Vrijedi pročitati ovaj odgovor pravoslavnog đakona jednom adventisti:
Ne znam tacno sta je A.-ov poriv. Ne osecam ni muku ni preobilje ljubavi koju hoce sa drugima da podeli.
Kao da mehanizovano, u dolicnoj formi, reaguje na nekakav apstraktni zahtev za misionarenjem neceg veoma tuznog i usamljenog, odsecenog iz korena, sto se predstavlja kao "prociscena istina".
Imamo mi pravoslavni stosta sebi da zamerimo u oblasti komunikacije sa neverujucima i zabludelima, ali zaista tesko mozemo da ozbiljno razgovaramo sa nesrecnim ljudima koji misle da nekakve "produhovljene" citaonice mogu da zamene puni zivot. Nasi najveci teolozi nisu nikakvi sterilni naucnici, vec ljudi koji su ziveli punocu cistog zivota, dozivljavali susret sa Licnim Bogom, i zatim nam ostavljali svedocanstva o tim susretima. Ne uvek u pismenoj formi.
Mi pripadamo misticnom ORGANIZMU koji nije nikakvo glasacko telo niti debatni klub, nego sama Istina. To i mi mali kao clanovi zajednice svetih cak i u svom skromnom podvigu mozemo da osetimo makar povremeno. Pravoslavlje je pre svega praksa, veliko ljubavno iskustvo susreta sa Bogom Ljubavlju, Svetom Trojicom. Pravoslavna crkva cuva nas od gordosti usamljenosti koja dopusta sebi (ne razmislajuci o svim duhovnim opasnostima usamljenickog puta) jadnu iluziju o posedovanju Istine! Lepo je sto A. tako temeljito cita Sveto pismo, mozemo cak i da prihvatimo prekor da ga mi cesto ne citamo dovoljno, ali crni A., kako ces nam ti ili bilo ko ko se samo bacio na citanje biti tumac Istine?! Bog je Istina, kao poznavalac svetog pisma ti si naisao i na Hristove reci: "Ja sam put, istina i zivot". I sta ti mislis da to znaci? Zar se nikako nisi dosetio da ako Istina vec nije nekakav objekat koji se moze posedovati, ako je Istina Bice, Licnost, da joj se ne moze onda prici umovanjem "sa strane", vec samo kroz neposredan susret. Pa to si, valjda, primetio i u svakodnevnom zivotu u susretu sa ljudima. Hristos u svetu nije ostao prisutan samo kao, Boze me oprosti, stamparski otisak - vec kao zivi Hristos, Crkva, Bogocovecanski organizam,u koji se uclanjujemo Svetom tajnom krstenja i zivimo kroz Svetu tajnu pricesca i ostale Svete TAJNE.
Ne znaci da mi pravoslavni manje cenimo Sveto jevandjelje od tebe. Na Svetoj Liturgiji mi reci iz Svetog jevandjelja srecemo kao samog Hrista u koga se uporno na tajanstven nacin, nedokuciv prostackom umu modernog racionalizma (moda mu na srecu prolazi), iz Liturgije u Liturgiju, iz dana u dan ugradjujemo, i tek tako se priblizavamo Istini. Sporo i mukotrpno zar ne? Pa jos nam je i potrebna Bozja pomoc i drugi ljudi."Dva ili tri okupljena u moje ime"...
I znas sta je cudno u svemu, A.? Da postoje mnogi jednostavni ljudi i u istoriji i danas koji su bas zahvaljujuci ovako sacuvanoj praksi pravoslavne crkve cesto mnogo blize Istini od nas koji smo iscitali tomove i tomove knjiga.
Naravno da mi ne pada na pamet da ovde polemisem sa kosmarnim A-ovim tezama, jedino cu zbog brace i sestara koji ovo citaju i zbog prijatelja koji su mi ukazali na ovaj sajt podsetiti da slepo zaustavljanje na Starom zavetu i odbijanje prihvatanja Svetitelja - ljudi ikona Bozijih i slikanih ikona znaci negiranje osnova hriscanske vere, neprihvatanje vere u to da se zbog naseg spasenja Bog javio u telu. Samim tim, to je odbijanje i ponudjene nam mogucnosti Spasenja. Preseljenje obecanog nam Spasenja u oblast apstrakcije, filosofije, lepe knjizevnosti. A to je vec otrov, A.
...
A., vrati se u zivot, A. Veruj nasoj pravoslavnoj intuiciji, sektasi nam pre svega izgledaju kao bezivotni i dosadni ljudi. Ako se u razgovoru pojavi ton koji ti se povremeno cini grub, ne uzbudjuj se. Bliskost nije isto sto i ljubaznost.
Mnogo sam pisao. Necu vise. Da ne bih bio previse dosadan.
djakon N.