LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Najveća fudbalska sujeverja
Najveća fudbalska sujeverja
Fudbal je pun sujeverja koja se kreću od ustaljene pojave da igrači dodirnu teren i prekrste se pred ulazak na stadion, do trenera koji uzima u obzir horoskopski znak igrača za izbor prvog tima, zatim od igrača koji pred utakmicu čita Dostojevskog u toaletu, do onih koji smatraju da im se ništa loše ne može desiti ukoliko nose veš naopako.
Dejvid Džejms je izjavio da su mnogi igrači sujeverni do granice koja je izvan normalnog. “Sujeverne navike su mentalna mašinerija toliko složena da ispuni čitavu stranicu. Počinju u petak uveče pred utakmicu, i nastavljaju se sutradan, celodnevnim zviždukom”, rekao je Džejms. Takođe, pored toga što ni sa kim ne razgovara, Dejvid ima običaj da sačeka da se toalet isprazni i da pljune na zid.
Johan Krojf, legendarni fudbaler Holandije imao je običaj da potapše svog golamana Gerta Balsa po stomaku dok je bio u Ajaksu, a zatim da ispljune žvaku na protivničku polovinu terena pred početak utakmice. Jednom je zaboravio žvaku, u finalu Evropskog prvenstva 1969. godine i Ajaks je izgubio 4:1.
Čak je savetovao upravu kluba da ne dozvoli igračima da budu sujeverni, jer ako na njih to bude uticalo, ne smeju igrati u narednoj utakmici.
Francuzi su na Svetskom prvenstvu 1998. godine koristili telo Fabijena Barteza kao primitivni totem, dodirujući ga za sreću.
Njihovi sujeverni rituali podrazumevali su sedenje uvek na istim sedištima u autobusu, slušanje pesme Glorije Gejnor „I will survive” u svlačionici.
Takođe, Loran Blan je ljubio Fabijena Barteza u glavu pre svakog početka. Francuska je bila prvak na tom prvenstvu.
Pele, brazilska fudbalska legenda je zamolio prijatelja da pronađe obožavaoca kome je on poklonio svoj dres, nakon primećenog oslabljenog učinka u igri.
Prijatelj mu je vratio dres, a Pele je odmah povratio snagu.
Međutim, prijatelj je zaboravio da mu kaže da je potraga bila uzaludna i da mu je jednostavno dao dres u kome je igrao prethodni meč.
Bivši engleski kapiten, Bobi Mur je insistirao da bude poslednji koji će u svlačionici obući šorc i dres.
Dezmond Moris je 1981. godine napisao kako je Martin Piters, saigrač, bio fasciniran Bobijem koji stoji u ćošku sa dresom u rukama i čeka da se svi obuku kako bi se on pripremio. Piters bi ponekad svukao svoj dres i šorc, a Bobi bi na to odgvorio svlačenjem i čekanjem da se ovaj opet obuče.
Trener kluba Midlands Portland Siment je poslao 17 igrača u reku Zambezi pretrpanu krokodilima kako bi se duhovno očistili. Samo se 16 igrača vratilo iz reke. Neiznenađujuće, izgubili su narednu utakmicu.
Mnogi igrači imaju sujeverja u vezi sa mokrenjem.
Mario Gomez uvek koristi najudaljeniji pisoar sa leve strane.
Džon Teri, recimo, uvek koristi isti pisoar u toaletu, pa je spreman da sačeka dok ne bude slobodan, čak i ako ima drugih slobodnih.
Gari Nevil ima previše sujevernih navika da bi ubrzo morao da smanji njihov broj jer postaju ometajuće. Ne menja losion posle brijanja ukoliko mu sve polazi za rukom. I sam je rekao da mora da smanji njihov broj tj. da nosi istu obuću, isti kaiš, isti losion čitave sezone.
Gari Lineker nikada nije pokušavao da da gol u toku zagrevanja da ga ne bi uzalud iskoristio. A kada bi dao gol u prvom poluvremenu, promenio bi dres. Kada ne bi imao dobar period, utočište je pronalazio u promeni frizure.
Vizualizacija je Dejvidu Bekamu uvek bila na prvom mestu. Moglo bi se reći da je opsesivno kompulsivan jer sve predmete uređuje na poseban način. Čak i hrana u frižideru je poređana na poseban način. Ako bi imao 3 konzerve soka, jednu bi sigurno bacio, da bi mu ostao paran broj.
Menadžer Sanderlenda, Stiv Brajs ne može da posmatra izvođenje penala njegovog tima. „Znam da je glupo“, izjavio je Brajs, ali sasvim je moguće da su tu naviku podstakli promašaji pojedinih igrača Sanderlenda.
Loran Blank, defanzivac Francuske reprezentacije redovno je tokom Svetskog prvenstva 1998. godine ljubio glavu golmana Fabiena Barteza pre svake utakmice.
Ova, naizgled, čudna navika ipak je donela sreću reprezentaciji koja je na kraju i osvojila ovo takmičenje.
Geri Lineker, televizijski voditelj, započinjao je svaku emisiju rečenicom „Da li je ovo za stvarno?”.
“Ta rečenica je proizvod lošeg iskustva dok smo snimali emisije u prošlosti. Započeli bi šou, ja bih se okrenuo svom kolegi i postavio mu pitanje koje je trebalo da otvori emisiju, ali on bi me svaki put ignorisao. Problem je bio u tome što je moj ko-voditelj mislio da se radi samo o probi, tako da nije puno obraćao pažnju na to šta mu govorim”, rekao je Lineker.
On je dodao da je svaki put sam u panici morao da gleda producenta i svojim pogledom pita da li su u programu, na šta bi dobijao odgovor da jesu.
“Znam da sada to možda zvuči smešno , ali i dan danas imam tu naviku da pitam da li smo u programu izjavio je Geri Lineker.
Tokom svojih fudbalskih dana Lineker je kao kapiten Engleske reprezentacije odbija da tokom zagrevanja pre početka utakmice šutira na gol, pošto se plašio da će sve svoje dobre šuteve iskoristiti pre meča..
Golman Bristol Roversa, Stiv Filips nije mogao da se odvoji od svoje boce sa vodom koju bi po ulasku u svlačionicu uzeo.
“Imao sam tu lošu naviku da ceo dan čuvam prvu flašu vode koju u svlačionici uzmem bez obzira na to koliko se ona tokom utakmice uprlja”, izjavio je Filips.
Istog trenutka kada bi se boca ispraznila, član tima, Rodžer Harding, bio je zadužen da je istog trenutka ponovo napuni vodom iz nove flaše.
“Rodžer je bio jedina osoba kojoj je bilo dozvoljeno da uzima moju bocu”, dodao je on.
Napadač Totenhema, Džermejn Defo, pre svake utakmice obavezno poseti frizera kako bi skratio svoju kosu jer veruje da ga kratka frizura čuva od povreda.
“Jednostavno pre svake utakmice moram da posetim frizera pošto izgleda da povrede dobijam isključivo kada imam dužu kosu”.
Menadžer Kvins Park Rejndžeras, Nil Vornok, svaki put kada se njegov tim nalazi u pobedničkoj seriji obavezno mora da zaustavi svoj automobil ispred svakog semafora na putu kući pa čak i kada je uključeno zeleno svetlo.
Melvin Kamara, napadač Hadersfilda, pre svake utakmice obavezno pogleda film “Willy Wonka and the Chocolate Factory”.
“To je film koji mi uvek podigne raspoloženje i nakon svakog gledanja imam utisak da mogu da postignem gol bez obzira na to protiv koga igramo”.
Argentinski golman, Serđo Gukočea imao je običaj da tokom izvođenja penala preskoči odlazak u kupatilo i malu nuždu obavi odmah na terenu.
“Ako imate prirodan poriv, mislim, da mesto gde ćete nuždu obaviti, uopšte nije bitno, svaki put sam bio izuzetno suptilan i niko se nikada nije žalio”, objasnio je Gukočea.
Foto: tvathiel, www.sxc.hu
B92
Najveća fudbalska sujeverja
Fudbal je pun sujeverja koja se kreću od ustaljene pojave da igrači dodirnu teren i prekrste se pred ulazak na stadion, do trenera koji uzima u obzir horoskopski znak igrača za izbor prvog tima, zatim od igrača koji pred utakmicu čita Dostojevskog u toaletu, do onih koji smatraju da im se ništa loše ne može desiti ukoliko nose veš naopako.
Dejvid Džejms je izjavio da su mnogi igrači sujeverni do granice koja je izvan normalnog. “Sujeverne navike su mentalna mašinerija toliko složena da ispuni čitavu stranicu. Počinju u petak uveče pred utakmicu, i nastavljaju se sutradan, celodnevnim zviždukom”, rekao je Džejms. Takođe, pored toga što ni sa kim ne razgovara, Dejvid ima običaj da sačeka da se toalet isprazni i da pljune na zid.
Johan Krojf, legendarni fudbaler Holandije imao je običaj da potapše svog golamana Gerta Balsa po stomaku dok je bio u Ajaksu, a zatim da ispljune žvaku na protivničku polovinu terena pred početak utakmice. Jednom je zaboravio žvaku, u finalu Evropskog prvenstva 1969. godine i Ajaks je izgubio 4:1.
Čak je savetovao upravu kluba da ne dozvoli igračima da budu sujeverni, jer ako na njih to bude uticalo, ne smeju igrati u narednoj utakmici.
Francuzi su na Svetskom prvenstvu 1998. godine koristili telo Fabijena Barteza kao primitivni totem, dodirujući ga za sreću.
Njihovi sujeverni rituali podrazumevali su sedenje uvek na istim sedištima u autobusu, slušanje pesme Glorije Gejnor „I will survive” u svlačionici.
Takođe, Loran Blan je ljubio Fabijena Barteza u glavu pre svakog početka. Francuska je bila prvak na tom prvenstvu.
Pele, brazilska fudbalska legenda je zamolio prijatelja da pronađe obožavaoca kome je on poklonio svoj dres, nakon primećenog oslabljenog učinka u igri.
Prijatelj mu je vratio dres, a Pele je odmah povratio snagu.
Međutim, prijatelj je zaboravio da mu kaže da je potraga bila uzaludna i da mu je jednostavno dao dres u kome je igrao prethodni meč.
Bivši engleski kapiten, Bobi Mur je insistirao da bude poslednji koji će u svlačionici obući šorc i dres.
Dezmond Moris je 1981. godine napisao kako je Martin Piters, saigrač, bio fasciniran Bobijem koji stoji u ćošku sa dresom u rukama i čeka da se svi obuku kako bi se on pripremio. Piters bi ponekad svukao svoj dres i šorc, a Bobi bi na to odgvorio svlačenjem i čekanjem da se ovaj opet obuče.
Trener kluba Midlands Portland Siment je poslao 17 igrača u reku Zambezi pretrpanu krokodilima kako bi se duhovno očistili. Samo se 16 igrača vratilo iz reke. Neiznenađujuće, izgubili su narednu utakmicu.
Mnogi igrači imaju sujeverja u vezi sa mokrenjem.
Mario Gomez uvek koristi najudaljeniji pisoar sa leve strane.
Džon Teri, recimo, uvek koristi isti pisoar u toaletu, pa je spreman da sačeka dok ne bude slobodan, čak i ako ima drugih slobodnih.
Gari Nevil ima previše sujevernih navika da bi ubrzo morao da smanji njihov broj jer postaju ometajuće. Ne menja losion posle brijanja ukoliko mu sve polazi za rukom. I sam je rekao da mora da smanji njihov broj tj. da nosi istu obuću, isti kaiš, isti losion čitave sezone.
Gari Lineker nikada nije pokušavao da da gol u toku zagrevanja da ga ne bi uzalud iskoristio. A kada bi dao gol u prvom poluvremenu, promenio bi dres. Kada ne bi imao dobar period, utočište je pronalazio u promeni frizure.
Vizualizacija je Dejvidu Bekamu uvek bila na prvom mestu. Moglo bi se reći da je opsesivno kompulsivan jer sve predmete uređuje na poseban način. Čak i hrana u frižideru je poređana na poseban način. Ako bi imao 3 konzerve soka, jednu bi sigurno bacio, da bi mu ostao paran broj.
Menadžer Sanderlenda, Stiv Brajs ne može da posmatra izvođenje penala njegovog tima. „Znam da je glupo“, izjavio je Brajs, ali sasvim je moguće da su tu naviku podstakli promašaji pojedinih igrača Sanderlenda.
Loran Blank, defanzivac Francuske reprezentacije redovno je tokom Svetskog prvenstva 1998. godine ljubio glavu golmana Fabiena Barteza pre svake utakmice.
Ova, naizgled, čudna navika ipak je donela sreću reprezentaciji koja je na kraju i osvojila ovo takmičenje.
Geri Lineker, televizijski voditelj, započinjao je svaku emisiju rečenicom „Da li je ovo za stvarno?”.
“Ta rečenica je proizvod lošeg iskustva dok smo snimali emisije u prošlosti. Započeli bi šou, ja bih se okrenuo svom kolegi i postavio mu pitanje koje je trebalo da otvori emisiju, ali on bi me svaki put ignorisao. Problem je bio u tome što je moj ko-voditelj mislio da se radi samo o probi, tako da nije puno obraćao pažnju na to šta mu govorim”, rekao je Lineker.
On je dodao da je svaki put sam u panici morao da gleda producenta i svojim pogledom pita da li su u programu, na šta bi dobijao odgovor da jesu.
“Znam da sada to možda zvuči smešno , ali i dan danas imam tu naviku da pitam da li smo u programu izjavio je Geri Lineker.
Tokom svojih fudbalskih dana Lineker je kao kapiten Engleske reprezentacije odbija da tokom zagrevanja pre početka utakmice šutira na gol, pošto se plašio da će sve svoje dobre šuteve iskoristiti pre meča..
Golman Bristol Roversa, Stiv Filips nije mogao da se odvoji od svoje boce sa vodom koju bi po ulasku u svlačionicu uzeo.
“Imao sam tu lošu naviku da ceo dan čuvam prvu flašu vode koju u svlačionici uzmem bez obzira na to koliko se ona tokom utakmice uprlja”, izjavio je Filips.
Istog trenutka kada bi se boca ispraznila, član tima, Rodžer Harding, bio je zadužen da je istog trenutka ponovo napuni vodom iz nove flaše.
“Rodžer je bio jedina osoba kojoj je bilo dozvoljeno da uzima moju bocu”, dodao je on.
Napadač Totenhema, Džermejn Defo, pre svake utakmice obavezno poseti frizera kako bi skratio svoju kosu jer veruje da ga kratka frizura čuva od povreda.
“Jednostavno pre svake utakmice moram da posetim frizera pošto izgleda da povrede dobijam isključivo kada imam dužu kosu”.
Menadžer Kvins Park Rejndžeras, Nil Vornok, svaki put kada se njegov tim nalazi u pobedničkoj seriji obavezno mora da zaustavi svoj automobil ispred svakog semafora na putu kući pa čak i kada je uključeno zeleno svetlo.
Melvin Kamara, napadač Hadersfilda, pre svake utakmice obavezno pogleda film “Willy Wonka and the Chocolate Factory”.
“To je film koji mi uvek podigne raspoloženje i nakon svakog gledanja imam utisak da mogu da postignem gol bez obzira na to protiv koga igramo”.
Argentinski golman, Serđo Gukočea imao je običaj da tokom izvođenja penala preskoči odlazak u kupatilo i malu nuždu obavi odmah na terenu.
“Ako imate prirodan poriv, mislim, da mesto gde ćete nuždu obaviti, uopšte nije bitno, svaki put sam bio izuzetno suptilan i niko se nikada nije žalio”, objasnio je Gukočea.
Foto: tvathiel, www.sxc.hu
B92
