Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Kućni test za provjeru zdravlja štitnjače: Treba vam samo 1 stvar!
Dr. Broda Barnes, liječnik koji je bio daleko ispred svog vremena, još je prije 50 godina otkrio da temperatura našeg tijela je dobar indikator aktivnosti štitnjače, posebice temperatura tijela odmah nakon buđenja.
Napisao je knjigu o aktivnosti štitnjače s opisom raznih problema i bolesti do kojih može doći zbog smanjene aktivnosti ovog važnog organa.
Također je razradio i jednostavni kućni test koji možete primijeniti da bi provjerili stanje Vaše štitnjače.
Evo kako ga napraviti…
Barnesov test
Prije spavanja uzmite toplomjer i dobro ga stresite – budite sigurni da je temperatura na njemu niža od 35 C.
Sljedeće jutro, odmah nakon buđenja, stavite toplomjer ispod pazuha. Pripazite da između toplomjera i ruke nema odjeće. Ostavite toplomjer 10 minuta. Ovo vrijeme možete iskoristiti da još malo odmorite.
Nakon 10 minuta, očitajte rezultat i odmah ga zapišite. Rezultat je poznat kao “rana jutarnja bazalna temperatura”. Normalna temperatura je između 36.5 i 36.8.
Temperatura može varirati zbog infektivnih bolesti i kod žena koje imaju menstruaciju. Zbog toga se preporučuje da napravite ovaj test ako ste zdravi i kada nemate mjesečnicu.
Rezultati testa
1. Ako je Vaša temperatura između 36.5 i 36.8, vaša štitnjača radi normalno.
2. Ako je temperatura niža od 36.5, onda se radi o smanjenom radu štitnjače (hipotireoza). Simptomi smanjenog rada štitnjače su depresija, nedostatak energije, umor, infekcije, kronična glavobolja, nedostatak pamćenja i koncentracije, gubitak kose, itd.
3. Ako je temperatura viša od 36.8, radi se o ubrzanom radu štitnjače (hipertireoza) ili infekciji u tijelu.
Radi točnosti rezultata preporučuje se da se test radi 3 dana za redom.
Ako je vaša temperatura iznad ili ispod granica normale, preporučujemo da se obratite konvencionalnom ili alternativnom liječniku da bi dodatno potvrdili dijagnozu i dobili stručan savjet.
Što je potrebno za dobar rad štitnjače?
Za pravilan rad štitnjače bitan je dobar rad jetre, život bez stresa, selen, vitamin A, kortizol, magnezij i vitamin B.
12 miliona žena pati od oboljenja štitne žlezde: Glavni znaci upozorenja na bolest
Kada štitna žlezda ne radi pravilno, to uzrokuje česte promene raspoloženja. Remeti se lučenje serotonina, hormona sreće.
Za mnoge od ovih znakova, žene bi pomislile da su samo naznaka prehlade ili umora, i potom bi nastavile sa kućnim aktivnostima. Međutim, ovi znakovi mogu vrlo lako biti upozorenje na bolest, koja nije nimalo bezazlena.
Štitna žlezda se nalazi na prednjoj strani vrata i ima oblik leptira. Ako ona radi previše, proizvodi previše hormona koji mogu imati ozbiljno dejstvo na organizam. Ali, ukoliko radi presporo, to takođe nije dobro.
1. Konstantno ste loše volje
Kada štitna žlezda ne radi pravilno, to izaziva česte promene raspoloženja. Remeti se lučenje serotonina, hormona sreće. Može doći i do pojave agresije.
2. Zatvor
Poremećen rad štitne žlezde takođe utiče i na usporavanje probave, što dovodi do zatvora i težeg pražnjenja organizma.
3. Previše spavate
Ukoliko osetite da ste previše 'usporeni' to može biti zbog štitne žlezde! Dolazi do smanjenja ili potpunog prestanka nekih telesnih funkcija, što vrlo često dovodi do pospanosti.
4. Gubitak kose i suva koža
Lučenje premalo hormona štitne žlezde može dovesti do sušenja kože, čak iako napolju nije zima. S obzirom da je koža povezana sa dlakom, ni kosa nije pošteđena.
5. Nagli dobitak na težini
Hipertireoza (ubrzan rad žlezde) je često glavni uzrok gojenja, čak iako jedete istu količinu hrane kao i uvek.
6. Gubitak libida
Smanjenje seksualne želje je čest simptom kod žena koje imaju oboljenje žlezde.
7. Bol u mišićima
Lučenje premalo hormona štitne žlezde uzrokuje bol u mišićima i tetivama čak iako se ne bavite nekim sportskim aktivnostima.
8. Lupanje srca
U slučaju preteranog lučenja hormona, može doći do pojačanog lupanja srca.
9. Gubitak koncentracije i vrtoglavica
Ako vam je glava odjednom čudna na dodir i često imate vrtoglavicu, u vašem telu je previše hormona štitne žlezde.
10. Visok krvni pritisak
Kada žlezda nije dovoljno aktivna, dolazi do povećanja pritiska i nikakvi lekovi za njegovo sniženje ne rešavaju problem.
11. Bol u grlu i vratu
S obzirom na to da se štitna žlezda nalazi u ovom delu, nije ni čudo što i ovaj simptom može ukazivati da nešto nije u redu. Ukoliko primetite otok na vratu, odmah posetite lekara!
Manjak hormona vodi u depresiju
Oba oboljenja - štitaste žlezde i psihičke probleme, povezuje isti uzrok - stres, ali su i simptomi gotovo isti
DEPRESIJA i anksioznost su čak pet puta češći kod pacijenata sa smanjenom funkcijom štitaste žlezde! Ovi poremećaji su u porastu i kod nas, prvenstveno kod žena koje imaju hipotireozu.
Ova oboljenja povezuje isti uzrok - stres, ali i gotovo isti simptomi. Stres kao moćan faktor aktivira autoimuni odgovor, pa nastaju bolesti štitaste žlezde, dok se i u osnovi depresije često nalaze upravo stresogeni faktori.
Neretko se dešava da se pacijenti neuspešno leče od depresije, a ne znaju da im štitasta žlezda ne funkcioniše pravilno već godinama. I kod depresije i kod hipotireoze javljaju se isti simptomi: gubitak interesovanja, bezvoljnost, promene raspoloženja i hronični umor. Zbog ovih tegoba pacijenti sa poremećajima štitaste žlezde često zalutaju kod psihijatra.
Profesor dr Svetlana Jelić, endokrinolog u KBC "Bežanijska kosa", kaže da je veza između tiroidnih hormona i procesa u mozgu jasna:
- Kada kod dece na primer, nema tiroidnih hormona, onda je mentalni i telesni razvoj usporen. Na sreću, ti poremećaji mogu već na rođenju da se dijagnostikuju i leče. Kod odraslih, tiroidni hormoni utiču na metaboličke procese, odnosno određuju kako će mozak da iskoristi sve supstrate za njegovu funkciju i rad.
Povezanost oboljenja štitaste žlezde i nastanka depresije, međutim, nije ni u naučnim krugovima precizno utvrđen. Sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem je kompleksan, a štitasta žlezda reguliše i rad drugih žlezda, i njeno funkcionisanje je tesno povezano sa radom centralnog i autonomnog nervnog sistema. Samim tim, kaže naša sagovornica, teško je precizno razjasniti sve mehanizme i veze određenih procesa u ovom sistemu.
Iako su klinički povezani, lečenje, odnosno nadoknada hormona štitaste žlezde, ne utiče uvek značajno na poboljšanje depresivnih poremećaja i retko ih potpuno eliminiše. Ali ne znači uvek da pacijent sa ovim udruženim bolestima mora da se leči i kod endokrinologa i kod psihijatra.
- Nekada su depresivni simptomi deo kliničke slike smanjene funkcije štitaste žlezde. Pacijent dakle, ima depresivne simptome, ali nema depresiju. S druge strane, imamo one koji su lečeni od depresije, a tek kasnije im je utvrđeno da imaju i probleme u radu tireoidne žlezde - objašnjava dr Jelić.
Ono što otežava kontrolisanje depresivnih pacijenata sa poremećajima u radu štitaste žlezde jeste i neusaglašenost endokrinologa oko toga kada treba započeti terapiju. I, da li treba svakog pacijenta kod koga se otkrije depresija poslati na analizu hormona štitaste žlezde.
- Nedavno je moja mlađa koleginica završila istraživanje o povezanosti klinički neispoljenih poremećaja štitaste žlezde sa depresijom i kvalitetom života. Rezultati su pokazali da su pacijenti, kod kojih funkcija štitaste žlezde nije bila značajno narušena, već "na granici", imali lošiji kvalitet života i to posebno u mentalnoj sferi - dodaje dr Jelić.
ANALIZE IZ KRVI
OSIM ultrazvučnog pregleda štitaste žlezde, kojim nam je njen izgled učinjen dostupnim, dr Svetlana Jelić navodi i kojim laboratorijskim analizama se proverava rad ove žlezde: - Jednim vađenjem krvi lako može da se sazna mnogo o tome kako štitasta žlezda radi. Od parametara iz krvi mogu da se odrede: ukupan ili slobodan tiroksin (FT4), ukupan ili slobodan trijodtironin (FT3), tireo-stimulišući hormon (TSH), antitela na tireoglobulin i tireoidni enzim peroksidazu, kao i tumorski markeri - tireoglobulin i kalcitonin.
Telu treba 150 mikrograma joda dnevno
Nedostatak važnog minerala može da izazove brojne poremećaje. Ako se ne unosi dovoljno ovog minerala, može da dođe do uvećanja štitaste žlezde ili smanjenja njene funkcije
PODACI Svetske zdravstvene organizacije i Unicefa pokazuju da i u 21. veku u mnogim zemljama sveta postoji problem kontrole deficita joda. Smatra se da oko milion osoba na kontinentu ima probleme vezane za nedostatak ovog minerala.
Jer, u većini zemalja prirodan sadržaj joda u namirnicama nedovoljan je da obezbedi dnevne potrebe. Jod je esencijalni mikronutrijent koji se u ljudskom telu nalazi u količini od 15 do 20 miligrama. Skoro sva količina joda nalazi se u štitastoj žlezdi. Elementarni jod neophodan je za sintezu hormona štitaste žlezde, tiroksina (T4) i trijodtironina(T3). Hormoni štitaste žlezde uključeni su u metaboličke procese skoro svih ćelija u organizmu, a posebno su značajni za razvoj moždanog tkiva.
Prema rečima prof. dr Ljiljane Trajković Pavlović, specijaliste higijene, nedostatak joda u fetalnom periodu i u toku nekoliko prvih godina života može da ima snažan negativan uticaj na razvoj moždanog tkiva i svih drugih posledica:
- Naročito teške posledice po plod nastaju ukoliko postoji nedovoljan dotok hormona štitaste žlezde majke preko placentarnog krvotoka u prva dva trimestra trudnoće. Nedostatak hormona štitaste žlezde u tom periodu ima za posledicu teške neurološke i mentalne poremećaje kao što su gluvoća, loš vid i vrlo ograničen intelektualni kapacitet. Deficit joda u toku poslednjeg trimestra, u periodu ubrzanog razvoja mozga, za posledicu ima zastoj u rastu i seksualnom razvoju koji su obično udruženi sa blažim neurološkim poremećajima.
Nedostatak joda u ishrani u kasnijem životnom dobu praćen je uvećanjem štitaste žlezde (gušavost), smanjenom funkcijom (hipotiroidizmom) i blažom mentalnom i fizičkom retardacijom. Veličina štitaste žlezde u srazmeri je sa deficitom joda. To znači, što je deficit joda veći, veći je i volumen štitaste žlezde. U Srbiji se planski kontroliše deficit joda pa se aktivnost tireostimulativnog hormona hipofize (TSH) rutinski proverava kod novorođenčadi u porodilištu. Dostupni podaci pokazuju da naša novorođenčad nemaju probleme deficita u toku intrauterinog razvoja.
Prema rečima naše sagovornice, sadržaj joda u namirnicama zavisi od sadržaja joda u tlu. Prisustvo veće količine tiocijanta, izocijanata, nitrata, fluorida, kalcijuma, magnezijume, i gvožđa u namirnicama može da omete apsorpciju joda. Veću količinu nitrata, izocijanata i tiocijanta sadrže biljke kupusnjače kao što su kupus, brokoli, kelj, karfiol i mnoge druge biljake. Ukoliko je unos joda optimalan, negativan uticaj navedenih sastojaka se ne očekuje.
STAJANjEM ISPARI
U Srbiji postoji zakonska obaveza univerzalnog jodiranja soli, kao i obaveza redovne laboratorijske provere - objašnjava prof. Trajković. - Preporučeni dnevni unos joda iznosi oko 150 mikrograma dnevno. Istraživanja su pokazala da se znaci deficita joda javljaju kod osoba čija je dnevna sekrecija joda manja od 50 mikrograma po litru. Rizik od nedovoljnog unosa soli postoji u planinskim područjima, gde postoji tradicija nabavke većih količina soli, jer jod ima osobinu da ispari (sublimira), pa se zbog toga ne preporučuje nabavka većih količina soli u domaćinstvu.
Ovo su simptomi nepravilnog rada štitne žlezde
Ako štitna žlezda radi previše, ona proizvodi previše hormona koji mogu da imaju ozbiljno dejstvo na organizam.
Simptome ne treba ignorisati
Kada štitna žlezda ne radi pravilno, to uzrokuje česte promene raspoloženja, ali ispoljavaju se i drugi simptomi. Za mnoge od ovih promena, žene bi pomislile da su samo naznaka prehlade ili umora, i potom bi nastavile sa kućnim aktivnostima. Međutim, ovi znaci mogu biti upozorenje da boluju od bolesti koja nije nimalo bezazlena.
Štitna žlezda se nalazi na prednjoj strani vrata i ima oblik leptira. Ako ona radi previše, proizvodi previše hormona koji mogu da imaju ozbiljno dejstvo na organizam. Ali ukoliko radi presporo, to takođe nije dobro.
Evo nekih naznaka koje mogu da ukažu na nepravilan rad štitne žlezde:
1. Konstantno ste loše volje
2. Zatvor
3. Previše spavate
4. Gubitak kose i suva koža
5. Nagli dobitak na težini
6. Gubitak libida
7. Bol u mišićima
8. Lupanje srca
9. Gubitak koncentracije i vrtoglavica
10. Visok krvni pritisak
11. Bol u grlu i vratu
Mozak pati zbog štitaste žlezde
Pacijenti s viškom hormona su nesrećni, rasplaču se i kad im neko kaže "dobar dan", a oni sa manjkom hormona imaju "rupe" u memoriji
Profesor dr Miloš Žarković
ONI koji imaju višak tiroidnih hormona veoma su nesrećni, neraspoloženi, pa i pomalo manični. Njih prepoznajemo čim uđu u ordinaciju: kako im kažete "dobar dan", oni se rasplaču. Nasuprot njima, pacijenti s manjkom tiroidnih hormona loše misle, imaju problema sa koncentracijom i, uopšte, ne funkcionišu kako treba - kaže, u intervjuu za "Večernje novosti", profesor dr Miloš Žarković, internista endokrinolog iz Instituta za endokrinologiju u Kliničkom centru Srbije.
On objašnjava da su ovi simptomi možda i najznačajniji znaci poremećaja u radu tireoidnih hormona i da svaki poremećaj u radu štitaste žlezde značajno utiče na rad mozga.
- Višak hormona tiroidne žlezde lakše se prepoznaje, dok je malo teže identifikovati simptome kod hipotireoze, odnosno kod manjka hormona štitaste žlezde - kaže profesor Žarković.
* Kako se hipotireoza odražava na mentalno zdravlje?
- Najpre "strada" kratkotrajna memorija - osoba počinje da zaboravlja neke sitnice, gde je šta ostavila, šta je trebalo da uradi... Tek onda se razvijaju veći problemi, kao što je, na primer, mentalna usporenost.
* Kako mozak "radi" na hormone štitaste žlezde?
- Kad nema hormona štitaste žlezde, kod ovih pacijenata smanjen je protok krvi kroz mozak. S druge strane, cerebrovaskularna cirkulacija opada jer se smanjuje metabolizam, mozak jednostavno manje radi.
* Zašto je sve to tako povezano?
- Zato što je jedna od najbitnijih uloga tiroidnih hormona regulacija metabolizma. Ranije, dok nismo mogli da određujemo tiroidne hormone, postavljali smo dijagnozu na osnovu merenja bazalnog metabolizma. Znači, merilo se kolika je osnovna potrošnja energije u stanju mirovanja. U hipotireozi, bazalni metabolizam je padao, dok je u hipertireozi značajno rastao. Zato su se pri hipertireozi nekada, ali je i sada takva situacija, zloupotrebljavali lekovi da bi došlo do gubitka telesne težine. U suštini, kad metabolizam opada, osećate se apatično, mozak slabije radi, dok se kod porasta metabolizma dešava suprotno, pa nekad pacijent deluje i manično.
* S obzirom na "konfuzne" simptome, da li se luta u dijagnozi?
- Srećom, sve je manje slučajeva da pacijenti idu od specijaliste do specijaliste, jer su većinom svi obučeni da prepoznaju ovakve simptome i da ih diferenciraju od drugih bolesti.
* Zbog čega je teže prepoznati hipotireozu?
- Preterano lučenje hormona svako će da prepozna. Pacijenti gube na težini, nervozni su, drhte im ruke. Međutim, hipotireoza počinje postepeno, podmuklo, s minimalnim mentalnim ispadima.
* To može da asocira na početak demencije?
- Hipotireoza i jeste uzrok potencijalno reverzibilne demencije, znači one koja može da se vrati u početno stanje.Kad se ispituje demencija, mora da se proveri funkcija štitaste žlezde, što naši neurolozi i rade, pa ako se i neki pacijent njima najpre obrati, oni vrlo lako mogu da eliminišu neurološku bolest i da ih upute endokrinolozima.
* Koliko manjak hormona štitaste žlezde može da ošteti moždane funkcije ako se ne prepozna?
- Može da dođe do psihičkog poremećaja takozvanog miksedemskog ludila. Kada prestane da radi štitasta žlezda, pacijent počinje bizarno da se ponaša, kao da ima psihijatrijsku bolest. Srećom, sada su takvi slučajevi retkost, jer je bolja dijagnostika.
* Da li su mentalni problemi upadljiviji od ostalih tegoba u bolestima štitaste žlezde?
- Sve zavisi. Srećom, ne viđamo više pacijente s teškim organskim poremećajima zbog nelečene hipertireoze, naročito s teškim oštećenjima srca. Takođe, kod starijih osoba moguće je da se javljaju tiroidne krize koje imaju veliki mortalitet. Tiroidna kriza se isto manifestuje mentalnim poremećajima, poremećajima percepcije, svesti...
* Da li mlađi pacijenti lakše podnose ove tegobe?
- Što je pacijent stariji, blage poremećaje lakše toleriše a teške poremećaje teže doživljava. Kod starijih osoba, hipotireoza i hipertireoza izazivaju demenciju.
* Postoji li još neka veza između rada štitaste žlezde i mozga?
- Pokazalo se da je sa Hašimoto sindromom povezana jedna vrsta encefalopatije, odnosno bolest u kojoj veliki mozak pati. U kliničkoj slici postoji totalna demencija praćena velikom oscilacijom antitiroidnih antitela ali, srećom, ovi pacijenti veoma dobro reaguju na terapiju. Na primer, za dva dana se pacijent iz potpune demencije povrati u normalno stanje.
AUTOIMUNA OBOLjENjA
KAKVE još poremećaje u organizmu izaziva nepravilan rad štitaste žlezde?
- Tiroidne bolesti su autoimuna oboljenja, a autoimune bolesti obično idu u paketu. Najčešće sa Hašimotom ide vitiligo, koji je isto autoimuna bolest. Višak i manjak hormona štitaste žlezde takođe loše utiču na mišiće. Karakteristika je slabost natkolenice i nadlaktice, pa pacijenti s hipertireozom imaju veliki problem pri penjanju i silaženju niz stepenice.
SEBIČAN ORGAN
MOŽEMO li reći da mozak kontroliše štitastu žlezdu ili je, ipak, obrnuto?
- U principu, mozak je sebičan organ. On kontroliše štitastu žlezdu i manje ili više ostale žlezde. Međutim, kad mozak izgubi kontrolu nad bilo kojom žlezdom, onda to nije dobro za ceo organizam.
ALARMANTNO: Ekspanzija tumora štitne žlezde zbog zračenja!
Broj obolelih drastično raste, naročito sa papilarnim kancerom, još od bombardovanja Japana 1945. godine. Potvrđena autoimuna bolest kao što je Hašimoto, traži ozbiljnu analizu
Iako je katalizator svih funkcija u organizmu, bez štitaste žlezde može da se živi, ako mora. Hormoni koje ona luči održavaju optimalnu telesnu temperaturu, regulišu metabolizam, odgovorni su za rad srca i nervnog sistema, utiču na reprodukciju, rast i razvoj, na kvalitet kože i kose... Ukoliko oboli ili se njen rad poremeti, hormoni štitaste žlezde u vidu tableta nadomešćuju oslabljenu ili izgubljenu funkciju. U lepezi bolesti ovog dela tela, posebnu pažnju zauzimaju tumori štitaste žlezde. Kako nastaju i koliko su opasni, objašnjava endokrinolog dr Saša Kiković iz Klinike za endokrinologiju Vojnomedicinske akademije:
- Ključni faktor za nastanak tumora štitaste žlezde je zračenje, mada postoje i drugi činioci okoline na koje mora da se obrati pažnja. Za zračenja, pogotovo učestala ili u terapijskom smislu, dokazano je da značajno doprinose porastu broja obolelih. Tumori se ispoljavaju u vidu takozvanih lokalizovanih tumefakta, odnosno nodusa ili čvorova u štitastoj žlezdi. Inače, nakon nuklearnih dešavanja u Hirošimi i Nagasakiju 1945. godine, evidentirano je povećanje osoba sa tiroidnim tumorom, a naročito papilarnim karcinomom. Isto je konstatovano i u Nevadi 1951. godine, na Maršalskim ostrvima tri godine kasnije, kao i u Černobilu 1986 - ističe sagovornik "Života plus".
* Šta utiče na oblik tumora?
- U regionima koji obiluju jodom češće se javlja papilarni karcinom, a u regijama koje oskudevaju ovim elementom folikularni ili anaplastični. Za obolele sa tiroidnim karcinomom karakteristično je da imaju i hronični tiroiditis, odnosno Hašimoto, što jasno ukazuje na povezanost autoimunosti i kancerogeneze štitaste žlezde. Zato, potvrđena autoimuna bolest štitaste žlezde zahteva ozbiljnu analizu, a inače bi ovu malu žlezdu trebalo redovno kontrolisati jer je vrlo važna za organizam.
* Da li se osim malignih, javljaju i benigni tumori štitaste žlezde?
- Na sreću, najveći broj tumora nije zloćudan. Zahvaljujući ehosonografiji vrata, metodi koja se primenjuje u poslednje dve decenije za različite indikacije i ciljane preglede štitaste žlezde, blagovremeno može da se detektuje svaki čvorić i sagleda njegova priroda. Učestalost nodusa u opštoj populaciji se kreće od 20 do 70 procenata. Ukoliko se palpacijom, odnosno dodirom, prepozna nodus, kod 20 do 50 odsto pacijenata se ehosonografskim pregledom otkrije bar još jedan, ali nisu svi kancerogeni.
* Koji oblici su najčešći i najopasniji?
- Pet procenata tiroidnih nodusa, bez obzira na veličinu, nastaju kao posledica karcinoma štitaste žlezde. Statistički posmatrano, karcinom štitaste žlezde obuhvata jedan odsto svih maligniteta. Zavisno odakle potiču, mogu biti papilarni, folikularni, anaplastični, medularni. Izuzetno retko u štitastoj žlezdi mogu da se nađu i primarni tiroidni limfomi, sarkomi, kao i metastaze drugih primarnih tumora. Najrasprostranjeniji je papilarni koji se javlja u 80 odsto slučajeva i folikularni kod oko 15 odsto obolelih. Iako su najmasovniji, mogu da se izleče uz zadovoljavajuće rezultate. Medularni karcinomi štitaste žlezde se javljaju kod tri odsto pacijenata, a anaplastični se dijagnostikuje kod jednog do dva odsto obolelih i ovaj oblik je izuzetno agresivan, a lečenje je neuspešno.
* Koji deo populacije najčešće oboleva od zloćudnih oblika?
- Tiroidni karcinomi se dva do četiri puta češće javlja kod žena, što ukazuje da ženski hormoni mogu imati ulogu u njihovom nastanku. Više obolelih je u područjima gde je deficit unosa joda, izloženost zračenju, dijagnostikuje se češće kod starijih od 60. godina i kod mlađih od 30. Genetika ima ulogu u nastanku medularnog karcinoma jer se on javlja u sklopu genetskih sindroma, kao što je na primer multipla endokrina neoplazija tip 2.
* Da li se kod ovih tumora javljaju metastaze?
- Papilarni i folikularni se najčešće šire limfnim putevima u limfne čvorove na vratu. Mogu da daju metastaze i u plućima i kostima, ali znatno ređe. Folikularni karcinom je skloniji širenju u udaljene organe. Medularni zloćudni tumor zahvata limfne čvorove vrata i metastazira u pluća i jetru.
* Kako se leče kancerogeni tumori?
- Lečenje je uglavnom hirurško. Benigni tumori se operišu kod pacijenata koji su imali terapijsko zračenje vrata, odnosno kada se uoče karakteristične promene koje sugerišu na malignitet, a to je naglo povećanje čvora, fiksiranost za okolno tkivo, karakteristični ultrazvučni znaci, povišene vrednosti tumorskih markera... Operišu se i tumori sa progresivnim rastom nodusa i pojavom smetnji nastalih zbog pritiska. Ukoliko je tumor proširen, ne uklanja se samo štitasta žlezda, već i limfni čvorovi na vratu. Posle nekoliko meseci od operacije, pojedini pacijenti moraju da nastave terapiju zračenja jodom. Da li će i kod koga ona biti primenjena zavisi od prirode tumora i da li je zahvatio limfne čvorove. U svakom slučaju, pacijenti kojima je odstranjena štitasta žlezda, moraju da uzimaju svakodnevno hormonsku terapiju, pošto se hormoni više ne proizvode prirodnim putem. Bitno je znati i to da se pacijenti sa ovom terapijom u većini slučajeva osećaju isto kao i pre operacije.
NAJTEŽI OBLICI
Karcinom tiroidne žlezde najčešće se otkrije u ranom stadijumu i dijagnostikuje pre nego što previše poraste, što je od presudne važnosti za dalji tok lečenja. Pacijenti sa papilarnim i folikularnim karcinomom, kod kojih je bolest otkrivena u ranom stadijumu, nakon operativnog uklanjanja tumora i eventualnog zračenja radioaktivnim jodom, praktično se smatraju izlečenim. U 95 odsto slučajeva nakon toga žive deset godina i duže. Metastaze u limfne čvorove vrata ne utiču značajno na prognozu. Oboleli sa medularnim karcinomom u 70 do 80 odsto slučajeva žive pet godina, a u 50 do 60 procenata deset. Na žalost, anaplastični oblik kao najagresivniji, ne daje mnogo šansi obolelom, tako da polovina pacijenata umire za šest meseci - naglašava dr Kiković.
UPOZORENjE
Ukoliko primetite ili opipate čvor na vratu ili to primeti neko iz vašeg okruženja, obavezno se javite lekaru zbog dopunskih ispitivanja. Pacijenti koji znaju da imaju "čvorove" na štitastoj žlezdi, a uz to pripadaju rizičnoj grupi za nastanak maligniteta, trebalo bi da obraćaju pažnju na to da li nodusi rastu, da li su fiksirani za okolno tkivo, a na problem može da ukaže i promuklost i otežano gutanje - upozorava sagovornik "Života plus".
Bazedovljeva bolest posledica stresa i zračenja
Poremećaj štitaste žlezde se otkrije godišnje kod jedne od 500 osoba u svetu, a pet puta češće kod žena. Osim difuzne strume i hipertireoze, glavni simptom su veoma ispupčene oči
ISPUPČENE oči koje "iskaču" iz očne duplje deluju uznemirujuće na tu osobu i njeno okruženje. To je karakterističan znak Bazedovljeve bolesti, koja se ne povlači spontano. Sakrivanje iza tamnih naočara nije rešenje, a odlazak kod lekara je obavezan budući da se bolest ne odražava samo na vizuelni efekat, već ukazuje na ozbiljnija dešavanja u organizmu.
- Grevs-Bazedovljeva bolest je autoimuno obolenje, a otkrila su je ova dva lekara. Karakteriše je difuzna struma, odnosno difuzno uvećanje štitaste žlezde i oftalmopatija kada dolazi do protruzije očne jabučice. Zbog edema retrobulbarnog tkiva iza očne jabučice, ona je istisnuta iz očne duplje manje ili više, zavisno od stepena razvoja bolesti. Do otoka tkiva iza očne jabučice može doći na jednom ili oba oka, pa shodno tome može biti izbačena jedna ili obe očne jabučice - objašnjava endokrinolog profesor dr Srđan Popović iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.
* Kako je ova bolest povezana sa štitnom žlezdom?
- Osim promene na očnim jabučicama, pacijentkinje imaju i hipertireozu koja se manifestuje uvećanjem štitaste žlezde. Kažem pacijentkinje jer je bolest prisutnija čak pet puta češće kod žena. Osim što to uvećanje mogu da opipaju, ispoljavaju se i drugi simptomi. Prisutno je pojačano znojenje pre svega dlanova, koža je vlažna i baršunasta praćena stalnom vrućinom, ispoljava se tahikardija, odnosno ubrzani rad srca, dolazi do tremora, odnosno podrhtavanja ruku, kao i gubitka telesne težine bez obzira što je apetit normalan. Nervoza je još jedan izražen simptom, a mogu biti anksiozne, depresivne ili agresivne zbog čega često završavaju kod psihijatra.
* Šta je uzrok bolesti?
- Najčešći uzrok je stres, ali ne u trenutku kada se dogodi, već posle nekoliko godina kao odložena reakcija organizma. Tegobe mogu biti povezane i sa klimaksom, opštom nervozom. Međutim, pošto je poremećaj funkcije štitaste žlezde autoimune prirode, precizno se ne zna šta taj mehanizam pokreće. Hipertireoza se prvo leči lekovima koji blokiraju preterano stvaranje hormona štitaste žlezde koji i dovode do njenog uvećanja. Inače, tiroidni hormoni su najvažniji za termoregulaciju i pravilan metabolizam u organizmu. Istovremeno se daju i betablokatori, kardiološka terapija koja smiruje preteranu srčanu aktivnost.
* Do čega može da dovede ispupčenje očiju?
- Egzoftalmus, kako se ova pojava na očnim jabučicama stručno zove, može da dovede viđenja duplih slika, odnosno diplopije. Često je prisutan i strabizam, odnosno razrokost. U ekstremnim situacijama osoba nije u stanju da zatvori oko zbog oštećenja rožnjače. U tim okolnostima pomažu visoke doze kortikosteroida da bi se oko povuklo. Zapravo se povlači retrobulbarno tkivo i vraća u očnu duplju, pa tako i oko.
* Kako može da se spreči Bazedovljeva bolest?
- Povremeno bi trebalo uraditi analizu ključnih hormona štitaste žlezde. Ako se samopregledom otkrije njeno uvećanje, obavezno otići lekaru da se uradi ultrazvuk. Bilo da se radi o običnoj strumi ili nodoznoj koja se ispoljava u vidu čvorića. Nodozne strume su potencijalno maligne i sa njima treba biti posebno oprezan. Osim ultrazvuka, u posebno sumnjivim situacijama primenjuje se metoda scintigrafije koja podrazumeva ubrizgavanje kontrasta. Prebojavanjem se pokazuju sve morfološke promene štitaste žlezde. Na taj način može da se ispita da li je čvor hladan ili topao. Prisustvo hladnog čvora može da upućuje na malignitet, a topli čvor predstavlja mesto sakupljanja tiroidnih hormona i isključuje malignitet. U svakom slučaju, trebalo bi izbegavati stres koliko je moguće. Ako nije moguće, po savetu lekara treba uzimati sedative za smirenje.
* Da li je ova bolest izlečiva?
- Kao autoimuna psihosomatska bolest ona je hroničnog karaktera. Dobra strana je što blagovremenim dijagnostikovanjem i adekvatnim lekovima može da se kontroliše. Da bi se odredila prava terapija, osim nabrojanih pregleda bi obavezno trebalo da se urade imunološke analize. Hirurški zahvat je ovde poslednja opcija, a primenjuje se tek kada se iscrpe sve mogućnosti sa lekovima, da bi se oko vratilo u anatomski položaj.
Z. Ostojić-Joksović
TEŠKE POSLEDICE ZAGAĐENjA I NATO BOMBARDOVANjA
Sagovornik "Života plus" ističe da su bolesti štitne žlezde u ekspanziji zbog zračenja i zagađenja, a da će se negativne posledice bombardovanja naše zemlje sve više ispoljavati.
- Štitasta žlezda je izuzetno osetljiva na zračenja, a ni danak Černobilu nije plaćen u potpunosti. Posledice bombardovanja Srbije tek će se videti. Pored Bazedovljeve bolesti postoji još mnoštvo drugih, izuzetno ozbiljnih obolenja štitaste žlezde koja su u porastu poslednjih godina - upozorava Popović.
STATISTIKA
Podaci pokazuju da Grevs-Bazedovljeva bolest predstavlja 70 odsto uzroka svih oblika hipertireoza. Godišnje se javlja kod jedne od 500 osoba u svetu. Sklonije joj je belo stanovništvo, pre svega žene, zatim Azijati, a najmanje ljudi tamne kože.
Čak 35 odsto svetske populacije ima neku vrstu promena na štitastoj žlezdi, koje napipa tek pet procenata, a kod 30 odsto se otkriju ultrazvučnim pregledom. Sumnjiva promena je obično čvršće konzistencije, ponekad pritiska okolne organe, a može i da se širi u limfne čvorove.
TRUDNICE
Hipertireoza u trudnoći može da uzrokuje spontani pobačaj i prevremeni porođaj, ali i intrauterinu smrt ploda, upozoravaju stručnjaci. Osim toga, hipertireoze može da se prenese i na bebu. Na ovo stanje se posumnja ukoliko srčani otkucaji ploda prelaze 160 u minuti.
Na sreću, pojačana aktivnost štitaste žlezde kod trudnica nije tako česta, javlja se kod dve od 1.000 trudnica. Da se nešto neuobičajeno dešava, trudnica prepoznaje po simptomima kao što su nepodnošenje toplote, povećano znojenje, topla koža, malaksalost. Zamor je prateća pojava hipertireoze, kao i promena raspoloženja, ubrzan puls, čak iznad 100 otkucaja u minuti i gubitak telesne težine. Dijareja i srčana insuficijencija takođe mogu biti simptomi ove bolesti. Ponekad može da se ispolji i jasno uočljivo uvećanje štitaste žlezde u vidu strume, odnosno otoka na prednjoj strani vrata, koji je najčešće čvršće konzistencije.
Nevidljivi uzroci problema sa štitnjačom: Opasne zablude koje vas postupno uništavaju!
Art: Eduardo Rodriguez Calzado
Imate problema sa štitnjačom? Razmotrimo metafizičke (suptilne, mentalne, emocionalne, psihosomatske, podsvjesne i dubinske) uzroke bolesti štitnjače.
Dr. N. Volkova piše: “Dokazano je da oko 85% svih bolesti imaju psihološke uzroke.
Pretpostavlja se da su i preostalih 15% bolesti vezani uz psihu, ali to bi se trebalo uspostaviti tek u budućnosti … Među uzrocima bolesti osjećaji i emocije zauzimaju jedno od glavnih mjesta, te fizički čimbenici – hipotermija i infekcija djeluju tek sekundarno, poput okidača …
Dr. A. Meneghetti u svojoj knjizi “Psihosomatika” piše: “Bolest je jezik, govor subjekta … Da bismo razumjeli bolest potrebno je otvoriti projekt koji stvaraju subjekti u svojoj nesvijesti … Nakon toga drugi korak mora napraviti sam pacijent: mora se promijeniti. Ako se osoba psihološki promjeni, onda će bolest kao abnormalan tijek života nestati … ”
Razmotrimo metafizičke (suptilne, mentalne, emocionalne, psihosomatske, podsvjesne i dubinske) uzroke problema sa štitnjačom.
Evo što pišu na tu temu svjetski poznati stručnjaci u tom području i autori knjiga na tu temu.
Liz Bourbeau u svojoj knjizi “Vaše tijelo govori “voli sebe”” piše o mogućim metafizičkim uzrocima problema sa štitnjačom:
“Štitnjača ima oblik štita i nalazi se na dnu vrata. Hormoni te žlijezde igraju vrlo važnu ulogu u mnogim procesima u ljudskom tijelu. Glavni problemi povezani s ovom žlijezdom – hipertireoza (povećana funkcija) i hipotireoza (nedovoljna funkcija).
Emocionalna blokada: štitnjača povezuje fizičko tijelo s čakrom grla (energetskim centrom).
Od te čakre ovisi snaga volje osobe i njezina sposobnost donositi odluke za zadovoljstvo svojih potreba, to jest graditi svoj život u skladu sa svojim željama i razvijati svoju osobnost.
Štitnjača je povezana s rastom, razumijevanje svojih stvarnih potreba će vam omogućiti duhovni rast i razumijevanje svoje svrhe, svoje misije na ovom planetu.
Ako vaša štitnjača nije dovoljno aktivna, shvatite da samo vi možete vratiti njezinu normalnu funkciju. Mislite li da ne možete samostalno kontrolirati tijek svog života i ne smijete nametati svoje zahtjeve, nemate pravo raditi ono što želite raditi, i tako dalje?
Takve zablude vam donose puno štete.
Možda ćete morati oprostiti sebi ili ljudima koji su vam nekako naštetili ili vas uvjerili da ne možete samostalno dostići uspjeh. Znajte da se ti ljudi nisu pojavili u vašem životu slučajno, nego kako bi vam dali neke potrebne lekcije – posebno, da vas nauče bez straha pokazati svoju kreativnost.”
Dr Valerij V. Sinelnikov, u svojoj knjizi, “Zavoli svoju bolest”, piše o mogućim metafizičkim uzrocima problema sa štitnjačom:
“Štitnjača simbolizira kreativno izražavanje. Bolesti štitnjače pokazuju da imate problem samoizražavanja.
Guša. Natečenost štitnjače pokazuje da ste pod pritiskom. Točnije, vi sami radite pritisak na sebe pomoću drugih. Stvara se osjećaj da vas je život napao. Smatrate da ste poniženi i morate trpjeti to poniženje. Osjećate se kao žrtva i neuspješna osoba. Osjećate nezadovoljstvo i mržnju prema nametnutom u životu. Dolazi osjećaj iskrivljenog života.
Jedna žena s gušom mi je rekla:
– Imam osjećaj da sam stisnuta u nekom hodniku i prisiljena da idem kroz njega; i nemam kuda skrenuti. Često žene čiji muževi zloupotrebljavaju alkohol, obolijevaju od gušavosti. U takvim slučajevima neizražene negativne misli i emocije, sitne pritužbe “grumenom” ostaju u grlu.
Ali to se događa ne samo u onim obiteljima u kojima su muževi alkoholičari.
– Moj muž stalno pronalazi mane u meni, zbog svake sitnice – kaže mi pacijentica, kojoj je u grlu bilo pronađeno nekoliko čvorova. Pa haljina nije dobra, pa nešto nije šminka dobro stavljena. On mi doslovno ne da napraviti niti jedan korak na miru.
Vrlo je važno naučiti se brinuti o sebi, znati svoje želje i potrebe i moći ih otvoreno izraziti. Biti ono što jesi je najbolji lijek!
Ponekad djeca isto dobivaju gušu. U takvim slučajevima, bolest odražava određeno ponašanje i djeteta i roditelja.
Dječaku se povećala štitnjača. Guša, drugog – trećeg stupnja. Počeo sam s njegovim roditeljima tražiti uzrok bolesti. Otac je bio vrlo strog i radio veliki pritisak na dijete i na ženu.
– Želim da sin bude netko i nešto u životu, – rekao je.
Majka i sin su se osjećali kao žrtve. Dijete nije moglo, a i nije znalo kako izraziti svoje emocije otvoreno, zbog straha od oca. One su se sakupljale u području grla, a kao što već znate, to područje je povezano sa samoizražavanjem.
– Ako nešto napravim, tata je s tim gotovo uvijek nezadovoljan. Već se bojim išta raditi – tako mi je govorio dječak, kad smo ostali u četiri oka. Dao sam djetetu homeopatski lijek dok su roditelji dobili zadatak da promijene svoje stavove jedno prema drugome i prema sinu. Mjesec dana kasnije veličina žlijezde se napola smanjila.”
Prema Sergeju S. Konovalovu, (“Energoinformacijska medicina Konovalova – Iscjeljivajuće emocije.”), mogući metafizički uzroci problema sa štitnjačom su:
Uzroci: osjećaj poniženja i povrijeđenosti.
Metoda liječenja: sve vrste opuštanja, postupni rad na emocionalnom stanju i privlačenje energije stvaranja.
Louize Hay u svojoj knjizi “Kako iscijeliti duh i tijelo” (“Heal Yourself”) ukazuje na glavne negativne stavove (koji uzrokuju bolesti) i harmonizirajuće misli, afirmacije (koje dovode do ozdravljenja) povezane s pojavama problema i iscjeljivanja štitnjače:
Glavna žlijezda imunološkog sustava. Osjećaj da vas je “napao” život. Poniženje. “Ja nikada neću moći raditi ono što želim. Kada će doći moj red? ”
Harmonizirajuće misli, afirmacije: Moje dobre misli jačaju moć mog imunološkog sustava.
Imam pouzdanu zaštitu iznutra i izvana. Slušam se s ljubavlju. Izlazim van svih ograničenja i slobodno i kreativno se izražavam.
Hipertireoza (sindrom povećane aktivnosti štitnjače): ljutnja zbog ignoriranja vaše osobnosti.
Harmonizirajuće misli: Ja sam u centru života, odobravam sebe i sve što vidim.
Hipotireoza (sindrom smanjene aktivnosti štitnjače): Osjećaj beznadnosti, stagnacije.
Harmonizirajuće misli: Sada gradim novi život po pravilima koja me u potpunosti zadovoljavaju.
Guša: Mržnja prema nametnutom u životu. Žrtva. Osjećaj iskrivljenog života.
Harmonizirajuće misli: Ja sam snaga u svom životu. Nitko mi ne smeta da budem svoj.
Aleksandr Astrogor u svojoj knjizi “Ispovijest rana”, o mogućim metafizičkim uzroсima problema sa štitnjačom piše:
“Vi pokazujete potpunu bespomoćnost u situacijama koje vam nameću ljudi oko vas. Uzimaju vas za grlo i ne daju da izgovorite ono što trebate ili želite reći. Jer sve što vi možete reći će još više ocrniti i onečistiti situaciju.”
S.N. Lazarev u svojim knjigama “Dijagnostika karme” (knjiga 1-12) i “Čovjek budućnosti” piše da je glavni uzrok apsolutno svih bolesti nedostatak, manjak ili čak odsutnost ljubavi u duši. Kada osoba stavlja nešto iznad ljubavi prema Bogu (dok Bog jest ljubav), takva osoba, umjesto da dobije božansku ljubav, ide prema nečemu drugom. Prema tomu što se (pogrešno) smatra više važnim u životu: novac, slava, bogatstvo, moć, užitak, seks, odnosi, sposobnosti, red, moral, znanje i puno drugih vrijednosti…
Ali to sve nije cilj, nego već samo sredstvo za postizanje božanstvene (prave) ljubavi, ljubavi prema Bogu, ljubavi kao kod Boga. A tamo gdje nema (istine) ljubavi u srcu, kao povratne informacije iz svemira, dolaze problemi, bolesti i druge nezgode. Tu je potrebno da se osoba zamisli i razumije da ide u krivom smjeru, da misli, govori i radi nešto krivo i da se osoba krene mijenjati, da stane na pravi put.
Istraživanja i potraga za metafizičkim (suptilnim, mentalnim, emocionalnim, psihosomatskim i podsvjesnim) uzrocima problema štitnjače se nastavljaju i ovaj se materijal stalno nadopunjuje i ispravlja.
DOKTORI UPOZORAVAJU, MOŽE VAS KOŠTATI GLAVE: 8 stvari koje NI SLUČAJNO ne smijete da radite ako imate problema sa štitnom žlijezdom
Evo nekih primjera kojih se treba držati ako imate ovaj zdravstveni problem.
1. Ne dozvolite da vas stres kontroliše
Stres nije dobar ni za koga u bilo kom obliku. Čak i malo stresa može izazvati bolesti ili dovesti do depresije.
2. Naučite da se nosite sa stresom kroz jogu, meditaciju, promjenu načina života i ishrane kako bi se izbjeglo da budete žrtva toga
Naučite da se nosite sa stresom kroz jogu, meditaciju, promjenu načina života i ishrane kako bi se izbjeglo da budete žrtva toga
3. Ne ignorišite posjete doktoru
Osobe koje pate od štitne žlijezde treba da rade testove krvi bar na svakih 6 mjeseci, dok doktori preporučuju 3-4 mjeseca.
4. Pokažite izvještaje ljekaru i poslušajte savjete, nikako nemojte sami preuzimati inicijativu
Pokažite izveštaje ljekaru i poslušajte savjete, nikako nemojte sami preuzimati inicijativu
5. Ne uzimanje lijekova redovno
Pacijent se savjetuje da uzima lijekove svakodnevno, osim ako nije drugačije savjetovao ljekar, da ne bi došlo do pogoršanja zdravlja.
6. Uzimajte lijekove na prazan želudac, bar 30 minuta prije jela i nikako ne uzimajte lijek sa čajem, kafom ili bilo čim drugim, osim vode ili na suvo
7. Konzumiranje sirovog povrća
Sirovo povrće kao što su kupus, spanać, brokoli, karfiol i slično, nisu dobri za ljude koji pate od štitne žlijezde.
8. Ovo povrće sadrži jedinjenja poznata kao glukozinolat koji prekida sintezu štitne žlijezde
Ovo povrće sadrži jedinjenja poznata kao glukozinolat koji prekida sintezu štitne žlijezde
9. Pušenje
Duvan ne čini ništa dobro i njegovo uzimanje u bilo kom obliku može dovesti do ozbiljnih oboljenja.
10. Konzumiranje velike količine soje
Iako proizvodi od soje nisu nezdravi, preporučljivo je za osobe koje pate od štitne žlezde da se konsultuju sa svojim lekarom pre nego što uzmu proizvode od soje, jer mogu uticati na žlezdu.
11. Upoređivanje bilo kog drugog simptoma sa štitnom žlezdom
Bilo kakve druge simptome da imate, bolove, gubitak na težini i slično, nema nikakve veze sa štitnom žlezdom. Uvek se odbratite lekaru za bilo koji problem.
12. Uzimanje bilo kojih lekova bez savetovanja sa lekarom
Za pacijente bilo koje bolesti ili poremećaja, neophodno je konsultovati se sa lekarom pre uzimanja bilo kakvih lekova, nemojte po sopstvenoj inicijativi.
