Pažljivo čitaj !
Pozdrav svima!
Šarrdy,
Rekao si:
U ovome se slažemo.
Uz dužno poštovanje, konstatujem da ovo nije istina, i to iz više razloga:
- Subota je uspomena na Stvaranje te nije uputno tvrditi da su je svetkovali tek Jevreji:
[SUP]8[/SUP]Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ.
[SUP]11[/SUP]JER je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; ZATO je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.
- ova tvrdnja je nelogična i stoga što bi pauza od Stvaranja, kada je Subota uspostavljena, do formiranja Izraela, bila neprirodna, budući da je (Subota) Samom Bogu nepotrebna (već ju je, svakako, stvorio za čovekovo dobro);
- takav stav je nelogičan i stoga što je jedna od osnovnih funkcija Subote - odmor (koji, dakle, prevazilazi pojam nacionalnog i geografskog određenja);
- nelogičan je jer i Samog Boga optužujemo da je o tako važnom i veličanstvenom planu, kakav je, bez sumnje,Plan spasenja, radi čijeg ostvarenja je položio Sopstveni život, dao otkrivenje tek par hiljada godina nakon Stvaranja;
- nelogičan je, svakako, i stoga što bi to bila diskriminacija prema drugim narodima...
Konačno, ovo gledište, u skladu sa upravo navedenim dokazima, nije, samim tim, u skladu ni sa Biblijom:
"Zato što je Avram slušao glas Moj i čuvao naredbu Moju, zapovesti Moje i pravila Moja i zakone Moje." (1. Mojsijeva 26,5) (Avram je, kao što znamo, prinosio i žrtve i davao desetak pre objave Zakona na Sinaju: Jevrejima 7,6)
Žrtve su prinošene od samog početka (što je i prirodno i u skladu sa svedočanstvima zdravog razuma, koje smo nabrojali): 1. Mojsijeva 4,4.
Da Subota nije data samo Jevrejima, o tome je, eksplicitno, Sam Bog govorio već u Starom zavetu:
“Ovako veli Gospod: Pazite na sud, i tvorite pravdu, jer će skoro doći spasenje Moje, i pravda će se Moja objaviti. Blago čoveku koji tako čini, i sinu čovečijem koji se drži toga čuvajući Subotu da je ne oskvrni, čuvajući ruku svoju da ne učini zla.
I neka ne govori TUĐIN koji pristane uz Gospoda: Gospod me je odlučio od Svoga naroda; i neka ne govori uškopljenik: Gle, ja sam suho drvo. Jer ovako veli Gospod za uškopljenike: Koji drže Subote Moje i izbiraju što je Meni ugodno, i drže Zavet Moj, njima ću dati u domu Svom i među zidovima Svojim mesto i ime bolje nego sinova i kćeri, ime večno daću svakome od njih, koje se neće zatrti.
A TUĐINE koji pristanu uz Gospoda da Mu služe i da ljube ime Gospodnje, da Mu budu sluge, koji god drže Subotu da je ne oskvrne i drže Zavet Moj, njih ću dovesti na svetu goru Svoju i razveseliću ih u domu Svojem molitvenom… jer će se dom Moj zvati dom molitve svim narodima.” (Isaija 56,1-7)
Isto, svakako, važi i u Novom zavetu, posebno kada imamo u vidu činjenicu da je Sam Gospod rekao da je Subota "načinjena ČOVEKA radi..." (Marko 2,27)
Odmor, kao jedna od osnovnih funkcija Subote, takođe potvrđuje njenu neograničenu primenu:
"Šest dana radi i svršuj sve poslove svoje, a SEDMI dan je ODMOR Gospodu Bogu tvom; nemoj raditi nikakav posao ni ti ni sluga tvoj ni sluškinja tvoja , ni vo tvoj ni magarac tvoj, niti koje živinče tvoje, ni došljak koji je kod tebe, da bi se odmorio sluga tvoj i sluškinja tvoja kao i ti." (5. Mojsijeva, 5,13.14)
Sam Hristos je, takođe, govoreći o razorenju Jerusalima i kraju sveta, naložio da se molimo za očuvanje svetosti Subote:
Subota u vremenu posletka
“A kad seđaše” (Isus) “na Gori maslinskoj, pristupiše k Njemu učenici nasamo govoreći: kaži nam kad će to biti? I kakav je znak Tvojega Dolaska i posletka veka? I odgovarajući Isus reče im: Čuvajte se da vas ko ne prevari.” “Nego se molite Bogu da ne bude bježan vaša u zimu ni u Subotu; jer će biti nevolja velika kakva nije bila od postanja sveta dosad niti će biti.” (Matej 24,3.4.20.21)
Na Novoj Zemlji
“Jer kao što će nova nebesa i Nova Zemlja, što cu Ja načiniti, stajati preda Mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše. I od mladine do mladine, i od Subote do Subote dolaziće svako telo da se pokloni preda Mnom, veli Gospod.” (Isaija 66,22.23)
“Ili je samo jevrejski Bog, a ne i neznabožački? Da, i neznabožački.” (Rimljanima 3,29)
OK, A ko subota nije data samo Jevrejima, kako kažeš, već celom čovečanstvu, onda je Biblija kontradiktorna:
1. Kako je Pavle mogao, i na osnovu čega, je napisao u poslanicama:
[FONT="]Римљ. 14:[/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]4[/FONT][/SUP][FONT="]Ко си ти који судиш туђем слузи[/FONT][FONT="]? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.[/FONT][SUP][FONT="]5[/FONT][/SUP][FONT="]Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао[/FONT][FONT="].[/FONT][SUP][FONT="]6[/FONT][/SUP][FONT="]Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује[/FONT][FONT="]. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.[/FONT][SUP][FONT="]7[/FONT][/SUP][FONT="] Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.[/FONT][SUP][FONT="]8[/FONT][/SUP][FONT="] Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.[/FONT][FONT="]
[/FONT]
[FONT="]Галатима 4 :[/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]9[/FONT][/SUP][FONT="] А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, [/FONT][FONT="]како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите?[/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]10[/FONT][/SUP][FONT="]Гледате на дане и месеце, и времена и године[/FONT][FONT="].[/FONT][SUP][FONT="]11[/FONT][/SUP][FONT="] Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас.[/FONT][FONT="]
[/FONT]
[FONT="]Kološ. 2: 13 - 17[/FONT][FONT="] [/FONT][FONT="]On i vas, koji bijaste mrtvi zbog prestupa i neobrezanosti svoga tijela, i vas on oživi zajedno s njime. Milostivo nam je oprostio sve prestupe,izbrisao zadužnicu koja propisima beše protiv nas, protivila nam se. Nju on ukloni pribivši je na križ. Skinu Vrhovništva i Vlasti, javno to pokaza: u pobedničkoj ih povorci s njime vodi. Neka vas dakle nitko ne sudi po jelu ili po piću, po blagdanima, mlađacima ili subotama. 17 To je tek sena onoga što dolazi,a zbiljnost jest - telo Kristovo.[/FONT][FONT="]
[/FONT]
2. Ili (npr.) ove stihove: Koji nam govore da nismo pod zakonom!
[FONT="] Галат. 5 : [/FONT][SUP][FONT="]3[/FONT][/SUP][FONT="] А опет сведочим сваком човеку који се обрезује да је дужан сав закон творити. [SUP]4[/SUP] Изгубисте Христа, ви који хоћете законом да се оправдате, и отпадосте од благодати. [SUP]18[/SUP] Ако ли вас дух води, нисте под законом. [/FONT][SUP][FONT="]22[/FONT][/SUP][FONT="] А род је духовни љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера,[/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]23[/FONT][/SUP][FONT="] Кротост, уздржање;[/FONT][FONT="] [/FONT][FONT="] [/FONT][FONT="]на то нема закона[/FONT][FONT="].[/FONT][FONT="] [/FONT][FONT="] [/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]24[/FONT][/SUP][FONT="] А који[/FONT][FONT="] су Христови, распеше тело са сластима и жељама.[/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]25[/FONT][/SUP][FONT="] Ако у духу живимо по духу и да ходимо,[/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]26[/FONT][/SUP][FONT="] Да не тражимо лажне славе[/FONT][FONT="] раздражујући један другог, и завидећи један другом.[/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Римљ. 4:[/FONT][FONT="]13[/FONT][FONT="],14[/FONT][FONT="] [/FONT][FONT="] Јер обећање Аврааму или семену његовом да буде наследник свету не би законом него правдом вере. [/FONT][FONT="]Јер ако су наследници они који су од закона, пропаде вера, и поквари се обећање.[/FONT][FONT="][/FONT]
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Rimlj. 6:14-18[/FONT][FONT="] Valjda greh neće vama gospodovati! Ta niste pod Zakonom nego pod milošću! Što dakle? Da grešimo jer nismo pod Zakonom nego pod milošću? Nipošto! Ne znate li: ako se komu predate za robove, na poslušnost, robovi ste onoga koga slušate:bilo greha na smrt,bilo poslušnosti na pravednost. Bijaste robovi greha, ali ste, hvala Bogu, od srca poslušali ono pravilo nauka kojemu ste povereni; da, oslobođeni grijeha, postadoste sluge pravednosti[/FONT][FONT="]. [/FONT][FONT="][/FONT]
[FONT="] [/FONT]
3. Koji JE TO NOVI ZAKON, nagovešten u Jeremiji 31:31-33 i 39:39,40 a potvrđen u Jevrejima 8:8
?
[FONT="]Јевр.8:8[/FONT][FONT="] Јер кудећи их говори: Ево дани иду, говори Господ, и начинићу с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет;[/FONT]
4. Kako to da imamo upozorenje na večnu smrt i pakao u CELOM Novom Zavetu za:
1) Pogledali neku ženu sa željom;
2) Strašljivi;
3) Nepravednici;
4) Vračari;
5) Adžuvani;
6) Lakomci;
7) Kavgadžije;
8) Hajduci;
9)
Krivoprestupnici,
10) .................
A nemamo ni JEDNO upozorenje za SUBOTU
? Pa kakva je onda to velika i važna subota, da nam se ona uopšte ne spomene a nasuprot nje da nas Hrist i apostoli upozoravaju na ove stvari!
[FONT="]Znaš kako brate Milane. Hvala tebi na postovima, što se mene tiče postiraj koliko hoćeš i kada hoćeš. Ali sve što sam ti izneo jasno govori da subota nema ama baš nikakve veze sa spasenjem i da je to JEDNA od krivih nauka ASD. [/FONT] Ali ja moram iznosuti ISTINU. I zbog dobrih i poštenih Adventista, jer sam siguran da će mnogi Adventisti napustiti svoju Crkvu u poslednjim danima. I zbog potencijalnih Adventista koji se sada spremaju za krštenje a možda nisu 100 % sigurni da je to prava Crkva. Znači apsolutno nemam ništa protiv nijednog Adventiste, a podosta simpatije prema nekima. Ali prema učenju Adventističke crkve – apsolutno ni 1 % simpatije jer ima krivi nauk i s njim vodi u propast mnoge vernike.
Pozdrav
I samo još objašnjenje za jedan vrlo često postiran stih:
Isaiju 66 poglavlje:
23. I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod.
1) I da su Adventisti ovde u pravu (mada sledeći tekst govoti da nisu) to se
odnosi na Nebesko Carstvo. Znači na nebu će ponovo važiti subota kao za stari Izrael;
2) Adventisti će vam reći da ovaj odeljak, posebno stih 23, dokazuje da ćemo čak i u Carstvu Nebeskom svetkovati subotu. Tekst kaže da će ljudi svetkovati OD jedne subote DO naredne. NE kaže da će ljudi svetkovati subotu i sledeću subotu. Ako razumente jevrejsku i/ili srpsku gramatiku, razumećete da se to odnosi na nepre-kidno slavljenje Boga 7 dana u nedelji... od jedne tačke u vremenu sve do sledeće. Ovaj stih govori o neprekidnom bogosluženju, ne samo subotnjem bogosluženju. A zašto je sedmica uzeta kao jedinica neprekidnog bogosluženja? Tu knjigu napisao je prorok Isaija, svetkovatelj subote, i namenio je svetkovateljima subote - svom narodu, Jevrejima. Sasvim je prirodno da upotrebi simboliku koju će oni razumeti. Poenta je bila da ćemo na nebu slaviti Boga neprekidnio a ne SUBOTU!
Ali je neiskreno tumačiti taj tekst kao da tvrdi da će subota biti svetkovana u Carstvu Božijem, jer to uopšte NIJE ono o čemu tekst govori.
Evo i nekih stihova koji nam govore da vreme neće biti kao današnje, već potpuno izmenjeno:
[FONT="]Откр. 22:4,5[/FONT][FONT="] И гледаће лице Његово, и име Његово биће на челима њиховим.[/FONT][FONT="] [/FONT][FONT="]И ноћи тамо неће бити, и неће потребовати видела од жишка, ни видела сунчаног, јер ће их обасјавати Господ Бог, и цароваће ва век века.[/FONT]
[FONT="]Исаија 60:19,20[/FONT][FONT="] Неће ти више бити сунце видело дању, нити ће ти сјајни месец светлити; него ће ти Господ бити видело вечно и Бог твој биће ти слава.[/FONT][FONT="] [/FONT][FONT="] Неће више залазити сунце твоје, нити ће месец твој помрчати; јер ће ти Господ бити видело вечно, и дани жалости твоје свршиће се.[/FONT]
[FONT="]Захар.14:7[/FONT][FONT="] Него ће бити један дан, који је познат Господу, неће бити дан и ноћ, јер ће и увече бити светлост.[/FONT]
Tako da klasično svetkovanje subote kada je ovaj stih u pitanju ne dolazi apsolutno u obzir. Vreme će bez sunca i meseca biti drugačije računato odnosno biće samo ‘’JEDAN DAN KOJI JE POZNAT GOSPODU’’. Znači nema ni govora o 24 časovnom danu.
Takođe, tekst pominje i "od mladine (mladog meseca) do mladine".
Ako tekst dokazuje da Hrišćani treba da svetkuju subotu, onda svakako isti tekst takođe dokazuje da Hrišćani treba da svetkuju mladine (mlad mesec - starozavetni jevrejski praznik)!
Zašto nas tome ne uče Adventisti. I zašto oni to ne drže?
Postojale su tri grupe praznika u Starom Zavetu - godišnji praznici (Pasha, Dan Pomirenja itd) i mesečni praznici - svetkovanje mladog meseca svakog prvog dana lunarnog meseca, a takoрe postojali su i sedmični praznici - sedmične subote. I svi su ukunitu Hristovom žrtvom na krstu. Mnogo stihova ima o tome............