Alge u ishrani..
Nema sumnje da morske alge spadaju u najkvalitetnije namirnice koje su čoveku dostupne. Iako ih najviše koriste makrobiotičari, zaista nema nikakvog razloga da ne postanu deo svakodnevne uobičajene ishrane. Kvalitetne alge koje se mogu naći na domaćem tržištu uvezene su iz Japana i njih proizvode dve vrhunske makrobiotičke firme u svetu. Iako alge na prvi pogled izgledaju skupo, ako uzmemo u obzir da se one koriste u veoma maloj količini, ova namirnica zapravo uopšte nije skupa u odnosu na druge, pogotovo ako se zna koliku dobrobit može da donese našem zdravlju.
U ovoj temi broja iznosimo vam neke poznate i manje poznate činjenice o algama, poklanjamo vam nekoliko pikantnih recepata i nastojimo da razrešimo jednu dilemu koja već duže vreme izaziva nedoumice među korisnicima algi u Srbiji.
Kvalitet vekovima potvrđen
Približila: dr Vesna Humo, savetnik za ishranu
Više od 4000 godina alge se koriste kao hrana u Kini i Japanu. Danas je Japan glavni korisnik algi, a Japanci su razvili metod kultivisanja i ubiranja tzv. lisnatih algi.
Alge su fotosintetske biljke koje žive u vodi. Mnoge vrste su veoma male, neke se mogu videti jedino pod mikroskopom i često plivaju kao planktoni. Neke alge, koje često zovemo „morska trava”, istaknute su forme vegetacije. Najveće su iz roda Laminariae, (kod nas u prodaji poznate kao kombu alge), mogu biti sa veoma dugim listovima, do metra veličine, i one formiraju vrlo impresivne podvodne šume. Makroskopske alge su česte na plažama, a i inače ih često srećemo kao hranu, sastojke nekih komercijalnih proizvoda kao i parazite u vodi. Morska trava (alge) ima izuzetnu količinu mineralnih elemenata iz mora - do 36% svoje suve mase!
Izuzetan prehrambeni artikal
Sadrže natrijum, kalcijum, hlor, kalijum, sulfate, fosfate, a od mikroelemenata jod, gvožđe, bakar, cink, selen, molibden, fluoride, mangan, bor, nikl i kobalt. Alge imaju veliku količinu joda, i mi ih primarno znamo baš po sadržaju ovog elementa u tragu. Najveća količina joda nalazi se u tzv. braon algama, kao što je kombu (Laminaria japonica). Crvene i zelene alge imaju količinu joda koja, ako ih pojedemo samo jedan gram dnevno, obezbeđuje dnevnu potrebu za ovim mikroelementom! Dalje, alge su jedna od namirnica najbogatijih kalcijumom. Sadrže i nekoliko vitamina, kao što su karotin i vitamin C, kao i vitamin B12 koga nema u većini biljaka. Količina belančevina u algama varira. One sadrže malo masti, svega 1 do 5% suve materije, ali te masti imaju visoki procenat esencijalnih masnih kiselina. Zelene alge sadrže linoleinsku i alfa-linoleinsku masnu kiselinu. Takođe, imaju visok nivo vlakana, 32 do 50% suve materije, koja smanjuje holesterol!
Luksuzna hrana
Japanci gaje čuvenu crvenu algu, porphyra, (bukvalno znači purpurno crveno) koja se u Japanu zove nori. Spore ove alge su razbacane po školjkama; one sporo rastu i formiraju izdanke, „filamente” na školjkama, koji onda prave svoje spore. Za dva meseca biljka poraste velika, seče se i suši na suncu. Nori se koristi za pravljenje sušija. Kelp ili kombu se proizvodi takođe u Japanu, prodaje se suva u suvim komadima 10 do 15cm dugačkim, zahteva malo kuvanja, stavlja se u soja sos, a proizvodi se i u prahu, kao dodatak supama i raznim varivima od povrća. Treća alga je vakame i prodaje se kao luksuzna hrana i za salate.
Jadranske alge – samo u kozmetici
Danas je Japan vodeći izvoznik algi. Japanci pojedu 4kg algi godišnje! Iz Jadranskog mora (više hrvatsko primorje) uzimaju se alge koje se koriste u kozmetici zbog njihovog blagotvornog delovanja na kožu, a još se ne koriste u ishrani.
Alge u makrobiotici
Približio: Srećko Milićević, predsednik makrobiotičkog udruženja Zrnce-San
Najčešće korišćene alge u makrobiotičkoj ishrani su: hidžiki, kombu, vakame, nori, arame i agar-agar. U makrobiotičkoj ishrani alge sačinjavaju nekoliko procenata, uopšteno govoreći oko 1 supenu kašiku po obroku, jer su izvor prvorazrednih nutritivnih elemenata.
Morske alge su ekstremno jin, i radi se o dobrom jinu koji treba koristiti po pravilima makrobiotičkog umeća kuvanja, odnosno u malim količinama. Korisne su zbog svog bogatstva minerala, ali nekontrolisano obilna upotreba može da dovede do teških posledica. Uopšteno govoreći, možemo reći da alge u makrobiotici omogućavaju dobru eliminaciju otpadnih materija i purina koji potiču od životinjskih proizvoda, naročito od mlečnih proizvoda, imaju pozitivne efekte na krvni i nervni sistem i obezbeđuju dobru ravnotežu minerala u organizmu.
NORI
Postoji tridesetak podvrsta ove alge i nori koju mi poznajemo je najhranljivija i najkorišćenija u Japanu. Vrlo lako se uzgaja. Listovi nori alge se koriste u suvom stanju i mogu se tostirati iznad plamena i tada dobijaju lepu plavo-zelenu boju i lepo zamirišu. Određeni isparljivi vrlo jin sastojci se tako eliminišu. Nori je posebno bogata proteinima (do 35%) i vitaminom B12. Sadrži dosta Ca, Fe, K i vitamina A. Naročito se koristi za pripremu sušija, odnosno za umotavanje žitarica, povrća i ribe, odlična je za spravljanje kuglica od pirinča sa umeboši šljivom. Služi i za pravljenje odličnih začina.
ARAME
Arame blagotvorno deluje povećavajući elastičnost kardiovaskularnog sistema. Može se jesti kuvana, sama ili u kombinaciji sa povrćem. Odlično se slaže sa žitaricama i svi recepti za hidžiki algu mogu se primeniti i na arame.
HIDŽIKI
Od svih algi koje se koriste u makrobiotici, ona je najviše jang. Vrlo je bogata mineralima, sadrži do 34% minerala, a ima 14 puta više kalcijuma od mleka. Ovo je neprevaziđena alga za regeneraciju jer pospešuje pad holesterola u organizmu. S obzirom da je vrlo bogata gvožđem, preporučuje se vrlo jin osobama i trudnicama. Sprečava pojavu zubnog karijesa i sedu kosu. Kažu da Japanci imaju svoju karakterističnu kosu zbog redovnog konzumiranja hidžiki alge. U kuhinji se koristi u kombinaciji sa svim žitaricama ili u salati.
KOMBU
Bogata je mineralima (22 %) i Ca, Fe kao i vitaminom A i grupom B vitamina. Kombu je alga za prevenciju i lečenje skleroze, artritisa, povišenog i sniženog pritiska, poremećaja rada tiroidne žlezde, odnosno dobra je za prevenciju degenerativnih bolesti. Kombu je alga za bujone, olakšava kuvanje povrća i naročito mahunarki.
VAKAME
Bogata je mineralima, sadrži do 1300mg Ca na 100g i uz hidžiki je najbolja za rešavanje problema nedostatka Ca. Naročito je dobra za kosu i nokte. Obično se koristi za miso supu, ali se može jesti i u salati.
Alge zdravlja vrede
Ekskluzivno za Zdrav život: Mina Dobić
Nije daleko vreme kada će veliki broj stanovnika naše planete Zemlje početi konzumiranje algi kao najkvalitetnijeg izvora minerala. Alge su naš jedini prirodni izvor joda.
U standardnoj makrobiotičkoj ishrani morske alge zauzimaju 5% od celokupne ishrane i igraju značajnu ulogu kao izvor minerala. Pored zelenog povrća (raštan, brokoli, blitva, lišće šargarepe i daikona), pasulja, soje i proizvoda od soje, susamovog semena, i alge su veoma bogate kalcijumom (koji je potreban za jake kosti i zube). Alge takođe sprečavaju zgrušavanje krvi, regulišu rad srca (normalizuju otkucaje srca), aktiviraju enzime a time i jačaju ceo digestivni sistem i normalizuju funkciju i rad metabolizma.
Zašto su alge hit?
Kalcijum je dominantan u algama. Na primer: u 100 grama hidžiki algi ima deset puta više kalcijuma nego u jednoj šolji mleka. Sto grama hidžiki algi sadrži 1400mg kalcijuma; u 100g vakame algi ima 1300mg; kombu alga u 100g sadrzi 800mg kalcijuma. Zbog nekontrolisane primene pesticida, zemlja je osiromašena mineralima a time i hrana koju jedemo. U prodavnicama zdravije hrane sve više se traže morske alge. Alge su, takođe, veoma bogate i proteinima, kao i vitaminima. One imaju visoki procenat vitamina E, A, C i B. Vitamini B1 i B12 su prisutni u skoro svim algama. Nori alga je veoma dobra za rad mozga, tankog creva, posebno ako je osoba bila izložena bilo kakvoj radijaciji. Propržene kombu i vakame alge (propržene u rerni i samlevene u prah) se koriste u kombinaciji sa proprženim susamovim semenom u lečenju osteoperoze, kao i za metastaze u kostima.
Saveti za pripremu
U makrobiotičkoj ishrani alge se koriste prilikom kuvanja žitarica, pasulja, povrća, začina koji se koriste kao lekovita sredstva u lečenju raka, i kao prevencija od degenerativnh bolesti. Veoma je važna opreznost u količinama korišćenja algi. Prilikom kuvanja žitarica, na jednu šolju uzeti 2cm kombu alge. Na šolju pasulja, 2,5cm alge. U jelima od povrća, 2cm algi je najmanja količina. Ove proporcije se menjaju u slučaju medicinske ishrane u lečenju degenerativnih bolesti, u odnosu na vrstu bolesti. Arame alge su veoma dobre u lečenju seksualnih organa. Naravno, svaku primenu algi u ishrani treba da stručno odredi makrobiotički konsultant. U knjizi Mičija Kušija „Makrobiotički kućni lekovi”, mogu se naći recepti za primenu algi u lečenju.
Pozdrav mojim zemljacima. Želim vam zdrav i veseo život.
Pikantna jela sa algama
Priprema za vas: Jasna Pucarević, savetnik za korekcije ishrane
Salata od azuki pasulja sa kombu algom
Potopiti preko noći šolju azuki pasulja (sitan crveni pasulj). Ujutru, prosuti vodu, naliti 3 šolje hladne vode, a na dnu suda u kome će se kuvati pasulj staviti 3cm kombu alge. Kuvati do momenta vrenja a zatim dodati: 1 koren na kockice seckanog čička, 2 šargarepe, 1 glavicu crnog luka (može i crveni) seckanu na rebarca. Kuvati oko 1 sat, poklopljeno, a pri kraju kuvanja od oko 10 minuta dodati prstohvat morske soli. Ohladiti, višak tečnosti upotrebiti kao čaj za osobe koje imaju problema sa bubrezima, jer azuki pasulj, s obzirom da je visokoproteinska namirnica, ima i snažno antioksidativno dejstvo i odličan je čistač bubrega. Kuvani zrnasti deo staviti u činiju, dodati nekoliko kapi tamarija i poslužiti. Može da se garnira i kuvanim integralnim pirinčem i dinstanim povrćem. Azuki pasulj može da se jede svaki dan, a s obzirom da je lako svarljiva namirnica, mogu da ga jedu i deca.
Hidžiki sa lukom i šargarepom
Hidžiki alga je bogata gvožđem, sadrži 29mg gvožđa, 1400mg kalcijuma, pa je preporučljivo da je koriste osobe koje imaju problema sa anemijom. Način pripreme je vrlo jednostavan, koristi se u malim količinama; jedna kašičica hidžiki alge se potopi 10–15 minuta u vodi a zatim se priprema na sledeći način: Sa 1 kašikom hladno ceđenog ulja susama 5 minuta dinstati 1 glavicu na rebarca iseckanog crnog luka sa prstohvatom morske soli. Dodati jednu do dve šargarepe seckane na kolutove; preko njih staviti ili dodati hidžiki alge zajedno sa vodom u kojoj su se natapale i tako kuvati 15 do 20 minuta poklopljeno, dok voda iz suda ne ispari. Da bi vaš obrok bio potpuniji, možete ga garnirati nekom kuvanom integralnom žitaricom po želji (integralni pirinač, proso), kao i dinstanim kukuruzom, ili mahunarkama, sočivom, azuki pasuljom.
Nori u miso supi
Nori alga se koristi za snižavanje holesterola direktno iz krvi, sadrži veliki procenat beta-karotina, te je stoga poželjno da se na našem tanjiru nađe svakodnevno. Koristiti 1/4 do 1/2 table tostirane nori alge. Odlična je kao dodatak u jutarnjoj miso supi, za pravljenje sušija. Deluje na virus herpesa.
Dugovečni narodi jedu alge
Alge su biljne forme koje postoje od nastanka života na Zemlji, datiraju od pre oko 4 milijarde godina. Korišćene su kao hrana u mnogobrojnim kulturama, pa tako postoji evidencija da su Asteci i Inke jeli alge. Plemena u Africi takođe koriste alge za ishranu, u Kini se koristi stolećima, kako za hranu, tako i u medicinske svrhe. Koriste ih i narodi u Japanu, Koreji, Polineziji, Havajima, u Evropi, Južnoj i Severnoj Americi, Africi i Australiji. Povećana upotreba algi u određenim krajevima povezuje se i sa dugovečnošću i boljim zdravljem.
Ozbiljna prevencija protiv SIDE
Studija koja je objavljena u časopisu Medical Hypothese, 2004. godine, istakla je da regularna potrošnja algi može da posluži kao prevencija i umanji razvoj HIV infekcije. Autori su zapazili da Japan, Koreja i Čad, zemlje gde se alge koriste u svakodnevnoj ishrani, imaju manji procenat HIV/AIDS. Prosečna dnevna potrošnja algi u ovim zemljama je 3 do 13g. Međutim, i u slučaju korišćenja algi treba biti oprezan, jer su alge veoma osetljive na sve vrste zagađenja u vodi. Zato je jako bitno znati poreklo algi i stanje voda iz kojih se vade, uz naravno proverene testove i sertifikate o zdravstvenoj ispravnosti. Takođe, treba imati na umu da alge sadrže i velike količine joda, a povećan unos joda može da ima i svoje štetne efekte.
Mnogo buke oko teških metala
Razjašnjava: dr sci Nina Bulajić, savetnik za makrobiotičku ishranu
U Srbiji već nekoliko meseci vladaju nedoumice u pogledu upotrebe hidžiki algi u makrobiotičkoj ishrani. Ipak, razloga za zabrinutost nema ako se ova alga konzumira u malim količinama.
Bezbednost upotrebe hidžiki algi prvo je osporila Kanadska agencija za pregled hrane (Canadian Food Inspection Agency) 2001. godine. Ovo mišljenje je zauzela i Britanska agencija za standarde u ishrani 2004. godine. Negativan stav o hidžiki algama je još jače utemeljen nakon sprovedenog ispitivanja sadržaja ukupnog i neorganskog arsena u algama prisutnim na tržištu Velike Britanije (vakame, kombu, arame, hidžiki i nori). Rezultati ove studije (Rose M. i saradnici: Arsenic in Seaweed- Forms, Concentration and Dietary Exposure, Food and Chemical Toxicology 45 (2007) 1263-1267) ukazuju da je koncentracija neorganskog arsena u hidžiki algama vrlo visoka, što nije slučaj sa drugim vrstama algi, i da se konzumiranjem samo jedne porcije hidžiki algi u količini od 25g može uneti količina arsena koja odgovara uobičajenom unosu u toku jednog do dva meseca.
Zabrinutost preterana
Iz ovog razloga su Britanci zaključili da hidžiki alge treba izbegavati. Ugledna firma „Clearspring”, distributer makrobiotičke hrane u Velikoj Britaniji, oglasila se sa namerom da objasni da je zabrinutost u pogledu upotrebe hidžiki algi preterana. „Clearspring”navodi da su hidžiki alge vekovima deo japanske i kineske tradicionalne ishrane. One sadrže vlakna, esencijalne minerale, posebno kalcijum, vitamine i druge hranljive supstance. Hidžiki alge povoljno deluju na creva, hormonske procese, kardiovaskularni sistem, imaju diuretički efekat, jačaju kosti i zube. Na upozorenje Britanske agencije za hranu odgovorilo je i Ministarstvo zdravlja Japana. U njihovoj izjavi se kaže da do sada nisu zabeležena trovanja arsenom usled upotrebe morskih algi u ishrani (što se priznaje i u dokumentu izdatom od strane kanadske vlade), već naprotiv - da morske alge konzumirane u malim količinama imaju veoma povoljne zdravstvene efekte.
Do 10 grama nedeljno – nema problema
U Japanu, kao i u makrobiotičkoj ishrani uopšte, upotreba hidžikija je daleko manja u odnosu na druge alge - vakame, kombu i nori - i iznosi oko 6% ukupne količine konzumiranih algi. Po mišljenju Ministarstva zdravlja Japana, tek dugotrajna upotreba više od 4,7g hidžiki algi dnevno može dovesti do povećanog unosa arsena. Svetska zdravstvena organizacija je 1988. odredila približnu nedeljnu dozu unosa neorganskog arsena koja se može tolerisati i ona iznosi 15 µg/kg telesne mase. Iz ovog razloga je firma „Clearspring” na pakovanjima hidžiki algi koje se prodaju na engleskom tržištu stavila upozorenje da je maksimalna nedeljna doza za odrasle 10g suvih algi.
Ribe sadrže više arsena od hidžikija!
Do sada je poznato da se hronična trovanja arsenom dešavaju uglavnom na terenima gde voda i zemljište sadrže visoke koncentracije ovog elementa. Hrana se ne smatra značajnim izvorom, iako je ispitivanjem različitih namirnica utvrđeno da je koncentracija arsena najveća u morskoj ribi, rakovima, školjkama i morskim algama. Za razliku od hidžiki algi, riba sadrži veće količine organskog arsena koji se ne smatra opasnim! Ipak, nauka tvrdi da povećana količina arsena uneta u organizam putem vode i hrane kroz duži vremenski period može dovesti do obolevanja od malignih oboljenja (najviše pluća, kože, bešike, jetre i krvi)
NEMA DOKAZA da hidžiki izaziva oboljenja
Uzimajući u obzir sve do sada iznete podatke, može se zaključiti da još uvek nema dovoljno dokaza da se bilo koje oboljenje kod ljudi može dovesti u vezu sa upotrebom hidžiki algi. Jedno od mogućih objašnjenja leži u činjenici da je makrobiotička ishrana puna biljnih vlakana koje imaju osobinu da vezuju toksične supstance (celuloza se čak koristi za prečišćavanje arsena iz voda za piće). U svakom slučaju, hidžiki alge treba upotrebljavati povremeno i u malim količinama.
Kako se koriste alge u svetu
Priredio: Dragan Andrić
Hleb sa algama
Porphyra (u Engleskoj se popularno zove „purpurni laver”) se takođe skuplja i koristi na razne načine (na primer, laver hleb na Britanskim ostrvima). U Irskoj se od nje pravi kremasta masa kuvanjem ili dinstanjem. Ona se takođe koristi i u određenim delovima Azije, posebno u Kini i Japanu, kao nori, i duž gotovo čitave obale Kalifornije i Britanske kolumbije. Takođe je koriste i Havajci i Maori na Novom Zelandu. Ulva lactuca (koja se popularno zove morska salata), koristi se u Škotskoj, gde se dodaje supama i salatama. Alaria esculenta (popularno se zove daberlok), koristi se ili u svežem ili kuvanom stanju, na Grenlandu, Islandu, u Škotskoj.
Spirulina kao superhrana
Jedna od najpopularnijih algi je spirulina, poznata i kao plavo-zelena alga. Prema određenim mišljenima predstavlja superhranu i hranu sa najvećom koncentracijom hranljivih sastojaka na Zemlji. Ona je i naučno najviše ispitivana i postoje dokazi da može da bude veoma korisna u prevenciji kancera usta. Istraživanje je rađeno u Indiji, u delovima gde je veoma učestala ova bolest. (
Kod:
http://www.ars.usda.gov/is/np/fnrb/fnrb1095.htm#algae
). Osim toga, SZO je koristila spirulinu u programu obogaćivanja ishrane za neuhranjenu decu Indije. Studije su pokazale da korišćenje 1 grama spiruline dnevno smanjuje određene zdravstvene probleme, koji su povezani i sa nedostatkom vitamina A.
Alge su i za decu
Savetuje: Slavica Matić, dijetetičar-nutricionista
Bitno je istaći da uvođenje algi u ishranu ne mora da znači menjanje uobičajenog načina ishrane ukoliko porodica to ne želi. Korisno bi bilo da se alge bar ponekad koriste kao dodatak ishrani.
Alge se najčešće vezuju za makrobiotiku tako da se u konvencionalnom načinu ishrane gotovo i ne upotrebljavaju. Najčešće roditelji imaju predrasude, tako da deca nemaju priliku ni da ih probaju. Ukoliko nekada i dođu u situaciju da probaju jelo koje sadrži alge, u većini slučajeva im se ne dopada, jer nisu naviknuta na njihov ukus. Alge su bogate vitaminima i mineralima a neke sadrže i značajne količine proteina. U najvećoj meri su zastupljeni kalcijum, gvožđe, jod i beta karotin. Ovo su važni sastojci kojima se može obogatiti obrok ukoliko mu se dodaju alge. Međutim, alge spadaju u namirnice sa nešto jačim ukusom na koji su posebno deca osetljiva, tako da im je potreban određeni period da bi se navikla na njega. Pošto postoji više vrsta algi trebalo bi izabrati one sa blažim ukusom, kao što su na primer arame. Iako se alge dodaju u malim količinama, kada se radi o deci i ove količine se mogu smanjiti da bi se postepeno na njih navikla. Za početak se mogu dodavati supama, čorbama i jelima od mahunarki. Takođe se mogu osušiti, samleti i dodati u malim količinama salati ili raznim varivima od povrća. Alga koju će deca bez sumnje najlakše prihvatiti je agar-agar. Ona se koristi za pripremu poslastica i odlična je zamena za želatin životinjskog porekla. Sa njom se mogu spremiti izvrsni voćni želei
Postepeno uvoditi alge u ishranu dece
Svoja iskustva prenosi: Dejana Jovičić, PR Makrobiotičkog centra „MDM”, Novi Beograd
Morske alge imaju sve kvalitete života u moru: pune su lako iskoristivih minerala vitamina i kvalitetnih proteina. Verovatno su najzdraviji koncentrisani multimineral iz prirode.
Alge sadrže obilje gvožđa, kalcijuma, joda, vitamine A, B12, C, i druge korisne sastojke, pa zato pomažu pravilan metabolizam materija, daju kvalitet zubima, kostima, koži i kosi, regulišu nivo masnoća, poboljšavaju memoriju, koncentraciju i pamćenje... Postoje pouzdani podaci da su naši preci, još u 11. veku u svojoj ishrani redovno konzumirali morske alge: dočekivani su karavani sa mora, koji su donosili morsku so i sušeno bilje morsko... Vremenom su se te navike iskorenile, štaviše, na one koji ih konzumiraju gleda se sumnjičavo, negodujući... One su i kvalitetan izvor soli, tako da se ne daju deci do 9 meseci (sem u slučaju dijareje, ili problema izazvanog nedostatkom soli).
Postepeno se uvode u ishranu:
prvo samo čorbica, sa usvojenim povrćem, u kojoj je kuvana alga (vakame)
meka žitarica u kojoj je kuvana alga (kombu)
mahunarka i komadić raskuvane kombu alge, sa kojom se kuvala
parčence blago tostirane nori alge, u omiljenoj salati.
Postepeno povećavajte količinu i učestalost, ali ne više od dužine detetovog palca, dnevno. Deca ih rado jedu, i ako im ih redovno ponudite, i pravilno iskombinujete sa ostalom hranom, ne morate da brinete za zube, kosu, nokte... Ukratko, pravilan rast i razvoj vašeg deteta. Uživajte!:yea:
