Evharistija ili pričest

VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
OBRED VEČERE GOSPODNJE ILI PRIČESTI


Isus je dan pre svoje smrti održao poslednju večeru sa svojim učenicima, i tom prilikom je uspostavio obred večere Gospodnje ili pričesti, odnosno - uzimanje hleba i vina ( koji simbolično predstavljaju telo i krv Hristovu koje će prineti na krstu za ljudske grehe ), koji treba učenike i Hrišćansku crkvu tokom novozavetne istorije da podseća na ovaj čin Isusove smrti.

Ovaj obred večere Gospodnje podseća na ono što je Hristos učinio na krstu - svojom smrću preuzevši grehe čovečanstva na sebe, ali on ima i dublji smisao za vernika koji pristupa ovom obredu, sa verom da u simbolima Hristovog tela i krvi i razmišljanju o Hristovoj žrtvi primi novu duhovnu snagu, i uspostavi živu vezu sa spasiteljem, da uzimanjem Hristovog tela i krvi - postane jedno sa njim u njegovom životu, njegovoj smrti, i njegovom vaskrsenju..

On predstavlja i čin obnovljenja zaveta koji je čovek dao prilikom krštenja, primivši silu novorođenja u svoj život.
Uzimanjem većere Gospodnje on dopušta Bogu da ga vodi ka sve većem stupnju duhovnog razvoja - ka savršenstvu karaktera u visini mere rasta Hristova, i spremnosti za ulazak u Božje carstvo slave.

Uslov za učestvovanje u večeri Gospodnjoj i primanje Božjih blagoslova koje ovaj obred donosi je vera koja podrazumeva iskreno pokajanje i napuštanje greha i svega što nije u skladu sa Božjom viljom, i potpuno predanje Bogu - kako bi on svojim Svetim Duhom izvršio promenu u čoveku i poveo ga putem posvećenja koje se ostvaruje u neprekidnoj zajednici sa njim, i predanjem svoje volje njemu iz trenutka u trenutak.

Ako čovek nije ispunio ove uslove - večera Gospodnja za njega predstavlja samo praznu formu bez određenog smisla.

ISUSOVA POSLEDNJA VEČERA SA UČENICIMA:

"I posla Petra i Jovana rekavši: Idite ugotovite nam pashu da jedemo.
A ovi Mu rekoše: Gde hoćeš da ugotovimo.
A On im reče: Eto kad uđete u grad, srešće vas čovek koji nosi vodu u krčagu; idite za njim u kuću u koju on uđe,
I kažite domaćinu: Učitelj veli: gde je gostionica gde ću jesti pashu s učenicima svojim.
I on će vam pokazati veliku sobu prostrtu; onde ugotovite.
A oni otidoše i nađoše kao što im kaza; i ugotoviše pashu.
I kad dođe čas, sede za trpezu, i dvanaest apostola s Njim.
I reče im: Vrlo sam želeo da ovu pashu jedem s vama pre nego postradam;
Jer vam kažem da je odsele neću jesti dok se ne svrši u carstvu Božijem.
I uzevši čašu dade hvalu, i reče: Uzmite je i razdelite među sobom;
Jer vam kažem da neću piti od roda vinogradskog dok ne dođe carstvo Božije.
I uzevši hleb dade hvalu, i prelomivši ga dade im govoreći: Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen.
A tako i čašu po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet mojom krvi koja se za vas proliva"
( jevanđelje po Luki 22. 8 - 20 )

"A u prvi dan prijesnijeh hljebova pristupiše učenici k Isusu govoreći: gdje ćeš da ti zgotovimo pashu da jedeš?
A on reče: idite u grad k tome i tome, i kažite mu: učitelj kaže: vrijeme je moje blizu, u tebe ću da učinim pashu s učenicima svojijem.
I učiniše učenici kako im zapovjedi Isus, i ugotoviše pashu.
A kad bi uveče, sjede za trpezu sa dvanaestoricom...
I kad jeđahu, uze Isus hljeb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše učenicima, i reče: uzmite, jedite; ovo je tijelo moje.
I uze čašu i davši hvalu dade im govoreći: pijte iz nje svi;
Jer je ovo krv moja novoga zavjeta koja će se proliti za mnoge radi otpuštenja grijeha.


Kažem vam pak da neću otsad piti od ovoga roda vinogradskoga do onoga dana kad ću piti s vama novoga u carstvu oca svojega" ( jevanđelje po Mateju 26. 17 - 29 )

VEČERA GOSPODNJA SIMBOL HRISTOVE SMRTI - OSUDA ZA NEDOSTOJNOST:

"Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.
И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;
Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.
Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.
Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.
Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем"
( 1 poslanica Korinćanima 11. 23 - 34 )

ISUS - HLEB ŽIVOTA:

"Tada im reče Isus: Zaista, zaista vam kažem: Mojsije ne dade vama hleb s neba, nego vam Otac moj daje hleb istiniti s neba;
Jer je hleb Božiji onaj koji silazi s neba i daje život svetu.
Tada Mu rekoše: Gospode! Daj nam svagda taj hleb.
A Isus im reče: Ja sam hleb života: Koji meni dolazi neće ogladneti, i koji mene veruje neće nikad ožedneti...
Ja sam Hleb života.
Očevi vaši jedoše manu u pustinji, i pomreše.
Ovo je hleb koji silazi s neba: da koji od Njega jede ne umre.
Ja sam hleb živi koji siđe s neba; koji jede od ovog hleba živeće vavek; i hleb koji ću ja dati telo je moje, koje ću dati za život sveta:
A Jevreji se prepirahu među sobom govoreći: Kako može ovaj dati nama telo svoje da jedemo.
A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete telo Sina čovečijeg i ne pijete krv Njegovu, nećete imati život u sebi.
Koji jede moje telo i pije moju krv ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan:
Jer je telo moje pravo jelo i krv moja pravo piće.
Koji jede moje telo i pije moju krv stoji u meni i ja u njemu.
Kao što me posla živi Otac, i ja živim Oca radi; i koji jede mene i on će živeti mene radi.
Ovo je hleb koji siđe s neba: ne kao što vaši očevi jedoše manu, i pomreše; koji jede hleb ovaj živeće vavek"
( jevanđelje po Jovanu 6. 32 - 58 )

IZVOR: velike istine biblije blogspot
 
Učlanjen(a)
07.07.2014
Poruka
18.400
- Trojstvo je babilonskog podrijetla

Laze vas Slape: Dokaz:
Božanstvo

Bog Otac

Bog Sin

Bog Sveti Duh

Marko, ti se vrlo dobro sjećaš od kada vi Adventisti sedmog dana vjerujeto u Trojstvo, kako si gore naveo. Bilo je to 1980. godine, nakon što vam je prijetila opasnost da vas ostali protestanti svrstaju u kultove (sekte). OK, nešto drugo te hoću pitati. Kako je tebi osobno bilo prihvatiti ovo vjerovanje o Trojstvu, s obzirom da si desetljećima prije vjerovao onako kako su vam vjerovali pioniri? Znamo svi, pioniri su vam vjerovali da je Trojstvo suprotno zdravom razumu, suprotno Bibliji i da je poganskog podrijetla. Nije to sigurno bilo lako, pa navedi nešto o tome, ohrabrit ćeš tako i mlade ljude da dođu u vašu sektu.
 
Član
Učlanjen(a)
03.06.2010
Poruka
14.301
Ubijaju Hrista iznova

Posted: March 11, 2012 | Author: Kraj Veka | Filed under: Religija |2 Comments

U knjizi proroka Osije, Bog kaže “izgibe moj narod, jer je bez znanja”. Verujem da ima mnogo dobrih ljudi koji ne znaju da pripadaju religioznom sistemu koji ritualno prinosi žrtve. Pre nego što započnete post i poželite da se pričestite, molim vas da veoma ozbiljno shvatite ovaj tekst i porazmislite kakvo je simbolično značenje toga što činite.



Mojsijev zakon i starozavetni običaji i praznici ukazu na spasitelja Isusa Hrista. Hrist se u Starom zavetu pominje već u trećem poglavlju prve knjige kada Bog pominje seme ženino ukazujući pritom na Marijino začeće. Pavle u Kološanima piše da je sve bila samo “senka onoga što dolazi”. Hrist je ispunjenje Starog zaveta. Njegovim dolaskom redefiniše se mnogo toga i otkriva pravi smisao mnogih stvari opisanih u Starom zavetu. Ono što je nama kao hrišćanima važno jeste da se Novim zavetom takođe ukida obred prinosa žrtve za oprost grehova.
 
Član
Učlanjen(a)
03.06.2010
Poruka
14.301
SPC i Vatikan prinose žrtvu na liturgiji

Koliko god nekima može da se učini žrtvovanje životinje u hramu strano i čudno, mnogi nisu svesni da se žrtva u SPC prinosi gotovo svakodnevno u svakoj crkvi. Da bi svetogrđe bilo što veće, sveštenici žrtvuju ni manje ni više nego samog Boga. Toliku mističnu moć i magiju imaju da istovremeno na ko zna koliko hiljada mesta materijalizuju i ubijaju Isusa Hrista, svaki sveštenik ponaosob. “Sveta” liturgija podrazumeva “mistično” pretvaranje vina u “istinsku” krv Hristovu i hleba u “istinsko” telo Hristovo. Zatim se takav “istinski” Hrist, nastao čistom magijom, žrtvuje iznova i iznova svake liturgije ili mise u svakoj pravoslavnoj i katoličkoj crkvi.

Isti izvor
 
Učlanjen(a)
11.02.2009
Poruka
8.070
Moćan ti izvor. K'o proročica koja govori u drskosti.

To je veoma lako proveriti Slape. Nije tema, ali mi se čini da oni sakupljaju izvore tako što u google pretragu ukucaju pojam protiv Crkve, i onda sve što se tako nađe, koriste kao argument..... Uzgred, stil pisanja na sajtu koji on koristi kao izvor je identičan stilu pisanja kojim piše jedan "gospodin" koga su navodno izbacili iz EGWizma, jer je spopadao maloletnice.

No da se vratimo na temu: Evo šta o pričesti kažu za to i zaduženi dokumenti Crkve, kako istoka , tako i Zapada:

"1322. Sveta euharistija dovršava kršćansku inicijaciju, tj. krštenje, ispovijed i pričest. Oni naime koji su krštenjem uzdignuti na dostojanstvo kraljevskog svećeništva te krizmom dublje suobličeni Kristu, po Euharistiji s čitavom zajednicom sudjeluju u samoj Gospodinovoj žrtvi.
1323. "Naš je Spasitelj na Posljednjoj večeri, one noći kad bijaše izdan, ustanovio euharistijsku žrtvu svoga Tijela i Krvi, da ovjekovječi kroza stoljeća žrtvu križa, sve dok ne dođe, te da tako Crkvi, svojoj ljubljenoj Zaručnici, povjeri spomenčin svoje smrti i uskrsnuća: sakrament pobožnosti, znak jedinstva, vez ljubavi, vazmenu gozbu, 'na kojoj se Krist blaguje, duša se napunja milosti i daje nam se zalog buduće slave'."

1324. "Euharistija je `izvor i vrhunac svega kršćanskog života'." "Ostali sakramenti, kao i sve crkvene službe i djela apostolata, tijesno su povezani s Euharistijom i prema njoj su usmjereni. Presveta Euharistija naime sadrži svekoliko duhovno dobro Crkve, to jest samoga Krista - našu Pashu."
1325. "Euharistija primjereno označuje i čudesno ostvaruje zajedništvo života s Bogom i jedinstvo Božjeg naroda, na čemu se temelji sama Crkva. U njoj jest vrhunac kako djelovanja kojim Bog u Kristu posvećuje svijet, tako i bogoštovlja koje ljudi iskazuju Kristu i po njemu Ocu u Duhu Svetom."
1328. Neiscrpno bogatstvo ovog sakramenta izražava se u različitosti njegova nazivlja: Euharistija - jer je čin zahvaljivanja Bogu. Riječi eucharistein (Lk 22,19; 1 Kor 11,24) i eulogein (Mt26,26; Mk 14,22) podsjećaju na židovske blagoslovne molitve koje, napose one izgovorene za objedom, navješćuju čudesna Božja djela: stvaranje, otkupljenje i posvećenje.
1329. Gospodnja večera - jer se radi o Večeri koju je Gospodin blagovao s učenicima u predvečerje svoje muke, i o predokusu svadbene gozbe Jaganjčeve u nebeskom Jeruzalemu.
Lomljenje kruha - jer je taj obred, izrazit za židovsku gozbu, običavao vršiti Isus kada je kao predsjedatelj stola blagoslivljao i dijelio kruh, posebno na Posljednjoj večeri. I po tom činu učenici su ga nakon uskrsnuća prepoznali, a prvi će kršćani upravo tim izrazom nazivati svoje euharistijske sastanke. Tako su naznačivali da svi koji blaguju od istoga razlomljenog kruha, Krista, ulaze u zajedništvo s njim i u njemu tvore samo jedno tijelo.
Euharistijski sastanak ili zbor (synaxis) - ukoliko se Euharistija slavi u skupu vjernika, vidljivom izrazu Crkve.
1330. Spomenčin Gospodnje smrti i uskrsnuća.
Sveta Žrtva - jer uprisutnjuje jedincatu žrtvu Krista Spasitelja, a uključuje i prinos Crkve; ili također sveta misna žrtva,rtva zahvalna" (Hebr 13,15), duhovna žrtva, žrtva čista i sveta, jer ispunja i nadilazi sve žrtve Starog Saveza.
Sveta i božanska Liturgija - jer sva liturgija Crkve nalazi svoje središte i najzgusnutiji izraz u slavlju ovoga sakramenta; u tom smislu naziva se i slavlje Svetih otajstava. Govori se i o Presvetom Sakramentu, jer je euharistija sakrament nad sakramentima; tim se izrazom označuju euharistijske prilike čuvane u svetohraništu (tabernakulu).
1331. Pričest - jer se po ovom sakramentu sjedinjujemo s Kristom koji nas čini dionicima svoga Tijela i Krvi da s njim tvorimo samo jedno tijelo; naziva se još i svetinja, svete stvari: ta hagia, sancta - što je prvotno značenje "općinstva svetih", o kojem govori Apostolsko vjerovanje - ili pak kruh anđeoski, kruh nebeski, lijek besmrtnosti, popudbina...
1332. Sveta Misa - jer Liturgija, u kojoj se ostvaruje otajstvo spasenja, završava otpustom ili slanjem vjernika (missio) da ispune Božju volju u svakodnevnom životu.
1333. U središtu euharistijskog slavlja nalaze se kruh i vino, koji, izgovaranjem Kristovih riječi i zazivom Duha Svetoga, postaju Kristovo Tijelo i Krv. Crkva, vjerna Gospodinovu nalogu, njemu na spomen, i sve do njegova slavnog povratka, nastavlja činiti ono što je on učinio uoči svoje muke: "Uze kruh (...)", "Uze čašu punu vina (...)". Znakovi kruha i vina, i nakon otajstvene pretvorbe u Kristovo Tijelo i Krv, i dalje označuju dobra stvorenog svijeta. Zato u prinošenju darova zahvaljujemo Stvoritelju za kruh i vino, plod "rada ruku čovječjih", ali ponajprije "plod zemlje" i "plod trsa", darova Stvoriteljevih. Tako u prinosu Melkisedeka, kralja i svećenika, koji je "iznio kruh i vino" (Post 14,18), Crkva vidi proročku sliku svoga prinosa.
1337. Gospodin, budući da je ljubio svoje, do kraja ih je ljubio. Znajući da je došao njegov čas da prijeđe s ovoga svijeta k Ocu, za večerom je svojima oprao noge i dao im zapovijed ljubavi. Da im ostavi dokaz svoje ljubavi, da neće svojih nikada napustiti i da ih učini dionicima svojeg Vazma, ustanovio je Euharistiju kao spomen-čin svoje smrti i uskrsnuća te apostolima zapovjedio da je slave sve do njegova ponovnog dolaska.
1341. Kad Isus traži da se njegovi čini i riječi ponavljaju "dok on ne dođe" (1 Kor 11,26), ne traži to samo zato da se sjećamo, njega i onoga što je on učinio. On smjera na liturgijsko slavljenje, po apostolima i njihovim nasljednicima, spomenčina Krista, njegova života, smrti, uskrsnuća i posredništva kod Oca.
1342. Od početka je Crkva bila vjerna Gospodinovu nalogu. O Crkvi u Jeruzalemu kaže se: Bijahu postojani u nauku apostolskom, u zajedništvu, u lomljenju kruha i molitvama. (...). Svaki bi dan jednodušno i postojano hrlili u Hram, u kućama bi lomili kruh, te u radosti i prostodušnosti srca zajednički uzimali hranu (Dj 2,42.46).
1343. Kršćani su se sabirali "da lome kruh" naročito "u prvi dan tjedna" (Dj 20,7), tj. u dan Gospodnji, dan Isusova uskrsnuća. Slavlje se Euharistije od onih vremena nastavilo sve do naših dana, tako da ga danas nalazimo svugdje u Crkvi, s istim osnovnim ustrojstvom. Ono ostaje središte života Crkve.
1408. Euharistijsko slavlje uvijek obuhvaća: navješćivanje Božje riječi, zahvaljivanje Bogu Ocu za sva njegova dobročinstva, naročito za dar Sina, zatim posvećenje kruha i vina i sudjelovanje u liturgijskoj gozbi primanjem Tijela i Krvi Gospodnje. Sve to tvori jedinstven i jedincat bogoštovni čin.
1410. Krist, veliki i vječni svećenik Novoga Saveza, djelujući po službi svećenika, prinosi euharistijsku žrtvu. I taj isti Krist, stvarno prisutan pod prilikama kruha i vina, prinos je euharistijske žrtve.
1411. Samo valjano zaređeni svećenici, kao i oni koji su u samoj Crkvi snagom posluha, mogu predsjedati Euharistiji i posvećivati kruh i vino da postanu Tijelo i Krv Gospodnja.
1412. Bitni znakovi euharistijskog sakramenta jesu pravi pšenični kruh i čisto trsovo vino, na koje svećenik zaziva blagoslov Duha Svetoga i govori Isusove riječi posvećenja s Posljednje večere: "Ovo je moje Tijelo koje će se za vas predati... Ovo je kalež moje Krvi..."
1413. Posvećenjem se izvršuje pretvorba kruha i vina u Tijelo i Krv Kristovu. Pod posvećenim prilikama kruha i vina, istinski, stvarno i bitno, biva prisutan sam Krist, živi i proslavljeni, njegovo Tijelo i Krv, zajedno sa svojom dušom i svojim božanstvom.." - izvor Katekizam Katoličke Crkve

Crkva Istoka:

" ПРИЧЕСТ, ПРИЧЕШЋЕ, ЕВХАРИСТИЈА (грч: Θεία Ευχαριστία, Κοινωνία), Света Тајна Евхаристије, у ужем смислу, у Цркви, означава молитву захвалницу пре освећења хлеба и вина у току Литургије, а у ширем смислу, означава Свету Тајну Причешћа, без које је Хришћанство непојмљиво. Свети Оци ране Цркве, сматрали су Евхаристију најважнијим делом и врхунцем Црквеног сабрања, јер она даје јединство, значење и смисао свим чиновима Литургије, одн. богослужења уопште.
Од оваплоћења Бога Логоса, Богочовек Исус Христос је постао најочигледнија стварност и вечна радост. Од Силаска Светог Духа на Апостоле, на дан Педесетнице, Црква је постала Тело Христово. У том смислу, Богочовек Исус Христос је најсавршенија Евхаристија, јер је у потпуној захвалности принео себе Богу, једном за свагда, за све оне који Га љубе. Приносећи Господу нашем хлеб и вино на освештање, ми се лично сусрећемо са Живим и Васкрслим Христом, са Оним који је суштина нашег живота.
Евхаристија је центар службе Господње у Цркви. То је Тајна над Тајнама Божијим, према чему све у Цркви води, и из чега све у Цркви произилази. Црква за основу свог веровања узима Христове речи "ово је тело моје", и "ово је крв моја" (Мт 26,26-27). Исто тако и у (Јн 6,51,56). Служење, савршавање Евхаристије може да се схвати као путовање Цркве, у којој смо сви сабрани у димензију Царства Божијег. Али, за тај одлазак неопходан је један услов - а то је стварни искорак из реалног света да би се остварило присуство Христа у коме је сав почетак и крај: "И Он је пре свега, и све је у Њему." (Кол 1,7)

Оци Цркве о Евхаристији
  • Свети Јустин Мученик, директни ученик Апостола је писао: "И ову храну ми зовемо Евхарист, која није дозвољена онима који не верују у нашу проповед, и који нису опрани од својих греха прањем за њихов опрост и поновно оживели у Христу (крстили се), и који не живе онако како је Христос одредио. Јер ово није обичан хлеб и обично пиће, него на исти начин на који је Исус Христос Спаситељ, који се оваплотио и пролио Крв Своју за наше спасење, и ми смо научени да хлеб и вино који су благословени молитвом Богу, благодаћу Његовом преображени су у Тело и Крв Христову. Јер су Апостоли у мемоарима својим, које зовемо Јеванђеља, предали нама оно што су они примили од Христа. Да је Исус Христос узео хлеб, и када се захвалио рекао: ‘ово је тело моје, ово чините мени за спомен’, и исто тако узевши чашу и захваливши се рекао: ‘ово је крв моја’ и дао им да пију."
  • Свети Игњатије Богоносац, који је постављен за Епископа Антиохије 69. године после Христа, је о људима који нису поштовали упуства Апостола и Светих Отаца писао: "Они не проводе Евхаристију и не моле се јер не верују да је Евхаристија истинско Тело и Крв нашег Спаситеља Исуса Христа, који нас је искупио од греха."
  • Свети Иринеј, који је рођен око 130. године после Христа, подржава ову писање Св. Игњатија пишући: "Када се хлеб који је израстао из земље освети, онда он није више обичан хлеб, него Евхарист, и састоји се од две природе: земаљске и небеске."
  • Никола Кавасила који је живео у четрнаестом веку је прелепо објаснио Црквено схватање духовног ефекта Евхаристије: "О, чудо над чудима, када се Христов дух уједињује са нашим духом, Његова воља постаје наша, Његово Тело постаје наше тело, Његова Крв тече нашим венама. Благо нашем духу који је у поседу Његовог Духа, нашој вољи која је вођена Његовом вољом, нашој глини (телу) када је запаљена Његовим пламеном!"
Ове речи нам говоре да Евхаристија мора бити правилно схваћена, мора јој се правилно приступити и мора се правилно спровести. Црква никада није тражила научно објашњење када и како се хлеб и вино претварају у Тело и Крв Христову. Све што Црква жели и треба да зна је да кроз Свету Тајну Евхаристије, Хришћани узрастају у Христу кроз веру, и да је то она духовна храна која нас одржава и обнавља.
Начин приступања
Приношење евхаристијске жртве на Светој Литургији није само пуко подсећање на догађај, Тајну Вечеру, која се десила непосредно пре Христовог страдања. Приношење те жртве представља догађај, који нам се на тајински, али стваран начин, представља сједињењем са нашом службом, коју остварује стварна присутност Господа Исуса Христа у Духу Светом, унутар Цркве и уз присутност сабрања верних у Његово име: "Једно смо тело многи, и један хлеб, јер сви у једном хлебу имамо заједницу." (1 Кор 10,17).
Причешће представља и духовно и телесно сједињење са Господом Исусом Христом, истинитим Телом и Крвљу Господњом ради опроштаја грехова и живота вечног. Свештенослужитељи који служе Литургију причешћују се у олтару прво Телом, а потом Крвљу. Свештеници примају частицу Тела Христовог на десну руку, а Крв трикратно из путира. Ђакон пак прима частицу Тела из свештеничких руку, а такође и Крв из путира који држи служашчи свештеник. На Пређеосвећеној Литургији свештенослужитељи се причешћују Телом, с којим је сједињена и Крв, а потом из путира пију освећено вино, помешано са водом.
Ако у служењу Пређеосвећене литургије учествује и ђакон, он се причешћује из свештеничких руку, а касније употребљава освећено вино. Световњаци се причешћују деловима Агнеца НИ и КА, чије се частице, после причешћивања свештенослужитеља, сједињују у путиру са Крвљу, те се и они причешћују под оба вида. На позив свештеника или ђакона: "Са страхом Божјим и вером приступите...", световњаци прилазе отвореним царским дверима и свештеник их, после прочитане молитве, причешћује. После причешћа, свештеник чита народу који се причестио благодарствене молитве.
Приступање верног народа
Пре приступања Светом Причешћу, верни требају да се припреме за тај свети чин. Духовна припрема се састоји у молитвеном уздизању и унапређењу уобичајеног и свакодневног начина живота, уздржавањем од свих облика нечистих дела и помисли. У том духовном напору, потпомажемо се телесним постом, који има за циљ стишавање телесних страсти.
Света Црква прописује неопходну дужину и начин припреме. За одрасле она траје седам дана, а састоји се у посту на води, недељу дана пре Причешћа, и неузимању ни хране ни пића ујутру пре Причешћа. Непосредно пред Литургију на којој се причешћујемо, или вече уочи Литургије, треба да приступимо Светој Тајни Исповести (Покајања), како бисмо што чишћи и достојнији пришли путиру и примили истинско Тело и Крв Христову. За децу, болесне, труднице и дојиље, правила поста су олакшана, па је за те случајеве најбоље посаветовати се са свештеником лично.
Православна и Светосавска српска црква се одувек руководила поретком који је успоставио Свети Сава. Начин приступања и правила за верне по Номоканону Светог Саве прочитати на крају овог чланка.
Подвале екуменистичке јереси
У новије време, под навалом екуменистичке јереси, неки из редова свештенства, покушавају преваром да привуку верни народ на приступање Светом Причешћу без припреме, па им саветују да не морају да посте, па чак и да је исповест непотребна. Таквих погрешних учења је било и раније у историји Цркве, и то не представља ништа ново и непознато. Циљ те јереси је да подрије један од стубова Православља, поистовећујући Причест - узвишени чин приступања Богу, са кусањем обичне чорбе. Пошто у Светом Писму пише, да онај који недостојно једе и пије, крив је Телу и Крви Господњој (1 Кор 11,27), онда је и њихово наговарање народа да неприпремљен приступи чаши, заправо наговарање на зло. Зашто на зло? Јер је писано, да онај који недостојно једе и пије, сам је себе осудио, не разликујући Тела Господњег (1 Кор 11,29) од обичне чорбе.
На та очигледна упозорења Светог Писма, екуменисти имају спремну другу подвалу, говорећи да "нико није достојан", па на основу тога испада да ништа не можемо постићи припремом, и да је она због тога непотребна. Та лаж је покушај одговарања верног народа од подвига, што је у супротности са учењем и традицијом Православља, које је управо и засновано на главном постулату Хришћанства - подвижничкој борби против зла. Обезвређивање Причести и банализовање приступа верних чаши Господњој, има за циљ свођење Православља на ниво веровања латинске и протестантске јереси, након чега би уследило (за екуменисте) сасвим логично уједињење са њима.
У ова смутна времена, када поменута јерес екуменизма ровари уздуж и попреко Српске Православне цркве, одговорност сваког верника је да се упозна са вером Православном, како не би упадао у замке тих вукова преобучених у јагњеће коже: "Да ли је пастир (свештеник) јеретик? Онда је он вук! Мораш да побегнеш од њега, и не дај се преварити и не прилази му чак ако је наизглед миран и љубазан. Бежи од заједнице и приче са њим онако како би побегао од отровне змије." (Св. Фотије Велики)
Номоканон Светог Саве, број 228
О разврставању, примању, чувању и поклоњењу Божанским тајнама
И сви су свештенослужитељи дужни сa чашћу којa приличи у храму Господњeм творити службe својe и стaрaти сe дa сe Тајнe чешће примају. Пaрохијски свештеник парохијанe својe томe дa поучава: дa сe и мушко и жeнско по могућству на вeлике празнике a aко не, свaкако да се мaкар у чeтири годишња постa за, то спрeмaју. Они су дужни да са смирeњeм и у тeлeсној чистоти приступају овим Божaнским Тајнама.
Ко хоће да приступи Свeтомe Причешћу ван ова чeтри поста, треба да прeтходно пости седам дана пребивајући у Црквеној и личној домаћој молитви (ако није нека нужда; ако јесте (нпр: на самрти), онда три или макар један дан свега да пости), и да се припрема за подробно исповeдање грехова својих. Који су у браку, од брачних односа обавезно да се у те дане уздржавају.
Уочи осмог дана, пред свештеником да исповеде све грехе своје, и ништа од вечери да не окусе: ко не може због младалачког узраста, или због старости, нека окуси увeчe нешто мало; од поноћи свако да се уздржава (од било каквe хране и пића), спремајући сe, по својим силама, молитвом, метанијама и духовним размишљањима.
Ко не умe да чита, и далеко је од храма, нека усвоји правило какво му његов свештеник одреди.
После уобичајених молитава Црквенe службе јутрења, сви који хоће да се причесте, а не умеју да читају, да остану у храму и слушају како свештеник чита молитвено правило пред Причешће и часовe. Ко уме да чита, може код куће прочитати.
На почетку Свете Литургије сви да сe саберу у храм, и целу свету службу са страхом и побожношћу да престоје, молећи се и слушајући. За врeмe причешћа да прилазe пристојно, у дубоком смирењу, у Христу Истинитоме, који у Светим Тајнама пребива под видом хлеба и вина. До земљe свако да се једном поклони, држећи руке крстолико скупљене на грудима, и Христа распетоrа исповедајући, и љубав према Христу имајући.
Кад примe светињу, ваљано да је прогутају, и кад им свештеник својом руком, помоћу покровца, уснe обрише, да целивају руб Светe Чаше, као само рeбро Христово, из кога истeче крв и вода, и мало сe удаљивши, да се поклоне, али не до земље, збоr примљених Светих Тајни, и да стоје на своме мeсту, не причајући један с другим, нити да пљују, док нe узму нафору и вино с млаком водом (укропом) помешано. И до краја Светe Литургиједа чекају не излазећи, и да очитају благодарствене молитве после Светог Причeшћа.
Из Великог Типика, глава 32

Namerno postavih sve ovo. Pa ako ih mrzi da čitaju, neka onda barem ne pokazuju svoje ne znanje i aroganciju time što postavljaju sumnjive izvore.

Pričest je Sveti Sakrament -- Sveta Tajna za svakog pravog Hrišćanina, nije nikakav simbol, niti užina kakvim ga predstavljaju mortalisti, arijanci, i kakvi sve ne kvazi hrišćani.
 
Član
Učlanjen(a)
03.06.2010
Poruka
14.301
Sveta Žrtva - jer uprisutnjuje jedincatu žrtvu Krista Spasitelja,

Dakle opet žrtvovanje.

1331. Pričest - jer se po ovom sakramentu sjedinjujemo s Kristom

Klasična magija, čovjek se sjedinjuje po uzimanju predmeta.

1333. U središtu euharistijskog slavlja nalaze se kruh i vino,

A treba da se nalazi Hrist, dakle obožavanje Hostije i vina.

1343. Kršćani su se sabirali "da lome kruh" naročito "u prvi dan tjedna" (Dj 20,7),

Lomili su kruh svaki dan.

1410. Krist, veliki i vječni svećenik Novoga Saveza, djelujući po službi svećenika, prinosi euharistijsku žrtvu. I taj isti Krist, stvarno prisutan pod prilikama kruha i vina, prinos je euharistijske žrtve.


Ne prinosi više žrtvu, nego zasluge žrtve. Evo dokaza da mislite da je stvarno prisutan u predmetu.


Јер ово није обичан хлеб и обично пиће, него на исти начин на који је Исус Христос Спаситељ, који се оваплотио и пролио Крв Своју за наше спасење, и ми смо научени да хлеб и вино који су благословени молитвом Богу, благодаћу Његовом преображени су у Тело и Крв Христову.[/QUOTE]

Evo dokaza da uče da se Isus pretvara u kruh i vino.

Они не проводе Евхаристију и не моле се јер не верују да је Евхаристија истинско Тело и Крв нашег Спаситеља Исуса Христа, који нас је искупио од греха."

Kao i ovdje. Dakle potvrđeni su moji navodi.

"Када се хлеб који је израстао из земље освети, онда он није више обичан хлеб, него Евхарист, и састоји се од две природе: земаљске и небеске."

I svugdje. Dakle nije običan nego svet u kojem je Isus.
 
Natrag
Top