VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
To je Sardy izgovor i zamena teze, nemate od cega da se branite jer mi vasa ucenja ne napadamo vec samo odgovaramo na vase napade.
Sada si sam priznao da imas maniju gonjenja, to vec prelazi u tvoj licni psiholoski problem.
Evo ako ste posteni pokusajte da prestanete sa time i videcete da cu ja biti prvi koji ce se iskljuciti sa ove teme..
Sto se tice pretvaranja vode u vino u Kani Galilejskoj na ovo pitanje sam licno odgovorio, pa evo ponovo cu priloziti taj odgovor.
Istorijska pozadina
Nekoliko elemenata iz Starog zaveta i pozadina iz vremena priče pomažu nam da osvetlimo aspekte teksta iz Jovana 2,1-11. Obilje vina je, na primer, bilo karakteristično za starozavetne tekstove koji opisuju buduće Božje carstvo, koje će zvanično nastati, otpočeti u poslednjim danima (Isaija 25,6; Jeremija 31,12; Amos 9,13.14). Isusovo obezbeđivanje dodatnih količina vina na svadbenoj gozbi je, prema tome, primer kako Jovanovo Jevanđelje oslikava uverenje da je starozavetno očekivanje za poslednje vreme bilo ispunjeno u Isusu.
Sudovi za vodu (sa zapreminom od 90 do 130 litara) u drevnim vremenima su bili neobične veličine. Moguće je da je veličinu sudova Jovan pomenuo, želeći da ukori Jevreje zbog njihove opsednutosti ritualnim čišćenjem. U većini delova drevnog sveta sveža voda se mogla teško dobiti, pa su detalji priče veoma zanimljivi.
Priča o pretvaranju vode u vino čitaoca podseća i na priče o nekim drugim transformacijama u Starom zavetu. Mojsije je pretvorio vodu u krv, što je bilo jedno od zala koja su snašla drevni Egipat (2. Mojsijeva 7,14-24). Jelisije je gorku vodu u Jerihonu pretvorio u slatku, ukusnu i ponovo upotrebljivu (2. Carevima 2,19-22). Priča iz 2. Carevima 3,12-25 možda je posebno zanimljiva kao paralela čudu u Kani, a tu je ponovo reč o jednom Jelisijevom iskustvu. Jelisiji u posetu dolazi nekoliko careva koji očekuju poruku od Gospoda. Njegov odgovor je bio sličan Isusovom odgovoru majci: “Šta je meni do tebe?“ Međutim, ipak se složio da sarađuje s njima. Po njegovim uputstvima čudotvorno se pojavila voda, za koju su neprijatelji mislili da je krv (stihovi 3,22.23). Na taj način je Izrailj izvojevao veliku pobedu nad Moavcima.
Predmet o kojem sada govorimo mi obrađujemo na osnovu poznavanja pozadine priče o svadbi. Mnogi ljudi se pitaju da li se događaj u kojem je Isus vodu pretvorio u vino na neki način može dovesti u vezu s problemom — kako hrišćani treba da se postave prema upotrebi alkohola. Međutim, u tekstu iz Jovana 2,1-11 ili njegovoj pozadini, nema ničega što bi tražilo da vino koje je Isus načinio bude prevrelo. Pre svega, reč za vino u tom tekstu (oinos) je u grčkom jeziku srednjeg roda. Ona se može odnositi na neprevreo sok od grožđa, ili može da se odnosi na prevrelo vino. Terminologija teksta ni na koji način ne doprinosi razrešavanju problema.
Ali, ni prisustvo soka od grožđa ne bi bilo u potpunosti suprotno očekivanju. Pre svega, ako je svadba održana u jesen (kad je obavljeno Isusovo krštenje, oko mesec dana pre toga), u Palestini je bilo vreme berbe grožđa, pa se mogao dobiti svež sok. Ali čak i ako se nije mogao dobiti, to vreme je poznavalo izvrsne metode za prezervaciju. Na primer, sok od grožđa bi kuvali dok se ne zgusne. Dobijenu masu bi sipali u keramički sud, dok se ne izbaci sav vazduh. Potom bi nalivanjem tankog sloja maslinovog ulja odozgo sadržaj u sudu mogli da sačuvaju za period od više meseci ili čak godina. U nekom kasnijem terminu bi se sačuvani gusti sok mogao mešati s vodom za upotrebu i posluženje. Krajnji proizvod bio bi takođe neprevreo. Ako je sok načinjen od konzerviranog činio najveći deo onoga što je služeno na svadbi pre toga, okolnost da je Isus stvorio svež sok od grožđa zaista bi s razlogom izazvala onakvu primedbu, spomenutu u tekstu.
U stvari, ako želimo da iz događaja na svadbi u Kani galilejskoj, gde je Isus pretvorio vodu u vino, izvučemo pitanje kako da se hrišćanin postavi prema vinu – mi promašujemo poentu celog ovog događaja.Ovako tumačeći ovaj događaj samo znači da centralizujemo marginalnu stvar (vino) a zaboravljamo ključne delove koje se nalaze u ovoj priči – Isusovo prvo čudo i njegov značaj.Bavimo se za ono vreme potpuno beznačajnim stvarima i od njih pravimo fokus u čitavoj priči, što je čist promašaj u razumevanju ovog događaja.To radimo zato što mi danas imamo problem – kako se postaviti prema upotrebi vina? I bilo koji tekst ili događaj nama „pomaže“ da imamo ispravan stav, dok je poenta i cilj mnogih od tih tekstova nešto što mi ni ne očekujemo da jeste.
Međutim, i pored ovoga mi ipak možemo sa sigurnošću izneti obilje dokaza o tome da Isus ipak nije pretvorio vodu u alkoholno ili prevrelo vino, već da je u pitanju čist grožđani sok.Ali pre nego što pogledamo kakva je vrsta vina u pitanjuj, osvrnućemo se na pretpostavke da je Isus pretvorio vodu u alkoholno vino.
Verovanje da je Isus na svadbi u Kani pretvorio vodu u fermentisano ili alkoholno vino bazira se na nekoliko osnovnih pretpostavki.Prva pretpostavka jeste da grčka reč za vino „oinos“ označava jedino prevrelo, alkoholno vino.Pošto se upotrebljava reč „oinos“ i za vino koje se potrošilo kao i za ono koje je Isus stvorio, zaključak je da oba vina moraju biti alkoholna.Druga pretpostavka kaže da Jevreji nisu znali kako da spreče fermentaciju grožđa.Neki dokazuju da je vreme venčanja bilo nešto pre praznika Pashe (2:13), što znači šest meseci posle berbe, pa prema tome vino koje se koristilo na svadbi u Kani imalo je dovoljno vremena za fermentaciju.Treća pretpostavka polazi od opisa koja dolazi od „kuma“ koji je novo vino nazvao „dobrim vinom,“ misleći na visokokvalitetno alkoholno vino.I četvrta pretpostavka kaže da izjava „a kad se opiju“ u 2:10, korištena opet od strane „kuma,“ pokazuje da su se gosti napili jer su, prirodno, pili fermentisano, prevrelo alkoholno vino.Prema tome, vino koje je Isus načinio mora biti alkoholno.
Značenje reči „oinos.“Što se tiče pretpostavke da grčka reč za vino označava samo alkoholno vino već je bilo reči.Dovoljno je napomenuti da postoje brojni primeri kako od hrišćanskih autora tako i od nehrišćanskih koji kažu da „oinos“ može označavati i prevrelo i neprevrelo vino.Može se kazati da je „oinos“ termin koji uključuje sve vrste vina, bilo prevrelog bilo neprevrelog.Prema tome, vrlo je labav i slab zaključak da je Isus pretvorio vodu u alkoholno vino, prosto iz razloga što nam sam termin ne pomaže puno da preciziramo o kakvoj je vrsti vina reč.Reći da je u pitanju samo alkoholno vino i da reč „oinos“ samo to znači stavlja nas upoložaj isključivosti i pristrasnosti.Priroda vina kojeg je Isus pretvorio mora se odrediti unutrašnjim dokazima i većom verovatnoćom nego što je navodna upotreba „oinosa“ isključivo za alkoholno vino.
Ideja da Jevreji nisu znali kako da spreče proces vrenja te da je s toga svaki oblik vina podrazumevao da je ono prevrelo danas je odbačena od strane mnogih stručnjaka.Sa sigurnošću možemo kazati da su Jevreji znali kako da čuvaju čist grođžani sok od procesa vrenja čak duže vreme, tako da je ono moglo postojati u tom obliku za vreme svadbe u Kani.Jedno takvo vino (to jest, grođžani sok) se moglo koristiti na svadbi kada se pojavio problem njegove nestašice.Druga bitna stvar jeste da je takva vrsta neprevrelog vina bila, na osnovu svedočanstava koje imamo iz onog vremena, kvalitetnija, cenjenija i jednostavnija za očuvanje od bilo kog prevrelog vina.
„Dobro vino“ koje je Isus stvorio od vode i koje je „kum“ pohvalio da je bolje od „rđavijeg vina“ ima prizvuk da je u pitanju visok sadržaj alkohola u njemu.Međutim, takva pretpostavka polazi od ukusa 20 i 21 veka.Na primer, Albert Barnes, veoma poznati novozavetni skolar i komentator, upozorava da ne budemo prevareni izrazom „dobro vino,“ jer iako se taj termin upotrebljava da označi da je ono (vino) dobro u srazmeri sa njegovom snagom i njegovom moći da opije, ipak u novozavetno vreme taj izraz sigurno nije to označavao.Svedočanstva iz doba antike nam jasno pokazuju da su najbolja vina ona u kojima je moć alkohola uklonjena kuvanjem ili filtracijom.Plinije, recimo, objašnjava da su vina najbolja onda kada se sva njihova snaga ukloni ceđenjem ili presovanjem, to jest kada se ukloni sadržaj alkohola u njima.Slično njemu, Plutarh naglašava da je vino mnogo prijatnije piti kada se iz njega ukloni učestalim filtriranjem ono što nanosi sramotu pameti ili što uznemirava um i uzbuđuje strasti.Imajući u vidu ove i još neke antičke autore, možemo zaključiti da je za njih izraz „dobro vino“ bilo vino koje je zapravo bezopasno i bezazleno.Prema tome, zaključak da je izraz „dobro vino“ na svadbi označavao vino koje je bilo kvalitetno u pogledu visokog sadržaja alkohola je sasvim pogrešan.Pre možemo reći da je zbog svoje bezopasnosti i bezazlenosti izraz „dobro vino“ označavao daleko kvalitetniji čisti grožđani sok od onog koji se čuvao i koji se pio pre njega.Drugim rečima, vino koje je Isus stvorio bilo je visokokvalitetno ne zbog njegovog alkoholnog sadržaja, već zbog toga što je ono bilo, kao što i Henri Morris kaže, novo vino, sveže stvoren
no nije bilo staro, propadljivo vino, kao što bi bilo da je u pitanju alkoholno vino.Jednostavno, nije bilo vremena za proces fermentacije koji bi poremetio strukturu jednog takvog grožđanog soka i rastavio na alkohole (It was not old, decayed wine, as it would have to be if it were intoxicating.There was no time for the fermentation process to break down the structure of its energy-giving sugars into disintegrative alcohols.It thus was a fitting representation of His glory and was appropriate to serve as the very first of His great miracles (John 2:11)).Moralne implikacije.Još jedan razlog zašto se ne može prihvatiti pretpostavka da je „dobro vino“ koje je Isus načinio bilo alkoholnog sadržaja jeste zbog negativne slike koju bi mogli dobiti o samom Isusu.Ako bi bilo tačno da se već pilo alkoholno vino na svadbi, Isusovo čudo (koje je proizvelo između 500-600 litara još boljeg vina takve vrste, kojeg su koristili muškarci, žene pa čak i deca skupljeni zajedno na svadbenoj svečanosti) pokazuje da je Isus itekako moralno odgovoran za nastavak i porast njihovog opijanja.Na osnovu ovoga mogu se izvesti neki logični zaključci.Na primer, velika količina vina kojeg je Isus čudom stvorio pri kraju svadbene svečanosti dokazuje dve stvari:
Prekomerna upotreba alkoholnog pića je dozvoljena.
Vino u ovom slučaju je čist grožđani sok, bez prisustva alkohola. U skladu sa osuđivanjem upotrebe alkoholnog vina u Starom Zavetu, jasno je da je u pitanju sok od grožđa.
Teško je zamisliti i protivno je moralnim principima Svetog Pisma (pa i razuma) pretpostaviti da je Isus, Stvoritelj dobrih stvari (Postanje 1:4,10,12,18,21,25) ispoljio Njegovu natprirodnu moć da dovede u postojanje opojno i alkoholno vino koje samo Sveto Pismo osuđuje i naziva ga „podsmevač“ i „nemirnik“ (Priče 20:1).
Što se tiče glagola metusko odnosno „opiti“ u 2:10, neki smatraju da ovaj grčki glagol jednostavno znači „napiti se,“ u pasivu „biti pijan.“Prema tome, to je još jedan neosporan dokaz da je vino koje je Isus stvorio u Kani zapravo – alkoholno vino, jer glagol metusko se nikada ne koristi za „opijanje“ bilo kog drugog pića osim alkoholnog.
Međutim, iako je tačno da glagol metusko, metuskomai znači „piti, opiti se, napiti se,“ on nužno ne podrazumeva da je u pitanju upotreba bilo kog opojnog odnosno alkoholnog pića.Glagol metusko može značiti „zasititi se od pijenja“ bez bilo kakvog prisustva alkohola.Prema tome, zaključak bi bio da, kada su gosti već bili zasićeni od pijenja starog grožđanos soka, Isus, što je neuobičajeno za običaje onoga vremena, kako i sam „kum“ kaže, čini čudo i od vode stvara svež grožđani sok koji je „dobar,“ ili bolji od starijeg soka od grožđa.
Drugim rečima, metusko u 2:10 jednostavno označava zasićenost, ukazuje na obiman kvantitet vina koji se generalno koristio na svadbenim proslavama, bez bilo koje naznake za njegova alkoholna dejstva.Oni koji insistiraju da je vino na svadbi bilo alkoholno i da je Isus takođe stvorio alkoholno vino, kvalitetnijeg od prethodnog, navode na zaključak da je Isus obezbedio ogromnu dodatnu količinu alkoholnog vina tako da se svadbena proslava mogla nastaviti u nepromišljenom popuštanju.Jedan takav zaključak ruši celokupan moralni integritet Hristovog karaktera, sa čim se sigurno ni jedan konzervativan hrišćanin ne bi mogao tako lako složiti.
Sva Hristova čuda su bila uvek usmerena ka milosrdnom i dobronamernom kraju.Isus nije došao da uništi nego da spasi čoveka.To je očito i u pokazivanju Njegove slave na svadbenoj svečanosti u Kani Galilejskoj.Prvi znak Njegovog božanstva bilo je upravo pretvaranje vode u vino – novo, sveže vino koje je simbolizovalo božansku prisutnost, Njegovu slavu i moć.Kako bi Isus mogao stvoriti bilo šta što je raspadljivo, trulo, pokvareno – a da u isto vreme pokazuje Svoju slavu?
