su im uzroci i simptomi vrlo slični. U 90 odsto slučajeva uzrok čira na dvanaestopalačnom crevu je helikobakterija.

Međutim, put ove bakterije do sluznice creva "probijaju" loše navike u ishrani, pušenje, kafa, alkohol, i nezaobilazan stres. Bol "na prazan stomak", koji budi noću ili u ranim jutarnjim časovima, vrlo je verovatan znak da je čir zahvatio dvanaestopalačno crevo, kaže u intervjuu za "Novosti", profesor dr Dino Tarabar, gastroenterolog iz Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Vojnomedicinske akademije.

* Šta se dešava u sluznici, pa ona postaje podložna zapaljenju?
- Dolazi do poremećaja ravnoteže između zaštitnih slojeva iznad sluznice koji je štite od dejstva spoljnih faktora: obilne začinjene, kisele, ljute hrane i dodatnih faktora - pušenja, kafe i alkohola. Mlađi ljudi godinama ne osećajući nikakve tegobe, ali ne znaju da vremenom sve više troše zaštitini sloj sluznice. Istanjena sluznica, bez zaštitnog sloja, idealna je podloga za razvoj helikobakterije, koja još dublje oštećuje sluznicu, ponekad i krvni sud. Posledica je zapaljenje, odnosno ulkus.

* Kako se on manifestuje?
- Bolovi u gornjem delu trbuha, mučnina, gorušica, teško varenje, osećaj težine posle jela, brzi osećaj sitosti posle obroka. Vrlo često, i pre nego što se razvije bolest, pacijenti imaju pojačano lučenje hlorovodonične kiseline, koja inače služi kao zaštitni element jer neutrališe brojne bakterije i viruse koji ulaze hranom u digestivni trakt.

* Kako možemo da prepoznamo da je reč baš o čiru na dvanaestopalačnom crevu, a ne na želucu?
- Kod čira na želucu bol uglavnom nastaje neposredno nakon jela, sa osećajem brze zasićenosti, težine, mučnine, nagona na povraćanjem. Ako je oštećenje dublje, ili ako je zakačen i krvni sud, može da dođe do povraćanja sveže krvi ili pojave crne krvi u stolici. Za razliku od želuca, kod dvanaestopalačnog creva bol se javlja najčešće u ranim jutarnjim satima, oko četiri sata ujutru. Tada je sluznica potpuno prazna, jer se tokom noći samo pojačano luči hlorovodonična kiselina, pa se javlja bol na prazan stomak.

* Ima li genetika uticaja na nastanak bolesti?
- Svakako, mada nije presudna. Zaštitni mehanizmi su različiti kod ljudi, što doprinosi bržem ili sporijem razvijanju bolesti. Takođe, došlo se i do nekih podataka da su određene krvne grupe, kao što je nulta krvna grupa, podložnije nastanku čira. Međutim, pre svega to su loš režim ishrane, hroničan stres i poroci, kafa, alkohol, pušenje, pogotovu na prazan stomak.

* Kakve greške u ishrani dovode do ove bolesti?
- Naši ljudi jedu brzo, halapljivo, ne žvaću, nemaju uredne obroke, jedu jedanput dnevno, i to obilno. Zbog nedostatka vremena, savremeni čovek preskače doručak, pa i ručak, i onda se uveče prejede. Praktično ceo dan, sluznica je potpuno izložena dejstvu hlorovodonične kiseline bez ikakve zaštite, a onda pod novom količinom hrane izluči se još veća količina kiseline.

* Da li mogu da se prepoznaju rani simptomi, pre nego što dođe do pojave čira?
- Pojam ranog čira ne postoji. Ne može da se proceni da li je čir na površini, da li je dubok, koliko je veliki, da li je blizu krvnog suda. Kada nam se jave pacijenti sa mučninom, bolom u gornjem delu trbuha, mi procenjujemo, u zavisnosti od godina, da li imaju ulkusnu ili malignu bolest.

* Kako se to procenjuje na osnovu godina?
- Današnji stavovi su da se pacijentima koji su mlađi od 40 godina ne radi endoskopski pregled želuca, gastroskopija, jer je učestalost karcinoma u tom životnom dobu manja. Greška je što se ti pacijenti šalju odmah na gastroskopiju samo zato što imaju ulkusnih tegoba. Postoji pet alarmnih simptoma kod mlađih od 40 godina, koji pobuđuju sumnju na malignu bolest i tada je neophodna gastroskopija: ako imaju krvarenje iz usta i iz debelog creva, gubitak težine, anemiju i poremećeno gutanje.

* Ako nemaju ove simptome, kako se utvrđuje postojanje ulkusne bolesti?
- Dovoljno je poslati pacijenta na izdisajni test na helikobakteriju, čime se lako utvrđuje da li ova bakterija postoji u organizmu. Tu, ipak, treba biti oprezan. Jer maligni čir je najčešće taj koji ne daje nikakve simptome.

* Kako tretirate starije pacijente, koji nemaju alarmnih simptoma, a imaju ulkusne tegobe?
- Oni moraju da urade gastroskopiju, i to isključivo iz razloga da bi se isključilo postojanje maligne bolesti. To je najvažnije za lekare i pacijente, jer je karcinom želuca veoma agresivna i smrtonosna bolest, a preživljavanje sa uznapredovalim karcinomom je jedva godinu dana. Nažalost, karcinomi u ranoj fazi ne odaju gotovo nikakve simptome. Pacijent nema nikakve tegobe, ali mu se slučajno, gastroskopijom iz drugog razloga, otkrije karcinom želuca.

* Kako se bakterija leči?
- Ulkusna bolest se leči veoma uspešno od onog trenutka kad smo shvatili značaj helikobakterije za nastanak čira. Ranije su se davali samo lekovi koji su smanjivali lučenje kiseline, a danas su oni još efikasniji, to su takozvani inhibitori protonske pumpe i oni su danas dominantni u lečenju. Ali, to je nedovoljno. Uz to se daju još dva antibiotika da bi se eliminisala bakterija.

* Zašto baš ta kombinacija?
- Helikobakterija voli da živi u kiseloj sredini. Kad se piju lekovi protiv lučenja kiseline, sredina u kojoj se nalaze bakterije postaje bazna, i tu ona teško preživljava. Onda, delujemo sa dva antibiotika kojim je eliminišemo. Takva kombinacija se daje od sedam do 10 dana, a nakon toga se nastavlja sa inhibitorima protonske pumpe još mesec dana. Efikasnost takvog lečenja je između 70 i 80 odsto.

* Šta sa ostalim procentom?
- Ako ova terapija ne deluje, pacijentima se u kasnijoj fazi lečenja dodaju drugi antibiotici, koji su doduše skuplji, ali za njih efikasniji. Problem je što ta bakterija postaje sve rezistentnija na antibiotike.

* Kada se izbaci bakterija, šta se dešava sa oštećenom sluznicom?
- Sluznica može da se regeneriše ako se smanji dejstvo agresivnih faktora i ako se poboljša način ishrane.

* Kako treba da se hranimo?
- Potrebna su od tri do četiri obroka dnevno, svaki zalogaj da se sažvaće temeljno. Žvakanje je veoma bitno, jer se nedovoljnim sažvakavanjem unosi mnogo hrane koja ne može fizički da prođe iz želuca u dvanaestopalačno crevo. Takva hrana teško pada na želudac i zato često imamo osećaj "kamena u želucu". Kafu, alkohol i cigarete treba uzimati umereno, i to nakon jela.

I LEKOVI OŠTEĆUJU
* DA li pojedini lekovi mogu da oštete sluznicu dvanaestopalačnog creva?
- Određeni lekovi su češće uzrok nastanka čira na želucu, ali su za dvanaestopalačno crevo opasnije pojedine kombinacije lekova. Na primer, uzimanje salicilne kiseline, odnosno aspirina i andola zajedno sa nesteroidnim antireumaticima, odnosno brufenima i diklofenakom. To može da bude ubitačna kombinacija, veoma oštećuje sluznicu želuca i dvanaestopalačnog creva, dovodi do krvarenja, pa čak i do smrti.

BARENO JE ZDRAVO
* KOJE namirnice preporučujete, a koje bi trebalo izbegavati?
- Pacijenti treba da se hrane sa dosta povrća, voća, da ne uzimaju velike količine crvenog mesa, najviše do 100 grama dnevno. Treba da jedu bareno meso, piletinu bez kožice, dosta ribe, dosta tečnosti. Ne savetujemo prezačinjenu hranu, mnogo ljutu, kiselu, vrelu, da se izbegava prženo, konzervirano, suvomesnato u velikim količinama.

Izvor: Večernje novosti

 

[crvendac_011]

Helikobakter - mali, ali opasan podstanar u stomaku

Helikobakter - mali, ali opasan podstanar u stomaku

Polovina populacije dobije u životu infekciju „helikobakter pilori”, koju prate simptomi poput bolova u predelu želuca, nadutost, osećaj „vraćanja hrane”, mučnina... Helikobakter pilori (helicobacter pylori) je bakterija koja ima sposobnost naseljavanja i inficiranja ljudskog želuca, a može ozbiljno da ugrozi naše zdravlje. O tegobama koje izaziva, načinu prepoznavanja i lečenja za "Lisu" govori dr Ratko Tomašević, gastroenterolog, Kliničko-bolničkog centra Zemun.



Odgovorna za gastritis i ulkuse

Osobine ove bakterije omogućavaju joj da inficira želudac, ali ne i druge delove organizma. Tako ovaj mikroorganizam dovodi do lokalnog zapaljenja želudačne sluzokože – gastritisa, a kao krajnji rezultat neke inficirane osobe dobijaju ulkusnu bolest ili čir, ili neki drugi stomačni problem.

Dakle, helikobakter pilori je bakterija odgovorna za nastanak gastritisa i većine ulkusa. Živi na samoj površini želudačne sluznice, duboko ispod sloja sluzi koji je prekriva i štiti od agresivnog delovanje kiseline. Za razliku od drugih bakterija, ova uspešno opstaje u nepovoljnom, kiselom okruženju želuca, zahvaljujući sposobnosti da neutrališe kiselinu pomoću posebnog enzima, koji se naziva ureaza.

Kako se možemo inficirati helikobakter bakterijom

Najveći broj osoba stiče ovu infekciju već u detinjstvu. Lošiji socijalno-ekonomski status, kakav je najčešće u nerazvijenim zemljama uvećava šansu za infekciju. Najčešće je teško utvrditi pravi put prenošenja, jer infekcija može opstajati godinama bez simptoma, a najčešće se dijagnostikuje kasnije tokom života. Zagađena hrana (sveže, nedovoljno oprano voće, povrće), nedovoljno čista voda, prljave ruke – najčešći su putevi prenosa ove infekcije (fekalno-oralni). O ostalim putevima prenosa još se diskutuje.

Posledice infekcije

Osobe sa helikobakter pilori infekcijom imaju mnogo veću šansu da dobiju ulkusnu bolest, pa se nameće zaključak da ova infekcija do toga dovodi. Oko 90 odsto čireva na dvanaestopalačnom crevu i 70 odsto želudačnih ulkusa je uzrokovano upravo helikobakterom pilorijem. U mnogo manjem procentu ova bakterija se dovodi u vezu i s mnogo ozbiljnijim oboljenjima želuca.

Veliki broj osoba sa H. pylori infekcijom nema stomačne tegobe. Kada su prisutne, najčešće se javljaju bolovi u gornjim delovima trbuha, gorušica, mučnina, nadutost, otežano varenje, nekada povraćanje. Osobe sa ovom infekcijom imaju do šest puta veću šansu za pojavu ulkusne bolesti u odnosu na one koji nisu inficirani. Kada dođe do nastanka ulkusa tj. čira, bolovi ili osećaj pečenja u gornjim delovima trbuha se pojačavaju, često se javljaju jedan čas ili više posle obroka i vrlo često tokom noći. Ovi simptomi se najčešće smanjuju ili privremeno uklanjaju lekovima koji neutrališu ili sprečavaju lučenje želudačne kiseline.

Koji su dijagnostički postupci za otkrivanje infekcije helikobaterom?

Tri su osnovna dijagnostička postupka za otkrivanje infekcije:

- endoskopski pregled;

- testiranje iz krvi (određivanje antitela na h. pilori);

- urea izdisajni test.

Iako test iz uzoraka krvi u nekim slučajevima može biti koristan, najbolji način za postavljanje dijagnoze ove infekcije predstavlja endoskopija sa biopsijom (uzimanje uzorka tkiva). U uzorku tkiva može se dokazati ureaza testom ili histopatološkim pregledom. Endoskopija se prvenstveno savetuje u slučaju postojanja ozbiljnijih simptoma (npr. kod pojave krvarenja) ili kod osoba starijih od 50 godina. Precizna, neinvazivna dijagnostička metoda je i urea izdisajni test zasnovan na enzimu ureaza koji poseduje samo ova bakterija. Njegova aktivnost se meri u izdahnutom vazduhu pacijenta.

Kako se leči infekcija helikobakterom?

Ova bakterija je dosta otporna na primenu standardne antibiotske terapije, štaviše sami antibiotici nisu dovoljni za uspešno lečenje. Neophodna je istovremena primena lekova koji sprečavaju sekreciju kiseline u želucu i kombinacija dva antibiotika u određenom vremenskom periodu. Postoje dogovoreni terapijski protokoli koji definišu upotrebu odgovarajućih lekova, a koji se najčešće i primenjuju u kliničkoj praksi. Neophodno je uzimanje ovih lekova onako kako je lekar propisao, jer se tako postižu najbolji rezultati u lečenju.

Da li ste se vi susretali sa ovim problemom?

Izvor: Webmedicina.org

 

[crvendac_011]

Rešite problem opstipacije prirodnim laksativima

Rešite problem opstipacije prirodnim laksativima

Problem opstipacije (zatvora) možete rešiti i upotrebom prirodnih laksativa. Evo nekoliko namirnica koje će vam pomoći u tome.



Lan
Seme lana se koristi, između ostalog, za zaštitu sluzokože - spolja i iznutra. Kako ima osobinu da omekšava, upotrebljava se protiv zatvora i za čišćenje creva. Mlevene semenke lana ili pripremljena sluz od ovog semena, sa jedne strane omekšava sadržaj creva, a sa druge "podmazuje" creva i olakšava kretanje sadržaja kroz njih. Sluz se pravi tako što se 10 grama semena potopi u 1,5 decilitar vode i ostavi da stoji šest do dvanaest sati, uz povremeno mešanje. Procedi se i uzima do pet kašika dnevno.

Za prevenciju opstipacije, predlaže se svakodnevna upotreba jedne kašike mlevenog semena, kao dodatak osnovnom obroku. Važno je istaći da je ovaj "lek" potpuno neškodljiv, pa bez straha može da se koristi kao redovan dodatak jelima. Osim što pomaže u slučaju zatvora, laneno seme snižava holesterol, podstiče detoksikaciju organizma, smanjuje rizik od raka dojke i nekih drugih vrsta kancera.



Pasulj
Lekari i nutricionisti preporučuju što više dijetetskih vlakana u ishrani, pri čemu je pasulj odličan izbor. Vlakna podstiču i održavaju pravilnu probavu i sprečavaju opstipaciju, pa su pomoć i prevencija kod lečenja hemoroida, divertikuloze (formiranje "džepova" u zidu creva, koji se javljaju na mestima gde krvni sudovi probijaju zid creva), sindroma iritabilnog kolona, raka debelog creva... Pored pozitivnog uticaja na crevni sistem, pasulj smanjuje nivo holesterola i šećera u krvi i srečava razvoj bolesti kardiovaskularnog sistema (prema jednoj studiji, rizik opada i za 82 odsto).



Suve šljive
Od davnina su poznate kao voće koje deluje kao prirodni laksativ. Osim toga, i sveže i suve šljive predstavljaju pravu malu riznicu kalijuma, vlakana i vitamina K, dok se u tragovima mogu naći magnezijum i gvožđe. U bilo kom obliku, šljiva je izuzetno bogata fitonutrijentima, neohlorogenskom i hlorogenskom kiselinom. Te supstance su klasifikovane kao fenoli, a njihova uloga kao antioksidanasa je potvrđena u više naučnih istraživanja. Osim toga, zahvaljujući visokom sadržaju vitamina C, koji potpomaže usvajanje gvožđa - šljiva predstavlja pomoćno sredstvo u prevenciji i lečenju anemije, problema koji je naročito aktuelan tokom trudnoće.

Izvor: Yumama.com

 

[crvendac_011]

Isterajte vazduh iz stomaka

Isterajte vazduh iz stomaka

Retko ko nije vodio borbu s nadutošću i neugodnim gasovima. Uzročnici tegoba s varenjem nekada su potpuno neočekivani i skriveni. Da biste izbegli ovu muku proučite savete stručnjaka.


Od stresa do žvaka, svašta može biti izvor problema sa varenjem

Gasovi mogu nastati zbog viška vazduha u želucu, što uzrokuje podrigivanje. Uzrok mogu biti i bakterije u crevima. Stručnjaci otkrivaju i neke od najčešćih uzročnika probavnih tegoba.

Konzumiranje vode uz večeru - Čaša vode uz obrok čini se kao prirodan i zdrav izbor, mđutim, doktori tvrde da upravo zbog te kombinacija kasnije možete patiti od gasova jer je uobičajeno da tada progutamo i veću količinu vazduha koji se zadržava u stomaku. Zato, tokom obroka pijte manje, a veći deo vode popijte tek kada završite s jelom. Nadutost može biti i posledica prebrzog jedenja zbog kojeg gutamo previše vazduha. U tom slučaju treba jesti sporije i polako žvakati.

Intenzivno vežbanje - Američko istraživanje pokazalo je da 71 odsto trkača često ima problema nadutošću. Naučnici smatraju da intenzivno vežbanje prouzrokuje ulazak prevelike količine vazduha u organizam. Tokom napornog vežbanja ubrzano dišemo, pa tako ljudi koji trče na trakama i napinju se preko granica s vremenom imaju problema s gsovima.

Pogrešne namirnice - Procenjuje se da jedan od pet Britanaca pati od sindroma razdražljive utrobe, stanja koje uzrokuje bol u stomaku, gasove i nadutost. Iako još nije poznato šta ga točno uzrokuje, ipak je potvrđeno da su krivci određene namirnice - fermentirani oligosaharidi, disaharidi, monosaharidi i polioli. Naime, ti sastojci sadrže ugljenohidrate u obliku fruktoze, koji se slabo apsorbiraju u tankom crevu. Kao rezultat toga, prolaze kroz debelo crevo, gde s fermentiranom bakterijom stvaraju gasove.

Međutim, gasove mogu uzrokovati i druge vrste hrane. Trešnje i luk jedni su od glavnih uzročnika, a probavnih tegoba verovatno ćete imati i posle kupusa, jabuka, pečuraka i kukuruza. Sve vrste, bez obzira kako ih pripremili, slabo se vare u tankom crevu, zbog čega dolaze do debelog creva, podstiču bakterije i proizvode gasove.

Stres - Mnogi pate od probavnih problema kada se nalaze pod stresom, jer stres i teskoba takođe mogu da izazovu gutanje prevelike količine vazduha. Neki ljudi mnogo uzdišu ili hiperventiliraju, drugi pak gutaju mnogo zraka, što ih čini nadutim.

Lekovi - Svake godine izda se 40 miliona recepata za lekove protiv gorušice. Njihova mana je u tome što mogu da promene vrstu bakterija koje žive u crevima, a to može smanjiti ili povećati količinu gasova. Neki lekovi, kao što su sirupi protiv kašlja, također mogu da sadrže veštačke zaslađivače sorbitol ili ksilitol, šećere koji se slabo vare i podstiču rast bakterija, što može imati laksativni učinak i podstaći nastanak gasova.

Sok od pomorandže - Iako pomorandža sadrži pravi odnos fruktoze i glukoze, sok može da izazove probleme s varenjem. Stvar je u tomo što ceđeni sok od narandže zbog ceđenja ne sadržava frukotzu.

Podgrejana hrana - Namirnice poput hleba, krompira i testenine na prvi pogled ne izgledaju kao da bi mogle da prouzrokuju probleme s probavom. Međutim, ukoliko te namirnice skuvate, ohladite i zatim podgrete, možete imati probleme s nadutošću. Glavni krivac je skrob.

Pivo i crveno vino - Pivo, osim mehurića, sadrži i kvasac koji može da poremeti ravnotežu bakterija u crevima i može biti uzročnik problema s varenjem. Iako za vino nema konkretnih dokaza, naučnici smatraju da vino izaziva iste probleme zbog hemikalija koje mu daju crvenu boju i proizvode protein koji telo teško vari.

Žvakaće gume - Žvaka bez šećera su jako dobro poznati uzročnici gasova i nadutosti jer sadržavaju ksilitol. Osim toga, žvakaće gume navode na gutanje mnogo vazduha.

Hladna pića - Gazirana pića su među najpoznatijim uzročnicima nadutosti jer sadrže ugljendioksid, međutim kada su hladna, gazirana piće uzrokuju još veće probleme.

Izvor: Vestionline

 

[crvendac_011]

Seme lana - lek bez mana

Seme lana - lek bez mana

Obolelu sluzokožu želuca lanena sluz potpuno pokriva, oblaže je i štiti od upale



IAKO zvanična medicina odbacuje uvreženo mišljenje da se u proleće želudačne tegobe pojačavaju, ipak kako proleće odmiče čini se da je sve više onih koji se žale, pre svega zbog čira želuca.

Poznato je da ovo oštećenje sluzokože želuca počinje kao mala površinska rana, koja se vremenom udubi u želudačnu opnu i ozbiljna je bolest, sa posledicama koje mogu da budu veoma opasne.
Za olakšavanje tegoba, osim lekova koje propisuju lekari, obolelima se preporučuje da vode računa o ishrani, da češće uzimaju manje obroke kao i da izbegavaju začinjenu, masnu i kiselu hranu i alkohol.
Osim toga, savetuje im se i da prestanu da puše, jer je dokazano da nikotin oštećuje sluzokožu želuca. S druge strane, da bi prebrodili zdravstvene probleme izazvane čirom želuca, ali i gastritisom i povećanim (hiperaciditet) ili smanjenim (hipoaciditet) lučenjem želudačne kiseline, i lekari i travari, obolelima preporučuju da piju jednokomponentne ili višekomponentne čajeve i da uzimaju proverene biljne preparate, koji ne samo da umanjuju tegobe izazvane ovim oboljenjem, već pozitivno deluju na sistem organa za varenje.
Kada je reč o izboru lekovitog bilja, za lečenje čira na želucu uzima se ono koje je bogato sluzima, dok se protiv povećanog lučenja želudačne kiseline biraju trave bogate atropinom kao što su velebilje, tatula, bunika i mandragora. Ove biljke su, međutim, vrlo jakog fiziološkog dejstva pa se ne preporučuje njihova upotreba u domaćinstvu, osim ukoliko ih pripremaju farmaceuti u apotekama. Ali zato je potpuno bezbedno i efikasno pripremanje i uzimanje preparata od lanenog i dunjinog semena, kantariona, kamilice...
U slučaju smanjenog lučenja kiseline, nezaobilazni su lekovi od biljaka bogatih gorkim materijama kao što su lincura i pelen.
Poznato kao „rudnik“ korisnih, važnih i raznovrsnih hemijskih materija, laneno seme (Lini semen) je jedan od najboljih lekova protiv čira želuca. Kada se potopi u vodu izdvaja se sluz koja se smatra „glavnim činiocem njegovih lekovitih osobina“. Lanena sluz je gusta i vrlo viskozna zbog čega se i mnogo ceni. Na oboleloj sluzokoži želuca stvara takozvani neprekinut film i potpuno je pokriva, oblaže i štiti ublažavajući razne upale.
Dunjino seme (Cydoniae semen), takođe, obiluje sluzavim materijama, a sadrži i pektin pa osvežava i jača sluzokožu želuca. Osim toga, bogato je i cijanovodoničnom kiselinom koja je odličan lokalni anestetik, što umanjuje bol i reakciju želuca na stres.
Kao jedna od najpoznatijih i najupotrebljavanijih lekovitih biljaka, hajdučka trava ili sporiš (Achillea millefolium) je odličan lek protiv brojnih želudačnih tegoba i oboljenja. Sadrži etarsko ulje, tanine i malo cijanogenetskog glikozida, pa sprečava zagnojavanje rana na sluzokoži, ubrzava njihovo zarastanje i ublažava bol. Zato je hajdučka trava na dobrom glasu za lečenje gastritisa i čira želuca.
Koren i list belog sleza (Althaea officinalis), takođe prijaju želucu s obzirom na to da sadrže mnogo sluzi, pektina i takozvanog masnog ulja. Kao i od lanenog semena i sluz belog sleza potpuno pokriva, oblaže i štiti sluzokožu želuca, ublažavajući razne upale. Kada je reč o pripremanju preparata, važno je da se zna da se koren belog sleza ne sme kuvati jer termičkom obradom gubi lekovitost.
Kada je reč o lincuri (Gentiana lutea), opravdano je i naučno potvrđeno njeno korišćenje i protiv smanjenog lučenja želudačne kiseline. Ova gorka, ali neškodljiva biljka obiluje materijama koje uzete u maloj terapijskoj dozi draže čulo ukusa zbog čega preko sluzokože jezika izazivaju pojačano lučenje želudačne kiseline, što olakšava i ubrzava varenje.
Dobro želucu čini i list kupine (Rubus flos) bogat taninima koji deluju na površinsko skupljanje tkiva pa se koristi za lečenje zapaljenja sluzokože i protiv krvarenja želuca. Najbolje je da se za čaj koriste mladi, zeleni listovi, ali lekovitost ne gube ni oni pravilno osušeni.

RECEPTI

Pomoć želucu
- 10 g lanenog semena
- 1,5 dl vode
Seme prelijte hladnom vodom, poklopite i čuvajte na sobnoj temperaturi (što češće promešajte). Posle 12 sati procedite kroz gazu, dobijenu tečnost podelite i jednu dozu popijte pola sata pre doručka, a drugu pola sata pre večere, gutljaj po gutljaj.

Izlečite čir dvanaestopalačnog creva
- kašika dunjinog semena
- kašika lanenog semena
- čaj od kamilice
Semenke prelijte šoljom hladnog čaja, sačekajte sat do sat i po (često promešajte), procedite i pijte nezaslađeno, dva-tri puta dnevno, pola sata pre jela.

Ublažite gastritis
- 50 g hajdučke trave
- 50 g kamilice
- 50 g petrovca
- 50 g kima
Sa pola litra ključale vode prelijte tri kašike mešavine, poklopite i posle dva sata procedite. Čaj pijte tokom dana umesto vode.

Obnavlja sluzokožu
- 40 g korena belog sleza
- 40 g korena gaveza
- 20 g slatkog korena
- litar čaja od kamilice
Korenje usitnite, mešavinu prelijte hladnim čajem od kamilice i poklopite. Posle dva sata dobro promešajte, procedite i pijte po čašu pola sata pre svakog obroka.

Protiv hipoaciditeta
- 30 g lincure
- 30 g kičice
- 30 g hajdučke trave
- 10 g iđirota
Sastojke usitnite, dobro pomešajte pa tri kašike mešavine prelijte sa pola litra vode, poklopite i kuvajte pet minuta. Sklonite sa vatre, ohladite, podelite u tri-četiri doze i pijte tokom dana, pola sata pre jela

Stop krvarenju
- kašika iseckanog lista kupine
- 1/2 l vode
List kupine prelijte vodom i kuvajte dok ne provri. Sklonite sa šporeta, poklopite i posle dva sata procedite. Pijte po gutljaj čaja tokom celog dana.

Izvor: Večernje novosti

 

[crvendac_011]

Pelin - prijatelj probave i ubojica parazita

Pelin - prijatelj probave i ubojica parazita

Pelin je velika razgranata biljka, srebrnih listova, karakteristična mirisa i neugodno gorka okusa.
Legenda glasi da je božica Artemida darovala pelin ženama za olakšavanje poroda te je tako i dobio latinsko ime - Artemisia absynthium.
Njegova upotreba bilježi se od doba Rimljana, a često se spominje i u Bibliji.
Hipokrat ga je prepisivao kod bolova, amnezije i reumatizma.



Pripravci biljke iznimno su ljekoviti ako se daju u pravilnim omjerima, dok u većim dozama pelin ima opojno djelovanje.
U 18. stoljeću pelin je bio omražen kod vlasti, jer su ga mnogi zloupotrebljavali za drogiranje.
Slavno halucinogeno piće apsint nije slučajno dobilo ovo ime, već zato što je njegov glavni sastojak pelin, koji mu daje ta svojstva.
Danas je takva prava verzija apsinta zabranjena u mnogim zemljama zbog štetnog opojnog učinka.
Međutim, u manjim dozama, pelin je bezopasan i slovi kao najjači prirodan lijek ikad poznat, a posebno je učinkovit kod parazita i probavnih tegoba.

Ubojica parazita

Prema doktorici Huldi Clark, autorici mnogih knjiga i izumiteljici zappera i antiparazitnog programa, paraziti su među glavnim uzročnicima mnogih bolesti.

Pelin je jedna od rijetkih biljaka koje imaju snažno antiparazitno djelovanje.
Ova biljka sadrži tujone i izotujone, koji ubijaju ne samo odrasle parazite nego i njihova jajašca.
Među sastojcima pelina je i santonin, poznat kao lijek za bolesti uzrokovane parazitima.
Prisutan je i seskviterpen lakton, koji oslabljuje membrane parazita te ih lako ubija.

Najbolji lijek za probavu

Pelin je jedan od najučinkovitijih i najbrže djelujućih lijekova za sve vrste tegoba s probavom i žuči.
Svoju veliku gorčinu zahvaljuje absintinu, koji djeluje na probavu i cirkulaciju.
Vjerojatno ste čuli da uzimanje gorkih namirnica prije jela pospješuje probavu.
Gorki okus u ustima potiče stvaranje žuči i rad crijevnih žlijezdi i na takav način omogućuje bolju probavu.
Osim kao digestiv koristi se i protiv visoke temperature i malarije, pri čemu nadmašuje poznatiji, ali i toksičniji kinin. Sustavno liječi i pretilost i šećernu bolest.
Ima i iznimno tonizirajuće djelovanje te uklanja tjelesnu slabost.
Kada se pije u malim količinama potiče rad bubrega te pomaže kod bolesti bubrežne nakapnice, upalnih nadražaja bubrega, katara mjehura i vodene bolesti.
Ženama se preporučuje za poticanje i regulaciju menstruacije.
U jednoj studiji na Yaleu oboljelima od Kronove bolesti tijekom deset tjedana davana je terapija s pelinom umjesto steroida.
Primijećeno je da mnogima od njih steroidi više nisu bili potrebni, te da im se kvaliteta života poboljšala, a to je jedna od stvari koju im moderni lijekovi nisu pružili.

Ljekovito djelovanje pelina:

• tjera i uništava parazite
• sprečava rast štetnih mikroorganizama
• olakšava grčeve
• odstranjuje plinove i kronični zatvor
• poboljšava probavu i apetit
• pomaže stvaranju žuči
• poboljšava rad jetre i žučnog mjehura
• liječi trovanja
• stimulira menstrualni ciklus
• suzbija visoku temperaturu
• okrepljuje, obnavlja i oporavlja organizam
• ubrzava rad organizma
• potpomaže mršavljenju
• olakšava porod

Upotreba pelina

Pelin berite između srpnja i kolovoza prije cvjetanja. Upotrebljavajte korijen i list. Koristite ga svježeg ili sušenog u hladu.
Od pelina možete pripremiti prah, vino, rakiju, tinkturu i ekstrakt.
Uzimajte ga u strogo propisanim dozama. S obzirom na to da je iznimno gorak, možete ga miješati s medom ili sokom ili ga popiti u kapsuli.

Čaj od pelina

Prelijte žličicu pelina šalicom vruće vode i ostavite neka odstoji poklopljeno 15 minuta. Zatim procijedite.
Pijte do tri šalice dnevno, maksimalno tjedan dana.

Ljekovito vino/pivo od pelina

Ostavite pola šake pelina da odleži u litri bijeloga vina ili piva dva tjedna, a zatim procijedite.
Uzimajte jednu malu čašicu tri do četiri dana zaredom za poticanje apetita, kao digestiv ili natašte protiv glista.

Oblozi od pelina

Namočite krpicu u uvarak od pelina i položite na bolno mjesto. Oblozi se koriste kod otvorenih rana ili nagnječenja tkiva.

Pomoć kod gripe

Dva puta dnevno pojedite jedan gram praha pelina sa žličicom meda.

Pelin kao prirodan Insekticid

Pelin je biljka koju bi svi trebali imati posađenu u vrtu, jer štiti plodove od raznih nametnika.

Protiv lisnih uši, hrđe, grinja, gusjenica i mrava u 10 l vode (najbolje kišnice) potopite 300 g svježih listova i cvjetova pelina ili 30 g suhog pelina.
Ostavite pelin da se namače u vodi dva do tri dana, nakon čega je tekućina spremna za prskanje.

Važno je znati

Zabranjeno je koristiti pelin tijekom trudnoće, dojenja i krvarenja u želucu ili unutarnjim organima.

Izvor: Alternativa

 

[awax22]

Preporučio bih jedan vrlo jednostavan pripravak za ublažavanje želučanih bolova koji mi je preporučio jedan "čiča" kada sam ja imao začetak gastritisa. U pola tegle meda (cvetnog, livadskog, bagremovog .....) iseckati bokvice (lat. Plantago) dok ne napunite teglu i dobro izmešate.



Uzimati pripravak tri puta na dan po jednu kafenu kašikicu (neće biti problem ako uzmete i dve)! Ujutro je bolje natašte. Ja sam ovo isprobao i uz malu dijetu rešio sam se bolova posle 3-4 nedelje! Pripravak držite u frižideru!

pozz!