Biblijski odgovori na zamerke u vezi istina Adventisticke crkve

[DarthShone]

Ali ostavljam vama da to dokazete, ja nemam dokaze za to, osim da su prvi adventisti zasigurno ucili arijanizam..

Mire, ne da su učili samo Arijanizam, nego su na to dodavali sve moguće o nemoguće hereze.

Pošto se nismo dobro razumeli, pojasniću. Adventistima se iznose mnoge zamerke, i te zamerke ne iznosimo samo mi vernici Crkve, nego i protestanti, posebno evangelici, koji su u suštini Luterani, američki Luterani. No, to šta su oni, tj kako se identifikuju uopšte nije bitno. Bitno je sledeće, da postoji najmanje 50 kontradikcija učenja adventizma (pišem zvaničan naziv jer ovo nisu neozbiljne stvari) sa onim što piše u Bibliji. Najmanje 50. Za svakog iole obrazovanijeg vernika, ili čak samo radoznalca, novinara, koga god to bi već predstavljalo znak za uzbunu. Za teologe bi bila dovoljna samo jedna jedina kontradikcija da čitav pokret osudi kao herezu. Ponavljam jedna jedina kontradikcija. Naravno oni, adventisti će tvrditi da to nije tako i uporno ponavljati i kao i u ovoj temi tražiti da Biblija odgovori, što je jednostavnmo vrtenje u krug, jer oni ili nisu svesni, ili previđaju jednu činjenicu a to je da je sama osnova na kojoj su zasnovali svoj "pokret" u kontradikciji sa Biblijom. Šta je to pitaće se mnogi? Mileritsko računanje datuma drugog dolaska. Čitav pokret nastaje na tome, zbog toga i oko toga. Teološki gledano sama ta činjenica je dovoljna da ih proglase herezom. No, oni ne nastaju u Evropi, nego u Americi,, mestu gde cvetaju svakojake para hrišćanske sekte i učenja i gde je dovoljno mlatarati Biblijom pred zaglupljenim masama i stvoriti sektu. To su i učinili. Na osnovu prve kontradikcije stvara se druga, pa treća i tako sve do dana današnjeg kada imamo adventiste koji veruju u Trojstvo (tačnije trijadu), koji ne veruju u Trojstvo, i one koji ni sami ne znaju šta i kako.

Naravno, mnogi će se pitati pa ako im je verovanje nedefinisano, i ostavlja se na savesti "vernika" da veruje u šta god hoće, šta je to što adventistu čini adventistom? Kao odgovor na ovo pitanje, adventisti nude njihovih 28 fundamentala, u kojima oni nadugačko i naširoko pokušavaju da odgovore ko su i šta su, iznoseći pri tome gomile netačnih tvrdnji. Da li je to pravi odgovor? Naravno da nije, Pa kako onda znati šta je to što adventistu definiše kao adventistu? Šta je osnova zajednička svima onima koji se identifikuju kao adventisti?

Pazi, osnova je krucijalna.

Naime sigurno je da nećeš reći da na primer Rusi ili Bugari nisu pravoslavci jer za razliku od Srba ne slave krsnu slavu, ili niko neće reći da Šiiti i Suniti nisu muslimani,

Svaka od vera ima svoj stub, osnovu koja je nedodirljiva, koja je čini onim što jeste i koja je razlikuje od drugih. Ovde sam naveo pravoslavne Istočne Hrišćane samo kao primer diverziteta u samom Hrišćanstvu, da ne bude zabune.
Hrišćane, bez obzira na prakse, i načine vršenja obreda definiše vera u Hrista kao Spasitelja i Otkupitelja, muslimani kao svoju osnovu i pored podele na Sunite i Šiite definišu se Takhidom, Shadadom. Kuranom, Muhamedom. Suniti i Šiiti se mogu mrzeti, ratovati, ali zajednička osnova, stub ostaje. Oduzmi im to, i oni prestaju biti muslimani.
Tako je i sa adventistima. Moraju imati zajednički osnov koji ih čini adventistima, različitim od drugih.
Šta je taj osnov? Idemo redom:

1. Shabat - mnogi bi pomislili, i na prvi pogled bi bili u pravu, da je klanjanje shabatu ono što adventiste čini adventistima, ali nažalost, to nije tako. Postoje i druge grupe, koje čak sebe i ne nazivaju Hrišćanima, a koje drže shabat.

2. Biblija - i ovo se lako može osporiti, jer poštoivanje Biblije ih ne čini različitim od recimo Istočnih i Zapadnih Katolika, protestanata

3. Iščekivanje drugog dolaska - svi navedeni pod brojem dva iščekuju drugi dolazak, dakle nije ni to.

4. Doktrine - ovde se već približavamo onome što adventiste razlikuje od drugih

5. Ellen Gould White - ovo je stub adventista sedmog dana (postoje i drugi koji sebe nazivaju adventistima ili tvrde da su deo adventnog pokreta,ali ne drže već pomenutu i njene vizije Bogom inspirisanim). Dakle, oduzmemo li adventistima Ellen Gould White, oni prestaju biti adventisti. Oko njenog učenja, vizija, pisanija, njenog upornog pokušavanja da se odbrani Mileritizam izgrađena je čitava zajednica.

Ponoviću bez Ellen Gould White nema adventiste Njenim padom, pada i "crkva". A ona je već pala brate Mire. 50 Kontradikcija ona ima sa Biblijom. A dovoljna je samo jedna. Čitav pokret je išao i dalje ide iz kontradikcije u kontradikciju, oko kontradiktornosti je izgrađen. Oko suprotstavljanja Pismu. To je ono što ih definiše. Svesni toga oni de fakto ne mogu da izbegnui da napadaju druge i da im nalaze svakojake zamerke. Ne samo da bi svoj stub nametnuli kao ispravan, nego i da bi se odbranili od ovoga, napadom na druge.

Zato se i onaj nedorasli trol i može zvati adventistom, iako ne veruje u Trojstvo. Zato je mogao i da laže na uranjanju (Krštenje to nije). On ne sumnja u Ellen Gould White.

Sada da ti odgovrim i na ono o tome da nema dokaza da je ona bila Arijanka ili šta god. Ona, osnov adventista, ni sama nije znala u šta veruje i šta govori i piše. Pored 50 kontradikcija sa pismom, što smo i Slap i Adrian, i Antonija i Ja dokazivali postavljajući tekstove, ona je bila i u kontradikciji sa samom sobom.

Dakle. zbog svega ovoga ja ih i zovem EGWisti. To ime i zaslužuju više nego ime adventista. Da ne idem sada u pojašnjavanje zašto nisu Hrišćani nego kvazi Hrišćani.

 

[tripo 41]

Ponasas se kao dete od 4 godine!

Ajd reci nešto što nisi čuo od mene.

Sam sebe porices!

Još ti nedostaje ono glavno da objasniš kako Laodik. samog sebe poriče.

kažu "Mi ne smatramo da su oni bogovi".
___
Biblija kaže da i prožrdljvci ne misle da je trbuh bukvalno Bog.

Filibljanima 3,19Kojima je svršetak pogibao, kojima je Bog trbuh, i slava u sramu njihovu, koji zemaljski misle.

 

[Laodikeja]

Mire, vrlo me iznenadjuje tvoje neverstvo u odnosu na biblijsku istinu, jer si sebe doveo u stanje opsteg bezbostva.

Izvini, ali moram ti to reci.

Kao prvo Isusova posrednicka sluzba nije ni potrebna jer Isus kaze - "i ne mislite da cu ja umoliti Oca jer sam Otac ima ljubav k vama". To je bilo cisto formalno, i on je tu sluzbu odavno zavrsio! Sve se to vec odigralo i zavrseno je, jer na nebu "ne postoji vreme!" Zato Pavle i kaze da Isus "uđe jednom u svetinju, i nađe večni otkup." , ne ulazi on sto puta tamo!

Po tebi onda biblija laze kada kaze:

"Dečice moja! Ovo vam pišem da ne grešite; i ako ko sagreši, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista pravednika,
I On očišća grehe naše, i ne samo naše nego i svega sveta" ( 1 Jovanova 2. 1 - 2 )

Isus ne ulazi u Svetinju sto puta, jer je on stalno tamo, jednom je usao i stalno posreduje prilazuci zasluge svoje prolivene krvi na krstu, u korist ljudi koji se kaju.

Kada to ne bi cinio, niko se ne bi mogao pokajati, jer ne bi imao ko da ga zastupa pred Ocem na nebu, i da preuzme njegove grehe na sebe, i da mu da silu da vise ne gresi.

Gluposti! Kad bi to tako bilo, to bi znacilo da Isus ima "radno vreme"! A to bi znacilo da on ne uslisava molitve odmah, jer on "ne posreduje 24 sata" dnevno. Znaci ti Bogu uputis molitvu u nevolji jer ti preti opasnost u saobracaju -kamion ce da te strefi za 3,2,1.. a on te cuje tek sutra u 08h! Pa ti si dotle mrtav!
Shvati vec jednom da na nebu ne postoji vreme!

Mire, ko je to tvrdio da isus ima radno vreme?

Ja sam demantovao tvoju tvrdnjuda on stalno sedi sa Ocem na prestolu, i napisao da on ne sedi na prestolu Bozjem 24 sata, 365 dana u godini, i tako vec 2000 godina, vec da on ima svoje aktivnosti van prestola Bozjeg, a to je posrednicka sluzba za coveka koja je stalna i neprekidna, tako da covek moze bilo kada i u bilo koje vreme da mu se obrati.

Isus je sve sto se tice spasenja vec zavrsio, nema sta da sedi po nekim sobama ili da vrsi sluzbu ili ne znam sta sve ne!

Onda biblija po tebi laze kada kaze da on posreduje za coveka u nebeskoj Svetinji.

Spasenje nikako nije okoncano na krstu, jer od Hrista do danas mnostvo generacija se smenilo na planeti zemlji, u svim vremenima do danas ljudi su prihvatali Isusa za spasitelja, kajali se, obracali, i ziveli sa njim u zajednici, a za to mogu biti zahvalni Isusovoj posrednickoj sluzbi u nebeskoj Svetinji.

Misli se doslovno kako i pise! Bog boravi u coveku svojim Duhom!

Dobro si rekao "SVOJIM DUHOM"

To znaci "ne doslovno da je Bog usao u trbuh coveka i da se tamo nalazi njegov presto.

Bog Otac i Isus su na nebu, a ovde na zemlji je Sveti Duh, i on svojom silom i kroz tu silu cini da Bog i isus stanuju duhovno u srcu coveka.

Bog je svuda, on je "sveprisutan"! Zato je i u nama istovremeno dok je na nebu!!!

Da svojim Duhom, kao sto smo zakljucili.

Ogranicavas Boga i smestas ga u neku sobu na nebu! To je velika jeres!

Hahjde da vidimo da li je jeres:

"I otvori se crkva Božija na nebu, i pokaza se ćivot zaveta Njegovog u crkvi Njegovoj; i biše sevanja munja, i glasovi, i gromovi, i tresenje zemlje, i grad veliki" ( otkrivenje 11. 19 )

"Koji imamo kao tvrd i pouzdan lenger duše, koji ulazi i za najdalje zavese,
Gde Isus uđe napred za nas, postavši poglavar sveštenički doveka po redu Melhisedekovom" ( Jevrejima 6. 19 - 20 )

Dakle, biblija jasno uci da se Isus nalazi u Svetinji ili hramu na nebu gde je usao, koji je original zemaljske Svetinje ili hrama u kome su se nalazile dve prostorije, koje su bile podeljene jednom zavesom, i u Svetinju je Svestenik ulazio svakog dana da obavi sluzbu posrednistva, a Prvosvestenik jednom godisnje u drugi odeljak u Svetinju nad Svetinjama.

Biblija nije jereticka knjiga kada nesto tvrdi, vec ljudi koji tu rec poricu i proglasavaju kao jeres, a postavljaju svoja misljenja i filozofije kao istinu.

To ti upravo cinis.

 

[Marko1932]

Mire, ne da su učili samo Arijanizam, nego su na to dodavali sve moguće o nemoguće hereze.

Darth, posto si izjavio da se radi o ozbiljnim pitanjima, drago mi je da si i ti jednom poceo ozbiljno da razmisljas i pise, a tvoja ozbiljnost zahteva i ozbiljne odgovore.

Pošto se nismo dobro razumeli, pojasniću. Adventistima se iznose mnoge zamerke, i te zamerke ne iznosimo samo mi vernici Crkve, nego i protestanti, posebno evangelici, koji su u suštini Luterani. [/QUOTE]

Odlicno Darth! Posebno mi je drago da nisi zaboravio svoju bracu po veri Luterane. Za njih tvrdis da osudjuju Adventiste kao i vi katolici.
To nas uopste ne iznenadjuje, pa to su tvoja braca, ponikli i vaspitani u tvojoj crkvi. Sta bismo drugo i mogli ocekivati nego pluvanje.

Za teologe bi bila dovoljna samo jedna jedina kontradikcija da čitav pokret osudi kao herezu. Ponavljam jedna jedina kontradikcija. Naravno oni, adventisti će tvrditi da to nije tako.[/QUOTE]

Darth, zar ti zaista mislis da je za teologa dovoljnoa samo jedna greska da na osnovu nje odbaci ucenje jedne hriscanske zajednice?
Pa ti isti kriticar, tvoja braca Luterane koje si ovoga puta pohvalio, nasli su stotine pogresaka u tvojoj crkvi, da li ti time svedocis da su u pravu sto su se odvojili, kad su pronasli tolike greske?

Adventisti nude njihovih 28 fundamentala:[/QUOTE]

Šta veruju adventisti?

Božja reč
Sveto Pismo, Staroga i Novog zaveta je pisana Božja reč data božanskim nadahnućem preko svetih Božjih ljudi koji su govorili i pisali onako kako ih je pokretao Sveti Duh. U ovoj Reči Bog je poverio čoveku znanje potrebno za spasenje. Sveto Pismo je nepogrešivo otkrivenje Negove volje. Ono je merilo karaktera, ogled iskustva, autoritativni tumač doktrina i pouzdana zabeleška o Božjim delima u istoriji.

Božanstvo
Postoji jedan Bog:Otac, Sin i Sveti Duh, zajednica tri lica iste večnosti. Bog je besmrtan, svemoćan, sveznajuć, iznad svega i svuda prisutan. On je beskonačan i prevazilazi moć ljudskog shvatanja, ali ipak poznat preko otkrivanja o Sebi. On je večno dostojan da Ga sva stvorenja poštuju, obožavaju i da Mu služe.

Bog Otac
Bog večni Otac je tvorac, Vrelo, Održavalac i Vladar celokupnog stvaranja. On je pravedan i svet, milostiv i pun milosrđa, spor na gnev i obilan nepokolebljivom ljubavlju i vernošću. Osobine i sila koje su se pokazali u Sinu i Svetom Duhu takođe su otkrivenje Oca.

Bog Sin
Bog večni Sin ovaploćen je u Isusu Hristu. Kroz Njega je sve stvoreno, Božji karakter je otkriven, izvršeno spasenje ljudskog roda i sud svetu. Za svu večnost živi Bog postao je i čovek Isus Hristos. Začet je Svetim Duhom i rodila ga Ga je devojka Marija. Živeo je i iskusio iskušenja kao ljudsko biće, ali je savršenim primerom pokazao Božju pravednost i ljubav. Svojim čudima On je otkrio božansku silu i umro na krstu za naše grehe i umesto nas, vaskrsnuo je iz mrtvih i vazneo se na Nebo da u nebeskoj svetinji vrši službu za nas. Doći će opet u slavi da konačno oslobodi svoj narod i obnovi sve tvari.

Bog Sveti Duh
Bog večni Duh bio je aktivan sa Ocem i Sinom prilikom stvaranja, utelovljenja i otkupljenja. On je nadahnjivao pisce Svetog Pisma. On je ispunjavao Hristov život silom. On privlači i ubeđuje ljudska bića. a one koji se odazovu, obnavlja i preobražava u Božji lik. Poslat od Oca i Sina da bude stalno sa Njegovom decom, On daje duhovne darove Crkvi, opunomoćuje je da svedoči za Hrista, i u skladu sa Svetim pismom, uvodi je u svaku istinu.

ČOVEK

Stvaranje
Bog je tvorac svega. On je u svetom pismu otkrio verodostojan izveštaj o svojoj stvaralačkoj delatnosti. Za šest dana Gospod je stvorio "nebo i zemlju", sva bića na Zemlji i počinuo sedmog dana te prve sedmice. Na taj način On je uspostavio Subotu kao večnu uspomenu na svoje završeno stvaralačko delo. Prvi čovek i žena stvoreni su po Božjem obličju kao kruna stvaralačkog dela. Čoveku je data vlast nad svetom, ali i odgovornost da se brine o njemu. Kada je stvaranje sveta bilo završeno, svet je bio "veoma dobar" spreman da objavljuje Božju slavu.

Čovekova priroda
Čovek i žena stvoreni su po Božjem obličju sa individualnošću, sa mogućnošću i slobodom mišljenja i delovanja. Iako su stvoreni kao nezavisna bića, svaki čovek je nedeljiva celina tela, duha i duše, koja zavisi od Boga za život, disanje i sve ostalo. Kada su postali neposlušni Bogu, naši prvi roditelji su poricali svoju zavisnost od Njega, odvojili se od Boga i pali sa svoga visokoga položaja. Božji lik u njima bio je pokvaren i oni su postali podložni grehu. Njihovi naslednici učestvuju u ovoj paloj prirodi i njenim posledicama. Oni su rođeni sa slabostima i sklonostima ka zlu. Međutim, Bog je u Hristu pomirio svet sa sobom i svojim Duhom obnavlja smrtnike koji se kaju u lik njihovog Tvorca. Stvoreni na slavu Bogu, oni su pozvani da Ga vole, da vole jedni druge i vode brigu o svojoj životnoj sredini.

SPASENJE

Velika borba
Ceo ljudski rod obuhvaćen je velikom borbom između Hrista i sotone u odnosu na Božji karakter, Njegov zakon i Njegovu vladavinu nad svemirom. Ovaj sukob nastao je na nebu kada je jedno stvoreno biće, obdareno slobodom izbora, u samouzvišenju uvelo duh pobune u ovaj svet i navelo na greh Adama i Evu. Ovaj čovekov greh imao je za ishod izopačenost Božjeg obličja u ljudskom rodu, metež u stvorenom svetu i njegovo konačno uništenje u vreme potopa celog sveta. Posmatran od svih stvorenih bića, ovaj svet postao je poprište sveopšteg sukoba iz koga će Bog ljubavi na kraju izaći opravdan. Da bi pomogao svome narodu u ovoj borbi, Hristos šalje Svetog Duha i odane anđele da ga vode, zaštite i podupru na putu spasenja.
Hristov život, smrt i vaskrsenje
U Hristovom životu savršene poslušnosti Božjoj volji, u Njegovoj patnji, smrti i vaskrsenju Bog je dao jedino sredstvo pomirenja za ljudski greh, tako da oni koji verom prihvate ovo pomirenje mogu imati večni život, a celokupno stvaranje može bolje razumeti Tvorčevu bezgraničnu i svetu ljubav. Ovo savršeno pomirenje opravdava pravedost Božjeg zakona i milostivost Njegovog karaktera; jer ovo dvoje osuđuju naš greh i daju nam oproštenje. Hristova smrt je zamena i otkupljenje koje vrši pomirenje i preobražaj. Hristovo vaskrsenje objavljuje Božju pobedu nad silama zla, a onima koji prihvataju pomirenje daje čvrsto obećanje o konačnoj pobedi nad grehom i smrću. Ono objavljuje dostojanstvo Gospoda Isusa Hrista pred kojim će se saviti svako koleno na Nebu i na Zemlji.
Iskustvo spasenja
U beskrajnoj ljubavi i milosti Bog je učinio Hrista, koji nije znao za greh, grehom za nas, tako da u Njemu možemo biti učinjeni Božjom pravdom. Vođeni Svetim Duhom mi osećamo svoju potrebu, priznajemo svoju grešnost, kajemo se zbog svojih prestupa, i upražnjavamo veru u Isusa kao Gospoda i Hrista, kao Zamene i Primera. Ova vera koja prima spasenje dolazi preko božanske sile Reči i dar je Božje milosti. Kroz Hrista mi smo opravdani, usvojeni kao Božji sinovi i kćeri i oslobođeni od vlasti greha. Nanovo smo rođeni i posvećeni Duhom; Duh obnavlja naše umove, upisuje Božji zakon ljubavi u naša srca i mi dobijamo silu da živimo svetim životom. Time što ostajemo u Njemu, postajemo sudeonici u božanskoj prirodi i imamo jemstvo spasenja sada i na sudu.

CRKVA

Crkva
Crkva je zajednica vernika koji priznaju Isusa Hrista za Gospoda i Spasitelja. Nastavljajući za Božjim narodom iz starozavetnog doba, mi smo pozvani iz sveta; i skupljamo se radi bogosluženja, bratske zajednice, proučavanja Božje Reči, proslavljanja Večere Gospodnje, službe celom ljudskom rodu i objavljivanja Jevanđelja celom svetu. Crkva dobija svoje ovlašćenje od Hrista koji je utelovljena Reč iz Svetoga pisma koje je pisana reč. Crkva je Božja porodica. Usvojeni od Njega, njeni članovi žive utemeljeni na Novom zavetu. Crkva je Hristovo telo, zajednica vere čija je glava sam Hristos. Crkva je nevesta za koju je Hristos umro da bi mogao da je posveti i očisti. Prilikom svog pobedonosnog dolaska On će staviti preda se slavnu Crkvu, verne svih vekova, otkupljenu Njegovom krvlju; bez mane ili mrštine, svetu i bez mrlje.

Ostatak i njegova misija
Vaseljenska crkva sastavljena je od svih koji istinski veruju u Hrista, ali u poslednje vreme široko rasprostranjenog otpada, jedan ostatak bio je pozvan da izađe da drži Božje zapovesti i veru Isusovu. Ovaj ostatak objavljuje dolazak sudnjeg časa, propoveda spasenje u Hristu i oglašava približavanje Njegovog drugog dolaska. Ovo objavljivanje simbolički je predstavljeno sa tri anđela iz Otkrivenja 14. glave; to se podudara sa delovanjem suda na nebu i ima za posledicu delo pokajanja i reforme na Zemlji. Svaki vernik je pozvan da lično učestvuje u ovom svedočenju po celom svetu.
Jedinstvo u Hristovom telu
Crkva je jedno telo sa mnogim članovima pozvanim iz svakog naroda, plemena i jezika. U Hristu smo nova stvorenja; razlike među nama ne smeju biti po rasi, kulturi, obrazovanju i nacionalnosti, kao ni razlike između visokih i jednostavnih, bogatih i siromašnih, muškaraca i žena. Svi smo mi jednaki u Hristu koji nas je jednim Duhom povezao u jednu zajednicu sa sobom i jedne sa drugima; mi treba da služimo i da nam se služi bez ikakve podvojenosti i rezerve. Otkrivenjem Isusa Hrista u Svetom pismu delimo istu veru i nadu, i dopiremo do svih jednim svedočenjem. Ovo zajedništvo ima svoj izvor u jedinstvu trojedinog Boga, koji nas je usvojio kao svoju decu.
Krštenje
Krštenjem ispovedamo svoju veru u smrt i vaskrsenje Isusa Hrista i dokazujemo svoju smrt grehu i nameru da hodimo u novom životu. Na taj način priznajemo Hrista kao Gospoda i Spasitelja, postajemo Njegov narod i primljeni smo za vernike Njegove Crkve. Krštenje je znamenje našeg jedinstva sa Hristom, znamenje oproštenja naših grehova i primanje Svetog Duha. Krštenje se vrši zaronjavanjem u vodu i moguće je na osnovu priznanja vere u Isusa i dokaza kajanja zbog greha. Ono sledi upustva iz Svetog pisma i prihvatanja njegovog učenja. Prema učenju Biblije, krštavaju se odrasle osobe kad same izraze želju za krštenjem. Sam čin krštenja obavlja se po uzoru na Hristovo krštenje uronjavanjem krštenika u vodu čime se simbolizuje umiranje starog čoveka i ustajanje u novi život posvećen Gospodu.
Večera Gospodnja
Večera Gospodnja je učestvovanje u znamenju Isusovog tela i krvi kao izraza vere u Njega, našeg Gospoda i Spasitelja. U ovom iskustvu zajedništva Hristos je prisutan da bi se sastao sa svojim narodom i da bi ga jačao. Uzimanjem učešća mi objavljujemo Gospodnju smrt sve dok ponovo ne dođe. Priprema za Večeru Gospodnju uključuje samoispitivanje, pokajanje i priznanje. Učitelj je uspostavio obred pranja nogu da označi ponovno očišćenje, da izrazi voljnost za službu jedan drugome u Hristovoj poniznosti i sjedini naša srca u ljubavi. Služba Večere Gospodnje otvorena je za sve hrišćane koji veruju.

Duhovni darovi i službe
Bog svim vernicima svoje Crkve u svim vremenima poklanja duhovne darove, koje svaki vernik treba da upotrebi u službi ljubavi za opšte dobro Crkve i ljudskog roda. Dati posredstvom Svetoga Duha, koji dodeljuje svakom duhu po svojoj volji, darovi pružaju sve sposobnosti i službe potrebne Crkvi da bi ispunila svoje Bogom uspostavljene funkcije. Na osnovu Svetog pisma, za pomoć i ohrabrenje ljudima ovi darovi uključuju takve službe kao što je verovanje, isceljivanje, prorokovanje, objavljivanje, poučavanje, upravljanje, pomirenje, sažaljenje, samopregorno delovanje i milosrđe. Neke vernike Bog poziva i daruje ih Duhom za dužnosti koje Crkva priznaje u pastirskoj, evanđeoskoj, apostolskoj i učiteljskoj službi naročito potrebnoj da bi se vernici pripremili za službu, za izgradnju Crkve do duhovne zrelosti da bi se očuvalo jedinstvo vere i poznanja Boga. Kada vernici koriste ove duhovne darove kao verni pristavi Božjih različitih vrlina, Crkva je zaštićena od razornog uticaja lažnog učenja i sazidana u veri i ljubavi dostiže rast koji je od Boga.
Dar proroštva
Proroštvo je jedan od darova Svetoga Duha. Ovaj dar je znak raspoznavanja Crkve Ostatka i ispoljio se u službi Elen G. Vajt. Kao Gospodnji vesnik, njeni spisi su neprekidni i autoritativni izvor istine koja Crkvi obezbeđuje utehu, vođstvo, poučavanje i popravljanje. Oni, takođe, naglašavaju da je Biblija merilo kojim se moraju ispitati sva učenja i iskustva.

HRIŠĆANSKI ŽIVOT

Božji zakon
Uzvišena načela Božjeg zakona uobličena su u Deset zapovesti i potvrđena Hristovim životom. Ona izražavaju Božju ljubav, volju i ciljeve u vezi sa ljudskim ponašanjem i odnosima i obavezuje sve ljude u svim vremenskim razdobljima. Ova pravila su osnova Božjeg zaveta sa Njegovim narodom i merilo Božjeg suda. Posredstvom Svetoga Duha ona ukazuju na greh i bude potrebu za spasiteljem. Spasenje je samo od milosti, a ne od dela, a njegov rod je poslušnost zapovestima. Ova poslušnost razvija hrišćanski karakter i donosi osećanje sreće. Ona je dokaz naše ljubavi prema Gospodu i naše brige za naše bližnje. Poslušnost koja potiče od vere ispoljava Hristovu silu da preobrazi život i u skladu sa tim jača hrišćansko svedočenje.

Subota
Milostivi Tvorac, posle šest dana stvaranja, odmarao se sedmoga dana i za sve ljude uspostavio Subotu kao uspomenu na stvaranje. Četvrta zapovest Božjeg nepromenljivog Zakona zahteva svetkovanje ovog sedmog dana, Subote, kao dana od odmora, obožavanja i službe u skladu sa učenjem i životom Isusa, Gospodara od Subote. Subota je dan divnog zajedništva sa Bogom i nas međusobno. Ona je simbol našeg posvećenja, znak naše vernosti i predukus naše večne budućnosti u Božjem carstvu. Subota je Božji večni znak Njegovog večnog zaveta između Njega i Njegovog naroda. Radosno svetkovanje ovog svetog vremena od večeri do večeri, od Sunčevog zalaska do zalaska, je svetkovanje Božjeg stvaralačkog i otkupiteljskog dela.

Pristavska služba
Mi smo Božji pristavi, kojima je On poverio vreme i prilike, sposobnosti i posede i blagoslove Zemlje i njena sredstva. Mi odgovaramo Njemu za njihovo pravilno korišćenje. Mi priznajemo Božje vlasništvo vernom službom Njemu i našim bližnjima, vraćanjem desetka, davanjem darova za objavljivanje Njegovog Jevanđelja i podupiranjem Njegove Crkve i njenim rastom. Pristavska služba je prednost koju nam je Bog dao za negovanje ljubavi i za pobedu nad sebičnošću i pohlepom. Pristav se raduje blagoslovima koji se kao rezultat njegove vernosti izlivaju na druge.

Hršćansko ponašanje
Pozvani smo da budemo pobožan narod koji misli, oseća i radi u skladu sa nebeskim načelima. Zbog Duha koji u nama ponovo stvara karakter našeg Gospoda, mi se uključujemo samo u ono što će u našem životu stvoriti čistotu sličnu Hristu, zdravlje i radost. To znači da naša zabava treba da odgovara najvišim merilima hrišćanskog ukusa i lepote. Dok priznajemo kulturne razlike, naša odeća treba da bude jednostavna, skromna i ukusna, koja dolikuje onima čija se istinska lepota ne sastoji od spoljašnjeg ukrašavanja, već od neprolaznog ukrasa blagog i tihog duha. To takođe znači da pošto je naše telo hram Svetog Duha, mi treba da se razumno brinemo o njemu. Pored dovoljnog vežbanja i odmora, treba da usvojimo i najzdraviju moguću ishranu i uzdržimo se od nečiste hrane utvrđene u Svetom pismu. Pošto alkoholna pića, duvan i neodgovorno korišćenje droga i narkotika štetno utiču na naše zdravlje i od njih treba da se uzdržimo. Umesto toga treba da učestvujemo u svemu što naše misli i telo dovodi u poslušnost Hristu koji nam želi zdravlje, radost i dobro.

Brak i porodica
Bog je ustanovio brak u Edemu, a Isus ga je ponovo potvrdio kao doživotnu zajednicu između čoveka i žene u druženju punom ljubavi. Za hrišćanina, bračna obaveza je data Bogu kao i bračnom drugu, i treba da se sklopi između partnera koji su iste vere. Obostrana ljubav, uvažavanje, poštovanje i odgovornosti su tkivo ove veze koja treba da odsjajuje ljubavlju, svetošću, bliskošću i postojanošću odnosa između Hrista i Njegove Crkve. Što se tiče rastave, Isus je učio da osoba koja se razvede od bračnog druga, osim zbog preljube, pa sklopi brak sa drugim bračnim drugom, čini preljubu. Iako neki odnosi u porodici ne odgovaraju idealu, bračni drugovi koji se u Hristu potpuno predaju jedan drugome, mogu da postignu zajednicu ljubavi pomoću vođstva Duha i crkvenog vaspitanja. Bog blagosilja porodicu i želi da njeni članovi pomažu jedan drugome do potpune zrelosti. Roditelji treba da vaspitavaju svoju decu da vole Boga i da su Mu poslušni. Svojim primerom i svojim rečima treba da ih poučavaju da je Hristos vaspitač koji voli, koji je uvek nežan i brižan, koji želi da oni postanu udovi Njegovog tela, Božje porodice. Povećana bliskost u porodici jedan je od znakova poslednje vesti Jevanđelja.

POSLEDNJI DOGAĐAJI

Hristova služba u nebeskoj svetinji.
Na nebu postoji Svetište, prava skinija koju je Bog postavio, a ne čovek. U njemu Hristos vrši službu za nas, omogućavajući vernicima da iskoriste Njegovu žrtvu pomirenja prinesenu na krstu jednom za sve. On je postavljen za našeg Prvosveštenika i otpočeo je sa svojom posredničkom službom u vreme svoga vaznesenja. Godine 1844, na kraju proročkog vremenskog razdoblja od 2300 dana, On je ušao u drugu i poslednju fazu svoje službe pomirenja. To je delo istražnog suda koji je deo poslednjeg otklanjanja svakog greha, slikovito prikazanog u očišćenju starog jevrejskog svetišta na Dan očišćenja. U toj tipičnoj službi, Svetinja je bila očišćena krvlju žrtvovanih životinja, ali nebeske stvari čiste se savršenom žrtvom Isusove krvi. Istražni sud otkriva nebeskim razumnim bićima, ko je među mrtvima zaspao u Hristu i zato se u Njemu smatra dostojnim da ima udela u prvom vaskrsenju. On takođe omogućava da se vidi koji od živih prebivaju u Hristu, drže Božje zapovesti i veru Isusovu i u Njemu su spremni za prelazak u Njegovo večno carstvo. Ovaj sud potvrđuje Božju pravednost u spasavanju onih koji veruju u Isusa. On objavljuje da će oni koji su ostali verni Bogu, primiti Carstvo. Završetak ove Hristove službe obeležiće kraj vremena milosti pre Drugog Hristovog dolaska.

Drugi Hristov dolazak
Drugi Hristov dolazak predstavlja blaženu nadu Crkve, veličanstveni vrhunac Jevanđelja. Spasiteljev dolazak biće doslovan, ličan i vidljiv na celom svetu. Kada se bude vratio, mrtvi pravednici vaskrsnuće i zajedno sa živim pravednicima biće proslavljeni i uzeti na Nebo, a nepravedni će umreti. Gotovo potpuno ispunjenje većine proročanstava, zajedno sa sadašnjim stanjem u svetu, ukazuje da je Hristov dolazak blizu. Vreme tog događaja nije otkriveno, pa je zato potrebno da u svako doba budemo spremni.

Smrt i vaskrsenje
Plata za greh je smrt. Bog, koji je jedini besmrtan, podariće večni život onima koje je otkupio. Do tog dana, smrt je besvesno stanje svih ljudi. Kada se Hristos, koji je naš živ
ot, bude pojavio, vaskrsli pravednici biće proslavljeni i uzeti na nebo da dočekaju svoga Gospoda. Drugo vaskrsenje, vaskrsenje nepravednih, dogodiće se 1000 godina kasnije.

Milenijum i kraj greha
Milenijum je hiljadugodišnje carovanje Hrista sa svojim svetima na Nebu između prvog i drugog vaskrsenja. U toku ovog vremena sudiće se zlim mrtvima; Zemlja će biti potpuno opustošena, bez stanovnika, zauzeta od sotone i njegovih anđela. Na njegovom kraju Hristos, Njegovi anđeli i Sveti grad sići će sa Neba na Zemlju. Nepravedni mrtvi tada će vaskrsnuti i sa sotonom i njegovim anđelima opkoliće grad; ali vatra od Boga uništiće ih i očistiti Zemlju. Svemir će tako zauvek biti oslobođen od greha i grešnika.

Nova Zemlja
Na novoj Zemlji, na kojoj prebivaju pravednici, Bog će obezbediti večni dom za spasene i savršenu životnu sredinu za večni život, ljubav, radost i poučavanje u Njegovoj prisutnosti. Ovde će sam Bog prebivati sa svojim narodom, a patnje i smrt nestaće. Velika borba biće okončana i greha više neće biti. Sve što je živo i neživo objavljivaće da je Bog ljubav; i On će vladati večno. Amin.

Sveto pismo Staroga i Novoga Zaveta - Biblija, vrhovni je autoritet hrišćanskog učenja i jedino merilo vere „koja je jedanput zauvek predana svetima“ (Judina poslanica 3. stih). Originalna misao Biblije stigla je nepromenjena do naših dana kao „reč živoga Boga koja ostaje do veka“.
Sveto trojstvo Među najznačajnija učenja Svetog pisma nalazi se uzvišena nauka o Svetom Trojstvu - Ocu, Sinu i Svetom Duhu. To, za ljudski um neshvatljivo jedinstvo tri svete Ličnosti, postoji od večnih vremena. U planu spasenja Sveto Trojstvo jedinstveno deluje podrazumevajući učešće sve tri božanske Licnosti.
Isus Hristos i jevanđelje Isus Hristos je jedini čovekov Spasitelj, Bog koji se utelovio i uzeo ljudsku prirodu, da bi posle 33 godine života na ovoj Zemlji i raspećem na krstu, postao Žrtva za izbavljenje i otkupljenje čoveka od greha. On je savršeni Primer poniznosti i poslušnosti Božijoj volji, a Njegovim životom, stradanjem, smrću i vaskrsenjem u treći dan, Bog je čoveku otvorio jedini i siguran izlaz iz stanja grešnosti. Oni koji verom prihvataju Hrista, Njegovo delo očišćenja, novorođenja Svetim Duhom i biblijsko krštenje uronjavanjem u vodu, dobijaju pravo na večni život u Božijem carstvu.
Deset Božijih zapovesti (2. Mojsijeva 20,1-17) su izraz Božije ljubavi, merilo ponašanja i odnosa čoveka prema Bogu i životnoj sredini u kojoj postoji. Božiji zakon i svaka zapovest večna je i nepromenljiva, kao što je to i sam Bog koji ga je dao. Spasenje ne dobijamo kao zaslugu za držanje zakona, već kao dar milosti, a poslušnost Bogu je naš izraz zahvalnosti za primljeni dar od Onoga koji želi da nas dovede u svoju prisutnost.
Otuda se uspomena na Boga kao Stvoritelja i podsećanje na dolazak Izbavitelja ponavlja svake sedmice u posebnom danu - suboti, koju je Bog odredio da bude dan radosti, odmora i zajedništva. Taj sveti dan treba da predstavlja za svakog Hristovog sledbenika istinsku radost. Držeći se principa nepromenljivosti Božijeg zakona i Biblije, adventistički hrišćani održavaju kontinuitet starozavetne vere i prvih hrišćana u Novom zavetu, držeći subotu (jevrejski „šabat“ što znači odmor), kalendarski sedmi dan, kao izdvojeni dan koji treba posvetiti Bogu i bogosluženju, i poštuju zapovest u potpunosti, apstinirajući od poslova. Argumenti koji ih podržavaju u tome nalaze se u spasonosnoj misiji Isusa Hrista za koga jevandjelja kažu da je subotom po običaju boravio u crkvi i sa narodom (Luka 4,16-31, Isaija 58,13.14). U ovome se adventisti kao i neki drugi hrišćani koji svetkuju subotu razlikuju od većine crkava, jer većina drugih hrišćana (katolici, pravoslavni, luterani, baptisti, itd)primenjuje iste principe na nedelju, uz argumentaciju da je Hristos vaskrsao na taj dan. Međutim adventisti se tu pozivaju na nepostojanje biblijske izmene dana odmora, i na druge argumente vezane za suštinu Božjeg zakona koji je nepromenjiv.

Očuvanje zdravlja i tela spada među poduhvate kojima adventistički hrišćani pridaju veliki značaj. U skladu sa biblijskim učenjem o čoveku kao nedeljivom celovitom biću satkanom od fizičke, intelektualne i duhovne prirode, adventistički hrišćani aktivno učestvuju u javnom unapređivanju i širenju zdravog načina zivota i zaštiti čovekove okoline. U okviru ovih aktivnosti, zauzimanjem i podrškom Crkve, deluje blizu 500 bolnica, sanatorijuma i klinika širom sveta, a na gotovo svim poznatim svetskim jezicima izdaju se knjige i časopisi koji se bave zdravstvenim prosvećivanjem. U našoj zemlji, pored mnogih knjiga sa zdravstvenom tematikom, redovno izlazi časopis „Život i zdravlje“ koji uspešno prati dostignuća u savremenoj medicini sa naročitim osvrtom na prenvenciju bolesti. Adventisti promovišu ispravan vegetarijanski način ishrane.

HRISTOV ZIVOT, SMRT I VASKRSENJE
“U Hristovom zivotu savrsene poslusnosti Bozjoj volji, u Njegovoj patnji, smrti i vaskrsenju Bog je dao jedino sredstvo pomirenja za ljiudske grehe, tako da oni koji verom private ovo pomirenje mogu imati vecni zivot, i celokupno stvorenje moze bolje razumeti Tvorcevu bezgranicnu svetu ljubav. Ovo pomirenje opravdava pravednost Bozjeg zakona i milostivost Njegovog karaktera; jer ovo dvoje osudjuju nas greh i daju nam oprostenje. Hristova smrt je zamena i otkupljenje koje vrsi pomirenje i preobrazaj. Hristovo vaskrsenje objavljuje Bozju pobedu nad silama zla, a onima koji prihvataju pomirenje daje obecanje o konacnoj pobedi nad grehom i smrcu. Ovo objavljuje dostojanstvo Gospoda Isusa Hrista pred kojim ce se saviti svako koleno na Nebu i na zemlji.” (Osnovna verovanja 9)

BOZJI ZAKON
“Uzvisena naceLa Bozjeg zakona uoblicena su u Deset zapovesti i potvrdjena Hristovim zivotom. Ona izrazavaju Bozju ljubav , volju i ciljeve u vezi sa ljudskim ponasanjem, odnosima i obavezuje sve ljude u svim vremenima i razdobljima. Ova pravila su osnova Bozjeg zaveta sa Njegovim narodom i merilo Bozjeg suda. Posredstvom Svetoga Duha ona ukazuju na greh i bude potrebu za Spasiteljem.
Spasenje je smao od milosti, a ne od dela, a njegov rod je poslusnost zapovestima. Ova poslusnost razvija hriscanski karakter i donosi osecanje srece. Ona je dokaz nase ljubavi prema Gospodu i nase brige za nase bliznje. Poslusnost koja potice od vere ispoljava Hristovu silu da preobrazi zivot i u skladu sa tim jaca hriscansko svedocenje.” Osnovno veruju 18)

 

[mire000]

Ona, osnov adventista, ni sama nije znala u šta veruje i šta govori i piše. Pored 50 kontradikcija sa pismom, što smo i Slap i Adrian, i Antonija i Ja dokazivali postavljajući tekstove, ona je bila i u kontradikciji sa samom sobom.

I ja mislim da nije znala u sta veruje..

Mire, vrlo me iznenadjuje tvoje neverstvo u odnosu na biblijsku istinu, jer si sebe doveo u stanje opsteg bezbostva.

Izvini, ali moram ti to reci.



Po tebi onda biblija laze kada kaze:

"Dečice moja! Ovo vam pišem da ne grešite; i ako ko sagreši, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista pravednika,
I On očišća grehe naše, i ne samo naše nego i svega sveta" ( 1 Jovanova 2. 1 - 2 )

Isus ne ulazi u Svetinju sto puta, jer je on stalno tamo, jednom je usao i stalno posreduje prilazuci zasluge svoje prolivene krvi na krstu, u korist ljudi koji se kaju.

Kada to ne bi cinio, niko se ne bi mogao pokajati, jer ne bi imao ko da ga zastupa pred Ocem na nebu, i da preuzme njegove grehe na sebe, i da mu da silu da vise ne gresi.



Mire, ko je to tvrdio da isus ima radno vreme?

Ja sam demantovao tvoju tvrdnjuda on stalno sedi sa Ocem na prestolu, i napisao da on ne sedi na prestolu Bozjem 24 sata, 365 dana u godini, i tako vec 2000 godina, vec da on ima svoje aktivnosti van prestola Bozjeg, a to je posrednicka sluzba za coveka koja je stalna i neprekidna, tako da covek moze bilo kada i u bilo koje vreme da mu se obrati.




Onda biblija po tebi laze kada kaze da on posreduje za coveka u nebeskoj Svetinji.

Spasenje nikako nije okoncano na krstu, jer od Hrista do danas mnostvo generacija se smenilo na planeti zemlji, u svim vremenima do danas ljudi su prihvatali Isusa za spasitelja, kajali se, obracali, i ziveli sa njim u zajednici, a za to mogu biti zahvalni Isusovoj posrednickoj sluzbi u nebeskoj Svetinji.



Dobro si rekao "SVOJIM DUHOM"

To znaci "ne doslovno da je Bog usao u trbuh coveka i da se tamo nalazi njegov presto.

Bog Otac i Isus su na nebu, a ovde na zemlji je Sveti Duh, i on svojom silom i kroz tu silu cini da Bog i isus stanuju duhovno u srcu coveka.



Da svojim Duhom, kao sto smo zakljucili.



Hahjde da vidimo da li je jeres:

"I otvori se crkva Božija na nebu, i pokaza se ćivot zaveta Njegovog u crkvi Njegovoj; i biše sevanja munja, i glasovi, i gromovi, i tresenje zemlje, i grad veliki" ( otkrivenje 11. 19 )

"Koji imamo kao tvrd i pouzdan lenger duše, koji ulazi i za najdalje zavese,
Gde Isus uđe napred za nas, postavši poglavar sveštenički doveka po redu Melhisedekovom" ( Jevrejima 6. 19 - 20 )

Dakle, biblija jasno uci da se Isus nalazi u Svetinji ili hramu na nebu gde je usao, koji je original zemaljske Svetinje ili hrama u kome su se nalazile dve prostorije, koje su bile podeljene jednom zavesom, i u Svetinju je Svestenik ulazio svakog dana da obavi sluzbu posrednistva, a Prvosvestenik jednom godisnje u drugi odeljak u Svetinju nad Svetinjama.

Biblija nije jereticka knjiga kada nesto tvrdi, vec ljudi koji tu rec poricu i proglasavaju kao jeres, a postavljaju svoja misljenja i filozofije kao istinu.

To ti upravo cinis.

Laodikeja ja da se zamaram da ti odgovaram na te gluposti stvarno necu. Hristos je usao "jednom" u Svetinju kao sto i pise i zavrsio sluzbu - "nadje vecni otkup", jer na nebu ne postoji vreme! Za Boga je sve zavrseno i otkupljenje i sluzba i sve, ne zivi on u vremenu kao mi. Takodje on ne zivi u "sobama" (kao sto i Pavle kaze da ne treba Bogu nikakva kuca, da ne zivi on u rukom gradjenim objektima vec sve ispunjava) jer on je Duh, a nama je to pokazano u otkrivenju u vidu slika jer nas svet ima dimenziju, nebeski nema, i jedino tako mozemo razumeti . Trece, nikakva 1844. ne postoji. I niko ko cita bibliju nece doci do te godine, jedino ako ga vi ne indoktrinirate. Cetvrto, Bog boravi u svojim slugama i to licno i doslovno jer je on "sveprisutan" a ne "posredno" preko nekog. Sveti Duh o kojem govoris nije "posrednik" vec je on "Bog", dakle SAM BOG JE U TEBI DOSLOVNO! Ako ovo porices veci si jeretik nego sto sam mislio! Onda porices i Trece Lice Bozanstva koje je u tebi!

 

[Marko1932]

Posto je Darth istakao da se Luterani supronstavljaju Adventistima, a da je dovoljno samo jedna tacka neslaganja da se odbaci verovanje neke zajednice, da pogledamo sta Luterani zameruju KATOLICIMA:

1. Autoritet Biblija
Luterani veruju da je jedino Biblija autoritet za doktiranrna pitanja.
Katolici: Crkva je vrhovni autoretet.
1530 Johann Eck sa ostalih 26 katolickih teologa izjavio je: “Sa Ocima Ja cu se suprotstaviti Luteranskoj doktrina, ali ne pomocu Svetog pisma”.

2. Doktrina opravdanje verom
Luterani veruju da se gresnik spasava jedino miloscu Bozijom verom u Hrista.
To ne znaci da dobra dela ne vrede niti da dobra dela mozemo imati ako hocemo.
Katolici insistiraju da se dobra dela uracunavaju za spasenje.

3. Papin primat
Luterani veruju da papstvo takvo kakvo je.nema nikavog autoriteta od Boga, niti se hriscani treba da pokoravaju Papstvu kao vidljivom autoritetu Crkve.
Dok katolici govore o 7 sakramenata, Luterani imaju smao dva ili tri. Postoje takodje velike razlike kako jedni i drugi razumeju i veruju u Sakramente.

4. Euharistija
Luterani za Eukaristiju primaju hleb i vino, a katolici samo Ostiju.

5. Razlicita verovanja o Mariji i svecima.
Luteran ne veruju da je biblijsdki moliti se svecima, niti smatraju Mariju ni u kom slucaju kao posrednika izmedju Boga i ljudi.
Katolisi veruju suprotno tome.

6. Verovanje u cistiliste
Luterani oduvek odbacuju katolicko ucenje o cistilistu zato sto ne postoji biblijska potvrda za to, cak se suprotstavlja Svetom pismu.
Dok katolici veruju u cistiliste.

7. Besmrtnost duse
Luterani uce da prilikom smrti dusa ulazi u nebesku radost.
Dok katolici veruju da duse nespremnoh za nebo odlaze u cictiliste i da postoji mogucnost da se ociste i predju u nebo.

(Napomena: Ovo su samo spomenute tacke neslaganja, bez sirih objasnjenja. Ako nesto nije jasno izrazeno, Luterani i Kaotolici mogu to da objasne.)

Pitenje za naseg cenjenog sagovornika Dartha, koji nas je pozvao da pristupimo ozbiljnoj diskusiji.
Darth, posto si izjavio da je dovoljno jedno verovanje s kojim se neko ne slaze da dokaze da Adventisti nisu u pravu; STA MILIS DALI JE DOVOLJNO OVIH 7 VEROVANJA KOJA SAM NAVEO DA NEKO ODBACI I LUTERANE KAO I KATOLIKE?
Izgleda Darth da si ovim pokusom opravdao postojanje Luteranske crkve.

Ako slucajno za vas oviht 7 verovanja nisu dovoljna, samo se javite, nacicemo ih jos desetinama puta vise od ovoga.

Svakako da sa velikimk interesovanjem cekamo Darthov odgovor na ova verovanja.

 

[DarthShone]

Laodikeja ja da se zamaram da ti odgovaram na te gluposti stvarno necu. Hristos je usao "jednom" u Svetinju kao sto i pise i zavrsio sluzbu - "nadje vecni otkup", jer na nebu ne postoji vreme! Za Boga je sve zavrseno i otkupljenje i sluzba i sve, ne zivi on u vremenu kao mi. Takodje on ne zivi u "sobama" (kao sto i Pavle kaze da ne treba Bogu nikakva kuca, da ne zivi on u rukom gradjenim objektima vec sve ispunjava) jer on je Duh, a nama je to pokazano u otkrivenju u vidu slika jer nas svet ima dimenziju, nebeski nema, i jedino tako mozemo razumeti . Trece, nikakva 1844. ne postoji. I niko ko cita bibliju nece doci do te godine, jedino ako ga vi ne indoktrinirate. Cetvrto, Bog boravi u svojim slugama i to licno i doslovno jer je on "sveprisutan" a ne "posredno" preko nekog. Sveti Duh o kojem govoris nije "posrednik" vec je on "Bog", dakle SAM BOG JE U TEBI DOSLOVNO! Ako ovo porices veci si jeretik nego sto sam mislio! Onda porices i Trece Lice Bozanstva koje je u tebi!

Brate, zašto se više zamaraš dokazivanjem nedokazanima čija je "vera" i nastala na opravdavanju laži, dodavanjem daljih laži i negiranja svega što je dokazana istina? Kako ti nije jasno da oni zaista HULE na Svetoga DUHA?
Sve ovo na šta po ko zna koji put odgovaramo, je plod uma američkih naivčina, prevaranata koji su poverovali Williamu Mileru, iluzija na kojoj su pokušavali da izleče svoje razočarenje što ih je jedan farmer, baptista i mason zafrknuo. Nespremni da prihvate istinu da ih je, i ne samo njih ovaj lagao, izmišljaće svakojake budalaštinje, tvrditi da im je to Bog rekao, i stvoriće sektu kojoj kupuju status "crkve". Da li ti je sada jasno koji su njihovi osnovi? Na odbijanju da se suoče sa istinom, na lažima su nastali, na lažima su se održavali. I danas se kao i uvek usuđuju da optužuju druge da Hule. A Hula su sami, jer se protive otkrivenoj ISTINI.

Tako i ovo za Duha kome čas negiraju ličnost, čas mu je pripisuju. Čas im je posrednik, čas im je sila....
Sve samo da se ne bi suočili sa Istinom.

 

[tripo 41]

mire000 said: ↑

To nije ucenje Pisma, vec tvoja rec!
Nikakav zakon se ne zahteva, to su gluposti!

-------------------------
Naravno da ćeš tako reći jer ti se ne da da držiš zapov. ako bi ih držao onda bi to bilo da se njima spasiš.

Tebi ništa ne znači stih u kojem Isus ovo kaže:

Matej 19,17 A on reče mu: što me zoveš blagijem? Niko nije blag osim jednoga Boga. A ako želiš ući u život, drži zapovijesti.

 

[mire000]

Kako ti nije jasno da oni zaista HULE na Svetoga DUHA?

Pa brate jel vidis sta je ovaj izjavio? Rekao je da SVETI DUH NIJE BOG, ne direktno ali indirektno je izjavio da "Bog ne obitava doslovno u nama" vec preko nekog "posrednika" ili simbolicno i time se ODREKAO BOGA SVETOG DUHA KOJI ZAISTA I DOSLOVNO PREBIVA U NAMA!

Ako ovo nije jeres odricanja i poricanja Trojstva ja onda ne znam sta jeste!

Najgore od svega je sto ovo dokazuje da on nema Boga u sebi, da sa njim nema nikakvu zajednicu i da sve sto govori od sebe govori! Jer da ima znao bi onoga koji je u njemu (tj. nama Hriscanima obitava) !

 

[Marko1932]

Postovanje citaoci foruma religije.
Izvinjavam se sto sam postao zaboravan i sto sam okupirao vasu paznju onim cega se ja jos uvek secam iz istorije, a sto ukazuje na nesganje Lutera i katolika.
Tek sad sam se setio, zasto ja prepricavam ono sto je problem menju njima, kada je Luter pre 500 godina napisao 95 teza u kojima je to objasnio desetinama puta bolje nego ja.

Zato Darth, molim te da posebno obratis paznju na ove izjave:


95 teza

Martin Luter

Martin Luter, (1483-1546) začetnik nemačke Reformacije. Teolog, avgustinac i vikar u svom monaškom redu, 31.10.1517. godine okačio je na crkvena vrata u Vitenbergu teološku raspravu u obliku 95 teza, napisanu uglavnom kao odgovor na propovedi izvesnog J. Tecela o oproštajnicama koje je izdao papa Lav Deseti, kako bi donacijama obnovio baziliku Svetog Petra u Rimu. Teze su uskoro postale manifest reforme i postale široko poznate no čitavoj Nemačkoj ubrzo pošto su objavljene.

U aprilu 1518. godine Luter je u Hajdelbergu morao da brani svoje stavove pred predstavnicima svog monaškog reda, i u toj debati odneo je pobedu. Međutim, te godine je optužen u Rimu za jeres i morao je da odgovara pred kardinalom Kajetanom u Agusburgu. Pošto je odbio da se pokaje, pobegao je u Vitenberg pod zaštitu Elektora Frederika trećeg Saksonskog. Godine 1519. u Lajpcigu, Luter je odrekao papin primat i bezgrešnosti velikih Koncila. Već sledeće, 1520. godine Luter je uputio proglas nemačkom narodu u kojem ih poziva da reformišu Crkvu, i objavljuje tri rada u kojima afirmiše ovu ideju.

Papa je 12. juna 1520. godine izdao papsku bulu "Exsurge Domine" u kojoj je napao 41 tezu iz Luterovih radova. Luter je odgovorio tako što je javno spalio bulu, zajedno sa mnogim katoličkim knjigama. To je uzrokovalo njegovu ekskomunikaciju 3. januara 1521. godine. Opasnost od progona teraju Lutera da se skloni, gde u miru skrovišta u Vartburgu započinje sa prevodom Novog zaveta na narodni jezik. Luteranska crkva je znatno modifikovala neka od njegovih učenja već 1577. godine.

1. Kada je naš Gospodar, Gospod Isus Hristos rekao: "pokajte se...", time je hteo da kaže da čitav život vernika treba da bude život pokajanja.

2. Ovu reč ne možemo da shvatimo kao dase odnosi na sakrament pokore, odnosno na ispovest i razrešenje služenu od strane sveštenika.

3. Ipak se ona ne svodi samo na unutarnje kajanje, jer unutarnje kajanje nije ništa ako se neispoljava u raznim oblicima umiranja telesnosti.

4. Sve dok mrzimo sebe (a to je pravo unutrašnje pokajanje), kažnjavanje greha ostaje i to sve dok ne uđemo u Carstvo nebesko.

5. Papa nema ni volju ni moć da oprosti bilo koje kazne osim onih koje je nametnuo svojom sopstvenom odlukom ili kanonskim zakonom.

6. Papa ne može da oprosti krivicu nego samo da proglasi i potvrdi da je Bog oprostio; ili u krajnjoj liniji on može da oprosti jedino u slučajevima koji su u delokrugu njegovog odlučivanja. Ignorisati ovakva oproštenja bi, naravno, ostavilo krivicu nedirnutom.

7. Bog nikada nikome ne oprašta krivicu a da se osoba istovremeno potpuno ne ponizi pred sveštenikom, Božijim predstavnikom.

8. Propisi o pokori odnose se samo na žive, i kao što to vidimo u samim kanonima, nijedan od njih se ne odnosi na umiruće ljude.

9. Prema tome, Sveti Duh deluje za naše dobro kroz papu, tako da stalno odstupa od svojih propisa u slučajevima nastupajuće smrti ili potrebe.

10. Neznanje je i greška sveštenika da ostavlja za umiruće kanonske kazne u čistilištu.

11. Onda kad su kanonske kazne promenjene u pokoru u čistilištu, biskupi mora da su spavali dok se sejao kukolj.[1]

12. Ranije kanonske kazne su, kao dokaz istinskog kajanja, bile nametane pre, a ne nakon razrešenja od greha.

13. Umirući će platiti svoje dugove svojom smrću, i oni su već mrtvi za kanonsko pravo i slobodni od njegove pravne vlasti.

14. Narušeno duhovno zdravlje ili ljubav koja je u umirućem čoveku, nužno donosi sa sobom golemi strah, i što je ta narušenost veća, to je i strah veći.

15. Ovaj strah i užas su sami po sebi dovoljni (prevladavaju sve ostalo) da sačinjavaju kaznu čistilišta, jer se veoma približavaju užasu beznađa.

16. Izgleda da je razlika između pakla, čistilišta i neba istovetna razlici između beznađa, stanja blizu beznađa i sigurnosti.

17. Što se tiče duša u čistilištu, izgleda da njihova ljubav nužno jača stišavanjem njihovih užasa.

18. Čini se da se ne dokazuje ni razumom ni Pismima da su ove duše izvan stanja zaslužnosti, niti da su nesposobne da rastu u ljubavi.

19. Niti se čini dokazanim da su one - ili u najmanju ruku svaka od njih - sigurne i uverene u svoje spasenje, čak iako smo mi sami u to potpuno uvereni.

20. Stoga papa svojim sveopštim oprostom svih kazni ne misli na "sve" u apsolutnom smislu, već samo oprost onih kazni koje je on sam nametnuo.

21. Otud su oni propovednici oproštajnica (indulgencija) u zabludi kada kažu da je papinim oproštajnicama čovek razrešen i pošteđen svake kazne.

22. Naprotiv, on dušama u čistilištu ne može da oprosti nijednu kaznu koja saglasno kanonskom pravu mora da se plati u ovom životu.

23. Ukoliko se bilo koji oprost svih kazni može ikako nekom darivati, mora da su to samo oni koji su savršeni, drugim rečima - veoma malobrojnima.

24. Prema tome, iz toga proizilazi da je većina ljudi prevarena zbrkanim i zvučnim obećanjem oslobođenja od kazni.

25. Istu moć koju papa ima u celini nad čistilištem, poseduje i svaki biskup u svojoj biskupiji i sveštenik u svojoj parohiji.

26. Papa čini izvrsnu stvar kada dušama daje oprost - ne putem prava na ključeve (jer ih i nema), već putem zastupanja.

27. Propovedati da duša izleće (iz čistilišta) čim zvecne novac u kutiji za sakupljanje novca je puka ljudska priča.

28. Sigurno je moguće da rastu pohlepa i tvrdičluk čim novac zvecne u kutiji za novce, ali zastupstvo Crkve zavisi isključivo od samoga Boga.[2]

29. Ko zna da li sve duše u čistilištu žele da budu izbavljene u smislu priče koju kazuje Sv. Severin i Paskal.[3]

30. Niko nije siguran u stvarnost svog sopstvenog pokajanja, a još manje u primanje sveopšteg oprosta.

31. Čovek koji istinski kupuje oproštajnice je isto tako redak kao i pravi pokajnik, drugim rečima svakako veoma redak.

32. Svi koji veruju u sigurnost svog spasenja zbog oproštajnica, biće večno prokleti zajedno sa njihovim učenicima.

33. Moramo se posebno čuvati onih koji kažu da su papske oproštajnice neprocenjiv Božiji dar kojim se čovek izmiruje sa Bogom.

34. Jer se darovi milosti koje ove oproštajnice nose tiču samo kazni zbog sakramentalnih zadovoljština koje je čovek proglasio.

35. Nije hrišćansko propovedanje naučavati da oni koji teže da spasu svoju dušu ili nabave ispovesne oproštajnice, nemaju potrebe da se pokaju.

36. Hrišćanin pak, koji se stvarno kaje, ima pravo na sveopšti oprost greha i to i bez oproštajnica.

37. Pravi hrišćanin pak, živ ili mrtav, učestvuje u svim prednostima Hrista i Crkve; i to mu daruje Bog, i to i bez oproštajnica.

38. Ipak nikako ne smemo prezreti ni papin oprost ni oslobađanje, jer one, kako je već rečeno, nagoveštavaju božansko oproštenje.

39. Veoma je teško čak i za veoma učene teologe, da pred ljudima istovremeno veličaju dobrotu oproštajnica i potrebu za istinskim pokajanjem.

40. Pravo pokajanje traži i želi da plati kazne za greh, dok oproštajnice velikodušno otpuštaju kazne i čine da ih čovek odbija, ili u najmanju ruku odbijanje može da bude učinak.

41. Apostolski oprosti treba da se propovedaju s oprezom: inače će ih ljudi krivo shvatiti, kao da su važniji od drugih dobrih dela ljubavi.

42. Hrišćane treba poučavati da papa nema pojma o tome kako kupovinu oproštajnica treba shvatiti u upoređenju sa delima milosrđa (ljubavi).

43. Hrišćane treba poučavati da onaj koji daje sirotinji ili pozajmljuje onima u potrebi, čini bolja dela od onog koji kupuje oproštajnice.

44. To zato što putem dela ljubavi - ljubav raste i čovek postaje bolji, dok oprostom ne postaje bolji, samo slobodniji od kazne.

45. Hrišćane treba poučavati da onaj ko vidi osobu u potrebi i prođe pored nje, iako daje novac za oprost, ne zadobija se za papinu oproštajnicu već za Božiji gnev.

46. Hrišćane treba poučavati da, osim ako ne obiluju u dobrima iznad svojih potreba, da su dužni da čuvaju ono što je nužno za njihovo domaćinstvo, i da to nipošto ne rasipaju za kupovinu oproštajnica.

47. Hrišćane treba poučavati da je kupovina oproštajnica dobrovoljna a ne obavezna.

48. Hrišćane treba poučavati da papa, darujući oproste, ima veću potrebu i želju za posvećenim molitvama radi sebe samog, nego za gotovim novcem.

49. Hrišćane treba poučavati da su papini oprosti korisni samo ako se ne oslanjaju na njih, a u najvećoj meri štetni ako se zbog njih izgubi strah Božiji.

50. Hrišćane treba poučavati da, kada bi papa znao za iznuđivanja propovednika oproštajnica, radije bi dao da se uništi bazilika Sv. Petra, nego da je gradi od kože, mesa i kostiju ovaca iz svoga stada.

51. Hrišćane treba poučavati da, ukoliko bi nastala neka potreba, da bi papa bio voljan da proda crkvu Sv. Petra i da da svoj sopstveni novac mnoštvu onih od kojih su ga prodavci oproštajnica iznudili.

52. Uzaludno je oslanjati se na spasenje putem oproštajnica, čak iako bi poverenik ili sam papa založili svoju dušu zajedno sa njihovom.

53. Neprijatelji Hrista i pape su oni koji su potpuno zabranili da se u nekim crkvama propoveda Božija Reč da bi se u drugim propovedali oprosti.

54. Božija Reč trpi štetu ako se u istoj propovedi posvećuje isto ili duže vreme oproštajnicama nego Reči.

55. Papin um mora da je nužno okrenut mislima da, ako se oproštajnice (koje su veoma mala stvar) proslavljaju jednim zvonom, jednom procesijom i ceremonijom, Evanđelje (koje je veoma velika stvar) treba da bude propovedano uz hiljade zvona, hiljade procesija i ceremonija.

56. O crkvenom blagu iz kojega papa daje oproštajnice se ne govori i ne zna dovoljno među Hristovim narodom.

57. U najmanju ruku, jasno je da one nisu prolaznog karaktera, jer ih mnogi prodavci samo sakupljaju - umesto da ih slobodno šire.

58. Niti su to zasluge Hrista ili svetaca jer, potpuno nezavisno od pape, ove zasluge uvek proizvode milost u unutrašnjem čoveku, a nasuprot tome, smrt i pakao u spoljašnjem čoveku.

59. Sv. Lavrentije je rekao da su siromašni blago Crkve, ali kada je to ovako rekao, koristio je jezik svog sopstvenog vremena.

60. He govorimo nepromišljeno kada kažemo da su blago Crkve njeni ključevi, i da su oni obezbeđeni Hristovim zaslugama.

61. Jer je jasno da je papina moć sama no sebi dovoljna za oproštaj kazne i (ograničenih) slučajeva.

62. Pravo blago Crkve je sveto Evanđelje slave i milosti Božije.

63. Ali je ovo opravdano najomraženije, jer čini da prvi bude poslednji.

64. U drugu ruku, blago oproštajnica je opravdano najpopularnije, jer poslednjeg čini prvim.

65. Stoga su blaga Evanđelja mreže koje su u ranija vremena korišćene da se njima love bogati ljudi.

66. Blago oproštajnica su mreže koje se koriste da se njima love bogataši danas.

67. Oproštajnice koje prodavci nameću kao najveće darove milosti, pravilno su shvaćene kao "najveće" samo ukoliko se radi o sticanju novca.

68. Ali su one, u stvari, najmanje uporedive sa Božijom milošću i pobožnošću krsta.

69. Biskupi i sveštenici su obavezni da poverenike Apostolskih oprosta prime sa svim počastima, no službenoj dužnosti.

70. Ali su oni pod još većom obavezom da daju svoje oči i uši i da spreče ove ljude u propovedanju svojih sopstvenih snova, umesto onog poverenog im od pape.

71. Neka bude proklet i anatemisan onaj koji poriče istinitost Apostolskih oprosta.

72. U drugu ruku, neka bude blagosloven onaj koji se predstavlja kao čuvar protiv pohlepe i razuzdanosti u rečima prodavaca oproštajnica.

73. Kao što papa ispravno grmi protiv onih koji na bilo koji način upotrebljavaju prisilu da se nečasno okoriste trgovinom oproštajnicama,

74. Mnogo više bi trebalo da grmi protiv onih koji koriste oproštajnice kao izgovor da bi se nečasno okoristili i izvrgavali ruglu svetu ljubav i istinu.

75. Ludost je pomisliti da papine oproštajnice imaju toliku moć da mogu da razreše čoveka, čak ako je uradio nemoguće i obeščastio majku Božiju.

76. Suprotno tome, potvrđujemo da papine oproštajnice nisu dovoljne da uklone i najmanji od oprostivih greha, barem što se tiče njihove krivice.

77. Kada se govori da čak ni Sv. Petar, kada bi sada bio papa, ne bi mogao da pribavi veće darove milosti, to je hula protiv Sv. Petra i pape.

78. Suprotno tome potvrđujemo da, kao što i on, tako i bilo koji papa, poseduje još veće milosne darove . Evanđelje, vrline milosti isceljenja, itd., kako nalazimo u 1. Korinćanima 12.

79. Bogohulno je reći da je krst podignut pokretima papinih ruku od iste vrednosti kao Hristov krst.

80. Biskupi, sveštenici i teolozi koji odobravaju ovakvo propovedanje narodu, za to će morati da odgovaraju.

81. Ovakvo raskalašno propovedanje oprosta otežava čak i učenom čoveku da očuva dužno poštovanje prema papi, od klevete ili ako ni od čega drugog, onda od oštroumnog zapitkivanja laika.

82. Na primer: "Zašto papa ne isprazni čistilište radi najsvetije ljubavi i najveće potrebe duša?" To bi bio najpravedniji razlog ako bi mogao da otkupi nebrojeno mnoštvo duša bednim novcem kojim će graditi baziliku - najtrivijalniji od svih razloga.

83. I opet: "Zašto treba da nastavimo praksu relikvijema i godišnjih misa za mrtve?" "Zašto papa ne otplati ili dozvoli da se otplate povlastice ustanovljene za mrtve, kada je pogrešno moliti se za duše koje su sada spasene?"

84. Opet: "Ovo je zasigurno nova vrsta pobožnosti Boga i pape, kada oni dozvoljavaju čoveku koji nije pobožan, Božijem neprijatelju da plaćanjem novca spase odanu dušu. Zašto onda oni ne spasu poradi besplatne ljubavi tu pobožnu dušu na račun svoje sopstvene potrebe?"

85. Opet: "Zašto se oslobađanje od kaznenih kanonskih propisa još uvek kupuje za novce izdavanjem oproštajnica, kao da su one potpuno delotvorne, kada ovi propisi već dugo vremena zaista nisu na snazi zbog neupotrebe i po sebi su mrtvi?"

86. Opet: "Pošto je papino bogatstvo veće od blaga najvećeg kneza našeg vremena, zašto on radije ne izgradi baziliku Sv. Petra svojim sopstvenim novcem umesto onim od siromašnih vernika?"

87. Opet: "Šta papa oprašta i od čega on oslobađa ljude, kada oni putem svog savršenog pokajanja imaju pravo na potpuno oproštenje i oslobađanje?"

88. Opet: "Koliko bi veće dobro bilo učinjeno Crkvi kada bi papa izrekao te oproste i oslobađanja ne jednom kao što se čini sada, već sto puta na dan, i to bilo kojem verniku?"

89. "Pošto papa oproštajnicama ne traži toliki novac, koliko spasenje duša, zašto stavlja van snage oproštajnice koje su ranije bile priznate, kada su one isto tako delotvorne kao što su uvek i bile?"

90. Suzbiti najsvesnija pitanja laika isključivo autoritetom, umesto da ih opovrgnemo razumom, znači izložiti Crkvu i papu podsmehu njihovih neprijatelja, i unesrećiti hrišćane.

91. Kada bi se, dakle, oproštajnice propovedale u duhu i sa mislima papinim, sve ove teškoće bi se lako prebrodile, ili se one nikada ne bi pojavile.

92. Dole, dakle, sa prorocima koji kažu Hristovom narodu: "Mir, mir!" kada mira nema.

93. Neka nestanu svi oni proroci koji Hristovom narodu govore: "Krst, krst!" kada krsta nema.

94. Hrišćane treba ohrabriti da iskreno slede Hrista, svoju Glavu, kroz kazne, smrt i pakao.

95. I neka pouzdanije uđu u nebo kroz mnoge nevolje, nego putem lažne sigurnosti mira.
[1] Misli se da su biskupi spavali dok se ova promena dešavala.

[2] Misli se na to da je ishod crkvenog zastupanja isključivo u Božijoj vlasti.

[3] Pape sedmog i devetog veka, koji su prema legendi bile voljne da se odreknu blažene vizije koju su nasledili, i da pate u bolovima čistilišta, a u korist vernih.
Izvor: Teološki časopis, br. 1. (2001/2002.). Preveo: Endre


Dobro Datrh, samo da te podsetim da si se pozvao na izjave Luterana koji govore protiv Adventista.
Isto tako rekao si da je dovoljno da samo jedna tacka verovan ako se pkaze da nije istinita rusi celu versku zajednicu.
Posto si toliko darezljiv kada su u pitanju drugi, sta sada kazes sa ovih vise od stoninu dokaza koji su dati da dokazu da tvoja crkva gesi.
Vidis da je samo Luter pronasao 95 suprotnosti. Pa kada je tako, reci nam sada da li i dalje ostajes prema izjavi koju si dao da je dovolno samo jedan tazka da se dokazr nispravnom da cela verska zajednica pada i celo njeno ucenje.
Koliko puta je vise to sto je tvoj brat ,svesteni, monah i teolog izrazio samo u ovih 95 terza.
Posto svi vidimo da je tako, da li se i tvoja vera u tvoju moznu crkvu pokolebala ili nije?????????????