LEGEND
- Učlanjen(a)
- 08.02.2009
- Poruka
- 5.533
Zanimljivo... 
{Arhiv} stari postovi - rešeni problemi
- Začetnik teme superlik
- Datum pokretanja
- Status
Član
- Učlanjen(a)
- 13.06.2010
- Poruka
- 665
Umetnik Kristofer Lok napravio je zanimljivu kolekciju skulptura koje predstavljaju modernu tehnologiju koja se više ne koristi. U tom duhu, skulpture je isklesao u obliku fosila time ističući kako tehnologija sve brže napreduje i ono što je juče bilo vrhunac za nekoliko dana će biti otpad. Lok kroz svoj rad pokušava da istakne bitnost tehnološkog napretka, ali i da povisi svest populacije o e-otpadu koga će u budućnosti biti sve više. Pogledajte kako ovaj umetnik zamišlja današnju poziciju nekih od najznačajnijih uređaja tehnološke prošlosti.
Izvor: Tehnomanijak
Izvor: Tehnomanijak
Prilozi
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.016
Digitalne biblioteke ni u svetu još nisu masovno u upotrebi
Knjige sporo stižu do monitora
CDC/MA | 21. 07. 2010. - 00:02h / Blic Online
Novi krici tehnike su omogućili da čitamo knjige elektronski. Ipak, naslova je veoma malo u ponudi, a zbrku unose proizvođači opreme. Svaki proizvođač pravi e-knjige koje mogu da se pročitaju samo na njegovom čitaču.
Na tržište Srbije uređaji za čitanje digitalnih knjiga tek treba da stignu
„U Nemačkoj je udeo elektronskih knjiga još manji od jednog procenta i to iz dva razloga. Sa jedne strane, ponuda bestselera je nedovoljna i time neatraktivna za većinu čitalaca. A sa druge strane, nemamo odgovarajuće čitače elektronskih knjiga. Od pre nekoliko nedelja imamo ‘Eplov’ ajped, ali smo uvereni da ćemo ove godine dobiti i druge uređaje sličnih kvaliteta“, priča Roland Šild, direktor „Libreke“, onlajn prodavnice elektronskih knjiga.
Onlajn prodavnica „Libreka“ ima oko 25.000 naslova. Poređenja radi, na nemačkom tržištu štampanih knjiga je oko 1,2 miliona naslova. Brojčana razlika je veoma jasna, što se ne može reći za pravu zbrku među čitačima:
„Nažalost, imamo situaciju da upravo veliki ponuđači insistiraju na sopstvenim formatima, čime se e-knjige mogu čitati samo na njihovim čitačima. To je za potrošače loše - ako promene čitač, moraju da kupe novu biblioteku.“
Ponuđači na internetu, poput „Amazona“ ili „Epla“, čine zbrku još većom. Ko je tu zapravo izdavač? U budućnosti, to neće igrati neku veliku ulogu, smatra Dorotea Riz, članica rukovodstva „Majkrosofta“:
„Mi smo softversko, a ne medijsko preduzeće. Ipak sigurno smo i jednim delom izdavač, jer svi korisnici na našim platformama stvaraju neverovatnu količinu sadržaja. Zato smatram da smo deo izdavačkog procesa, jer sadržaje koji tamo nastaju nudimo zajedno sa štampanim knjigama. Iz toga nastaju nove, uzbudljive forme i sadržaji knjiga. Mi smo sve, i to čini taj novi svet tako interesantnim“.
A stari svet je pred izazovima. Ako se knjige budu sve više digitalizovale i prodavale na internetu - šta će biti sa knjižarama?
Kod nas nema uređaja za čitanje
Mnogo modela čitača e-knjiga danas se iz dana u dan pojavljuju na svetskom tržištu. Međutim, u Srbiji nijedan model nije moguće kupiti.
Nema legalnih uvoznika i jedini način da se dođe do čitača e-knjige je kupovina u inostranstvu. Postoji i druga mogućnost, a to je kupovina putem interneta, odnosno Amazona koji sa našim mobilnim operaterima ima ugovore.
U Srbiji digitalizovana samo naučna literatura
Broj naslova koji je danas u Srbiji dostupan u elektronskom obliku nije na zavidnom nivou. Osim nepostojanja profesionalnih izdavača e-knjiga, osnovni problem je i pitanje autorskih prava. Jedini sistemski pristup e-čitanju obezbeđuju biblioteke, dok su jedino naučna literatura i časopisi dostupni u punom tekstu.
- U predlogu novog zakona o obaveznom primerku stoji da se sve što izađe u štampi dostavi i u digitalnom formatu sa idejom da se i tako sačuva i uz mogućnost da tako bude i dostupno. U Srbiji su već pet godina jedino naučni časopisi dostupni u elektronskom formatu i to za više godina unazad. U ovom obliku, putem posebne baze podataka i softvera, bez ikakve naplate dostupno je oko 130 domaćih časopisa - objašnjava mr Biljana Kosanović, načelnica Centra za naučne informacije Narodne biblioteke Srbije.
Istraživačima i naučnoj javnosti danas je dodatno putem sistema KOBSON, koji jedini u Srbiji obezbeđuje čitanje e-dokumenata, dostupno oko 38.000 stranih naslova časopisa i oko 50.000 knjiga.
Kao i velike nacionalne biblioteke u svetu, Narodna biblioteka Srbije počela je pre nekoliko godina projekat digitalne biblioteke u kome danas ima oko dva miliona digitalnih jedinica u 100 kolekcija. Sama digitalizacija podrazumeva prebacivanje u elektronski oblik koji potpuno odgovara papirnom originalu. Digitalizacija knjiga, za razliku od časopisa, ipak je mnogo komplikovanija zbog autorskih prava i izdavača.
- Ideja je da u okviru biblioteke štampani naslovi budu dostupni i u elektronskoj formi. Ali, prvo je potrebno da se autor i izdavač sa tim saglase. Narodna biblioteka u e-formatu poseduje knjige izašle u Srbiji samo za one kod kojih su autorska prava istekla. U pitanju su knjige od pre 1900. godine, brojevi dnevnog lista „Politika“, a posebno je zanimljiva dečja digitalna biblioteka koja sadrži oko 100 najboljih naslova. Međutim, malo je aktuelnih autora - objašnjava Kosanovićeva i dodaje da se postavlja pitanje da li u ovom trenutku izdavačke kuće treba ili mogu da preuzmu i digitalnu delatnost.
Kindl - najbolji
Amazon, američka internet prodavnica, na svojoj platformi Kindl trenutno prodaje više elektronskih nego klasičnih knjiga. Kako se u jučerašnjem saopštenju navodi „u poslednja tri meseca, na svakih 100 prodatih klasičnih knjiga, Amazon.com je prodao 143 numeričke knjige na Kindlu“. Popularnost elektronskih knjiga porasla je prošlog meseca, a podaci se ne odnose na klasične knjige koje nemaju svoju verziju na Kindlu, kao i na besplatne knjige.
Knjige sporo stižu do monitora
CDC/MA | 21. 07. 2010. - 00:02h / Blic Online
Novi krici tehnike su omogućili da čitamo knjige elektronski. Ipak, naslova je veoma malo u ponudi, a zbrku unose proizvođači opreme. Svaki proizvođač pravi e-knjige koje mogu da se pročitaju samo na njegovom čitaču.
Na tržište Srbije uređaji za čitanje digitalnih knjiga tek treba da stignu
„U Nemačkoj je udeo elektronskih knjiga još manji od jednog procenta i to iz dva razloga. Sa jedne strane, ponuda bestselera je nedovoljna i time neatraktivna za većinu čitalaca. A sa druge strane, nemamo odgovarajuće čitače elektronskih knjiga. Od pre nekoliko nedelja imamo ‘Eplov’ ajped, ali smo uvereni da ćemo ove godine dobiti i druge uređaje sličnih kvaliteta“, priča Roland Šild, direktor „Libreke“, onlajn prodavnice elektronskih knjiga.
Onlajn prodavnica „Libreka“ ima oko 25.000 naslova. Poređenja radi, na nemačkom tržištu štampanih knjiga je oko 1,2 miliona naslova. Brojčana razlika je veoma jasna, što se ne može reći za pravu zbrku među čitačima:
„Nažalost, imamo situaciju da upravo veliki ponuđači insistiraju na sopstvenim formatima, čime se e-knjige mogu čitati samo na njihovim čitačima. To je za potrošače loše - ako promene čitač, moraju da kupe novu biblioteku.“
Ponuđači na internetu, poput „Amazona“ ili „Epla“, čine zbrku još većom. Ko je tu zapravo izdavač? U budućnosti, to neće igrati neku veliku ulogu, smatra Dorotea Riz, članica rukovodstva „Majkrosofta“:
„Mi smo softversko, a ne medijsko preduzeće. Ipak sigurno smo i jednim delom izdavač, jer svi korisnici na našim platformama stvaraju neverovatnu količinu sadržaja. Zato smatram da smo deo izdavačkog procesa, jer sadržaje koji tamo nastaju nudimo zajedno sa štampanim knjigama. Iz toga nastaju nove, uzbudljive forme i sadržaji knjiga. Mi smo sve, i to čini taj novi svet tako interesantnim“.
A stari svet je pred izazovima. Ako se knjige budu sve više digitalizovale i prodavale na internetu - šta će biti sa knjižarama?
Kod nas nema uređaja za čitanje
Mnogo modela čitača e-knjiga danas se iz dana u dan pojavljuju na svetskom tržištu. Međutim, u Srbiji nijedan model nije moguće kupiti.
Nema legalnih uvoznika i jedini način da se dođe do čitača e-knjige je kupovina u inostranstvu. Postoji i druga mogućnost, a to je kupovina putem interneta, odnosno Amazona koji sa našim mobilnim operaterima ima ugovore.
U Srbiji digitalizovana samo naučna literatura
Broj naslova koji je danas u Srbiji dostupan u elektronskom obliku nije na zavidnom nivou. Osim nepostojanja profesionalnih izdavača e-knjiga, osnovni problem je i pitanje autorskih prava. Jedini sistemski pristup e-čitanju obezbeđuju biblioteke, dok su jedino naučna literatura i časopisi dostupni u punom tekstu.
- U predlogu novog zakona o obaveznom primerku stoji da se sve što izađe u štampi dostavi i u digitalnom formatu sa idejom da se i tako sačuva i uz mogućnost da tako bude i dostupno. U Srbiji su već pet godina jedino naučni časopisi dostupni u elektronskom formatu i to za više godina unazad. U ovom obliku, putem posebne baze podataka i softvera, bez ikakve naplate dostupno je oko 130 domaćih časopisa - objašnjava mr Biljana Kosanović, načelnica Centra za naučne informacije Narodne biblioteke Srbije.
Istraživačima i naučnoj javnosti danas je dodatno putem sistema KOBSON, koji jedini u Srbiji obezbeđuje čitanje e-dokumenata, dostupno oko 38.000 stranih naslova časopisa i oko 50.000 knjiga.
Kao i velike nacionalne biblioteke u svetu, Narodna biblioteka Srbije počela je pre nekoliko godina projekat digitalne biblioteke u kome danas ima oko dva miliona digitalnih jedinica u 100 kolekcija. Sama digitalizacija podrazumeva prebacivanje u elektronski oblik koji potpuno odgovara papirnom originalu. Digitalizacija knjiga, za razliku od časopisa, ipak je mnogo komplikovanija zbog autorskih prava i izdavača.
- Ideja je da u okviru biblioteke štampani naslovi budu dostupni i u elektronskoj formi. Ali, prvo je potrebno da se autor i izdavač sa tim saglase. Narodna biblioteka u e-formatu poseduje knjige izašle u Srbiji samo za one kod kojih su autorska prava istekla. U pitanju su knjige od pre 1900. godine, brojevi dnevnog lista „Politika“, a posebno je zanimljiva dečja digitalna biblioteka koja sadrži oko 100 najboljih naslova. Međutim, malo je aktuelnih autora - objašnjava Kosanovićeva i dodaje da se postavlja pitanje da li u ovom trenutku izdavačke kuće treba ili mogu da preuzmu i digitalnu delatnost.
Kindl - najbolji
Amazon, američka internet prodavnica, na svojoj platformi Kindl trenutno prodaje više elektronskih nego klasičnih knjiga. Kako se u jučerašnjem saopštenju navodi „u poslednja tri meseca, na svakih 100 prodatih klasičnih knjiga, Amazon.com je prodao 143 numeričke knjige na Kindlu“. Popularnost elektronskih knjiga porasla je prošlog meseca, a podaci se ne odnose na klasične knjige koje nemaju svoju verziju na Kindlu, kao i na besplatne knjige.
- Učlanjen(a)
- 11.06.2009
- Poruka
- 505
Ako se vratimo nešto više od godinu dana unazad, prisetićemo se jednog sjajnog ASUS Eee PC Bamboo modela, koji je u to vreme izazvao pravi mali boom na tržištu - ekološki čist, veoma dobrih performansi i nadasve lep na oko, nema kome nije izmamio uzdahe.
Međutim, ASUS sada ide korak dalje i bambus se primenjuje na široj lepezi proizvoda. Umesto specijalnih edicija ograničenog broja, sada postoje čitave serije računara raznih dijagonala za čiju se izradu, između ostalog, koristi i bambusovo drvo. U to ime, lansirana je U serija sa sufiksom Bamboo Collection, a model U53J je njen udarni predstavnik.
ASUS U53J se bazira na Intel Arrandale platformu, odnosno kombinaciji HM55 čipseta i Core i7 620M procesora. Sam procesor radi na taktu od 2,66 GHz i ima 4 MB Smart Cache memorije. Podržava Turbo tehnologiju podizanja radnog takta u slučaju da aplikacija ne prepoznaje više jezgara, te ne koristi pune potencijale procesora. U tom slučaju se frekvencija podiže do zavidnih 3,33 GHz, što u bukvalnom periodu znači da ne postoji aplikacija koju ovo čudo ne može da pokrene. Inače procesor se izrađuje u 32-nanometarskom proizvodnom procesu, zahvaljujući čemu je izuzetno mali potrošač, što je u osnovi i bio razlog zašto je uzet kao izbor za ovaj model. Konkretniji da budemo potrošnja je deklarisana na svega 35 W, a mašina koristi 4 GB DDR3 memorije. ASUSU53J koristi NVIDIA Optimus tehnologiju, koja omogućava korisnicima da biraju da li žele diskretnu ili integrisanu grafiku. U ovom slučaju, kada govorimo o „integrisanoj grafici“, mislimo na grafički čip koji je integrisan u samom procesoru, dok kao diskretno rešenje imamo NVIDIA GeForce GT 310M, čip niže klase, koji raspolaže sa 1 GB sopstvene memorije.
ZA: moderan dizajn, primena eko materijala u izradi, odlične performance
PROTIV: previsoka cena, malo tvrđa tastatura
Cena (sa PDV-om): 1150 evra
Displej 15,6“, 1366 x 768 piksela
Procesor Intel Core i7 620M, 2,66 GHz
Čipset Intel HM55
Grafika Intel GMA 3150, Nvidia GeForce GT 310M
Memorija 4 GB DDR3
HDD Hitachi, 500 GB, (7200 RPM, 8 MB keš, SATA)
ODD Blu-ray Combo
Mreže, povezivanje Gigabit Ethernet, WiFi 802.11n, Bluetooth 2.1+EDR
Konektivnost 2 x USB 3.0, 1 x USB 2.0, VGA izlaz, HDMI izlaz, LAN konektor, 5-u-1 čitač kartica, audio konektori, web kamera 2 mpx
OS Windows 7 Ultimate
Dimenzije 386×259×34 mm
Težina 2,6 kg
Međutim, ASUS sada ide korak dalje i bambus se primenjuje na široj lepezi proizvoda. Umesto specijalnih edicija ograničenog broja, sada postoje čitave serije računara raznih dijagonala za čiju se izradu, između ostalog, koristi i bambusovo drvo. U to ime, lansirana je U serija sa sufiksom Bamboo Collection, a model U53J je njen udarni predstavnik.
ASUS U53J se bazira na Intel Arrandale platformu, odnosno kombinaciji HM55 čipseta i Core i7 620M procesora. Sam procesor radi na taktu od 2,66 GHz i ima 4 MB Smart Cache memorije. Podržava Turbo tehnologiju podizanja radnog takta u slučaju da aplikacija ne prepoznaje više jezgara, te ne koristi pune potencijale procesora. U tom slučaju se frekvencija podiže do zavidnih 3,33 GHz, što u bukvalnom periodu znači da ne postoji aplikacija koju ovo čudo ne može da pokrene. Inače procesor se izrađuje u 32-nanometarskom proizvodnom procesu, zahvaljujući čemu je izuzetno mali potrošač, što je u osnovi i bio razlog zašto je uzet kao izbor za ovaj model. Konkretniji da budemo potrošnja je deklarisana na svega 35 W, a mašina koristi 4 GB DDR3 memorije. ASUSU53J koristi NVIDIA Optimus tehnologiju, koja omogućava korisnicima da biraju da li žele diskretnu ili integrisanu grafiku. U ovom slučaju, kada govorimo o „integrisanoj grafici“, mislimo na grafički čip koji je integrisan u samom procesoru, dok kao diskretno rešenje imamo NVIDIA GeForce GT 310M, čip niže klase, koji raspolaže sa 1 GB sopstvene memorije.
ZA: moderan dizajn, primena eko materijala u izradi, odlične performance
PROTIV: previsoka cena, malo tvrđa tastatura
Cena (sa PDV-om): 1150 evra
Displej 15,6“, 1366 x 768 piksela
Procesor Intel Core i7 620M, 2,66 GHz
Čipset Intel HM55
Grafika Intel GMA 3150, Nvidia GeForce GT 310M
Memorija 4 GB DDR3
HDD Hitachi, 500 GB, (7200 RPM, 8 MB keš, SATA)
ODD Blu-ray Combo
Mreže, povezivanje Gigabit Ethernet, WiFi 802.11n, Bluetooth 2.1+EDR
Konektivnost 2 x USB 3.0, 1 x USB 2.0, VGA izlaz, HDMI izlaz, LAN konektor, 5-u-1 čitač kartica, audio konektori, web kamera 2 mpx
OS Windows 7 Ultimate
Dimenzije 386×259×34 mm
Težina 2,6 kg
- Učlanjen(a)
- 11.06.2009
- Poruka
- 505
Lenovo je osvežio svoje „sve-u-jednom“ stoni računar IdeaCentre novim Intelovim procesorom Core i3 i još ponekom sitnicom.
Naime, novi Lenovo IdeaCentre A310 ima Intelov procesor Core i3-350M radnog takta 2,26 GHz s integrisanom grafikom. Reč je o procesoru namenjenom prenosnicima, ali definitivno dovoljno jakim za obavljanje svih kancelarijskih poslova.
Kupci će moći da biraju između nekoliko konfiguracija, počevši s dva gigabajta radne memorije i 320 gigabajta hard diska. Uz računar ćete dobiti i 21,5-inčni ekran rezolucije 1.920x1.080 piksela i eksterni DVD rezač, dakle sve što ima prosečan stoni računar, ali u vrlo malenom, elegantnom pakovanju sličnom Appleovom Macu Mini.
http://www.blic.rs/data/images/2010-07-20/59479_svlenovo1_f.jpg?ver=1279641082
Naime, novi Lenovo IdeaCentre A310 ima Intelov procesor Core i3-350M radnog takta 2,26 GHz s integrisanom grafikom. Reč je o procesoru namenjenom prenosnicima, ali definitivno dovoljno jakim za obavljanje svih kancelarijskih poslova.
Kupci će moći da biraju između nekoliko konfiguracija, počevši s dva gigabajta radne memorije i 320 gigabajta hard diska. Uz računar ćete dobiti i 21,5-inčni ekran rezolucije 1.920x1.080 piksela i eksterni DVD rezač, dakle sve što ima prosečan stoni računar, ali u vrlo malenom, elegantnom pakovanju sličnom Appleovom Macu Mini.
http://www.blic.rs/data/images/2010-07-20/59479_svlenovo1_f.jpg?ver=1279641082
Član
- Učlanjen(a)
- 22.07.2009
- Poruka
- 1.124
Samsung do kraja godine namjerava predstaviti i 30-nanometarske DDR3 čipove kapaciteta 4 Gb
Samsung je počeo s masovnom proizvodnjom 2-gigabitnih "zelenih" DDR3 memorijskih čipova koristeći 30-nanometarski proizvodni proces
Samsung Electronics je objavio kako je počeo s masovnom proizvodnjom prvih 2-gigabitnih "zelenih" DDR3 čipova koristeći 30-nanometarski proizvodni proces.
U Samsungu ističu kako njihovi čipovi 2Gb Green DDR3 pružaju najbolje performanse u industriji. Za poslužiteljske primjene memorijski moduli mogu dosegnuti brzinu od 1.866 gigabita u sekundi (Gbps) pri naponu od 1,35 volti, dok moduli namijenjeni standardnim stolnim računalima mogu raditi na brzinama do 2.133 Gbps uz napon od 1,5 volti. Postignute performanse su prema tvrdnjama iz Samsunga 3,5 puta bolje od DDR2 memorije, odnosno 1,6 puta bolje od 50-nanometarskog DDR3. Također se ističe kako su memorijski moduli kapaciteta 4 GB temeljeni na novim 30-nanometarskim čipovima oko 60% brži od dva modula kapaciteta 2 GB temeljena na 50-nanometarskim čipovima, te troše 65% manje energije.
Samsung do kraja godine namjerava predstaviti i 30-nanometarske DDR3 čipove dvostruko većeg kapaciteta, odnosno 4 Gb. U tvrtki najavljuju i kako će uskoro početi s masovnom proizvodnjom memorijskih modula temeljenih na novim čipovima koji će biti dostupni kao 4GB, 8GB, 16GB i 32GB RDIMM-ovi za poslužitelje, 2GB, 4GB i 8GB UDIMM-ovi za radne stanice i stolna računala, te 2GB, 4GB i 8GB SoDIMM-ovi za prijenosna računala.
Član
- Učlanjen(a)
- 22.07.2009
- Poruka
- 1.124
Prema informacijama s Dalekog istoka, Intel je odlučio osjetno ograničiti mogućnosti overclockiranja nadolazećih procesora Sandy Bridge
Na Hong Kongškom tehnološkom portalu HKEPC pojavile su se prilično zabrinjavajuće informacije u vezi Intelovih nadolazećih procesora temeljenih na arhitekturi Sandy Bridge. Sukladno Intelovoj tik-tak (engl. tic-toc) metodi razvoja procesora, Sandy Bridge predstavlja najveći arhitekturalni skok još od predstavljanja Nehalema, Intelovog prvog procesora s integriranim memorijskim kontrolerom.
Kao što se može vidjeti na HKEPC-ovom videu (slajdovi iz Intelove prezentacije počinju u drugoj minuti), u svrhu pojednostavljenja dizajna matičnih ploča, Intel je odlučio vezati taktove svih sabirnica odnosno komponenti sustava (USB, SATA, PCIe, CPU, memorijski kontroler, memorija) na jedan jedini generator takta. Ovaj osnovni takt sada se zove DMICLK. On u osnovi predstavlja jednaku vrijednost koju smo do sada znali pod imenom BCLK, no s jednom bitnom razlikom - povećanjem njegove vrijednosti ne samo da povećavamo takt procesora, memorijskog kontrolera i memorije već i takt SATA, PCIe i USB sabirnica.
Problem je u tome što su taktovi potonjih sabirnica vrlo osjetljivi na modifikacije, pa čak i male promjene uzrokuju probleme s funkcioniranjem uređaja koji su na njih priključeni. Sukladno tome, overclockiranje novih procesora na klasični način, modificiranjem temeljenog takta, više nije realna opcija jer je moguće postići vrlo marginalan porast performansi - tek dva do tri posto iznad referentnih vrijednosti. Tu je dakako još uvijek Intel Turbo Mode kojim se jezgre procesora do određene razine overclockiraju automatski, zavisno o ukupnom opterećenju procesora, no jasno je da ovakav način postizanja optimalnih performansi prave entuzijaste neće zadovoljiti.
Sukladno očekivanjima, Intel korisnicima gladnih tweakanja postavki nudi rješenje i to u obliku procesora iz serije K koji imaju otključani množitelj. Premda ovi procesori ne koštaju ni približno toliko kao modeli iz serije Extreme Edition, i dalje je riječ o procesorima iz višeg tržišnog segmenta koji sa sobom nose adekvatnu cijenu. Samim time svi korisnici željni visokih performansi za "male pare" biti će prisiljeni na kupnju procesora iz serije K, a ne, kao danas, najjeftinijih modela iz "normalnih" serija (primjerice, Core i3-530, Core i5-750, Core i7-920).
Sve rečeno odnosi se na mainstream varijantu Sandy Bridge arhitekture, procesore namijenjene socketu LGA-1155 i čipsetu P67 Express (i derivatima). Tu je također i high-end procesori, analogni postojećim modelima iz serije Core i7-900. Konkretno, riječ je o kombinaciji procesora za socket LGA-2011 (da, dobro ste pročitali, procesori će imati 2011 električkih kontakata s matičnom pločom) i pripadajućeg čipseta kodnog imena Patsburg. Prema postojećim informacijama, ova platforma za zahtjevne korisnike slijedit će stare principe generacije takta, pa će se vjerojatno moći i normalno overclockirati.
Intelova odluka da drastično ograniči mogućnosti overclockiranja većine svojih jeftinijih procesora baca novo svjetlo na nedavno predstavljene procesore iz serije K (Core i5-655K, Core i7-875K). Kako trenutno stvari stoje, budući korisnici Sandy Bridge procesora za socket LGA-1155 moći će overclockirati isključivo ovakve posebne i skuplje procesore. Tračak nade ostavljaju nam proizvođači matičnih ploča čiji inženjeri možda smisle kako održati taktove određenih sabirnica na standardnom taktu paralelno s povećanjem vrijednosti DMICLK-a. Jedna je stvar doduše jasna - ovaj Intelov potez najvjerojatnije će potaknuti mnoge entuzijaste da prijeđu na AMD-ovu platformu na kojoj nema ovakvih ograničenja.
Izvor: Bug Online
Član
- Učlanjen(a)
- 22.07.2009
- Poruka
- 1.124
Glavni poslužitelj sustava zEnterprise koristi 96 procesora radnog takta 5,2 GHz
IBM je predstavio svoje nove mainframe sustave nazvane zEnterprise za koje ističe kako su do sada najjači mainframeovi i kako su cjenovno povoljniji od prethodne generacije sustava.
Prema tvrdnjama iz IBM-a, u razvoj sustava zEnterprise utrošeno je 1,5 milijardi dolara kroz razdoblje od četiri godine u što je bilo uključeno preko 5.000 IBM-ovih zaposlenika. zEnterprise je 40 do 60% brži od svojeg prethodnika, System z10, no trebao bi trošiti približno jednaku količinu energije.
Glavni poslužitelj sustava zEnterprise koristi 96 procesora radnog takta 5,2 GHz, omogućujući obradu više od 50 milijardi instrukcija u sekundi. Također se ističe kako novi procesori koriste unaprijeđenu tehnologiju za predviđanje opterećenja što im omogućuje bolje performanse prilikom zadaća koje zahtijevaju obradu velike količine podataka. Sustavi će se isporučivati i s mogućnošću vodenog hlađenja, što bi trebalo omogućiti smanjenje potrošnje energije za 12%.
Kako dodatnu prednost novih sustava u IBM-u ističu mogućnost relativno jednostavnog povezivanja putem tehnologije zEnterprise BladeCenter Extension s drugim poslužiteljskim sustavima tvrtke.
U IBM-u nisu objavili konkretne informacije o cijenama, no istaknuli su kako će cijena u odnosu na kapacitet biti niža od sustava z10.
YouTube - What is IBM zEnterprise System
Izvor: Bug Online
- Status