[h=3]CVEĆARSTVO
(
Segmenti knjige CVEĆARSTVO – u rukopisu)[/h] Dr Dobrila Šikoparija, dipl. ing. hort.
Bojana Kokar, dipl. ing. hort.
Cvetne vrste na otvorenom prostoru
[h=3]JEDNOGODIŠNJE CVETNE VRSTE
Sezonsko – letnje cveće za sadnju na zelenim površinama[/h] [h=3]
D A T U R A M E T E L
fam. Solanaceae [/h]
Datura – zavodljiva otrovnica
Sorta se gaji kao pojedinačna biljka ili u manjim grupama, često kao saksijska u žardinjerama. Cvetovi su krupne trompete veličine 10- 15 cm.
Razmnožava se semenom od januara do februara u staklenicima pri temperaturi 20-22[SUP]0[/SUP]C .
Seme se pre setve podvrgava stratifikaciji tako što se polaže u vlažni pesak nedelju dana pri temperaturi od 10[SUP]0[/SUP]C.
Datura - botanički prikaz
Za proizvodnju 100 komada rasada potrebno je sejati 200 semenki, a nicanje ponika je za 18-25 dana. Rasađivanje se obavlja u saksije veličine 12-14 cm.
Traži svetlo, toplo i prozračno mesto sa srednje teškim zemljišnim supstratom Ph 5,5-6,5. Seme nakon setve treba tankim slojem zemlje prekriti. U daljem uzgoju rasada treba obezbediti temperaturu od 15-18[SUP]0[/SUP]C.
Datura – plod i presek ploda
Visina Datura je veoma različita i kreće se između 40 – 150 cm sa cvetovima koji su povijeni prema tlu ili stoje uspravno. Cvet traje kratko, ali je bogatsvo pupoljaka veliko i oni se naizmenično otvaraju dajući prelep cvetni utisak, tako da Datura ima visoku tržišnu cenu.
Dature u semenu i cvetu sadrže alkaloide, posebno atropin, te treba izbegavati sadnju na domaku ruku male dece. Primena u farmakologiji je veoma široka.
Datura metel – Double golden queen
Najnovije selekcije
D. Oesberg dale su Dature visine 40 cm sa cvetovima veličine 15 cm uspravljenim prema gore. Cvetovi su ispunjeni, violet, krem-žuti ili beli.
Sorta
Weisse Glockeima plavo-zelene listove i cvetove bele boje. Gaji se kao soliterna biljka i formira krošnju sa visinom do 1,5 m. Zasađena u tlu, može da izdrži mrazeve i obnavlja se niskom rezidbom stabla u proleće.
Datura metel - Double purple
U daljem prilogu dajemo zanimljivu priču o
Daturi sa ciljem da zapamtite koliko ova lepotica može biti i opasna!
[h=3]
Priča o DATURI[/h]
Sa ovom „đavoljom biljkom“ treba biti vrlo oprezan. Iako se koristi i kao lek, vrlo je otrovna, a smrt može da nastupi vrlo brzo
Datura (Datura inoxia), tatula, anđeoska truba, beladona ili bunika, je jednogodišnja zeljasta biljka krupnih listova. Raste samoniklo na polusenovitim, vlažnim terenima i dostiže visinu do metar i po. Ima je svuda u svetu, pa i kod nas. Sve češće u mnogim dvorištima i vrtovima, od jula do oktobra, može se videti nestvaran prizor: sa razgranate krošnje, kao duguljasta zvona, vise na stotine cvetova opojnog mirisa bele, žute ili roze boje. Ali, ne dozvolite da vas previše opčini njena lepota. Datura se ne zove bez razloga i đavolja biljka. Ako padnete pod njen uticaj, recite zbog pameti. Jer, pored toga što je lekovita, ona je i veoma otrovna!
Od davnina je poznato da datura ima opasan halucinogeni uticaj na čoveka. Zato je mnoga indijanska plemena, među kojima i Zuni, smatraju kao svetu. Poznato je i da se dosta koristi u magičnim ritualima. U starim spisima na sanskritu, kineskom i arapskom jeziku, o njoj se takođe govori kao o magičnoj biljci.
Prilikom „vatrenih“ rituala mladi Indijanci, pored nešto malo hrane, dobijaju i sok od korena dature koji ih drži u stanju halucinacije čitavih osamnaest do dvadeset dana! Supstance koje sadrži izbrišu im sva sećanja. Poznate su priče o „živim leševima“ sa Haitija, odnosno siromašnim radnicima. Njih su vlasnici plantaža opijali daturom koja im je ubijala volju pa su tako postajali pravi zombiji. Zahvaljujući tome imali su besplatnu radnu snagu!
Od davnina je poznato da datura ima halucigeno dejstvo na čoveka
Zombiji sa Haitija
U Južnoj Americi i Aziji se dešava da turistima željnim avanture sa lepim ženama, prostitutke stavljaju daturu u piće kako bi ih opile i opljačkale, a u Evropi ulični narkodileri umeju da umesto LSD poture daturu.
I kod nas se nekada, na seoskim prelima i svadbama datura dodavala pojedincima u hranu ili piće kako bi uveseljavali društvo raznim ludorijama, počev od striptiza do hodanja četvoronoške… Naročito su na mete bili mirni i staloženi ljudi, kako bi od sebe pravili budalu, na radost okoline. I seoske vračare su daturom znale da „začaraju“ nepoželjne meštane, tako da bi ovi kopneli dok se u njima ne bi izgubio život.
Datura je, kao što smo rekli, i lekovita. Po čitavoj Aziji i dalekom istoku koristi se protiv groznice, tumora, stomačnih i kožnih bolesti, nervoze i raznih psihičkih smetnji. U Indokini se i danas u cigarete od marihuane i duvana dodaje i seme i lišće dature za smirenje napetosti. Meksikanci je najviše koriste za mazanje otečenih zglobova. U afričkim zemljama koristi se kao lek protiv astme, od nje se čak pravi i pivo, a u kombinaciji s vinom i kanabisom (marihuanom) upotrebljavana je kao sredstvo protiv bolova prilikom manjih operacija.
Ova zavodljiva lepotica može biti izuzetno opasna
U modernoj medicini datura se najčešće koristi kao sredstvo protiv astme. Lekovite supstance koje ova biljka sadrži su: alkaloiden atropine, scopolamine, hyoscyamine i mandragorine. Atropin, koji se izdvaja za proizvodnju leka, povećava jačinu morfina (glavni sastojak opijuma iz maka), koji se kombinuje u sredstvima za umirenje jakih bolova.
Znaci trovanja
Najvažnije je znati koja je doza dozvoljena, a to je baš ono što se bez ispitivanja u laboratoriji neke farmaceutske industrije ne može utvrditi. količina otrovnih materija u biljci varira od podneblja do podneblja, pa nijedna doza odoka ne može biti pouzdana. Zato je, za svaki slučaj, neophodno prepoznati znake trovanja daturom, a to su: izrazito sušenje usta i grla, neizdrživa žeđ, proširene zenice, zamućenje vida, slabost mišića, vrtoglavica, glavobolja, neobuzdan smeh, razuzdano veselje, a zatim i haluciniranje, drhtavica, gubitak svesti i – na kraju – smrt!
U lekovite svrhe se obično puše listovi dature ili se od njih, korena, cvetova ili semenki, pravi čaj. Međutim, postoji realna opasnost da i u sasvim maloj dozi bude veliki procenat alkaloida (jaka otrovna azotna jedinjenja u biljkama), što za posledicu može da ima paralizu, ludilo ili smrt. zato se u avanturu s daturom nikako ne treba upuštati. Ovo je stvarno đavolja biljka!
Dana Stanković