Podizanje zdravstvenih institucija
Shvativsi da imaju duznost da svetu objave Jevandjelje koje obuhvata i zdravstvene principe; adventisti su poceli da osnivaju zdravstvene institucije. Godine 1902. Elen Vajt je vernicima Crkve uputila poziv da uloze poseban trud u podizanju sanatorijuma u juznoj Kaliforniji. Ona je unapred predskazala da ce uskoro biti pronadjeno pogodno imanje sa privlacnom cenom.
"Gospod mi je dao uputstva", pisala je ona, "da On priprema put za nas narod da dobije imanje za malu cenu." (Pismo 153, 1902)
Godine 1904. imanje u Peredajz Vali za koje je trazeno 25.000 dolara, kupqeno je za 4,000, upravo onako kako je pretskazala Elen Vajt. I danas postoji adventisticka bolnica na istom mestu.
Hotel u Glendelu, u predgradju Los Andjelesa, cija je cena bila 50,000 dolara, gde je je i danas adventisticka bolnica, kupljen je za 12,000 dolara.
"U jesen 1903. godine primila sam viziju o sanatorijumu u sredini divnog imanja, negde u juznoj Kaliforniji", pisala je Elen Vajt, "i nijedno imanje koje sam do sada videla ne odgovara onome koje mi je pokazano u viziji." (Life Sketches p. 405)
"U nocnoj viziji, Gospod mi je pokazo napusteno imanje u prirodi na prodaju, pogodno za sanatorijum sa daleko manjom od pocetne cene kostanja." (Isto, str. 403)
"Nekoliko puta u razlicitim prilikama, dato je svedocanstvo da evandjeosko - zdravstveni rad treba da se izvrsi negde blizu grada Redlandsa." (Isto, str. 404) Grad Redlands granici se sa Loma Lindom.
Godine 1904. Elen Vajt je zamolila pastora Dzon Burdenu (John Burden) da pronadje blizu Redlansa imanje koje joj je bilo pokazano u viziji. U martu mesecu 1904. Burden je pronasao imanje pored Redlansa koje je potpuno odgovaralo onome pokazanom u viziji. Na spomenutom imanju grupa poslovnih ljudi 1880. godine podigla je nekoliko zgrada i nazvala ih "Svetski grad". Ubrzo je ova grupa bankrotirala, a imanje prodala udruzenju koje se sastojalo od 80 lekara i 40 biznismena iz Los Andjelesa koji su zeleli da Svetski grad pretvore u odmaraliste. Novi vlasnici dali su imanju novo ime - Loma Linda, sto znaci Krasni breg i ulozili oko 150,000 dolara za imanje, nove zgrade, namestaj, i uredjenje prostorija.
Lekari, clanovi udruzenja, nisu se mogli sloziti u planiranju rada institucije koja je gubila novac, a bankari koji su posudili novac zahtevali su isplatu. Najzad, partneri su se razizli, i imanje je stavljeno na prodaju.
Pastor Burden je obavesten upravi Crkve u Vasingtonu, da ima izvanredno dobru sansu da dobije imanje za 110,000 dolara. U ono vreme adventisti u juznoj Kaliforniji imali su samo 2000 vernika, a vec su bili kupili dva imanja udaljena oko 100 kilometara od Loma Linde. Za ovo trece skupo imanje, nisu imali novaca.
Elen Vajt je rekla da je to suvise skupo imanje. Savetovala pastoru Burdenu da ide ponovo i ispita prilike. Kad je Burden otisao i poveo pregovore, vlasnici su spustii cenu na 85,000 dolara. Vlasnici su tako ucinili izvanrednu zrtvu i Burden im je bio veoma zahvalan, medjutim, to je i dalje bila ogromna svota novca za mali broj adventista. Burden se ponovo vratio sa tuznom vescu.
"Zasto je cena toliko nepristupacna ako je to imanje namenjeno nama?" pitala se Elen Vajt.
Godine 1905. nova knjiga Elene Vajt - Sluzba lecenja, izasla je iz stampe u kojoj je uzdigla Isusa Hrista i Negovu metodu lecenja. "Potrebno je otvoriti skolu u kojoj bi se skolovali zdravsteno - evandjeoski radnici", pisala je Elen Vajt. Insistirala je da Burden ide po treci put da pregovara o kupovini imanja. Kada je Burden objasnio da Crkva zeli da kupi imanje za skolu i sanatorijum, prodavci su ucinili neobjasnjivu zrtvu i spustili cenu imanja na 40,000 dolara.
Pastor Burden je ponovo pregledao imanje i odmah poslao detaljan opis Eleni Vajt postavljajuci pitabje braci, sta sada da radi.
Opis imanja
Postojalo je 31 hektar zemlje na kome se nalazila glavna zgrada u odlicnom stanju, voda se dobijala iz vlastitog bunara, grejanje na paru, osvetljena elektricnom strujom. Za ono vreme to je bilo vrlo napredno. Sve je bilo gotovo da se odmah moglo poceti sa radom. Glavna zgrada imala je 64 sobe, pored nje su bile 4 montazne kuce, svaka sa po 4 sobe sa kupatilima; zatim jos jedna zgrada na dva sprata sa 9 soba i kupatilom, zgrada za rekreaciju, supa za alat i stanovi za radnike. Oko 4 hektara plantaza pomorandzi, 6 hektara pod lucerinom i oko 3 hektara pod kajsijama, sljivama i orasima.
Oko glavnih zgrada bilo je mnogo ukrasnog drveca i zbunja, cveca, trave i betonskih staza za setnju. Zgrade su se nalazile na brezuljku koji se uzdize oko 120 metara iznad doline. Imanju je pripadalo i 5 konja, 4 krave, 150 kokosaka, 35 curaka, kola i pribor za odrzavanje imanja.
"Dok sam citala Burdenovo pismo, dobila sam utisak da je to mesto koje sam ranije videla u viziji" izjavila je Elen Vajt. (Life Sketches p. 403)
Cudan postupak
Cim je Elen Vajt dobila potpuni opis imanja, zakljucila da je to imanje koje joj je bilo pokazano u viziji, a posebno sto je cena bila povoljnas, rekla je svome sinu: "Necu se savetovati ni sa kim posto sam uverena da je to imanje koje se hitno mora kupiti" (Nikad u organizaciji Crkve jedna osoba nije mogla samostalno da donese ovakvu odluku, bez obzira na polozaj koji je zauzimala. Jedino upravni odbor glasasem moze da donese ovakvu odluku. Ovo je zbilja pravi izuzetak. Drugo, Elen Vajt nije imala upravnu ulogu u Crkvi, vec savetodavnu. I njeni predlozi usvajani su glasanjem.
Zatim je poslala svoga sina Vilijema da odmah posalje telegram pastoru Burdenu sledece sadrzine: "Po svaku cenu osiguraj imanje tako da moze da saceka. Sakupi novac i polozi kaparu, jer je to imanje koje nam je potrebno."
Cim je Burden primio telegram, pozajmio je 1.000 dolara i posao da kaparise imanje. Kada je stigao u kancelariju posrednika koji je zastupao prodavce, isti ga je obavestio da je zakasnio samo jedan sat, imanje bi bilo prodato drugom kupcu. Mi adventisti verujemo da je to jedno cudo. Svakako je zbog toga Elen Vajt sama, bez savetovanja sa drugima, predlozila Burdenu da se imanje hitno kaparise. Da ona nije tako postupila, imanje bi bilo prodato drugom kupcu.
Dana 29. marta 1905. godine napravljen je kupoprodajni ugovor, a u novembru iste godine otvoren je sanatorijum Loma Linda. U ugovoru je naznaceno da se odmah polozi svota od 5,000 dolara, svaka tri meseca po 5,000 dok se ne navrsi 20.000, a ostalih 20.000 da se isplati za tri godine.
Desilo se i drugo cudo
Kad je doslo vreme da se isplati prva rata, novaca nije bilo. Pre toga datuma, odbor se sastao da hitno resi problem. Neki su kritikovali Elen Vajt i pastora Burdena sto su ih tako brzopleto uvukli u opasnu situaciju. Kreditor je trazio da se novac na vreme polozi ili ce zahtevati bankrotiranje.
Dok su se clanovi odbora preznojavali neznajuci sta da ucine, zvono je zazvonilo i postar je doneo pismo iz Atlantik Sitija. Pismo je napisala zena koju niko nije poznavao. U pismu je bio cek od 3.000 dolara. Sledeceg dana stiglo je drugo pismo, od druge osobe, u kome je bio cek na 5.000 dolara. Elen Vajt je unapred rekla: "Doci ce sredstva iz neocekivanih izvora." Tako je i bilo, sredstva su stizala sa raznih strana od nepoznatih osoba, i imanje je u potpunosti isplaceno za sest meseci.
Posto su pre ugovorenog roka isplatili imanje, zbog kamate na ranije isplacenu svotu, cena je umanjena za 1.100 dolara. Tako je imanje kupljeno za 38.900 dolara, "mnogo nize od stvarne cene," kao sto je to bilo pokazano Eleni Vajt.
U novembru 1905. otvoren je sanatorijum i skola za bolnicare. Institucija je otpocela svoj rad sa 35 namestenika, lekara, bolnicara, nastavnika, ucitelja i radnika.
Prema svim informacijama koje imamo, cini se da osnivaci medicinske skole i sanatorijuma nisu trazili nikakvo odobrenje od nadleznih drzavnih organa, medjutim, institucija je nesmetano i uspesno obavljala svoj predvidjeni zadatak.
Nadam se da cete u sledecem pustu biti iznenadjeni, kao i ja so sam, kad ustanovite da je otvaranje Loma Linda Medecinskog fakulteta, skole za bolnicare i Sanatorijuma, vise licilo na igranje dece u osnovnoj skoli, nego na zrele ljude koji podizu zdravstvene ustanove i medicinske skole. Ali cinjenice pokazuje da je ta gigantska ustanova iz nista pocela. (Cuda u Loma Lindi)
