Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.303
Biblija i nacionalizam
Zašto Biblija osuđuje nacionalizam?
Ovo je dio iz većeg teksta o ovoj temi.
''DOBRI SAMARIĆANI''
Gospod Isus kaže da je druga najveća zapovest voleti bližnjeg svog kao i samog sebe (Lk. 10:29−37). Neko od slušalaca je upitao "ko je bližnji moj?" Isus je na to odgovorio pričom o dobrom Samarićaninu. U priči, drumski razbojnici su opljačkali jednog Jevrejina i ostavili ga ranjenog na putu. Putem su prošla dva jevrejska sveštenika, ali nisu htela da mu pomognu da se ne bi isprljali krvlju. Tada je prošao jedan Samarićanin koji je pomogao ranjenom čoveku i smestio ga u gostionicu o svom trošku. Isus je rekao da je upravo taj Samarićanin bio njegov bližnji. Današnji čitaoci većinom ne razumeju glavnu "caku" u toj priči, jer ne znaju nešto što je Isusova publika itekako dobro znala: Samarićani i Jevreji su u to vreme bili najljući neprijatelji.
Samarija se graničila sa Judejom (domovinom Jevreja) i iz istorijskih razloga te dve etničke grupe bile su u izuzetno lošim odnosima, toliko lošim da je jevrejska tradicionalna religija zabranjivala Jevrejima da čak i govore sa Samarićanima. Kad se to uzme u obzir, Isus je itekako šokirao svoju jevrejsku publiku. Prevedeno na naše lokalne prilike, ta priča zvučala je kao kad bi neko rekao da je danas negde u preševskoj dolini neki Srbin doživeo razbojnički napad, i da su ga razbojnici ostavili na putu polumrtvog. Putem su prošli prvo jedan sveštenik, pa jedan monah, ali nisu hteli da mu pomognu da se ne bi isprljali krvlju pred službu u crkvi. Onda je prošao jedan pripadnik albanske narodnosti, i pomogao ranjenom Srbinu. Taj Albanac, bio je Srbinu ''bližnji''. I uz sve to, Isusova zapovest je "ljubi bližnjeg svog kao samog sebe..."
Hrišćani moraju voleti ljude svih nacionalnosti i vera bez obzira na istorijske i trenutne prilike.
Da li ovo dolikuje Hristovim sledbenicima? Vidi Matej 26:51-52
Izvor "Istina o Bogu
Zašto Biblija osuđuje nacionalizam?
Ovo je dio iz većeg teksta o ovoj temi.
''DOBRI SAMARIĆANI''
Gospod Isus kaže da je druga najveća zapovest voleti bližnjeg svog kao i samog sebe (Lk. 10:29−37). Neko od slušalaca je upitao "ko je bližnji moj?" Isus je na to odgovorio pričom o dobrom Samarićaninu. U priči, drumski razbojnici su opljačkali jednog Jevrejina i ostavili ga ranjenog na putu. Putem su prošla dva jevrejska sveštenika, ali nisu htela da mu pomognu da se ne bi isprljali krvlju. Tada je prošao jedan Samarićanin koji je pomogao ranjenom čoveku i smestio ga u gostionicu o svom trošku. Isus je rekao da je upravo taj Samarićanin bio njegov bližnji. Današnji čitaoci većinom ne razumeju glavnu "caku" u toj priči, jer ne znaju nešto što je Isusova publika itekako dobro znala: Samarićani i Jevreji su u to vreme bili najljući neprijatelji.
Samarija se graničila sa Judejom (domovinom Jevreja) i iz istorijskih razloga te dve etničke grupe bile su u izuzetno lošim odnosima, toliko lošim da je jevrejska tradicionalna religija zabranjivala Jevrejima da čak i govore sa Samarićanima. Kad se to uzme u obzir, Isus je itekako šokirao svoju jevrejsku publiku. Prevedeno na naše lokalne prilike, ta priča zvučala je kao kad bi neko rekao da je danas negde u preševskoj dolini neki Srbin doživeo razbojnički napad, i da su ga razbojnici ostavili na putu polumrtvog. Putem su prošli prvo jedan sveštenik, pa jedan monah, ali nisu hteli da mu pomognu da se ne bi isprljali krvlju pred službu u crkvi. Onda je prošao jedan pripadnik albanske narodnosti, i pomogao ranjenom Srbinu. Taj Albanac, bio je Srbinu ''bližnji''. I uz sve to, Isusova zapovest je "ljubi bližnjeg svog kao samog sebe..."
Hrišćani moraju voleti ljude svih nacionalnosti i vera bez obzira na istorijske i trenutne prilike.
Da li ovo dolikuje Hristovim sledbenicima? Vidi Matej 26:51-52
Izvor "Istina o Bogu
