Član
- Učlanjen(a)
- 07.09.2012
- Poruka
- 226
Pošto ti je obiman post, brate Milane M, pa da se ne bi zatrpala ISTINA, idemo samo jedu ili dve stvari...
Ja bih, Šarrdy, pre rekao da ti smetaju brojni dokazi u prilog večne važnosti Zakona i Subote, koje sam naveo, i da STOGA izdvajaš SAMO ono što te najmanje kompromituje, navodeći, narodski rečeno, vodu na svoju vodenicu i preskačući red jer je moja poruka prethodila tvojoj pa je red da prvo ti analiziraš moju poruku no, dobrom voljom, pristajem na tvoj predlog.
Toliki post, a meni ništa ne vredi!
Čekam tvoju (taksativnu) analizu (svih) Biblijskih dokaza u prilog Suboti, koje sam naveo u prethodnoj poruci, na koju si, sada, delimično replicirao, da bi se jasno videlo zašto tvrdiš da ti ne vrede.
Nije istina da ti niko nije odgovorio; sledi deo moje poruke pod rednim brojem 768, objavljene 12.09. u 16:51:I već sam više puta pitao nekoliko Adventista ako se tih prvih nekoliko stihova ne odnose na SUBOTU, na šta se odnosi!?
Do sada mi niko na to nije odgovorio...
Tako, kada je u pitanju ovaj tekst, moje zaključivanje, na temelju Biblijskih istina, jeste sledeće:
Da kada Pavle kaže: "tako jedan razlikuje dan od dana...", svakako ne misli na Subotu jer je njena važnost večna (o tome sam već navodio brojne dokaze, koje sam uvek spreman da ponovim ako se neko ne slaže sa ovom tvrdnjom) i budući da on, pri tome, ne osuđuje one koji "razlikuju dane" (što se vidi po rečima da ko ih razlikuje - "Gospodu razlikuje..."), da to moraju biti Starozavetni praznici {možda ne svi, pri čemu vredi znati da je jedan od praznika ispunjenje našao tek na Pedesetnicu; praznik Dan očišćenja tek po isteku Danilovog proročanstva 8,14 - 1844. godine - dok će Praznik Senica (za Starozavetne praznike vidi: 3. Mojsijevu 23) ispunjenje naći tek nakon Hristovog Drugog dolaska, što mnogi ne znaju, tako da su apostoli uslovno odlučili da obraćenicima iz neznaboštva ne nameću druge terete osim da se čuvaju bluda, konzumacije mesa s krvlju i idolopoklonstva - Dela 15}, jer su to jedini dani koji u Novom zavetu mogu da se drže (ili ne drže) a da to, kako Pavle kaže, ne bude greh (osim ako, kao Galaćani, smatramo da je držanje praznika u Novom zavetu pitanje spasenja, što je već jeres koju je nedvosmisleno osudio).
Danas, tokom ispunjavanja Dana očišćenja (Predadventnim istražnim sudom), imalo bi, dakle, smisla držati Praznik Senica ali to, bar zasad, nije neophodno, posebno imajući u vidu stanje Crkve.
To je, dakle, zaključak na osnovu Biblijskih učenja dok postoji teoretska mogućnost da je reč o nekim drugim svetkovinama, o kojima Biblija ne govori a poenta mog tumačenja jeste u kontekstu odbrane Subote, zbog čega je značenje tih dana nebitno.
Tom komentaru dodajem nov, kojim ukazujem na činjenicu da i kontekst tog poglavlja govori o jelima i pićima koji su konzumirani određenih dana, odnosno, na praznike, što svakako nema veze sa ukidanjem Subote, koja je Spomen Stvaranja i Zapovest Dekaloga (Zakona Deset svetih zapovesti), koji je VEČAN i NEPROMENLJIV: Matej 5,18-20; Rimljanima 2,13; 7,12.22.25; 8,5; Jakov 2,10-12; 1.Timotiju 1,8.
Stoga ni citat kojim si TENDENCIOZNO naglasio određene tekstove ne bi trebao tako da izgleda, već ovako:
14:3 Koji jede neka ne ukorava onog koji ne jede; i koji ne jede neka ne osuđuje onog koji jede; jer ga Bog primi.
14:4 Ko si ti koji sudiš tuđem sluzi? On svom gospodaru stoji ili pada. Ali će ustati; jer je Bog kadar podignuti ga.
14:5 Tako jedan razlikuje dan od dana, a drugi drži sve dane da su jednaki: svaki da bude uveren za svoju misao.
14:6 Koji razlikuje dane, Gospodu razlikuje; i koji ne razlikuje dana, Gospodu ne razlikuje. Koji jede, Gospodu jede: jer hvali Boga; i koji ne jede, Gospodu ne jede, i hvali Boga.
14:14 Znam i uveren sam u Hristu Isusu da ništa nije pogano po sebi, osim kad ko misli da je pogano, onome je pogano.
14:15 A ako je brat tvoj jela radi žalostan, već se ne vladaš po ljubavi: ne gubi jelom svojim onog za kog Hristos umre.
14:22 Ti imaš veru? Imaj je sam u sebi pred Bogom. Blago onome koji ne osuđuje sebe za ono šta nađe za dobro.
14:23 A koji se sumnja osuđen je ako jede, jer ne čini po veri: a šta god nije po veri greh je.
I već sam više puta pitao nekoliko Adventista ako se tih prvih nekoliko stihova ne odnose na SUBOTU, na šta se odnosi!?
Dakle, ovo je bio odgovor po dobroj volji inače sam mogao da kažem da je, zapravo, NA TEBI DA DOKAŽEŠ da se taj tekst MORA PRIMENITI NA SUBOTU - to jest - DA SE NE MOŽE PRIMENITI NI NA ŠTA DRUGO, pa izvoli, učini to, ukoliko nebrojeni dokazi o večnoj važnosti Dekaloga (Zakona Deset zapovesti) i same Subote, sa kojima si suočen, zaista nisu jasni i nedvosmisleni...