Cinjenica je da je apostol Petar pisoa narodnim prostim stilom i da nije pisao komplikovano kao sto i on sam svedoci, imajuci u vidu tu cinjenicu mi mozemo da zakljucimo da se Petrove poslanice trebaju tumaciti bukvlano, a ne alegorijski, jer je alegorijski princip pogresan kad se primenjuje na prosto pisanim tekstovima koji su bukvalno razumljivi.E sad s obzirom da znamo da sa poslanica tumaci bukvalno uvidjamo na osnovu citanja Petrove poslanice da on sam govori kako je Hristos propovedao dusama u tamnici, takojde imamo pricu o bogatasu i LAzaru kao i stih iz druge glave Dela apostolskih, zatim imamo javljanje Samuila u SZ i mnogo drugih svedocanstava koja nam dokazuju da ljudi kad umru i dalje postoje tj. ne nestaju iz egzistencije.Takodje svi cemo vaskrsnuti u sudnji dan, da bi smo vaskrsli i da bi nam se sudilo nama je potreban dokaz nase krivice, a sta mi imamo za dokaz nase krivice?
Telo?
Ne telo je razlozeno u zemlju jer iz praha je i prah je i u prah ce se vratiti.
Duh?
Nikako duh ozivotvorava i on je zivot u nama, tehnicki duh nista ne dokazuje i samo Sveto Pismo govori da on nije komponenta koja je bitna ucestvuje u spasenju.
Dusa?
Naravno da je u pitanju dusa, mi smo stvoreni po obliciju BOzijem, pa sta je to oblicije BOzije u nama?
Oblicije BOzije ne mogu biti telesne osobine vec duhovne, a ako je duh samo zivot, a telo prah sta onda oslikava BOga u nama?
Dusa naravno.
Dusa mora da postoji da bi smo vaskrsli, jer ako BOg stvori novu dusu onda On stvara novog coveka, a ne vaskrsava starog jer je proces isti kao sto je bio pri stvaranju.Vaskrsenje je ponovno ujedinjenje duse i tela, a ne duvanje duha u coveka, jer je to stvaranje, a vaskrsenje je nesto drugo.
Sad posto smo dokazali logicki da dusa postoji dacu jedan stih iz Svetog Pisma koji svedoci da ona postoji:
28. I ne bojte se onih koji ubijaju tijelo, a dušu ne mogu ubiti; nego se više bojte onoga koji može i dušu i tijelo pogubiti u paklu.
Ovde se jasno razlikuju telo i dusa i sam Hristos kaze da kad nekoga ubiju ljudi oni ubiju samo telo, ali ne i dusu jer telo nije deo duse, znaci kad nas neko ubije on ubije samo nase telo, ali nasa dusa ostaje ziva.
Apostoli u pisanju jevandjelja upotrebljavaju rec sarks kad kazu za Hrista da je postao covek to jest da je dobio telo, jer to telo nije telo kao u drugim jezicima jer su oni upotrebljavali rec sarks koja u grcom znaci jedinstvo duse i tela, ako je telo deo duse onda apostoli ne bi upotrebljavali sarks vec soma.
Ovi logicki zakljucci i mnogi drugi svedoce da dusa nije telo i duh zajedno i da bozanske osobine koje se pripisuju duhovnom delucoveka(dusi) nisu materijalne(telo).
Sad kad smo zakljucili da dusa nije kombinacija duha i tela i da ona zivi kad telo umre treba da razjasnimo u kom se ona stanju nalazi i gde.Ona se ne nalzi nigde jer duhovni svet nije ogranicen vremenom i prostorom tj. u njemau nema mesta i vremena, ako nema mesta ni vremena vec samo duhova kako onda duhovni svet izgleda?
On ne izgleda jer duhovni svet ne lici na meterijalni i neam oblik i on se sastoji iz skupa duhova, odnosno razlicitih skupova duhova, ne nebu se nalaze angeli, a duse i demoni su se nalazili u adu tj. ad je ime za skup dusa koje su bile u tamnici(ad) gde je tama najkranja i tuga apsolutna, ali Hristos je svojim stradanjem skupu doneo ljubav, duse se i dalje nalaze u istom skupu samo sto taj skup nije taman vec pun svetlosti i ljubavi koje je Hristos doneo(propovedao) i pravednici osecaju radost u ljubavi, a nepravednici osecaju tugu u ljubavi jer nisu ispunili svrhu svog zivota i nisu se obozili, naravno ni pravednici do dolaska Hristovog nisu bili obozeni jer tad Hristos jos nije doneo ono sto im je falilo, a to je ljubav koju su dobili i time su se obozili, samim tim sto su se obozili oni su vaskrsli kad je Hristos stradao.Duse nemaju oblik tela kao u amteriji niti gore u vatri bukvalnoj i sl. to su sholasticke izfantazirane predtave, jer covek duhovni svet ne moze da prikaze pa ga on izoblicuje u materiji i to vrlo raskosno pa su zato(zapadnjaci vecinom, a pod uticajem i neki istocnjaci) ovo prikazivali izfantazirano to jest koristili su fantaziju da ovo prikazu, zbog fantazije je Bog i zabranio da ga izoblicavaju tj. da ga bilo kako prikazuju jer sto bi god napravili i prikazali ne bi ni licilo na Boga jer je On transcedentan zato i u hriscanstvu nastaju simbolijski prikazi Boga(za koje se svesno zna da ni ne lice na Njega vec ga prikazuju) i nekih svetaca, u sustini ikone i nisu nsita drugo nego prosta simbolika, a dokaz tome su i matrijalni dokazi primitivne ikonografije iz perioda 1.-3. veka.
