Има "нових" библија, али све оне говоре другачије или искривљено. Проблем је што не морамо ми да правдамо Бога, може Он и без нас да се одбрани. За Њега смо ситни мрави, а ипак нас третира као своју децу. Ко да ја не бих волео да ми се обрати анђео, био бих почаствован, а можда бих се касније чак и уобразио и умислио да вредим више од осталих...Бог зна. Христ рече да ћемо видети да смо и анђела угостили или му помогли, а да тога нисмо били свесни. То ми је једна од водиља да останем исправан. Некад ћемо одбити неког сиротог човека, а нећемо знати да је анђео Господњи у питању.
Боље да останемо прибрани, мада понекад помислим да би било добро да ми неко потврди да сам на правом путу. Након тога ми стигну мејлови подршке, дођу ми пријатељи и познаници да ме "обиђу", тј. да ми кажу да им моје речи много значе и да им дају снаге да остану на правом путу (нису моје речи - није моја наука, само преносим шта сам научио и схватио по вољи Божијој!). И ето потврде коју је срце тражило, шта друго да тражим? Да ми не да Бог само да умислим да сам нешто бољи од осталих, већ да скромношћу наставим да помажем људима, а и они мени. Оно што нам је дато да знамо, ми да не штедимо и да поклањамо јер и нама је поклоњено за бадава.
Постоји једна лепа и поучна прича која може да помогне. Давио се човек у језеру и наиђе чамац са пар људи. Понуде му помоћ, али он одби јер чека да му Бог помогне. Након пар минута дође и следећи чамац и ти људи му понуде помоћ, а он и то одбије. Када је одбио и трећи чамац, оста човек без снаге и утопи се. Када се појавио пред Господом упита Га што му не поможе да се не удави, а Господ рече: Три чамца сам ти послао, а ти сва три одби! Како да ти нисам у помоћ дошао!
Тако и ми, некад нам се Господ обраћа преко људи, анђела или одређених ситуација које нам јасно говоре и указују на нама битне ствари, али ми све то не видимо, на жалост. Или видимо, а нисмо видели јер не можемо да се похвалимо како смо специјални, посебни, величанствени, горди...
