Moral i moralna diskriminacija u savremenom svetu

Učlanjen(a)
01.05.2019
Poruka
668
Nisam upoznat sa tim šta gospodja Vajt gde kaže i sa kojom namerom, samo komentarišem jedan citat koji je jasan i odnosi se na praktičnu primenu nekih osnovnih oblika samosavladjivanja čije poznavanje je podrazumevajuće za svakog ko je napravio makar jedan korak na nekakvom, čak ne obavezno hrišćanskom, duhovnom putu.

Inače, u Hrišćanskoj Crkvi, postoji mnoštvo saveta i upustava proisteklih iz 2000 god. dugog iskustva u Duhovnoj borbi, baš tako se to i naziva, kako sa samim sobom i svojom grešnom prirodom tako i sa iskušenjima koja dolaze spolja, sa druge strane, iz sveta fizičkog ali i onog drugog nematerijalnog.

„U razlici između želja i ostvarenja pokazuje se omamljivost i varljivost naših želja koje nas iskušavaju grehom. Nije Bog taj koji nas kuša, kako ističe apostol Jakov, već su to prvenstveno naše želje koje nas zavode. Odnos prema varljivim željama je prvi korak ka zadovoljstvu temeljenom na odricanju od neposrednog zadovoljstva. Zavodljivoj želji, kao svesnoj ili nesvesnoj psihičkoj težnji, raspaljenoj do žudnje za objektom kao pretpostavljenom izvoru zadovoljstva može se suprotstaviti samo htenje, kao anti želja. Hristov mač oličava volju htenja kojom se odvajamo od svojih neposrednih želja i težnje da se one neposredno i ostvare.

Između ega i želja čije je ostvarenje vezano za pretpostavljeno zadovoljstvo, postavlja se, dakle, htenje odricanja od zadovoljstva. Nasuprot nagonsko nesvesnim težnjama i rutinskim aktivnostima, voljna sposobnost slobodnog i svesnog izbora i ponašanja proističe iz usvojenih kulturnih i moralnih normi i shvatanja. Oplemenjena božjom verom, volja htenja uspeva da savlada znatno snažnije nagonske težnje. Postignut uspeh u prevladavanju neposrednog zadovoljstva je izvor duhovnog zadovoljstva. Znanje se u tom smislu i pokazuje kao realna moć delovanja u skladu sa svojim namerama tek s aspekta duboko proživljenog neposrednog iskustva.“


Kološanima 3

Ako ste, dakle, vaskrsnuli s Hristom, tražite ono što je gore, gde Hristos sedi s desne strane Boga. Mislite o onome što je gore, a ne što je na žemlji.


Hrišćanska etika je deo bogoslovskog nauka koja proučava i naučava osobenosti hrišćanskog odnosa prema vrlini i odsustvu vrline, etičkom vredonosnom sistemu hrišćanina i ispoljavanju tj. delovanja hrišćana u svetu. Izučava se u okviru moralne teologije.

''Hrišćanska etika je deo etike koji je prožet hrišćanskim pogledom na život. Ona nije skup pravila, već pokazatelj učestvovanja u božanskom životu. Hristove zapovesti čoveku otkrivaju božanski etos i neguju etiku saglasnu sa Bogom. Hristos je punoća Zakona i Proroka, i Hristovo jevanđelje je dopuna i davalac smisla etici i socijalnom učenju Starog zaveta. Cilj etike je da pomogne čoveku u suočavanju sa etičkim problemima, oblikovanju pravila ponašanja, kao i da ga usmeri ka ispravnom izboru. ''
Dakle čak i wikipedia, često nepouzdana, tačno definiše ovaj pojam u užem smislu.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Хришћанска_етика

Hrišćanska etika počiva na načelnom - duhovnom i ličnom – karakternom ispoljavanju hrišćana.

Osnovne lične ili karakterne osobine koje hrišćanin treba da ispolji u svom odnosu prema svetu, dakle i prema drugima, su

  • Mudrost ili Promišljenost ponekad i Razboritost (φρόνησις phronēsis, σοφία sophia; latinski : prudentia , sapientia) sposobnost razaznavanja i spoznanja odgovarajućeg i ispravnog suda u određenoj situaciji u odgovarajuće vrijeme
  • Hrabrost ili Odvažnost ( ἀνδρεία , andreia ; latinski : fortitudo ) strpljenje, snaga, izdržljivost, upornost, volja, suočavanje i nadvladavanja straha uzrokovanog neizvesnošću, patnjom, pretnjom i zastrašivanjem
  • Umerenost ili Odmerenost ponekad i Usresredjenost ( σωφροσύνη , sōphrosynē ; latinski : temperantia ) praktično i svesno ispoljena sposobnost samokontrole kroz suzdržan odnos prema nagonima I navikama putenim, emocionalnim ili psihološkim
  • Pravednost ( δικαιοσύνη , dikaiosynē ; latinski : iustitia ) najopsežnija, najsveobuhvatnija i najvažnija vrlina koja u sebe uključuje mnogo toga od iskrenosti i naklonosti ka istini do ličnog poštenja
Etička načela koja hrišćanin treba da prihvati kao najvažnija i kao najveću vrednost njegovih duhovnih stremljenja su ostvarenje čistote srca koje će u sebi nositi

  • Ljubav
  • Veru
  • Nadu
Takodje Hrišćanska etika podrazumeva i pozitivan odnos prema drugom koji u sebe uključuje i dobročinstvo, samilost, predusetljivost, iskrenost, nesudjenje itd. kao i oproštaj koji drugima dajemo bezuslovno.

Moralisanje i moralizatorski, pridikujući stav koji počiva i proističe iz samodopadljivosti, osećaja uzvišenosti a samim tim i prelesnosti nije deo ovog nauka.

Matej, glava 6

1. Pazite da pravdu svoju ne činite pred ljudima da vas oni vide; inače platu nemate od Oca svog koji je na nebesima.

2. Kad dakle daješ milostinju, ne trubi pred sobom, kao što čine licemeri po zbornicama i po ulicama da ih hvale ljudi. Zaista vam kažem: primili su platu svoju.

3. A ti kad činiš milostinju, da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja.

4. Tako da bude milostinja tvoja tajna; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno.

5. I kad se moliš Bogu, ne budi kao licemeri, koji rado po zbornicama i na raskršću po ulicama stoje i mole se da ih vide ljudi. Zaista vam kažem da su primili platu svoju.

6. A ti kad se moliš, uđi u klet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svom koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno.

7. A kad se molite, ne govorite mnogo ko neznabošci; jer oni misle da će za mnoge reči svoje biti uslišeni.

8. Vi dakle ne budite kao oni; jer zna Otac vaš šta vam treba pre molitve vaše;

9. Ovako dakle molite se vi: Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje;

10. Da dođe carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu;

11. Hleb naš potrebni daj nam danas;

12. I oprosti nam dugove naše kao i mi što opraštamo dužnicima svojim;

13. I ne navedi nas u napast; no izbavi nas oda zla. Jer je Tvoje carstvo, i sila, i slava va vek. Amin.

14. Jer ako opraštate ljudima grehe njihove, oprostiće i vama Otac vaš nebeski.

15. Ako li ne opraštate ljudima grehe njihove, ni Otac vaš neće oprostiti vama grehe vaše.

16. A kad postite, ne budite žalosni kao licemeri; jer oni načine bleda lica svoja da ih vide ljudi gde poste. Zaista vam kažem da su primili platu svoju.

17. A ti kad postiš, namaži glavu svoju, i lice svoje umij,

18. Da te ne vide ljudi gde postiš, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno.

19. Ne sabirajte sebi blago na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gde lupeži potkopavaju i kradu;

20. Nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ni moljac ni rđa ne kvari, i gde lupeži ne potkopavaju i ne kradu.

21. Jer gde je vaše blago, onde će biti i srce vaše.

22. Sveća je telu oko. Ako dakle bude oko tvoje zdravo, sve će telo tvoje svetlo biti.

23. Ako li oko tvoje kvarno bude, sve će telo tvoje tamno biti. Ako je dakle videlo što je u tebi tama, a kamoli tama?

24. Niko ne može dva gospodara služiti: jer ili će na jednog mrzeti, a drugog ljubiti; ili jednom voleti, a za drugog ne mariti. Ne možete Bogu služiti i mamoni.

25. Zato vam kažem: ne brinite se za život svoj, šta ćete jesti, ili šta ćete piti; ni za telo svoje, u šta ćete se obući. Nije li život pretežniji od hrane, i telo od odela?

26. Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti žnju, ni sabiraju u žitnice; pa Otac vaš nebeski hrani ih. Niste li vi mnogo pretežniji od njih?

27. A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svom lakat jedan?

28. I za odelo što se brinete? Pogledajte na ljiljane u polju kako rastu; ne trude se niti predu.

29. Ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj svojoj slavi ne obuče se kao jedan od njih.

30. A kad travu u polju, koja danas jeste, a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni?

31. Ne brinite se dakle govoreći: Šta ćemo jesti, ili, šta ćemo piti, ili, čim ćemo se odenuti?

32. Jer sve ovo neznabošci ištu; a zna i Otac vaš nebeski da vama treba sve ovo.

33. Nego ištite najpre carstvo Božje, i pravdu Njegovu, i ovo će vam se sve dodati.

34. Ne brinite se dakle za sutra; jer sutra brinuće se za se. Dosta je svakom danu zla svog.
 
Poslednja izmena:
Natrag
Top