Ateisti i raj

[Laodikeja]

Moral je odraz Božanskog u čoveku, jer je Bog stvorio čoveka po svome liku, ne samo kao fizička - već i duhovna bića, sa savešću o tome šta je dobro a šta zlo.
Pošto je čovek usled pada unizio svoju moralnu prirodu što je dovelo do toga da nije mogao da razlikuje dobro od zla - Bog mu je dao zakon da bi čovek kroz zakon spoznao ovu razliku i svoje pravo stanje, i počeo da čini samo ono što je dobro.

U tom smislu - ateističko negiranje postojanja Boga i moralne savesti pa time i odgovornosti za zla dela - mogu doneti samo zlo, nikako dobro, što možemo videti u istoriji ateističkih pokreta koji su činili najveća zla, a može se prikazati u rečima komunističkog lidera Lenjina koji je izjavio da se treba boriti protiv Hrišćanske ljubavi i sentimenta, i propagirati mržnju..

 

[Nelsim]

Зато ђаво нема ништа против морала и поштења, али само ако човек одбаци Спасење (Исуса Христа)!

Ovo ej netacno brate Adrijane, moral nam diktira bas taj glas Boziji u nama, i nehriscane djavo kusa inace oni ne bi bili gresni.Moral i jeste glas(lik Boziji) Boziji u coveku.

 

[Adrian BG]

Ovo ej netacno brate Adrijane, moral nam diktira bas taj glas Boziji u nama, i nehriscane djavo kusa inace oni ne bi bili gresni.Moral i jeste glas(lik Boziji) Boziji u coveku.

Не разумеш. Атеисти користе морал као изговор да се може живети без Божијег ауторитета, тј. да ми можемо сами одредити моралне норме без Бога (да се то и десило без Божијих заповести). Многи и верују да ће ући у вечни живот и да су достојни само зато што су морални. То аутоматски значи да нама не треба Исус и Његов Крст, а самим тим ни Његов ауторитет који прописује тачне моралне норме. Неко ће рећи: прихватам Христов концепт морала јер је добар за друштво, али не прихатам Њега као Спаситеља, ја сам вредан и достојан само зато што сам поштен и моралан.

То значи да нам не треба ни Исус, ни Његова Жртва. Тако људи говоре. Зато ћеш прво чути код људи: "Што би Бог мене осудио када сам цео живот био поштен, моралан, никога нисам вређао, нисам украо...", а нико нема појма да мора да прихвати Жртву Исусову. Она му не треба јер је он сам достојан. Тако људи мисле, а то је велика ђавоља замка.

Молим те, одгледај онај филм, управо се бави том тематиком. Један професор теологије планира да објави књигу у којој се говори о моралу, али сматра да не треба да "додаје" ауторитет Исуса Христа. Сам морал је већ довољан да би човек напредовао, то му је био концепт.

Моралност долази из вере, а ко сам сматра да је праведан без Христове праведности, тај је горд и спреман за пакао јер слуша ђавола.

Филибљанима, глава 3
8. Јер све држим за штету према преважном познању Христа Исуса Господа свог, ког ради све оставих, и држим све да су трице, само да Христа добијем,
9. И да се нађем у Њему, не имајући своје правде која је од закона, него која је од вере Исуса Христа, правду која је од Бога у вери;
10. Да познам Њега и силу васкрсења Његовог и заједницу Његових мука, да будем налик на смрт Његову,

11. Да бих, како достигао у васкрсење мртвих;

 

[Nelsim]

Не разумеш. Атеисти користе морал као изговор да се може живети без Божијег ауторитета, тј. да ми можемо сами одредити моралне норме без Бога (да се то и десило без Божијих заповести). Многи и верују да ће ући у вечни живот и да су достојни само зато што су морални. То аутоматски значи да нама не треба Исус и Његов Крст, а самим тим ни Његов ауторитет који прописује тачне моралне норме. Неко ће рећи: прихватам Христов концепт морала јер је добар за друштво, али не прихатам Њега као Спаситеља, ја сам вредан и достојан само зато што сам поштен и моралан.

То значи да нам не треба ни Исус, ни Његова Жртва. Тако људи говоре. Зато ћеш прво чути код људи: "Што би Бог мене осудио када сам цео живот био поштен, моралан, никога нисам вређао, нисам украо...", а нико нема појма да мора да прихвати Жртву Исусову. Она му не треба јер је он сам достојан. Тако људи мисле, а то је велика ђавоља замка.

Молим те, одгледај онај филм, управо се бави том тематиком. Један професор теологије планира да објави књигу у којој се говори о моралу, али сматра да не треба да "додаје" ауторитет Исуса Христа. Сам морал је већ довољан да би човек напредовао, то му је био концепт.

Mi se ne spasavamo ni kad smo moralni i verujemo u hrista, moral je samo putokaz ka ljubavi i veri, a ne nacin na koji se spasavamo, mi se ljubavlju spasavamo, a ne moralom, tako da ako iko kaze da je bio moralan i da bi trebalo da se spase bez Hrista ti mu reci da se mi moralom i ne spasavamo vec ljubavlju.

 

[Jurivaka]

Adriane, postavio si protivrječnu tezu. S jedne strane tvrdiš da je đavo protiv Hrista, a s druge, da nije protivnik Hristovog morala!?

Evolucionisticki naucnici tvrde da moral ne postoji te je on neka vrsta "bolesti"(psiholoske), to sam iz njihovih usta cuo i znam o cemu pricaju.Malo se ti razumes u ove stvari da bi smo diskutovali o tome, zato bolje da prestanemo, ionako mi nisi iskazao nijednu cinjenicu koja potvrdjuje tvoju teoriju o tome kako je moral posledica nekog zakona.

U pravu si što se tiče dalje diskusije na ovu temu. O besmislenim tvrdnjama i besmislenim zaključcima, - kao što su prethodni, - da ja tvrdim da je moral posledica nekog zakona, te da evolucionistički naučnici tvrde da je moral vrsta psihološke bolesti, glupo je raspravljati. Ništa besmislenije nisam čuo u zadnje vrijeme.

 

[Nelsim]

U pravu si što se tiče dalje diskusije na ovu temu. O besmislenim tvrdnjama i besmislenim zaključcima, - kao što su prethodni, - da ja tvrdim da je moral posledica nekog zakona, te da evolucionistički naučnici tvrde da je moral vrsta psihološke bolesti, glupo je raspravljati. Ništa besmislenije nisam čuo u zadnje vrijeme.

Pa zar ima nesto besmislenije od teorije evolucije, epikurejaca i "ateista"?

 

[Jurivaka]

Pa zar ima nesto besmislenije od teorije evolucije, epikurejaca i "ateista"?

Ima, ima, to je bar bjelodano!

 

[Adrian BG]

То и покушавам да кажем. Морал без ауторитата Христа је ништа, промењива ствар у складу са тренутним мишљењима, што видимо данас (неморал је преовладао). Христ је избачен из држава, школа, медија, а и даље се воде полемике о моралу. Спасење долази кроз љубав (какву?), веру (у шта?) и наду (за шта?).

Ако имамо љубав према злу, то није Христово (антихристово је). Ако не верујемо у Христа, онда верујемо у заблуду и лаж - нема Спасења. Ако се не надамо Христу и Спасењу, већ материјалном (ђавољем), онда опет немамо Христа. Још горе је очајање када нада нестане, па смо као Јевреји који изашавши из Мисира не вероваше Божијем обећању тражише да се врате мисирским боговима.

А права моралност тек онда излази из праве љубави, вере и наде. Баш онаква моралност каква је Христова, тј. налогодавца и ауторитета моралности.
.
Ако ти ја кажем: не псуј, ти комотно можеш да кажеш: ко ми забрањује? Није узалуд цео Стари завет прожет речима:

3. Овако вели Господ:


6. И анђео Господњи засведочи Исусу говорећи:
7. Овако вели Господ над војскама:

 

[Nelsim]

Ima, ima, to je bar bjelodano!

Zapravo ima i ja sam se sad izleteo.Ko epikurejci?
Salim se naravno Epikur je dosta doprineo nauci on je prvi dao teoriju o atomima i molekulima od istorijskih licnosti koje su nama znane ili bolje receno od istorijskih licnosti Novog Sveta.

Paganizam je za mene malo nerealan, ali pagansko obrazlozenje njihove vere iako pomalo nelogicno dosta je logicnije od ateizma ili bolje receno antiteizma jer ateizam sam po sebi ne postoji.

Христ је избачен из држава, школа, медија, а и даље се воде полемике о моралу.

Dobro je sto jos nije izbacen iz psovki.Tu Ga jos ima.

 

[mire000]

Mi se ne spasavamo ni kad smo moralni i verujemo u hrista, moral je samo putokaz ka ljubavi i veri, a ne nacin na koji se spasavamo, mi se ljubavlju spasavamo, a ne moralom, tako da ako iko kaze da je bio moralan i da bi trebalo da se spase bez Hrista ti mu reci da se mi moralom i ne spasavamo vec ljubavlju.

I satanisti su moralni ljudi, oni nisu osobe razbarusene kose istetovirani i obuceni u crno, naprotiv veoma su ugladjeni i ponasaju se kao gospoda.
Ovi sto se oblace u crno i deluju kao ludaci su na nizoj lestvici, a drugi koji su u direktnom kontaktu sa sotonom i komuniciraju sa njim su gospoda.
sotona nikoga ne sputava da zivi moralno i to ces cuti od njih. Sve dok neko ne veruje u Hrista, njemu je moral dozvoljen.

Da nema Hrista, sotonsko uredjenje bi bilo "samo dobro" tj. moralno.

Ljubav spasava, to je tacno(onda kada ne znas za Hrista), jer Bog nije nepravedan, pa da pusti nekoga da propadne u neznanju. Ali ako znas Hrista, zahteva se i vera i ljubav.
Ako ne znas za njega ljubav je dovoljna.

To je i razlog podvojenosti sotonskog drustvenog uredjenja, od dobrog ka losem. Mora postojati nesto za svakog coveka, jer ljudi su razliciti.

Sotona pristupa induvidualno coveku i pokusava da onemoguci covekovo spasenje na razne nacine u zavisnosti od okolnosti i njegovih potreba.

Ako je vernik(i poznaje Hrista) - nametnuce mu nemoral.

Ako mu se moral svidja(a vernik je) - naterace ga da "odbaci Hrista" a "ostane u moralu".

On za svakog ima po nesto, zato njegovo drustveno uredjenje varira.

U oba slucaja covek se nece spasiti.
I to nas vodi do zakljucka, da je vera u Hrista itekako važna za spasenje, ali ne i neophodna(za one koji je ne poznaju).

Ljubav jeste najvaznija, ali ona mora biti savrsena, sto bez Hrista smatram da nije i ne moze biti.
Oni koji imaju ljubavi, njih Bog vodi i Hristos mu nije stran. A Bog ce takve prepoznati..
Znaci: "Hristos u srcu = Ljubav" ne moze drugačije. I jedno ne iskljucuje drugo.