VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.113
MORAL I MORALNA
DISKRIMINACIJA U SAVREMENOM SVETU
Tema morala je oduvek bila aktuelna u društvenim i filozofskim krugovima - a posebno u religioznim u kojima se na moral gleda kao na suštinsku potrebu čovečanstva i jedan od najbitniih faktora za njegov opstanak, jer sam ovaj pojam zadire u samu suštinu čovekovog bića koji je stvoren sa moralnom savešću koja kreira njegovo poimanje sveta i odnosa prema sebi i svetu koji ga okružuje.
Ako pogledamo današnje moralno stanje čovečanstva - možemo videti da su moralne vrednosti sve više na udaru društvene težnje za praćenjem modernih civilizacijskih trendova, koji nastaju sa ciljem ponude što pogodnijih uslova života u savremenom svetu.
Napredak civilizacije u ovom pogledu i širenje ovih modernih trendova u današnjem vremenu teku sve ubrzanijim tokom, i obuhvataju sve sfere čovekovog života - kreirajući njegov život i svest, pa time i samo njegovo ponašanje i odnos prema sebi i svetu koji ga okružuje.
Mediji imaju veliku zaslugu za širenje ovih modernih trendova - televizija, internet, i različite institucije, poput modne, filmske i muzičke industrije, kao i mnoge druge koje plasiraju proizvode različitih vrsta i namena.
Tradicionalne moralne vrednsti se sve više zapostavljaju, i čovek teži da prateći ove trendove ostvari sebe i svoj život, i uskladi ga sa modernim civilizacijskim tokovima - širokogrudo usvajajući sve što mu se plasira, i kreirajući svoj život u skladu sa njima.
Pitanje koje se postavlja a vezano je za sam pojam morala - je to, da li se u ovakvom poredku stvari svet nalazi u krizi morala?
Čovek kao takav poseduje i telesnu i duhovnu prirodu, i moralnu savest koja ga podstiče da donosi svesne savesne odluke u svom životu, i da živi u skladu sa moralnom savešću koja postoji u njemu.
Ipak, ako pogledamo današnji svet - možemo zaključiti da je čovečanstvo 20 i 21 veka moralno degradirano.
Moralne vrednosti su izgubile smisao u savremenom društvu, jer gde nema moralnog oslonca - postoji moralni pad.
Tako se društvo nalazi u moralnom haosu gde strasti različitih vrsta zauzimaju prvo mesto u čovekovom životu, za razliku od razuma i savesti koje su potisnute i uspavane, a koje ga upućuju na prave životne vrednosti i moral kao na suštinsku potrebu i načelo ponašanja i života.
Moralna izopačenost je sa generacijama sve veća, u oblačenju, govoru i ponašanju, muzici, ishrani, u međuljudskim odnosima i u odnosu prema shvatanju života uopšte.
Danas posebno među mladima preovlađuju različita ekstremna shvatanja života i ponašanja.
Seksualna revolucija 60 - ih i 70 - ih godina - dovela je do rađanja jednog novog pokreta gde se mladi bore za slobodu izražavanja svojih osećanja bez moralnih i društvenih ograničenja i prihvatanja moralnih normi kao društvenih apsoluta.
Ovo zadire u pitanje - šta je stvarno sloboda u svojoj suštini, i da li sloboda za jednog čoveka koji je pod izgovorom te slobode porušio sva moralna ograničenja - predstavlja slobodu i za drugoga koji moral smatra načelom ponašanja i života, i da li te navodne slobode onih koji ruše moralnu savest - imaju diskriminatorski efekat na druge koji moralnu savest stavljaju u prvi plan?
U ovo se mogu uvrstiti diskriminatorski efekti koje čovek svesno ili nesvesno može činiti lično prema drugom čoveku, ili u vidu pojava koje ga okružuju a koje on ne može da izbegne - posebno u velikim gradovima, poput šljaštećih reklama koje bodu oči i pozivaju na razvratan i razuzdan život, tržnica koje nude proizvode različitih vrsta i namena, kafana, uličnih kafića i noćnih klubova sa glasnom muzikom, ili pojava u samom društvu koje su posledica modernih trendova i savremenog načina ponašanja.
Takođe - tu je nemoralno oblačenje na javnim mestima - koje je posebno u porastu u današnjem vremenu, koje ostavlja negativan efekat na ljude sa visoko razvijenom moralnom svešću.
Govoreći o ovome postavlja se pitanje - šta navodi ljude da prateći savremene modne trendove koji im se plasiraju - oblače sebe ili svoju decu tako da veći deo njihovog tela bude obnažen i na vidiku ljudima na ulici ili javnim mestima gde se te osobe ili deca kreću.
Da li te osobe razmišljaju da će tim svojim činom nemoralnog oblačenja na ulici ili javnim mestima - izazvati negativne reakcije kod ljudi koji teže ka moralu i moralnoj čistoti, i nisu u stanju da na ulici gledaju ovakvu vrstu pojava, i da žive u svetu u kome one postoje.
Svaka od ovih osoba treba da se zapita - kakve će reakcije izazvati ovakvi njeni postupci, i da li će ona izazvati više poštovanja prema sebi ako na ulicu izađe polu naga, ili će to proizvesti suprotne efekte.
Tim svojim činom - one ni u kom slučaju ne mogu da izazovu pozitivne reakcije koje bi imale suštinski etički smisao, već samo podsmeh i podrugljivost, bludne misli kod onih sa slabom savešću, pa čak i zle namere koje time mogu biti pokrenute - što se može videti u sve većem porastu silovanja, i pojavama poput pedofilije i seksulne eksploatacije dece u tu svrhu, kao i seksualnog zlostavljanja u porodici i sve većem porastu rastavljenih brakova i dece koja odrastaju u ovakvom okruženju, ili pak u domovima za nezbrinutu decu - za koje najveću odgovornost snosi sama porodica kao osnovna ćelija društva i obrazovni sistem u kojima deca treba da steknu osnovno vaspitanje o moralu i pravim životnim vrednostima, ali i država - koja dopušta sebi da uvodi zakone na državnom nivou koji ruše moralne ograde i temelje na kojima treba da počiva jedno civilizovano društvo - legalizujući nemoral, što možemo videti posebno u današnjem vremenu u kome se uvode zakoni o seksualnim slobodama, i gej i lezbejskim brakovima ( koji podrazumevaju i mogućnost usvajanja dece od strane ovih osoba koje su stupile u homoseksualni ili lezbejski bračni odnos ) ili proklamovanje homoseksualaca za sveštenike i administrativne službenike u javnim državnim institucijama i politici.
Takođe - u vezi sa ovim treba pomenuti i ustaljeni običaj šminkanja i kozmetičkog ukrašavanja lica i tela, koje plasiraju fabrike za izradu kozmetike, kozmetički saloni, i modni i kozmetički časopisi.
Šminkanje je tokom istorije bilo isključivo obeležje žena koje su se sa bogatom šminkom na licu bavile prostitucijom na ulicama evropskih gradova, ali i istočnjačkim zemljama - popout Japana, gde su dobro poznate takozvane "Gejše" koje su šminku koristile radi prostitucije, što je bio trend da se prikrije prirodna ženska lepota i čednost, i prikažu unutarnje telesne strasti kroz drečave boje na licu i usnama.
Biblija kao pisano Božje otkrivenje - upućuje na to da je Bog ljubav, i da je on iz te ljubavi stvorio čoveka i dao mu svoj moralni zakon koji je temelj Božje vladavine i odraz njegove volje i na nebu i na zemlji, i predstavlja principe ponašanja i života u svetu koji je stvorio.
Bog je ovaj zakon dao da bi osigurao sreću i zaštitio interese svih ljudi na planeti zemlji.
Prekršaj ovog moralnog zakona predstavlja greh i donosi patnju i haos, on unižava čoveka kao i svu tvorevinu i vodi ih u stanje samouništenja i smrti, iz razloga što čovek u sebi poseduje i fizičku i duhovnu prirodu, kao i moralnu savest koje su uzajamno povezane i održavaju čoveka u životu.
Rušenje ove moralne savesti i kršenje moralnih principa - kida ove veze i donosi fizičku i duhovnu smrt čoveku kao i svemu stvorenom na planeti zemlji.
Bog je po prirodi savršeno svet, pravedan, i dobar.
On ne podnosi greh i ne može da ga gleda i da u njemu učestvuje.
Bog je za greh "oganj koji spaljuje" i on ne može da postoji u Božjoj prisutnosti i u njegovom carstvu savršene čistote i svetosti u kome vladaju savršeni odnosi između svih bića koja je on stvorio.
Iz tog razloga - u bibliji je zapisana istorija izvesnog broja gradova koje je Bog u prošlosti kažnjavao zbog greha i nemorala u tim gradovima, koji su se ispoljavali u različitim vrstama nastranosti.
Osim ovoga - Bog je u jednom trenutku nakon stvaranja kada su se ljudi namnožili na planeti zemlji - uništio celu zemlju potopom zbog globalne ekspanzije greha bezakonja koje su tadašnji stanovnici zemlje činili.
Današnji sve veći poremećaji u prirodi praćeni prirodnim katastrofama ( zemljotresima, poplavama, erupcijama vulkana, cunamijima...) čije manifestacije vidimo na svim krajevima sveta - su upravo posledica sveopšteg otpada čovečanstva od Božjeg zakona i svesnog gaženja moralne savesti.
Ove prirodne katastrofe predstavljaju i sudove Božje i jedne od direktnih znakova Hristovog drugog dolaska koji će biti prekretnica u ljudskoj istoriji i ovekovečiti istoriju greha na planeti zemlji, nakon čega će Bog stvoriti novi savršeni svet bez greha i kršenja moralnih principa zapisanih u njegovom zakonu.
Pitanje koje se ovim postavlja zadire i u temu smisla čovekovog života - da li čovek može u današnem svetu pronaći istinski smisao života i životnu sreću, a da one ne budu uslovljene postojanjem i praćenjem modernih trendova i usklađivanjem čovekovog života sa ovim trendovima i modernim civilizacijskim tokovima?
Biblija upućuje na to - da se istinski smisao i sreća nalaze u ostvarivanju čovekove bliske zajednice sa tvorcem Bogom, u kojoj se ostvaruje i čovekov život i njegov smisao i sreća u punini.
U tom pogledu - sreća i smisao se ne nalaze u trenutnim zadovoljstvima i onome šta čovek poseduje, jer prolazne stvari ne mogu suštinski doneti čoveku duhovni mir i istinski smisao i sreću, već je to zajednica sa Bogom koja se ostvaruje u tri dimenzije - čovek, priroda, Bog, i jedino živeći prirodno bez uticaja spoljašnjih veštaki stvorenih faktora i u prirodnom okruženju i zajednici sa tvorcem Bogom - čovek može ostvariti istinski smisao života i životnu sreću
Po pitanju ličnog morala i čovekovog odnosa prema sebi i svetu koji ga okružuje - biblija savetuje da čovek u svakom trenutku treba da teži ovom idealu moralne čistote koji će mu doneti i fizičko i duhovno dobro i istinski smisao i sreću.
Ona upućuje i na uzajamno međusobno poštovanje kako ličnosti tako i materijalnih dobara:
"A Isus reče mu: ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem, i svom dušom svojom, i svom misli svojom.
Ovo je prva i najveća zapovijest.
A druga je kao i ova: ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe" ( jevanđelje po Mateju 22. 37 - 39 )
"Sve što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima" ( jevanđelje po Mateju 7. 12 )
"Tako i žene u pristojnom odelu, sa stidom i poštenjem da ukrašuju sebe, ne pletenicama, ni zlatom, ili biserom, ili haljinama skupocenim,
Nego dobrim delima kao što se pristoji ženama koje se obećavaju pobožnosti" ( 1 Timotijeva 2. 9 )
"Ne ljubite svet ni što je na svetu. Ako ko ljubi svet, nema ljubavi Očeve u njemu.
Jer sve što je na svetu, telesna želja, i želja očiju, i ponos života, nije od Oca, nego je od ovog sveta.
I svet prolazi i želja njegova; a koji tvori volju Božiju ostaje doveka" ( 1 Jovanova 2. 15 - 17 )
Ugledajte se dakle na Boga, kao ljubazna deca,
I živite u ljubavi, kao što je i Hristos ljubio nas, i predade sebe za nas u prilog i žrtvu Bogu na slatki miris.
A kurvarstvo i svaka nečistota i lakomstvo da se i ne spominje među vama, kao što se pristoji svetima;
Tako i sramotne i lude reči, ili šale, što se ne pristoji; nego još zahvaljivanje.
Jer ovo da znate da nijedan kurvar, ili nečist, ili tvrdica (koji je idolopoklonik), neće imati dela u carstvu Hrista i Boga" ( Efescima poslanica 5. 1 - 5 )
"A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenični o vratu njegovom, i da potone u dubinu morsku.
Teško svetu od sablazni! Jer je potrebno da dođu sablazni; ali teško onom čoveku kroz koga dolazi sablazan" ( Matej 18. 6 - 7 )
( Napomena: izraz sablazniti znači "navesti na greh, zavesti, moralno pokvariti" )
Razlog postojanja greha i nemorala i njihove ekspanzije na planeti zemlji je u bibliji jasno objašnjen u istorijskom padu prvih ljudi koje je Bog stvorio.
Bog stvoritelj svega vidljivog i nevidljivog - stvorio je u početku planetu zemlju kao savršeno mesto za život, na kojoj nije bilo greha pa time ni senke prokletstva i smrti.
Čovek kao kruna Božjeg stvaranja - stvoren je kao savršeno moralno biće, sa svim obeležjima fizičke i duhovne snage koje je posedovao, i sa mogućnošću da se razvija kroz čitavu večnost u zajednici sa tvorcem u savršenom svetu koji je on stvorio.
"Potom reče Bog: da načinimo čovjeka po svojemu obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cijele zemlje i od svijeh životinja što se miču po zemlji.
I stvori Bog čovjeka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga; muško i žensko stvori ih.
I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zvjerinja što se miče po zemlji" ( 1 Mojsijeva 1. 26 - 28 )
"Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro bješe veoma" ( 1 knjiga Mojsijeva 1. 31 )
Odlukom prvih ljudi da se odvoje od tvorca i prekrše njegov zakon, oni su doživeli duhovni i moralni pad.
Njihovim padom - smrt koja je prirodna posledica greha i odvajanja od Boga - postala je deo ljudske prirode i ušla u zemaljsku realnost, zavladavši svetom koji je Bog stvorio, i poremetivši ostvarenje prvobitnog Božjeg plana.
Njihovim odvajanjem od tvorca i zbog greha koji je doveo do njihovog pada - oni su trebali da umru za večnost, bez mogućnosti da ikada više žive: "Jer je plata za greh smrt" ( Rimljanima poslanica 6. 23 )
"Zato, kao što kroz jednog čoveka dođe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše" ( Rimljanima 5. 12 )
Ipak - Bog iz ljubavi prema njima kao svojim stvorenjima - nije ostavio prve ljude prepustivši ih ovoj zloj sudbini koju su sami odabrali neposlušnošću, već je stvorio plan spasenja - pronašavši zamenu za njihovu smrt.
Naime, on je obećao da će u određenom trenutku poslati spasitelja koji će preuzeti grehe celog sveta na sebe - pa time i smrt kojom su oni trebali umreti, kako bi ih spasio od greha i večne propasti i vratio u izgubljeni raj.
Bog je ovo obećanje ispunio - poslavši svog jedinorodnog sina na ovaj svet, koji se rodio na ovoj zemlji kao čovek, živeo među ljudima životom poniznosti i umro mučeničkom smrću raspet na krstu, tom smrću preuzevši na sebe grehe celog sveta, i time omogućivši da verom u njega i prihvatanjem njegove žrtve kao otkup za svoje grehe - čovek ipak može večno živeti:
"A kad se navrši vreme, posla Bog Sina svog Jedinorodnog, koji je rođen od žene i pokoren zakonu, da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo posinaštvo"( Galatima poslanica 4. 4 - 5 )
"Jer Hristos još kad slabi bejasmo umre u vreme svoje za bezbožnike.
Jer jedva ko umre za pravednika; za dobroga može biti da bi se ko usudio umreti.
Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bejasmo grešnici umre za nas" ( Rimljanima poslanica 5. 6 - 8 )
"Budući, pak, da deca imaju telo i krv, tako i On ( Isus ) uze deo u tome, da smrću satre onog koji ima državu smrti, to jest đavola;
I da izbavi one koji god od straha smrti u svemu životu biše robovi.
Jer se zaista ne primaju anđeli, nego se prima seme Avraamovo.
Zato beše dužan u svemu da bude kao braća, da bude milostiv i veran poglavar sveštenički pred Bogom, da očisti grehe narodne.
Jer u čemu postrada i iskušan bi u onome može pomoći i onima koji se iskušavaju" ( Jevrejima poslanica 2. 14 - 18 )
"Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo.
Svi mi kao ovce zađosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas" ( knjiga proroka Isaije 53. 5 - 5 )
"Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni" ( jevanđelje po Jovanu 3. 16 )
Nakon svoje smrti i vaskrsenja - Isus je otišao na nebo i preuzeo ulogu novozavetnog prvosveštenika ili posrednika u nebeskoj Svetinji - vršeći službu pomirenja prinošenjem zasluga svoje prolivene krvi na krstu Golgote u korist čoveka i njegovog spasenja.
"A ovo je glava od toga što govorimo: imamo takvog Poglavara svešteničkog koji sedi s desne strane prestola Veličine na nebesima;
Koji je sluga svetinjama i istinitoj skiniji, koju načini Gospod, a ne čovek" ( Jevrejima poslanica 8. 1 - 2 )
"Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom građena, to jest, nije ovog stvorenja,
Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u svetinju, i nađe večni otkup.
Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu.
A kamoli neće krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu Živom i Istinitom?" ( Jevrejima poslanica 9. 11 - 14 )
Bog želi da verom u njega kao ličnog spasitelja i prihvatanjem njegove žrtve kao otkup za lične grehe - čovek očisti sebe od grha i dostigne nivo morala koji je imao prvi čovek pre pada u greh.
Vera je samo polazna tačka koja je u svojoj suštini mnogo više od samog deklarativnog priznanja, i podrazumeva konkretne korake koje čovek čini u ostvarivanju lične zajednice sa Bogom - dopuštajući njemu da on u saradnji sa čovekom sprovede svoj plan spasenja i duhovnu obnovu u njegovom biću kroz opravdanje verom i oblačenjem u haljine Hristove pravednosti, kako bi svoj život uskladio sa Božjom voljom zapisanom u njegovoj reči i njegovom zakonu, i živeo praktičnim životom rađajući rodove vere, od kojih je jedan od osnovnih upravo poslušnost Božjim zapovestima koje su odraz njegove volje i ljubavi.
