Zdravlje iz prirode

Član
Učlanjen(a)
19.04.2009
Poruka
96
U vreme brzog života sve češće uzimamo čarobne tablete za razne potrebe ajde da vidimo šta nam priroda nudi ili kako su naši stari lečili neke bolesti..
..Med je bio lek...

Nekoliko razloga zašto bi svi trebalo da imaju teglu meda kod kuce Jedna od mnogih blagodeti meda je to što jaca imunitet. Njegova svojstva pomažu da se poboljša varenje, održava telo zdravim i pomažu u borbi protiv raznih bolesti. Zato svaki dan pocnite s osvežavajucim napitkom koji ce probuditi vaše telo. Pre dorucka, pomešajte kašicicu meda sa sokom polovine limuna u caši tople vode i popijte....... Posekotine i opekotne....Vec hiljadama godina med je poznat kao prirodni kucni lek za mnoge boljke. Njegova antisepticka svojstva sprecavaju razvoj odredenih bakterija i štite rane od infekcije. Med se koristio i kao prva pomoc kod opekotina i posekotina, jer može da apsorbuje vlagu iz vazduha i ubrza proces izlecenja. Njegova antibakterijska svojstva sprecavaju infekcije i deluju protivupalno, umanjujuci natecenost, bol i nastajanje ožiljaka. Med je izvrstan i za regeneraciju ispucanih usana.
Nesanica
Ne možete da spavate? Isprobajte slavni napitak s medom i mlekom. U šoljicu toplog mleka umešajte kašiku meda i popijte. Med možete dodati i u caj od kamilice, to ce vas takode opustiti.

Ako grlo zaboli
Jedna od poznatih cinjenica je da med leci upaljeno grlo. Zahvaljujuci njegovim antibakterijskim svojstvima, on uništava neke bakterije koje uzrokuju infekciju. Profesionalni pevaci cesto koriste med kako bi grlo održali zdravim i pripremili ga za nastupe. Tri puta na dan otopite kašiku meda u ustima kako biste smirili upalu grla ili "grgoljajte" mešavinu koju cete napraviti od dve kašike meda, cetiri kašike soka od limuna i malo soli.yes3
 
Član
Učlanjen(a)
19.04.2009
Poruka
96
Prirodni lekovi za glavobolju

Svi znaju da su narodni lekovi cesto efikasniji od hemijskih sredstava iz apoteke. Tako su naše bake primenjivale nekoliko metoda za ublažavanje glavobolje, koje i danas možete da isprobate pre nego što popijete neki analgetik. Ove bapske lekove komentariše neurolog sa Moskovske medicinske akademije Secenov, Jelena Akarackova......1. Ukoliko vas boli glava, korisna je topla kupka. Ili bar potapanje nogu u vrelu vodu 10-15 minuta. Ako je glavobolja nastala zbog umnog i emocionalnog napora, taj metod ce biti veoma delotvoran. Takozvana tenziona glavobolja cesto se javlja kao posledica uznemirenosti i zabrinutosti. Stoga je bitno da se opustite i smirite, a topla kupka, narocito uz dodatak ulja od lavande, prosto je nezamenjiva u tom slucaju. Ona otklanja unutrašnju napetost, opušta mišice, krv pocinje pojacano da struji ka mozgu i glavobolja prolazi. .....2. Narendajte nekoliko cenova belog luka i tu smesu držite na slepoocnicama 15 minuta. Ovaj metod može da pomogne ženama koje pate od PMS-a, klimaktericnih tegoba, povecane razdražljivosti ili se brzo zamaraju....3. Mehanicki možete otkloniti glavobolju masažom. Dovoljno je da desetak minuta neprekidno i lagano, bez preteranog pritiskanja, masirate nosnu kost u predelu izmedu ociju. I u ovom slucaju rec je o tenzionoj glavobolji. U takvim situacijama lagana masaža zaista daje dobre rezultate. Ali ako se glavobolja javila zbog dugotrajnog naprezanja vrata i kicme na poslu, na primer, dok sedite za kompjuterom, to vam nece pomoci. Mnogo je korisnije da se pridržavate odredenih saveta na radnom mestu.
4. Uzmite veci list kupusa, izgnjecite ga tako da malo pusti tecnost i prislonite na celo i slepoocnice.
Sok od kupusa je bogat jonima kalijuma. Taj oligoelement doprinosi normalizaciji tonusa mišica i krvnih sudova, cime se veoma efikasno ublažava bol.
5. Supenu kašiku trave kantariona prelijte cašom kljucale vode, ostavite da odstoji 15 minuta i pijte pomalo tokom celog dana.
Glavobolja se cesto javlja kod ljudi koji su neraspoloženi ili loše volje. Kantarion u tom slucaju može da bude delotvoran jer popravlja raspoloženje i doprinosi povecanju opšteg tonusa organizma. Medutim, predoziranje ima odredene nuspojave. Stoga se danas u apoteci kupuju gotovi preparati na bazi kantariona. Oni vam omogucavaju da izbegnete neželjena dejstva, a uz to ne morate da se mucite da ih pripremate kod kuce. (Blic):yea:
 
Član
Učlanjen(a)
19.04.2009
Poruka
96
Lipa ..hram zdravlja..

Na svim slovenskim jezicima se ovo lepo drvo jednako naziva – lipa. Cvrsta ukorenjenost u govoru nedvosmisleno nam ukazuje ne samo da je od najdavnijih vremena lipa bila poznata svim Slovenima, vec i da je uživala posebno poštovanje i da joj je pridavana narocita važnost u svim zajednicama slovenskog porekla. Stari Sloveni su bili vešti pcelari, a lipa je u njihovo vreme i u njihovoj postojbini bila najmedonosnije drvo i najvažnija pcelinja paša. Bagrem, današnje najbitnije drvo za pcelarenje, u Evropu je iz Kanade doneo francuski inženjer Roben tek 1756. godine. Buduci da je starim Slovenima med služio kao vrhunska i najznacajnija poslastica i da su od njega pravili medovinu, veoma ukusno i veoma jako, pa zato i veoma omamljujuce pice, naši daleki preci nisu mogli da ostanu ravnodušni prema pravom izvoru tolike slasti, radosti i uživanja, te su joj i zbog toga pridavali božanska svojstva i moc. Izvesno je da je lipa ranije uživala daleko vece poštovanje nego što je to, u skorijoj proslosti, bio slucaj sa šljivom. Za lek se beru cvetovi u vreme kada se otvore i pre nego što ostare i promene boju. Suše se u hladu, na prozracnom mestu, najbolje na tavanu. Cvetovi sušenjem moraju zadržati svoju prirodnu boju i prijatan miris. Cvast lipe se tradicionalno koristi kod prehlada, gripa i drugih infektivnih oboljenja disajnih puteva pracenih groznicom, gde je poželjno pojacano znojenje. Cest je sastojak cajnih mešavina za ublažavanje kašlja, za znojenje i za grgoljenje. Ekstrakti lipe su sastojci nekih fitopreparata koji se preporucuju za smirivanje suvog kašlja, za umirenje i kod tegoba urinarnog trakta. U narodnoj medicini se lipa koristi i kao prijatan napitak, za poboljšanje izlucivanja mokrace iz organizma, kao blago sredstvo protiv grceva i za umirenje. Koristi se i za izradu kozmetickih preparata. Lipa je poznata po svom dijaforeticnom, diureticnom i spazmoliticnom dejstvu. Takode, ima podataka da deluje holereticno, da snižava krvni pritisak i da deluje antiinflamatorno. Ova dejstva vezuju se za prisustvo flavonoidnih heterozida. Zbog visokog sadržaja sluzi, koja oblaže sluzokožu disajnih organa i sprecava nadražaj na tusigene zone, cvast lipe se cesto koristi i za umirenje intenzivnog kašlja. Eksperimentalno je potvrdeno i antimikrobno dejstvo njenih vodenih i etanolnih ekstrakata, kao i sedativni i anksioliticki efekat.
Cvet lipe sadrži jedan odsto kompleksa flavonoidnih heterozida u kome dominiraju heterozidi kvercetina i kemferola (rutin, kvercitrin, hiperozid, tilirozid, astragalin), preko tri odsto heterozida kafene, p-kumarne i hlorogenske kiseline, 10 odsto sluzi, dva odsto tanina i leukoantocijanidina. Prijatan miris potice od male kolicine etarskog ulja (0,02%).
Jednu do dve kafene kašicice osušenog cveta preliti šoljom kljucale vode, poklopiti i posle 5-10 minuta procediti. Piti više puta dnevno po šolju što toplijeg caja.
 
Član
Učlanjen(a)
19.04.2009
Poruka
96
Pistaci regulišu šecer

Ove semenke izuzetno su bogate kalijumom, kalcijumom, vitaminima C, A, i E, kao i folatima Pistaci, ta omiljena dekoracija mnogih, narocito istocnjackih, poslastica, su semenke malih stabala, poreklom iz južnog Turkestana, a vec cetiri milenijuma se gaje u celom Sredozemnom basenu. Ima ih više vrsta, a stabla im se dele na muška i ženska (kao kod kivija). Osim što štiti arterije, snižavajuci nivo lošeg holesterola, ova grickalica, koju je najbolje da jedete bez soli, pomaže i u probavnim procesima i idealna je za dijabeticare i one koji to ne žele da postanu. Nova saznanja mogla bi pistace da uvrste na dnevni meni dijabeticara (dijabetes tip 2) jer ucestvuje u kontroli nivoa šecera u krvi ujedno pružajuci osecaj sitosti posle obroka. „Naša studija je otkrila da strategije kao što su kombinovanje pistaca s obrokom smanjuju šecer u krvi posle jela, što rezultira manjim rizikom od razvijanja dijabetesa tipa 2 i koronarnih bolesti“, rekao je dr Kiril Kendlel. .Pistaci, naime, u 100 grama sadrže 107 miligrama kalcijuma (važnog za gradnju kostiju i zuba), 121 miligram magnezijuma, 490 miligrama fosfora i cak 1.025 miligrama kalijuma (bitnog za cišcenje organizma), dok natrijuma ima zanemarljivo malo. Uz to, ima i mikroelemenata: gvožda, cinka, bakra, mangana, selena, kao i vitamina C (pet miligrama), kao i folata, važnih za njegovu apsorpciju, zatim vitamina A (28 mikrograma), E (4,6 mikrograma) i brojnih aminokiselina. No, mora se reci i da su izuzetno kaloricni – 557 kcal, odnosno 2.332 kJ u 100 grama, pošto su i izuzetno masni (44,4 miligrama masti), ali i bogati ugljenim hidratima (27,97 miligrama), no sadrže i belancevine (20,61 miligrama) i dijetalna vlakna (10,3 miligrama).
 
Član
Učlanjen(a)
19.04.2009
Poruka
96
..i jos malo o dijabetisu..

COPRINUS COMATUS
Medicinska upotreba: - Dijabetes tipa I i II - Hemoroidi - Apstipacija (zatvor)

Dlakava griva ili Coprinus Comatus može da se uzgaja ali nije dugotrajna. Ova gljiva je dugo proucavana. Prva ispitivanja pocinju još daleke 1934 godine pošto je bila odomacena u Evropi.

Extrakt Coprinus-a nije komercijalno dostupan pa se jedino koristi kao sušena ili u obliku tableta od praha presovane gljive.
Gljiva Coprinus Comatus bogata je kalijumom, kalcijumom, gvoždem, bakrom, cinkom i nijacinom ali natrijum sadrži u veoma maloj kolicini.
Pored toga, pokazano je da sadrži dvadeset slobodnih aminokiselina, od kojih su osam esencijalne aminokiseline (koje telo ne može samo da proizvodi pa moraju biti dodatno unete u organizam)!
Coprinus sadrži veliki procenat kalcijuma, kalijuma, gvoždja, magnezijuma, cinka, mali procenat natrijuma, 20 slobodnih amino kiselina a takodje je dokazano da Coprinus pecurke sadrže i proteine i preko 50% polisaharida koji su sa medicinskog aspekta najznacajniji sastojak lekovitih gljiva, pored toga sadrži i 8 esencijalnih amino kiselina koje ljudsko telo ne može da samo proizvede.

Sušeni prah se narocito koristi prilikom lecenja dijabetesa. Coprinus reguliše nivo šecera u krvi, gasi upale u organizmu i povrh svega sprecava kardiovaskularne bolesti izazvane dijabetesom. Ocuvava celije pankreasa koje proizvode insulin. Samo jedan sat posle konzumiranja praha Coprinusa nivo šecera u krvi se redukuje za 41,3%, tri sata kasnije nivo šecera je još uvek smanjen za 31%, cak i nakon šest sati nivo šecera u krvi je niži za 20% nego pre unošenja praha Coprinusa.
Nema uocenih razlika izmedu redukovanja nivoa šecera u krvi Coprinusom i antidijabetickim lekovima. Coprinusom se leci uzrok dijabetesa bez ikakvih sporednih i neželjenih efekata.


Coprinus reguliše nivo šecera u krvi, ima antiupalno dejstvo i iznad svega, ima sposobnost prevencije dijabetskih kardiovaskularnih oboljenja. Ima zaštitni efekat na Langerhansova ostrvca (celije koje produkuju hormone u pankreasu, na primer, insulin). Jedan i po sat nakon konzumiranja coprinus praha, nivo šecera u krvi je redukovan za 41%. Tri sata kasnije snižava se za 31%. Cak šest sati kasnije krv sadrži i dalje 20% manje šecera. Ne postoji znacajna razlika izmedu efekta redukovanja nivoa šecera u krvi od strane koprinusa i od tolbutamida (anti-dijabetika). Ipak, ova gljiva uspešno tretira uzrok dijabetesa i nema propratnih efekata. U cilju sprecavanja slepila, otkaza bubrega, amputacije noge, srcanog udara i kapi, od presudnog znacaja je za svakoga ko pati od dijabetesa da unese dovoljno coprinusa u ishranu, što smanjuje nivo šecera u krvi i redukuje posledice arterioskleroze metabolizma sa šecerom.
Upotrebljava sa da se spreci slepilo, amputaciju nogu, slabljenje i prestanak rada bubrega, potpomaze varenje i poboljsava apetit infarkt i upotreba Coprinus-a je fantastican korak za sve obolele od dijabetesa kao i osobe koje bi da smanje nivo šecera u krvi i smanje mogucnost arteroskleroze i njene posledice izazvane šecerom u krvi. Naucno je dokazano da smanjuje mogucnost oboljenja od raka i SARCOMA. Coprinus se takodje uspešno koristi u terapijama protiv hemoroida kao i problema probavnog trakta.yes3
 
Član
Učlanjen(a)
19.04.2009
Poruka
96
Žitarice - zrna zdrave energije

yes3

Obilje vitamina B-grupe i vitamina E, minerala (magnezijum, gvožde, bakar, cink, fosfor, selen...), vlakana što blagotvorno deluju na probavu, belancevina, višestruko nezasicenih masnih kiselina, tzv. fitohemikalija antikancerogena ucinka, složenih ugljenih hidrata koji organizmu postupno daju zdravu energiju, produljuju osecaj sitosti i tako pomažu u održavanju vitkosti... Nikakvo cudo da celove žitarice nutricionisti preporucuju kao jedan od temelja zdrave ishrane uz svaki obrok, a pogotovo onaj najvažniji dorucak, nužan da dobijemo "gorivo" za održavanje psihofizicke ravnoteže tokom dana. Žitarice (npr. u obliku palente, pahuljica, muslija...) uz mleko ili mlecne proizvode, voce i vocne sokove, medu najboljim su izborima za pocetak dana, a energetske žitne plocice dobro su i prakticno rešenje kad nam u užurbanoj i stresnoj svakidašnjici zatreba brzo podizanje energije. Žitarice jacaju imunitet, podsticu izmenu materija, održavaju nvio šecera u krvi uravnoteženom , snizuju "loš" LDL holesterol, deluju umirujuce na središnji živcani sistm... Zaista, zrna zdrave energije!yes3
 
Član
Učlanjen(a)
19.04.2009
Poruka
96
Folna kiselina podstice pamcenje

Folna kiselina (vitamin B9) kao dodatak ishrani poboljšava pamcenje i intelektualne kapacitete starijih osoba, pokazali su rezultati istraživanja koje je obavila grupa holandskih i švajcarskih naucnika. Poznato je od ranije da je folna kiselina veoma važna u trudnoci za pravilan razvoj ploda. Naucnici su posle trogodišnjeg ispitivanja na 818 osoba starosti od 50 do 70 godina s manjkom folne kiseline ustanovila da su se intelektualne sposobnosti kod polovine ispitanika koji su dobijali 800 mikrograma folne kiseline u velikoj meri poboljšale, za razliku od druge polovine kojima je davan placebo (lažni lek). Namirnice bogate folnom kiselinom su pivski kvasac, spanac, pasulj, socivo, žumance iz barenih jaja, supa od povrca, svež peršun, pšenicne klice, orasi..Folna kiselina može pojacati rad mozga starijih osoba i tako smanjiti rizik od demencije, objavili su naucnici. Folna kiselina je sintetski spoj folata, jednog od vitamina grupe B kojeg ima u zelenom lisnatom povrcu, kvascu i nekom vocu Moždane funkcije, pamcenje i brzina obrade podataka smanjuju se s dobi, ali istraživaci u Holandiji i Švajcarskoj otkrili su da bi uzimanje folne kiseline moglo pomoci."Dokazali smo da trogodišnje uzimanje folne kiseline poboljšava nalaze kad se testira brzina obrade podataka i pamcenje, podrucja za koja se zna da slabe sa starenjem", kaže dr. Jane Durga s istraživackoga centra Nestle u Lausannei. .Ženama se preporucuje uzimanje folne kiseline pre zaceca i u prvim mesecima trudnoce jer tako sprecavaju neke poremecaje poput spine bifide. I britanski su naucnici dokazali da folna kiselina smanjuje rizik kod kardiovaskularnih bolesti jer smanjuje nivo aminokiseline homocisteina, za koju se sumnja da oštecuje unutrašnji sloj arterija.yes3
 
Član
Učlanjen(a)
19.04.2009
Poruka
96
Luk beli

Opis biljke: beli luk ili cešnjak jednogodišnja je zeljasta biljka s okruglom stabljikorn visine do 1 metra. Pri dnu stabljika je ovena cevastim listom, a iznad toga nalazi se, uglavnom, 5 dugackih, zašiljenih, zelenih listova. Glavicasti cvat ovijen je dugackim, zašiIjenim, belim cvetnim omotacem. Cvat se sastoji od 25 do 30 jajastih lukovicastih pupoljaka, izmedju kojih se nalaze samo male kolicine belkastih cvetova, koji su gotovo uvek jalovi..

,
Stanište: uspeva u vrtovima, a zbog potražnje uzgaja se i na vecim površinama.

Lekoviti deo biljke: za lek koristi se lukovica .

Lekovito delovanje: kao lek beli luk ima višestruko upotrebnu vrednost. Svojim lekovitim materijama deluje na povišeni optok krvi u sluznici, cime povecava aktivnost probavnih organa. Sok od belog luka deluje na nedovoljnu delatnost jetre i žuci. Lekovite materije belog luka u samom pocetku imaju izrazitu snagu dezinfekcije i sposobnost da sprece, odnosno suzbiju razvoj bakterija koje omogucuju truljenje u crevima. Sok od belog luka nije samo preventivno sredstvo, nego i lek za infekcijska oboljenja creva. Cešnjak normalizira krvni pritisak, a to se odražava na poboljšani protok krvi, zatim odstranjuje otrovne materije iz želuca, creva i krvi što, pak, deluje na sredjen rad srca. Prirodan rad srca omogucuje da nestane premorenosti, razdražljivosti, glavobolje, neras-položenja i duševne potištenosti. cešnjak koristi se s uspehom u lecenju svih bolesti organa za disanje, posebino kod bronhitisa sa žilavom sluzi, i kod astme, a osim toga jedan je od najjednostavnijih lekova kod suzbijanja tuberkuloze.

Stari Kineski lek
Godine 1971. Uneskova ekpedicija pronasla je u jednom tibetanskom manastiru recept starokineskog homeopatskog leka. Preveden sa tablice od gline, ovaj recept je objavljen na brojnim jezicima i priblizen medicini 20.veka. Pretpostavlja se da je star od dve do tri hiljade godina pre nove ere.

Oslobadja organizam masnih i krecnih naslaga, poboljsava razmenu materija u telu i elasticnost krvnih sudova, sprecava infarkt, sklerozu, stenokardiju, apopleksiju i stvaranje tumora. Prestaje sum u glavi i poboljsava se vid. Pri tacnom pridzavanju uputa za lecenje, podmladjuje organizam.

Priprema:-Ocistiti (plasticnim nozem nikako metalnim)i isprati 350grama belog luka (cesnjaka), naseci ga sitno i istucati tuckom od drveta ili gline. Staviti ga u 300grama 96% alkohola, cvrsto zatvoriti posudu i cuvati 10 dana na prohladnom mestu. Zatim procediti kroz gustu tkaninu i ostatak dobro iscediti. Za 2-3 dana poceti sa lecenjem uzimajuci ovu miksturu sa 50grama mleka sobne temperature prema sledecoj semi-u kapima.

Dani Dorucak Rucak Vecera

1dan 1 2 3
2dan 4 5 6
3dan 7 8 9
4dan 10 11 12
5dan 13 14 15
6dan 15 14 13
7dan 12 11 10
8dan 9 8 7
9dan 6 5 4
10dan 3 2 1
11dan 25 25 25
_____________________________________________

Nastaviti sa uzimanjem leka tri puta dnevo po 25 kapi dok se ne potrosi cela sadzina. Preporucuje se ponoviti kuru lecenja posle pet godina.yes3
 
Član
Učlanjen(a)
19.04.2009
Poruka
96
Alge u ishrani..

Nema sumnje da morske alge spadaju u najkvalitetnije namirnice koje su čoveku dostupne. Iako ih najviše koriste makrobiotičari, zaista nema nikakvog razloga da ne postanu deo svakodnevne uobičajene ishrane. Kvalitetne alge koje se mogu naći na domaćem tržištu uvezene su iz Japana i njih proizvode dve vrhunske makrobiotičke firme u svetu. Iako alge na prvi pogled izgledaju skupo, ako uzmemo u obzir da se one koriste u veoma maloj količini, ova namirnica zapravo uopšte nije skupa u odnosu na druge, pogotovo ako se zna koliku dobrobit može da donese našem zdravlju.

U ovoj temi broja iznosimo vam neke poznate i manje poznate činjenice o algama, poklanjamo vam nekoliko pikantnih recepata i nastojimo da razrešimo jednu dilemu koja već duže vreme izaziva nedoumice među korisnicima algi u Srbiji.

Kvalitet vekovima potvrđen


Približila: dr Vesna Humo, savetnik za ishranu

Više od 4000 godina alge se koriste kao hrana u Kini i Japanu. Danas je Japan glavni korisnik algi, a Japanci su razvili metod kultivisanja i ubiranja tzv. lisnatih algi.

Alge su fotosintetske biljke koje žive u vodi. Mnoge vrste su veoma male, neke se mogu videti jedino pod mikroskopom i često plivaju kao planktoni. Neke alge, koje često zovemo „morska trava”, istaknute su forme vegetacije. Najveće su iz roda Laminariae, (kod nas u prodaji poznate kao kombu alge), mogu biti sa veoma dugim listovima, do metra veličine, i one formiraju vrlo impresivne podvodne šume. Makroskopske alge su česte na plažama, a i inače ih često srećemo kao hranu, sastojke nekih komercijalnih proizvoda kao i parazite u vodi. Morska trava (alge) ima izuzetnu količinu mineralnih elemenata iz mora - do 36% svoje suve mase!

Izuzetan prehrambeni artikal
Sadrže natrijum, kalcijum, hlor, kalijum, sulfate, fosfate, a od mikroelemenata jod, gvožđe, bakar, cink, selen, molibden, fluoride, mangan, bor, nikl i kobalt. Alge imaju veliku količinu joda, i mi ih primarno znamo baš po sadržaju ovog elementa u tragu. Najveća količina joda nalazi se u tzv. braon algama, kao što je kombu (Laminaria japonica). Crvene i zelene alge imaju količinu joda koja, ako ih pojedemo samo jedan gram dnevno, obezbeđuje dnevnu potrebu za ovim mikroelementom! Dalje, alge su jedna od namirnica najbogatijih kalcijumom. Sadrže i nekoliko vitamina, kao što su karotin i vitamin C, kao i vitamin B12 koga nema u većini biljaka. Količina belančevina u algama varira. One sadrže malo masti, svega 1 do 5% suve materije, ali te masti imaju visoki procenat esencijalnih masnih kiselina. Zelene alge sadrže linoleinsku i alfa-linoleinsku masnu kiselinu. Takođe, imaju visok nivo vlakana, 32 do 50% suve materije, koja smanjuje holesterol!

Luksuzna hrana
Japanci gaje čuvenu crvenu algu, porphyra, (bukvalno znači purpurno crveno) koja se u Japanu zove nori. Spore ove alge su razbacane po školjkama; one sporo rastu i formiraju izdanke, „filamente” na školjkama, koji onda prave svoje spore. Za dva meseca biljka poraste velika, seče se i suši na suncu. Nori se koristi za pravljenje sušija. Kelp ili kombu se proizvodi takođe u Japanu, prodaje se suva u suvim komadima 10 do 15cm dugačkim, zahteva malo kuvanja, stavlja se u soja sos, a proizvodi se i u prahu, kao dodatak supama i raznim varivima od povrća. Treća alga je vakame i prodaje se kao luksuzna hrana i za salate.

Jadranske alge – samo u kozmetici
Danas je Japan vodeći izvoznik algi. Japanci pojedu 4kg algi godišnje! Iz Jadranskog mora (više hrvatsko primorje) uzimaju se alge koje se koriste u kozmetici zbog njihovog blagotvornog delovanja na kožu, a još se ne koriste u ishrani.

Alge u makrobiotici


Približio: Srećko Milićević, predsednik makrobiotičkog udruženja Zrnce-San

Najčešće korišćene alge u makrobiotičkoj ishrani su: hidžiki, kombu, vakame, nori, arame i agar-agar. U makrobiotičkoj ishrani alge sačinjavaju nekoliko procenata, uopšteno govoreći oko 1 supenu kašiku po obroku, jer su izvor prvorazrednih nutritivnih elemenata.

Morske alge su ekstremno jin, i radi se o dobrom jinu koji treba koristiti po pravilima makrobiotičkog umeća kuvanja, odnosno u malim količinama. Korisne su zbog svog bogatstva minerala, ali nekontrolisano obilna upotreba može da dovede do teških posledica. Uopšteno govoreći, možemo reći da alge u makrobiotici omogućavaju dobru eliminaciju otpadnih materija i purina koji potiču od životinjskih proizvoda, naročito od mlečnih proizvoda, imaju pozitivne efekte na krvni i nervni sistem i obezbeđuju dobru ravnotežu minerala u organizmu.

NORI
Postoji tridesetak podvrsta ove alge i nori koju mi poznajemo je najhranljivija i najkorišćenija u Japanu. Vrlo lako se uzgaja. Listovi nori alge se koriste u suvom stanju i mogu se tostirati iznad plamena i tada dobijaju lepu plavo-zelenu boju i lepo zamirišu. Određeni isparljivi vrlo jin sastojci se tako eliminišu. Nori je posebno bogata proteinima (do 35%) i vitaminom B12. Sadrži dosta Ca, Fe, K i vitamina A. Naročito se koristi za pripremu sušija, odnosno za umotavanje žitarica, povrća i ribe, odlična je za spravljanje kuglica od pirinča sa umeboši šljivom. Služi i za pravljenje odličnih začina.

ARAME
Arame blagotvorno deluje povećavajući elastičnost kardiovaskularnog sistema. Može se jesti kuvana, sama ili u kombinaciji sa povrćem. Odlično se slaže sa žitaricama i svi recepti za hidžiki algu mogu se primeniti i na arame.

HIDŽIKI
Od svih algi koje se koriste u makrobiotici, ona je najviše jang. Vrlo je bogata mineralima, sadrži do 34% minerala, a ima 14 puta više kalcijuma od mleka. Ovo je neprevaziđena alga za regeneraciju jer pospešuje pad holesterola u organizmu. S obzirom da je vrlo bogata gvožđem, preporučuje se vrlo jin osobama i trudnicama. Sprečava pojavu zubnog karijesa i sedu kosu. Kažu da Japanci imaju svoju karakterističnu kosu zbog redovnog konzumiranja hidžiki alge. U kuhinji se koristi u kombinaciji sa svim žitaricama ili u salati.

KOMBU
Bogata je mineralima (22 %) i Ca, Fe kao i vitaminom A i grupom B vitamina. Kombu je alga za prevenciju i lečenje skleroze, artritisa, povišenog i sniženog pritiska, poremećaja rada tiroidne žlezde, odnosno dobra je za prevenciju degenerativnih bolesti. Kombu je alga za bujone, olakšava kuvanje povrća i naročito mahunarki.

VAKAME
Bogata je mineralima, sadrži do 1300mg Ca na 100g i uz hidžiki je najbolja za rešavanje problema nedostatka Ca. Naročito je dobra za kosu i nokte. Obično se koristi za miso supu, ali se može jesti i u salati.

Alge zdravlja vrede


Ekskluzivno za Zdrav život: Mina Dobić

Nije daleko vreme kada će veliki broj stanovnika naše planete Zemlje početi konzumiranje algi kao najkvalitetnijeg izvora minerala. Alge su naš jedini prirodni izvor joda.

U standardnoj makrobiotičkoj ishrani morske alge zauzimaju 5% od celokupne ishrane i igraju značajnu ulogu kao izvor minerala. Pored zelenog povrća (raštan, brokoli, blitva, lišće šargarepe i daikona), pasulja, soje i proizvoda od soje, susamovog semena, i alge su veoma bogate kalcijumom (koji je potreban za jake kosti i zube). Alge takođe sprečavaju zgrušavanje krvi, regulišu rad srca (normalizuju otkucaje srca), aktiviraju enzime a time i jačaju ceo digestivni sistem i normalizuju funkciju i rad metabolizma.

Zašto su alge hit?
Kalcijum je dominantan u algama. Na primer: u 100 grama hidžiki algi ima deset puta više kalcijuma nego u jednoj šolji mleka. Sto grama hidžiki algi sadrži 1400mg kalcijuma; u 100g vakame algi ima 1300mg; kombu alga u 100g sadrzi 800mg kalcijuma. Zbog nekontrolisane primene pesticida, zemlja je osiromašena mineralima a time i hrana koju jedemo. U prodavnicama zdravije hrane sve više se traže morske alge. Alge su, takođe, veoma bogate i proteinima, kao i vitaminima. One imaju visoki procenat vitamina E, A, C i B. Vitamini B1 i B12 su prisutni u skoro svim algama. Nori alga je veoma dobra za rad mozga, tankog creva, posebno ako je osoba bila izložena bilo kakvoj radijaciji. Propržene kombu i vakame alge (propržene u rerni i samlevene u prah) se koriste u kombinaciji sa proprženim susamovim semenom u lečenju osteoperoze, kao i za metastaze u kostima.

Saveti za pripremu
U makrobiotičkoj ishrani alge se koriste prilikom kuvanja žitarica, pasulja, povrća, začina koji se koriste kao lekovita sredstva u lečenju raka, i kao prevencija od degenerativnh bolesti. Veoma je važna opreznost u količinama korišćenja algi. Prilikom kuvanja žitarica, na jednu šolju uzeti 2cm kombu alge. Na šolju pasulja, 2,5cm alge. U jelima od povrća, 2cm algi je najmanja količina. Ove proporcije se menjaju u slučaju medicinske ishrane u lečenju degenerativnih bolesti, u odnosu na vrstu bolesti. Arame alge su veoma dobre u lečenju seksualnih organa. Naravno, svaku primenu algi u ishrani treba da stručno odredi makrobiotički konsultant. U knjizi Mičija Kušija „Makrobiotički kućni lekovi”, mogu se naći recepti za primenu algi u lečenju.

Pozdrav mojim zemljacima. Želim vam zdrav i veseo život.

Pikantna jela sa algama


Priprema za vas: Jasna Pucarević, savetnik za korekcije ishrane

Salata od azuki pasulja sa kombu algom
Potopiti preko noći šolju azuki pasulja (sitan crveni pasulj). Ujutru, prosuti vodu, naliti 3 šolje hladne vode, a na dnu suda u kome će se kuvati pasulj staviti 3cm kombu alge. Kuvati do momenta vrenja a zatim dodati: 1 koren na kockice seckanog čička, 2 šargarepe, 1 glavicu crnog luka (može i crveni) seckanu na rebarca. Kuvati oko 1 sat, poklopljeno, a pri kraju kuvanja od oko 10 minuta dodati prstohvat morske soli. Ohladiti, višak tečnosti upotrebiti kao čaj za osobe koje imaju problema sa bubrezima, jer azuki pasulj, s obzirom da je visokoproteinska namirnica, ima i snažno antioksidativno dejstvo i odličan je čistač bubrega. Kuvani zrnasti deo staviti u činiju, dodati nekoliko kapi tamarija i poslužiti. Može da se garnira i kuvanim integralnim pirinčem i dinstanim povrćem. Azuki pasulj može da se jede svaki dan, a s obzirom da je lako svarljiva namirnica, mogu da ga jedu i deca.

Hidžiki sa lukom i šargarepom
Hidžiki alga je bogata gvožđem, sadrži 29mg gvožđa, 1400mg kalcijuma, pa je preporučljivo da je koriste osobe koje imaju problema sa anemijom. Način pripreme je vrlo jednostavan, koristi se u malim količinama; jedna kašičica hidžiki alge se potopi 10–15 minuta u vodi a zatim se priprema na sledeći način: Sa 1 kašikom hladno ceđenog ulja susama 5 minuta dinstati 1 glavicu na rebarca iseckanog crnog luka sa prstohvatom morske soli. Dodati jednu do dve šargarepe seckane na kolutove; preko njih staviti ili dodati hidžiki alge zajedno sa vodom u kojoj su se natapale i tako kuvati 15 do 20 minuta poklopljeno, dok voda iz suda ne ispari. Da bi vaš obrok bio potpuniji, možete ga garnirati nekom kuvanom integralnom žitaricom po želji (integralni pirinač, proso), kao i dinstanim kukuruzom, ili mahunarkama, sočivom, azuki pasuljom.

Nori u miso supi
Nori alga se koristi za snižavanje holesterola direktno iz krvi, sadrži veliki procenat beta-karotina, te je stoga poželjno da se na našem tanjiru nađe svakodnevno. Koristiti 1/4 do 1/2 table tostirane nori alge. Odlična je kao dodatak u jutarnjoj miso supi, za pravljenje sušija. Deluje na virus herpesa.

Dugovečni narodi jedu alge
Alge su biljne forme koje postoje od nastanka života na Zemlji, datiraju od pre oko 4 milijarde godina. Korišćene su kao hrana u mnogobrojnim kulturama, pa tako postoji evidencija da su Asteci i Inke jeli alge. Plemena u Africi takođe koriste alge za ishranu, u Kini se koristi stolećima, kako za hranu, tako i u medicinske svrhe. Koriste ih i narodi u Japanu, Koreji, Polineziji, Havajima, u Evropi, Južnoj i Severnoj Americi, Africi i Australiji. Povećana upotreba algi u određenim krajevima povezuje se i sa dugovečnošću i boljim zdravljem.

Ozbiljna prevencija protiv SIDE
Studija koja je objavljena u časopisu Medical Hypothese, 2004. godine, istakla je da regularna potrošnja algi može da posluži kao prevencija i umanji razvoj HIV infekcije. Autori su zapazili da Japan, Koreja i Čad, zemlje gde se alge koriste u svakodnevnoj ishrani, imaju manji procenat HIV/AIDS. Prosečna dnevna potrošnja algi u ovim zemljama je 3 do 13g. Međutim, i u slučaju korišćenja algi treba biti oprezan, jer su alge veoma osetljive na sve vrste zagađenja u vodi. Zato je jako bitno znati poreklo algi i stanje voda iz kojih se vade, uz naravno proverene testove i sertifikate o zdravstvenoj ispravnosti. Takođe, treba imati na umu da alge sadrže i velike količine joda, a povećan unos joda može da ima i svoje štetne efekte.

Mnogo buke oko teških metala


Razjašnjava: dr sci Nina Bulajić, savetnik za makrobiotičku ishranu

U Srbiji već nekoliko meseci vladaju nedoumice u pogledu upotrebe hidžiki algi u makrobiotičkoj ishrani. Ipak, razloga za zabrinutost nema ako se ova alga konzumira u malim količinama.

Bezbednost upotrebe hidžiki algi prvo je osporila Kanadska agencija za pregled hrane (Canadian Food Inspection Agency) 2001. godine. Ovo mišljenje je zauzela i Britanska agencija za standarde u ishrani 2004. godine. Negativan stav o hidžiki algama je još jače utemeljen nakon sprovedenog ispitivanja sadržaja ukupnog i neorganskog arsena u algama prisutnim na tržištu Velike Britanije (vakame, kombu, arame, hidžiki i nori). Rezultati ove studije (Rose M. i saradnici: Arsenic in Seaweed- Forms, Concentration and Dietary Exposure, Food and Chemical Toxicology 45 (2007) 1263-1267) ukazuju da je koncentracija neorganskog arsena u hidžiki algama vrlo visoka, što nije slučaj sa drugim vrstama algi, i da se konzumiranjem samo jedne porcije hidžiki algi u količini od 25g može uneti količina arsena koja odgovara uobičajenom unosu u toku jednog do dva meseca.

Zabrinutost preterana
Iz ovog razloga su Britanci zaključili da hidžiki alge treba izbegavati. Ugledna firma „Clearspring”, distributer makrobiotičke hrane u Velikoj Britaniji, oglasila se sa namerom da objasni da je zabrinutost u pogledu upotrebe hidžiki algi preterana. „Clearspring”navodi da su hidžiki alge vekovima deo japanske i kineske tradicionalne ishrane. One sadrže vlakna, esencijalne minerale, posebno kalcijum, vitamine i druge hranljive supstance. Hidžiki alge povoljno deluju na creva, hormonske procese, kardiovaskularni sistem, imaju diuretički efekat, jačaju kosti i zube. Na upozorenje Britanske agencije za hranu odgovorilo je i Ministarstvo zdravlja Japana. U njihovoj izjavi se kaže da do sada nisu zabeležena trovanja arsenom usled upotrebe morskih algi u ishrani (što se priznaje i u dokumentu izdatom od strane kanadske vlade), već naprotiv - da morske alge konzumirane u malim količinama imaju veoma povoljne zdravstvene efekte.

Do 10 grama nedeljno – nema problema
U Japanu, kao i u makrobiotičkoj ishrani uopšte, upotreba hidžikija je daleko manja u odnosu na druge alge - vakame, kombu i nori - i iznosi oko 6% ukupne količine konzumiranih algi. Po mišljenju Ministarstva zdravlja Japana, tek dugotrajna upotreba više od 4,7g hidžiki algi dnevno može dovesti do povećanog unosa arsena. Svetska zdravstvena organizacija je 1988. odredila približnu nedeljnu dozu unosa neorganskog arsena koja se može tolerisati i ona iznosi 15 µg/kg telesne mase. Iz ovog razloga je firma „Clearspring” na pakovanjima hidžiki algi koje se prodaju na engleskom tržištu stavila upozorenje da je maksimalna nedeljna doza za odrasle 10g suvih algi.

Ribe sadrže više arsena od hidžikija!
Do sada je poznato da se hronična trovanja arsenom dešavaju uglavnom na terenima gde voda i zemljište sadrže visoke koncentracije ovog elementa. Hrana se ne smatra značajnim izvorom, iako je ispitivanjem različitih namirnica utvrđeno da je koncentracija arsena najveća u morskoj ribi, rakovima, školjkama i morskim algama. Za razliku od hidžiki algi, riba sadrži veće količine organskog arsena koji se ne smatra opasnim! Ipak, nauka tvrdi da povećana količina arsena uneta u organizam putem vode i hrane kroz duži vremenski period može dovesti do obolevanja od malignih oboljenja (najviše pluća, kože, bešike, jetre i krvi)

NEMA DOKAZA da hidžiki izaziva oboljenja
Uzimajući u obzir sve do sada iznete podatke, može se zaključiti da još uvek nema dovoljno dokaza da se bilo koje oboljenje kod ljudi može dovesti u vezu sa upotrebom hidžiki algi. Jedno od mogućih objašnjenja leži u činjenici da je makrobiotička ishrana puna biljnih vlakana koje imaju osobinu da vezuju toksične supstance (celuloza se čak koristi za prečišćavanje arsena iz voda za piće). U svakom slučaju, hidžiki alge treba upotrebljavati povremeno i u malim količinama.

Kako se koriste alge u svetu


Priredio: Dragan Andrić

Hleb sa algama
Porphyra (u Engleskoj se popularno zove „purpurni laver”) se takođe skuplja i koristi na razne načine (na primer, laver hleb na Britanskim ostrvima). U Irskoj se od nje pravi kremasta masa kuvanjem ili dinstanjem. Ona se takođe koristi i u određenim delovima Azije, posebno u Kini i Japanu, kao nori, i duž gotovo čitave obale Kalifornije i Britanske kolumbije. Takođe je koriste i Havajci i Maori na Novom Zelandu. Ulva lactuca (koja se popularno zove morska salata), koristi se u Škotskoj, gde se dodaje supama i salatama. Alaria esculenta (popularno se zove daberlok), koristi se ili u svežem ili kuvanom stanju, na Grenlandu, Islandu, u Škotskoj.

Spirulina kao superhrana
Jedna od najpopularnijih algi je spirulina, poznata i kao plavo-zelena alga. Prema određenim mišljenima predstavlja superhranu i hranu sa najvećom koncentracijom hranljivih sastojaka na Zemlji. Ona je i naučno najviše ispitivana i postoje dokazi da može da bude veoma korisna u prevenciji kancera usta. Istraživanje je rađeno u Indiji, u delovima gde je veoma učestala ova bolest. (
Kod:
http://www.ars.usda.gov/is/np/fnrb/fnrb1095.htm#algae
). Osim toga, SZO je koristila spirulinu u programu obogaćivanja ishrane za neuhranjenu decu Indije. Studije su pokazale da korišćenje 1 grama spiruline dnevno smanjuje određene zdravstvene probleme, koji su povezani i sa nedostatkom vitamina A.

Alge su i za decu


Savetuje: Slavica Matić, dijetetičar-nutricionista

Bitno je istaći da uvođenje algi u ishranu ne mora da znači menjanje uobičajenog načina ishrane ukoliko porodica to ne želi. Korisno bi bilo da se alge bar ponekad koriste kao dodatak ishrani.

Alge se najčešće vezuju za makrobiotiku tako da se u konvencionalnom načinu ishrane gotovo i ne upotrebljavaju. Najčešće roditelji imaju predrasude, tako da deca nemaju priliku ni da ih probaju. Ukoliko nekada i dođu u situaciju da probaju jelo koje sadrži alge, u većini slučajeva im se ne dopada, jer nisu naviknuta na njihov ukus. Alge su bogate vitaminima i mineralima a neke sadrže i značajne količine proteina. U najvećoj meri su zastupljeni kalcijum, gvožđe, jod i beta karotin. Ovo su važni sastojci kojima se može obogatiti obrok ukoliko mu se dodaju alge. Međutim, alge spadaju u namirnice sa nešto jačim ukusom na koji su posebno deca osetljiva, tako da im je potreban određeni period da bi se navikla na njega. Pošto postoji više vrsta algi trebalo bi izabrati one sa blažim ukusom, kao što su na primer arame. Iako se alge dodaju u malim količinama, kada se radi o deci i ove količine se mogu smanjiti da bi se postepeno na njih navikla. Za početak se mogu dodavati supama, čorbama i jelima od mahunarki. Takođe se mogu osušiti, samleti i dodati u malim količinama salati ili raznim varivima od povrća. Alga koju će deca bez sumnje najlakše prihvatiti je agar-agar. Ona se koristi za pripremu poslastica i odlična je zamena za želatin životinjskog porekla. Sa njom se mogu spremiti izvrsni voćni želei

Postepeno uvoditi alge u ishranu dece


Svoja iskustva prenosi: Dejana Jovičić, PR Makrobiotičkog centra „MDM”, Novi Beograd

Morske alge imaju sve kvalitete života u moru: pune su lako iskoristivih minerala vitamina i kvalitetnih proteina. Verovatno su najzdraviji koncentrisani multimineral iz prirode.

Alge sadrže obilje gvožđa, kalcijuma, joda, vitamine A, B12, C, i druge korisne sastojke, pa zato pomažu pravilan metabolizam materija, daju kvalitet zubima, kostima, koži i kosi, regulišu nivo masnoća, poboljšavaju memoriju, koncentraciju i pamćenje... Postoje pouzdani podaci da su naši preci, još u 11. veku u svojoj ishrani redovno konzumirali morske alge: dočekivani su karavani sa mora, koji su donosili morsku so i sušeno bilje morsko... Vremenom su se te navike iskorenile, štaviše, na one koji ih konzumiraju gleda se sumnjičavo, negodujući... One su i kvalitetan izvor soli, tako da se ne daju deci do 9 meseci (sem u slučaju dijareje, ili problema izazvanog nedostatkom soli).

Postepeno se uvode u ishranu:
prvo samo čorbica, sa usvojenim povrćem, u kojoj je kuvana alga (vakame)
meka žitarica u kojoj je kuvana alga (kombu)
mahunarka i komadić raskuvane kombu alge, sa kojom se kuvala
parčence blago tostirane nori alge, u omiljenoj salati.

Postepeno povećavajte količinu i učestalost, ali ne više od dužine detetovog palca, dnevno. Deca ih rado jedu, i ako im ih redovno ponudite, i pravilno iskombinujete sa ostalom hranom, ne morate da brinete za zube, kosu, nokte... Ukratko, pravilan rast i razvoj vašeg deteta. Uživajte!:yea:
 
Poslednja izmena od urednika:
Član
Učlanjen(a)
19.04.2009
Poruka
96
Brusnica - lekovita biljka

Retko koja biljka sa svojim plodovima je potvrdila doprinos zdravlju kao brusnica. Poznata je kao prirodni antibiotik a njeni crveni, tvrdi, bobičasti plodovi bogati su različitim zaštitnim materijama, sadrže minerale, vitamin A, vitamin C, kalijum i biljna vlakna. Ima kiselkast ukus zbog veće količine vitamina C.



Brusnica kao lekovita biljka već je dugo poznata: od lišča i plodova se prave lekoviti čajevi, u svežem obliku se prave sokovi, plodovi se mogu čuvati smrzavanjem ili sušenjem a njima možemo da pripremamo džemove i ukusne umake i jela. Kao jagodasto voće pravi su izvor prijatnosti i zdravlja.

Bilo da su sveže brusnice, sok, smrznute ili sušene brusnice, prirodan su antibiotik koji uništava štetne bakterije i gljivice u telu. Njeni bioflavonoidi imaju posebno antibakterijsko dejstvo (tako su pokazala istraživanja), da brusnice mogu sprečiti pojavu infekcije urinarnog trakta (E. Colli bakterije). Materije brusnice deluju i na uništenje bakterije Helicobacter pylori koja je uzročnik čira i raka na želucu a takođe smanjuju rizik od pojave bolesti zuba i desni. Sastojci brusnice smanjuju rizik i od različitih karcinoma, kao što su rak dojke i debelog creva, sprečavaju rast ćelija raka i njegovog širenja po telu.
Brusnica pomaže pri obnovi vida (očiju), smanjuje šećer u krvi, što je posebno korisno za dijabetičare. Plodovi brusnice su izuzetno cenjeni u ishrani osoba izloženih stresu a prevencija su i kod kardiovaskularnih bolesti, srca i krvnih sudova.

Deci i starijim osobama preporučuje se sok i čaj od plodova i lišča brusnice, a lišče se bere posle berbe plodova.

Svako ko želi, a ima mogućnost, može na svojoj okućnici da posadi manji nasad brusnica tako da ima i lišče i plodove na dohvat ruke. U proleće, na početku marta ili aprila, pravo je vreme za njihovo sađenje.

U upotrebi je Evropska brusnica (Vačinium vitis-idaea) i Američka brusnica (Vačinium Macrocarpon - Cranberry).
 
Natrag
Top