Проблем код ових што хуле на Оца и Сина је што мисле да је Бог неки човек који седи горе на свом трону и надгледа све као неки средњевековни краљ. Заблуда великих размера. Бога нико није видео и Његову величину нико не може ни да замисли, он је Извор свега, неограничена величина и сила, мудрост и разум, само Дух Свети зна дубине Његове и може да нам приближи Бога. Све то што је Извор постаде тело и назва се Син Божији. Није човек направио сина, већ је сам Бог постаде тело преко своје Речи, а Духом Светим јер никако другачије не може. Није Реч неки дечачић који је трчкарао по небесима и био анђео, арханђео и сл., већ је Реч била у Бога, тј. сам Бог. Само је постала тело - Бог је постао тело.
Кажем поново, не могу они да замисле да Бог буде неко ко страда, они га замишљају само као силовитог, оног који кажњава, који руши све пред собом, а никако као брижног Родитеља, Страдалника и Спаситеља, а самим тим и Победника над смрћу и грехом. Никако да схвате да смрт и грех никако другачије не би ни могли да буду побеђени јер је закон сам Бог успоставио, а Исус, Син Божији, прослави закон и праведност Бога нашега. Задовољио је захтев који је био потребан да би се људима опростило. Отуда ђаво негира да је смрти и васкрсења било, прича да је Исус имао породицу, по некима неколико жена и сл. Онда, људи одбацујући Жртву Христову настављају да лутају у својим гресима и заблудама без руке спаса, а она стоји испружена, само нам ђаво замагљује поглед да је не би видели.
Кроз Реч је све створено, Она беше у почетку (Алфа/Први), и последње што ће бити рођено/створено биће кроз Њу (Омега/Последњи), али то не значи да се Реч разликује од Оца, јер Бог беше Реч и Реч беше у Бога. И даље су Отац у Сину и Син у Оцу, ко је видео Сина видео је Оца, ко верује у Сина, и у Оца верује. До Оца се само преко Сина долази јер су једно, а не више њих, јер Бог је један. Нису то човек и његов син, не прави Бог децу као пагански богови што раде (Боже ме сачувај!) и не рађа децу као жена што чини. Не упоређујте Бога са човеком јер Бог није човек. Бог је Дух и од Духа Светога заче Марија и даде нам се Син Мирни, Бог Силни. Од невидљивог ми добисмо видљиво, да видимо и оно невидљиво.
Покушао сам да опишем Бога као величанствену Реку. Има свој Извор (Отац) одакле излазе Вода (Дух) и Живот (Реч/Син). Ова три су једно - Река/Бог
Хулећи на Сина и Духа човек чини безумље; да би умирио савест и подупро науку којом је научен, човек напада Божије сведоке и њихово сведочанство, говорећи да су дали душу своју за лаж и превару. Слуша неке нове сведоке и чита нека нова сведочанства која нападају самог Бога и хуле. Ни један хришћанин неће бити заведен тиме, биће само осуђен онај који то следи и шири, а свестан је и упознат са истином. Једноставно не жели истину, негира је, говори да је истина лаж. Има човек своју верзију истине и не треба њему истина неког ко је страдао за своје сведочанство. Исмејавају се апостоли, исмејава се Син и исмејава се Дух Божији. Не ваља вам посао, лоше себи чините и никоме другоме...
[FONT=&]Јеврејима, глава 10[/FONT]
[FONT=&]25. Не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.[/FONT]
[FONT=&]26. Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе;[/FONT] (не рачуна нам се Христова Жртва јер намерно и свесно грешимо иако знамо шта сме, а шта не сме)
[FONT=&]27. Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.[/FONT]
[FONT=&]28. Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.[/FONT]
[FONT=&]29. Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који Сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?[/FONT]
[FONT=&]30. Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом. [/FONT]
31. Страшно је упасти у руке Бога Живога.
