LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Из Википедије, слободне енциклопедије:
"Секта(лат.sectaилат.sequiи под утицајемлат.secare) је издвојена или затворена група људи која чврсто следи своја начела. Најчешће се секта формира насупрот основној групи из које је потекла, развијајући учење, које је по уверењу чланова секте, исправније у односу на учење основне групе. За све чланове секте карактеристично је да имају чврсту организацију и јединствене обавезне ритуале. У једном броју монотеистичких религија свако одступање од прокламованих догми, проглашава се сектом[1]."
Odgovor na pitanje: zašto sekte napadaju tradicionalne crkve, sadrži u prvom redu psihološku, a potom i sociološku dimenziju. Naime, kao što kaže gornja definicija, sekte uglavnom nastaju izdvajanjem iz osnovnih ili matičnih grupa, zbog neslaganja sa učenjem, ili tumačenjem temeljne ideje grupe (čitaj:vjere).
Da bi odbranili svoj postupak - izdvajanje iz grupe, i predstavili ga što opravdanijim, sekte pribjegavaju onome što se u psihologiji naziva racionalizacija - nastoje grupu iz koje su se izdvojili što više ocrniti i predstaviti je u što gorem svjetlu, a njeno učenje proglasiti pogrešnim i nevjerodostojinim. Na taj način sekte daju veći legitimitet svome postupku, s jedne, a s druge strane, u sopstvenim očima i osjećanjima minimiziraju "grižu savjesti" zbog izdaje prvobitne ideje.
Ne mari što nedostupno grožđe ne možemo dohvatiti - ionako je kiselo, ali je zato dostupni limun veoma sladak!
Nerijetko je nastajanje sekti motivisano i materijalnim razlozima. Bjelodano je da crkve raspolažu značajnim materijalnim dobrima, a pojedinci ili grupe, izdvajanjem iz matične grupe, vide i nalaze mogunost za bolje zadovoljenje sopstvenih interesa. Otuda i napadi na matičnu crkvu od strane sekti, često znače, pored već pomenute psihološke dimenzije, i način odbrane sopstvenih materijalnih interesa.
"Секта(лат.sectaилат.sequiи под утицајемлат.secare) је издвојена или затворена група људи која чврсто следи своја начела. Најчешће се секта формира насупрот основној групи из које је потекла, развијајући учење, које је по уверењу чланова секте, исправније у односу на учење основне групе. За све чланове секте карактеристично је да имају чврсту организацију и јединствене обавезне ритуале. У једном броју монотеистичких религија свако одступање од прокламованих догми, проглашава се сектом[1]."
Odgovor na pitanje: zašto sekte napadaju tradicionalne crkve, sadrži u prvom redu psihološku, a potom i sociološku dimenziju. Naime, kao što kaže gornja definicija, sekte uglavnom nastaju izdvajanjem iz osnovnih ili matičnih grupa, zbog neslaganja sa učenjem, ili tumačenjem temeljne ideje grupe (čitaj:vjere).
Da bi odbranili svoj postupak - izdvajanje iz grupe, i predstavili ga što opravdanijim, sekte pribjegavaju onome što se u psihologiji naziva racionalizacija - nastoje grupu iz koje su se izdvojili što više ocrniti i predstaviti je u što gorem svjetlu, a njeno učenje proglasiti pogrešnim i nevjerodostojinim. Na taj način sekte daju veći legitimitet svome postupku, s jedne, a s druge strane, u sopstvenim očima i osjećanjima minimiziraju "grižu savjesti" zbog izdaje prvobitne ideje.
Ne mari što nedostupno grožđe ne možemo dohvatiti - ionako je kiselo, ali je zato dostupni limun veoma sladak!
Nerijetko je nastajanje sekti motivisano i materijalnim razlozima. Bjelodano je da crkve raspolažu značajnim materijalnim dobrima, a pojedinci ili grupe, izdvajanjem iz matične grupe, vide i nalaze mogunost za bolje zadovoljenje sopstvenih interesa. Otuda i napadi na matičnu crkvu od strane sekti, često znače, pored već pomenute psihološke dimenzije, i način odbrane sopstvenih materijalnih interesa.