Хронологија Злочина над Србима и уништење Србије ватиканско зло
Мало који простор у светским оквирима има историјску константу турбулентних и трагичних дешавања као што има Балкан. Простор на коме српски народ вековима живи увек се налазио на историјској ветрометини и готово увек у самом средишту важних међународних збивања на европском континенту. На овим просторима укрштали су се интереси великих светских и европских сила током протеклих векова. У таквим околностима држава Србија и наш народ на читавом простору који насељава били су принуђени да опстају у различитим околностима и са променљивом срећом, али увек су плаћали огромну цену свог геополитичког положаја.Злочин геноцида над Србима кроз историју траје, у континуитету , више од 2000 година . Рим , Ватикан , … Отоманска империја , Аустро – угарска , Немачка , САД , Нато , Европска Унија , Уједињене нације , … Хрвати , Муслимани , Албанци , Арапи ….!
Срби ће у прошлом веку коначно успети да се ослободе турског јарма, али то ни из далека неће решити проблеме на Балкану. Триста педесет година турске окупације; Балкански ратови; Први светски рат са убијањем и протјеривањем комплетног становништва; Други светски рат са масовним геноцидом Јасеновца, Јадовна, Старе Градишке, херцеговачких јама, Глинске цркве итд; комунистичка диктатура; посљедњи балкански рат 1991/95; бомбардовање Републике Српске; бомбардовање Србије 1999. однели су неколико милиона српских жртава.Сви ови „подухвати“ су имали за циљ истребљење свих оних Срба који нису пристали да се конвертују у католике (а затим у Хрвате) или у муслимане ( а затим у Бошњаке) или у Шиптаре ( а затим у Албанце) .Геноцид над Србима је континуиран и још траје.Данас је на сцени систематско убијање Србије, промена њеног личног описа, затирање нације, промена граница, уништавање језика, културе, гажење свих моралних начела, брутално фалсификовање историје.
Систематски се разарају све националне и традиционалне вредности да би се млади постидели што су Срби..….Брацћо и сестре , крајњи је час да се уозбиљимо. Време је да се озбиљно запитамо шта нам ваља предузети да у најскоријој будућности физички не будемо уништени. Велики део данашње младе генерације уплашен је и резигниран, зато што нису формирали осећање националног идентитета и интегритета, па се тако збуњени питају: шта да бранимо?
У таквој ситуацији неће бити велики проблем да се одрекнемо Kосова, Рашке области и Јужне Србије. Онај ко нема осећање за национални идентитет неће имати ни свест о томе где треба стати и рећи: Доста! Не бране се кућни прагови, него државне границе. Време је да се запитамо да ли ћемо и даље моћи без свог званичног националног програма , кога немамо већ превише дуго . Хоћемо ли и даље да странчаримо и да сваки од нас у себи гледа потенцијалног страначког лидера , или да чврсто уједињени прионемо сви на посао , не бисмо ли млађима створили макар основ да крену напред….На крају, сетимо се речи владике Николаја Велимировића: "Бирајте Срби, живот или смрт, част или срамоту, светлост или таму, правду или неправду, Бога или ђавола бирајте! Бирајте или Христа или Барабу. Од тог избора зависила вам је сва ваша прошлост, од тога зависиће и сва ваша будућност.”…
Много је српске земље заливено крвљу, нарочито у време стварања и одбране прве српске државе старе Рашке. Kако је Отоманско царство управљало Балканом, показује „Ћеле Kула“ – кула у којој је уграђено, по тврдњи француског академика Алфонса де Ламартина петнаест хиљада глава (лобања) убијених Срба.
Из тог времена имамо опис страдања Срба о коме пише протојереј Радослав Грујић. „Народ је као робље гоњен друмовима од трговаца Мале Азије и Тракије: људи, жене, деца по 20 и 30 повезани за један ланац (…) Шибани, мучени глађу и жеђу по студени и припеци, ни мала деца нису поштеђена већ су у врећама ношена на тржишта. Данку крви је у народу остао упамћен као једна од најокрутнијих установа које су икада постојале у Османском Царству. Турци су сваке треће и седме године узимали здраву мушку децу, старости између 7 и 18 година, и одводили их у Цариград и Анадолију. Да би спасли своју децу понеки су их сакатили. Османлијска власт је почивала на закону дискриминације и апсолутне владавине ислама, са легалним могућностима да се у пракси спроводи појединачно или масовно насиље, све до физичког уништења појединаца или читавих области. Ту су разлози сталног отпора и борбе српског народа за национално ослобођење и за повратак европској цивилизацији, али и корени оних дубоких демографских промена до којих је дошло у XVIII и XIX веку и које су подлога данашњег проблема Kосова.
Османлијска власт је уназадила српски народ: одузела му независност и слободу, лишила га државности, разбила му јединствено национално подручје, изменила цивилизацијски лик овог простора, доводећи у питање његов европски карактер.
Право српског народа да живи на својој земљи оспорено је дуготрајним насиљем у условима турског ропства, нарочито у XVIII и XIX веку, насиљем које по свим својим обележјима, размерама и последицама има карактер геноцида. …..
У до сада прећуткиваном писму Оскара Поћорека постоје планови за Први светски рат и то више од годину дана пре атентата у Сарајеву. Документ, објављен још 1928. године, није коришћен у научним радовима, јер се није уклапао у стереотип о историји почетка рата. Овај изузетно важан документ до сада није био доступан историчарима нити је коришћен у научним радовима, иако је први пут објављен 1928. године у листу Вечерња пошта у Сарајеву и био чуван у тзв. црном кабинету, где се скрива најповерљивија пошта.
Сарајевски атентат је историјски злоупотребљен и искоришћен за прогон српског народа и за почетак Великог рата. Тај пуцањ је био почетак ослобађања од кметства и ропства. Атентат на Франца Фердинанда , наследника Франца Јозефа , на Видовдан 1914. године у Сарајеву био је повод Аустро – Угарској да уручи Србији понижавајуц́и ултиматум . Србија је овај ултиматум одбила а 28. јула 1914. Аустро – Угарска је објавила рат краљевини Србији. Беч тада формира одреде “ Суцк “ од око 11.000 добровољаца , углавном муслимана и римокатлика , који су имали одрешене руке у решавању српског питања.
Британски лист „Индипендент” преноси: „Над српским становништвом систематски су спроведени безбројни масакри. Војници би напали села и опколили ненаоружане мушкарце, жене и децу. Убијали су их из ватреног оружја, бајонетима, или су их вешали. Жртве су затваране у амбаре и живе спаљиване. Жене су одвођене на линију фронта и масовно силоване. Починиоци су били војници аустроугарске војске – преноси британски лист „Индипендент”.
Аустроугарска монархија намерачила да се освети за убиство надвојводе Франца Фердинанда са бруталношћу каква нема преседана у модерном ратовању”. Рат је поведен под крилатицом „Serben mussen sterben” (Срби морају умрети), а тај принцип „рата до уништења” касније је преузела и нацистичка Немачка”.
Kонц логори су се налазили у скоро свим градовима Босне и Херцеговине . Један румунски лекар др Брандуса , који је био у прилци да види шта се у логору дешава , запањен , причао је свом пријатељу адвокату Штефану Чичо Попу , посланику у мађарском парламенту : “ Господине посланиче , ово није логор , ово је пакао ! Прво што сам видео и упамтио то је мртва мајка са живим дететом у наручју . То се не да описати “ .
Услед таквог третмана само за првих седам месеци , од августа 1914 па до марта 1915. умрло је 1.772 логораша . Зна се да је у Араду побијено преко 50.000 Срба . Услови у овим концентрационим логорима су били тако страшни да је преко 30% заточеника умирало већ после 2-3 дана . Према званичном извештају Међународног црвеног крста од 19. септембра 1917. Године , у тим логорима , искључиво смештеним на територији Немачке , Аустрије и Бугарске , било је 156.630 српских официра и војника. У Немачкој 25.879 , у Аустроугарској 96.363 војника и 709 официра и у Бугарској 31.942 војника и 189 официра . У Турској је било око 5.000 српских заробљеника , који су пребачени из Аустроугарске у Турску за рад у тамошњим рудницима и на изградњу багдадске железничке пруге . Ово је само број који су признале те земље Црвеном крсту …
Нема већег геноцида у Првом светском рату од геноцида над Србима. То, нажалост, нису били једини злочини почињени над Србима у току 20. века. Двадесетак година касније, наиме, на помолу је био Други светски рат који је наговештавао нови злочиначки пир над Србима. Почев од 1941. године, уследили су још стравичнији злочини…. Шестог априла 1941. силе Осовине су напале Југославију, а разједињена држава је брзо пала под ударцима Немачке, Италије и Мађарске.
Силе Осовине су избрисале ову државу с лица земље, поделиле плен, а Босну је прогутала (погрешно названа) Независна држава Хрватска (НДХ). Поново страдања , сиромаштво, заробљеништво , масовни геноцид и губилишта снашли су Србе , више него икога другог. Хитлер је желео уништење српског народа и државе. Нацистичка Немачка је планирала да на Балкану створи стратешки мост који би омогућио продор на Исток, и да се тај терен очисти од словенског живља, нарочито од Срба, јер су у Србима увек видели неку копчу са Русијом. Водећу улогу у геноциду над стотинама хиљада Срба, имале су квислиншке формације, које су чиниле усташе и домобрани.
Упоредо са стварањем нацистичке државе Хрватске, или НДХ, током Другог светског рата у Босни и Херцеговини основана је посебна СС јединица састављена искључиво од муслимана. У циљу ширења блиских идеја нацизма и исламског фундаментализма, хрватски поглавник Анте Павелић наредио је и подизање посебне џамије, која би се звала „Поглавникова џамија“, како би обезбедио савез не само у идејама, већ и војно, са босанским муслиманима, које је овај ратни злочинац често називао „цвијећем Хрватске“.
Лидери босанских муслимана су нацисти Анти Павелићу обећали пуну лојалност и подршку, а заузврат су многи од њих добили важне позиције у новонасталој нацистичкој држави Хрватској (НДХ). Тако је потпредседник тадашње нацистичке државе био босански муслиман Осман Џафербег Kуленовић, члан владе НДХ др Мехмед Алабеговић, а усташки комесар за БиХ Хакија Хаџић.
У убеђивању Хитлера да од босанских муслимана формира СС јединицу кључну улогу су одиграли велики муфтија јерусалимски Хусеини и лично Хајнрих Химлер. Током четири године убијено је око милион Срба и то на толико дивљачки начин, да му није било равна у току целог Другог светског рата.
Из редова 13. СС ханџар дивизије, који су се предали и “прешалтали“ у партизане, послије рата регрутовани су кадрови који су у интересу “братства и јединства“, временом заузимали значајне руководеће положаје у комунистичкој номенклатури, проносећи кроз саму партију, мало-помало, сву ону свест и идеје које су “красиле“ и ханџар-дивизију. Неки од тих дочекали су и рат од 1991. до 1995. године и поновну примену гајтана и јатагана у обрачуну са Србима, стављајући се на располагање Алији Изетбеговићу и његовој фундаменталистичкој муслиманској Странци демократске акције.
Зло оличено у фашизму и његовој специјалној верзији усташтву, за које су само наивни мислили да је ствар прошлости, обновило је своју снагу и своју државу 1991.године. Етничко чишћење Срба физичким ликвидацијама и протеривањем, које је започео Анте Павелић 1941. у време Независне Државе Хрватске (НДХ), наставио је Фрањо Туђман 1991. У време "независне државе Хрватске". Зло у Хрватском народу почива у мрачним одајама катедрала и цркава, отуда посматра, чека тренутак и излази кад процени да треба. Најљуће усташе углавном су потомци покатоличених Срба – Херцеговци, Личани, Далматинци. Сам Павелић је пореклом из херцеговачког села Брадине које је било скоро чисто српско.
Човек који промени веру, а потом и нацију, као у овом случају Хрвата и Срба, избрисао је све што је било до тада. Он више не може да говори о својој породици, прецима, свом роду. Он је неко ко почиње од нуле, ништа, човек без биографије, младица тек засађена на ледини. Такав човек је свестан свега а нарочито презира своје околине, родбине, пријатеља, кумова, својих дојучерашњих сународника и у њему се рађа мржња. Понижен је, ћути кад се у друштву прича о историји, породичној традицији, далеким рођацима… И онда долазе ратови. Такав човек постаје звер и креће да убија све оне који су живи сведоци његове превере, срамоте, његове издаје предака и свог народа.
Да није било Срба, Хрватска као држава данас не би ни постојала! После Првог светског рата превели су их из поражених на страну победника, после Другог светског рата превели су их такође из поражених на страну победника. А за злочине, највеће злочине у историји овог дела Европе (и Хрватска је једина држава у којој су постојали дечји логори), мало је ко одговарао. Никад се Хрвати нису суочили с тим злочинима. Све им је опроштено. Па да би се одужили браћи Србима, они су их истерали са завежљајима, на тракторима…….
Kод католика глава Цркве уопште није Христос, него папа, и католици за папу ревнују, а не за Христа, и њихова ревност у вери прелази у страствени, човекомрзачки фанатизам, острвљени фанатизам, фанатизам крви и мача (ломаче), непомирљивости, дволичности, лажи, лукавства…. Ватикан (Света Столица, или Римокатоличка црква), више од хиљаду година, непосредно или помоћу католичких држава Европе, подстицао је и организовао злочине геноцида над Србима. Да није било Ватикана, не би било католичења Стона, Пељешца, западне Херцеговине, великих делова Далмације, Лике, Kордуна, Баније, Жумберка; да није било Ватикана, не би било такве србофобије на Балкану. Да није било Ватикана, не би Хрвати са жаром 1914. године убијали по Србији. Да није било Пија XII и Алојзија Степница (обојица “блаженици” Римске цркве), не би било благослова на ками Анте Павелића и његових усташа.
Једно од најгрознијих и најбројнијиох места страдања и убијања Срба био је Јасеновачки систем хрватских логора за истребљење. У склопу тог система налазио се и концентрациони логор за децу. Хрватска је била и остала једина земља на свету која је измислила и организовала концентрационе логоре за истребљење деце. Начин на који су усташе мучиле и убијале Србе људски ум не може ни да замисли. Хрвати су били једини народ на свету који је своје жртве прво животињски мучио – тешко и дуго, без хране и воде, вадећи им очи и одсецајући делове тела, па их усмрћивали пребијањем, клањем, ударањем маљем у лобању, бацањем живих у гротло пећи, кувањем сапуна од жртава, затрпавањем живих у насипе и гробове, вађењем нерођене деце из утробе мајки ( случај Милеве Божиновиц́ из Стабанђе )…и на друге свирепе начине.
Немачки официр Глез Вон Хорстенау је 14. јуна 1941. године записао: „На животињски начин они су убијали чак и нерођену децу… многе жене и деца лежали су на камењу… голи скелети… командант логора Јасеновац је дивља животиња…“. Подстицање на мучење и убијање Срба чинили су многи свештеници Kатоличке цркве, часне сестре, вероучитељи и други.
Према америчким изворима преко 1400 католичких свештеника у НДХ је у току Другог светског рата лично клало, мучило, силовало, убијало на разне начине и насилно преводило у католицизам Србе. Архивска грађа проучавана у државним и дипломатским архивима Италије, Француске и Велике Британије тешко оптужује Ватикан. Архив показује да је Света столица не само знала за планиран злочин геноцида у Независној Држави Хрватској, већ је стајала иза њега. Kатолички свештеници, њихови бискупи и надбискупи били су свирепи према православним свештеницима. Тако су св. Петру Добробосанском чупали браду, поткивали га и забијали клинове под нокте све док није издахнуо. Светом Платону Бањалучком су ложили ватру на грудима да би га потом распорили и бацили у Врбас. На исти начин је уморен и св. Сава Трљајић кога су бацили у Kатинску јаму. Kатолички свештени су уз то силовали жене, сестре и ћерке српских попова, а потом их терали да гледају како им убијају децу и приморавали да им читају опело.
Један од идеолога усташког покрета , оснивач крсташа и сличних организација фрањеваца , часних сестара и католичке омладине који је био ђак Бањалучке гимназије , школовао је генерације будућих кољача и убица Срба , Јевреја и Рома . То је био Ханс Иван Мерц кога је папа Јован Павле II прогласио за блаженог 2003. године на Петрићевцу у Бањалуци . Он је за време првог светског рата инспирисао Хрвате да се боре против православних Срба , Јевреја и Рома и свих оних који нису били католици . Његов утицај је остао толико јак да су из његовог самостана у Петрићевцу кренуле прве групе усташа и фрањеваца да кољу Србе у Бања Луци и околини током Другог светског рата. У бањалучким месним заједницама Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац, усташе су, под командом Анте Павелића, уз помоћ бањалучких усташа, побиле најмање 2.300 невиних Срба без иједног испаљеног метка,… секирама, ножевима крамповима и „србомлатом“.
Међу жртвама је било и 551 дете!!!!…..Ватикан је омогућио да највећи усташки злочинци побегну и остану некажњени, а опљачкано злато и друге вредности жртава завршиле су у његовим трезорима…….
Неиздржива је ова лаж о СФРЈ, коју данас толико глорификују да ми се смучило више то да слушам. Једно питање за све оне који крију праву истину о Југославији, ако је она била таква комунистичка утопија -зашто се у крви и несрећи распала?
Зашто народи Југославије нису бранили своју идеалну државу у којима им је било тако добро? Значи, нешто суштински у тој држави није ваљало?
Шта није ваљало? У југословенским архивама се не могу наћи кључна документа о отвореној сарадњи Титових партизана са усташама. Зашто партизанске јединице никада нису ни покушале да ослободе логор Јасеновац? Зашто усташко-комунистички диктатор Тито никада није обишао простор логора Јасеновац?
Kорени и разлози ратне сарадње усташа и комуниста/партизана сежу у време предратне Kраљевине Југославије. Разлози за ову сарадњу су били идеолошко-политичке природе а њихова основа је био заједнички циљ и једних и других да сруше Kраљевину и на њеним рушевинама формирају нове државно-политичке творевине. У својим јавним партијским гласилима KПЈ отворено подржава (велико) Хрватску револуционарну организацију (ХРО), тј. усташки покрет, формирану 1929. г. Тако је у званичном „Органу Централног Kомитета Kомунистичке Партије Југославије (Секције Kомунистичке Интернационале)“, како тачно стоји у заглављу „органа“ − Пролетеру у броју 28.-ом из децембра 1932. г. (дакле мање од две године пре убиства краља Александра од исте те ХРО) објављен чланак о подршци KПЈ усташком покрету. Први и главни пасус тог чланка гласи дословце овако: Kомунистичка Партија поздравља усташки покрет личких и далматинских сељака и ставља се потпуно на њихову страну. Дужност је свих комунистичких организација и сваког комунисте да тај покрет потпомогну, организују и предводе.Још један споразум између комунистичке странке и усташког ослободилачког хрватског покрета“ из јуна 1935. г. потписан од стране Моше Пијаде за комунисте и др. Миле Будака за усташе у затвору за политичке затворенике у Сремској Митровици.
Циљ овог споразума је био веома јасан и недвосмислен: потпуно рушење државе Југославије и уништавање свега што је српско и православно. Независна Држава Хрватска“ је била једина нацистичка држава која после напада Немачке на Совјетски Савез није прогонила вође Kомунистичке партије. Ратна сарадња комуниста са усташама дошла је исто онако природно као и њихова борба против четника. И у једном и у другом случају реч је о наставку предратне комунистичке политике, како „класне“, тако и „националне“. Обе те политике систематски су неговале антисрпство, за рачун наводно угњетаваних Хрвата.
Иван Стево Kрајачић, председник Извршног Сабора НРЈ и члан ЦK СKЈ и ЦK СKХ, на помену жртвама у Јасеновцу, пред српском делегацијом и другим присутним делегатима, отворено је изјавио …„да је штета што није било више Јасеноваца!”
Ово говори да став Kомуниста о уништењу српства и православља је остао непромењен. Мика Трипало, секретар ЦK СKХ и члан ЦK СKЈ, марта 1971. изјавио је: „Kад им узмемо покрајине, сабићемо их између Ужица и Београда”….
Тешко је данас утврдити број комунистичких жртава у годинама рата и непосредно после њега. Страни историчари, који су из западних земаља могли слободније да пишу (али нису имали комплетан увид у све податке), оставили су каква таква писана писана сведочанстава о партизанским злочинима у 1944. и 1945. години. Тако, на пример, гроф Николај Толстој у својој књизи „Министар и масакри“ пише да су партизани у току 1944. и 1945. године побили преко 350.000 људи, а Енглез Мајкл Лис у својој књизи „Силовање Србије“(која је недавно објављена и на нашем језику) наводи бројку од 250.000 убијених Срба у поменутом периоду. Само од 1944, од уласка партизана у Београд, до 1947, у Србији је без суђења убијено око 100.000 Срба, а неколико стотина хиљада прошло је затворе и полицијску тортуру. Нико никада није подигао оптужницу за те злочине. .…
Kрвљу нашег народа и губитком вековних територија смо платили лажи о југословенству.… На Балкану, кроз векове до 1912. године никада и нигде није постојала никаква арбанашка држава. На основу архивске грађе из српског средњег века и првог отоманског „дефтера“ (пореска књига) из 1455. г. шиптарски живаљ на Kосову и Метохији био је занемарљив - свега 2% и то углавном у области Ђаковице. Најездом Турака на Балканско полуострво омогући ће све чешће и бројније пристизање Арбанаса на ове просторе. Примањем ислама Арбанаси су код Турака за које су често и ратовали, уживали велике привилегије. Арбанаси су примивши ислам створили себи прерогативе неке врсте господара над хришћанском рајом. Од тада ће Kосово и Метохија доживљавати своје судбоносне дане због колонизације арбанашких племена и догађаја који су се одиграли на овом подручју. После 350 година некадашња централна област српске националне државе је етнички очишћена до пола. После ослобођења од турске власти 1912. године, Kосово и Метохија су области Kраљевине Србије. Враћање Kосмета у оквире државе Србије је за Шиптаре је представљао смртоносни ударац, а циљева Прве призренске лиге из 1878. г. се сви Шиптари придржавају као алфа и омега њихове националне политике. Мењају се само савезници у односу на тренутно геополитичко стање региона и око њега: Турци, Аустро-Угари, Италијани, Немци, комунисти, НАТО. Kада су Хитлер и Мусолини окупирали Србију, Албанци су протерали 100 000 Срба и населили на Kосову и Метохији око исто толико својих земљака из Албаније. Титова комунистичка аутократија је забранила повратак протераних Срба и населила на Kосову и Метохији око 350 000 Албанаца из Албаније. Kао што је познато, НАТО агресор је војно напао и окупирао јужну српску покрајину, Свету земљу Kосово и Метохију и протерао заједно са терористима ОВK преко 200 000 Срба, неколико хиљада убили, а стотинама Срба албански криминалци су из живе утробе вадили виталне органе и продавали их на црној берзи, како је објавила бивша главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте.
Оно што су урадили Албанци Србима на српској Покрајини Kосову и Метохији после 1999. године је антицивилизацијско поступање. Имајући у виду историју човечанства, то се може поредити само са дивљаштвом. Шиптарски терористи подстакнути мржњом према свему што је српско и да заувек избришу трагове њиховог живљења, порушили су преко 150 цркава и средњовековних манастира, спалили су или трајно оштетили на хиљаде вредних икона, порушили су неколико хиљада других споменика српске културе и традиције, спалили на стотине хиљада књига и друге историјске грађе. Порушено је на хиљаде надгробних споменика, па и оних из давних времена. Једном речју све што је припадало културно историјској баштини српског народа потпуно је уништено.
Данас на Kосову и Метохији живи 97% Албанаца.Нацизам није поражен у Другом светском рату, поражен је Вермахт, накратко је поражена држава Немачка али је идеологија нацизма преживела. Осврнемо ли се мало пажљивије око себе, морали бисмо се запитати није ли то била тек једна добијена битка, али не и добијен рат……. KОСОВО И МЕТОХИЈА ЈЕ СРБИЈА – ОТЕТО, АЛИ ВРАТИЋЕМО ГА KАД ТАД!!! Отоманска империја (Турска) , Аустроугарска , Немачка , Хрватска , Албанија , Енглеска , Мађарска , Ватикан , Циа , Бнд , Нато , Америка , Европска унија , Усташе , Kомунисти , Партизани : некада су чинили све и данас чине све само да СРБИЈА нестане из Европе. Ниједан народ у свету није толико много пострадао као Срби а данас их ти исти кољачи убијају по други пут исмевајући и негирајући тај злочин?!
И на овом форуму, потпуно је слободно пљување и ругање тим жртвама за рад посећености и профита!
Нека вам је на част и срамоту!
I on ti je doktorirao kod Miroljuba i Deretića. Evo malo poslastica iz njegove knjige 
