Stari zavet je za Izrael bio osuda a ne blagoslov. Slično kao i Hristove reči ( Jovan 15:22 Да нијесам био дошао и говорио им не би гријеха имали; а сад изговора неће имати за гријех свој.). Ostatku sveta je dovoljna bila savest da upravlja ljudskim životima kako je Bog prvobitno namenio ljudima. To što je Izrael bio izabran samo znači da je tu potreba bila najveća, odnosno, lekar prvo pomaže najbolesnijem pacijentu. U starom zavetu imate mnogo neznabožaca koji nisu imali Mojsijev zakon pa ipak ih je Bog uvrstio među verne i izabrane: Kir, Jov, Melhisedek... Sa druge strane, pažljivim čitanjem vidimo da je Avramovo potomstvo imalo čudnu karakteristiku, kada su drugima činili nepravde njima je sve bilo u redu, a kada je neko njih zavrnuo kukali su na sav glas. Od Isaka do Mojsija ja trenutno nemogu da se setim nijednog ko se pokajao za svoja zlodela, odnosno da je bio svestan da je uradio nešto loše.
Moja slobodna interpretacija bi bila ovakva: Izraelci kao jedan veoma lukav narod je prvi shvatio da mu je za život u materijalističkom svetu savest prepreka. Da li putem izgovora, samoopravdanja ili nečeg trećeg, tek došli su do stadijuma kada je glas savesti postao tako tih da se više nije mogao čuti. E onda Bog reče, pošto se pravite ludi evo vam zakon pa izgovora više nemate. Međutim, oni se opet prave ludi, pa pitaju, a kako ovo, a kako ono... pa Mojsije uzme pero u ruke i poče da piše i da piše i da piše... Tako da je Stari zavet informativnog karaktera namenjen celom svetu ali naredbodavnog samo Izraelu. To je nešto čime Izraelci ne treba da se ponose već da ih je sramota što je dotle došlo da je Bog morao tako da interveniše, i kao takav zakon nikada nije ni bio ni zamišljen da bude savršen. Savršenstvo je došlo sa Isusom Hristom koji nanovorođenjem vraća savest u ulogu vodiča i Svetog Duha kao pomoć da savest ne poklekne. Ali i u novozavetno vreme se mnogi i od nas prave ludi, pa u želji da nešto izvrdaju pitaju a zašto ovo, a zašto ono... pa apostoli ponovo uzimaju pera u ruke pa pišu i pišu... Stari zavet nam priča priču kako je jedan otac imao puno dece, ali jedno od njih je bilo bolesno ( ili je bio delikvent, suština priče je ista ). Ko je bio u takvoj situaciji zna da detetu sa posebnim potrebama mora da se posveti više pažnje, a zbog toga ostala deca se mogu osetiti zapostavljenim.
A sada Subota. Ona je posebna po tome što je Bog blagoslovio po postanku sveta. Tu je malo klizav teren i ni meni nije baš najjasnije, ali tu imamo slučaj zloupotrebe Subote od strane Jevreja u Hristovo vreme. Meni pada na pamet slučaj sa svastikom, ili kukastim krstom. To je stari simbol ko zna čega ( niti je to ovde tema ) još od Indijaca, Kineza, Kelta itd. Međutim od 2.svetskog rata pa nadalje, čitav svet na to gleda isključivo kao na simbol nacizma. Neka neko proba sada da nacrta svastiku na čelo, da se prošeta gradom i da tvrdi da je Hare Krišna? Takođe i stara Engleska reč gay (gej) koja u prevodu znači srećan. Neke nastrane organizacije su uzele taj pojam da definišu sebe i tako su opoganili jednu veoma lepu reč. Nedaj bože neko sada da kaže da je srećan na staroengleskom. Još će kroz koju godinu to da koriste kao nepobitan dokaz da je Šekspir bio homoseksualac.
Dakle po pitanju Subote nisam siguran, i suzdržaću se od konačne odluke, pa se za sad držim Pravoslavnog i Hrišćanskog stava da je Subota razrešena. Možda i grešim a kraj će da nam kaže ko je bio u pravu.
Ima li nekom smilsa ovo što sam napisao?
