Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.301
Inace u hriscanskom ucenju dusa nije besmrtna.
Vaše učenje nije hrišćansko nego Platonovo.
Stihovi koji dokazuju da je duša smrtna.
Djela apostolska 3,23Djela apostolska 27,22
5. Mojsijeva 20,16 Isus Navin 2,13 Isus Navin 10,30 Isus Navin 10,32 Isus Navin 10,35 Isus Navin 10,40
1. Carevima 15,29 Isaija 53,12 Jezekilj 18,4 Jezekilj 18,20
„Egipćani su prvi koji su tvrdili da je duša besmrtna … Ovo mišljenje su neki među Grcima u različitim periodima vremena, usvojili kao svoje“ (citat iz „Euterpa“, druga knjiga Herodotove „Istorije“).
To je smrt… Smrt je samo razdvajanje duše i tela.“ Platon
N.A. Kun "Legende i mitovi stare Grčke" Podnaslov "Odisej ulazi u Hadovo carstvo" CITIRAM strana 425. "Duše umrlih u velikim gomilama jurnuše prema jami i počeše da se spore oko toga čije je pravo da se napije krvi. Tu je bilo DUŠA nevesta, mladića, staraca, heroja palih u bitkama".
Strana 426. Isti podnaslov Odisej govori "U Hadovom carstvu sam video i DUŠU kralja Agamemnona".
„Budite hrabri, i ne žalite za mojom smrću … Kada me položite u moj grob, recite da ste sahranili samo moje telo, a ne moju dušu.“
Sokrat
Grčka mitologija o duši utjecala je nadalje i na rimsku predodžbu, a grčki filozofi, kao što je bio Platon (oko 427-347. pr. n. e.), snažno su utjecali na rane otpadničke kršćanske mislioce koji su prihvatili učenje o besmrtnosti duše u svoju doktrinu, premda ona nema biblijski temelj.
Avgustin Hiponski (354-430 posle Hrista) „On [Avgustin] je spojio religiju Novog zaveta sa platonskom tradicijom grčke filozofije.“
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
св. Атанасије, св. Григорије из Нисе и његова сестра св. Макрина користе оно што је Платон рекао о души у Федону, Федру и Законима.
КОНСТАНТИН КАВАРНОС
БЕСМРТНОСТ ДУШЕ
ФИЛОСОФСКО - ТЕОЛОШКИ АРГУМЕНТИ