Šta je novo?
SerbianForum

Dobrodošli na SerbianForum.org, mjesto na kojem možete pronaći apsolutno sve, mjesto druženja i odlične zabave!

Zanimljivosti i vesti iz auto moto sporta

  • Začetnik teme Милојковић
  • Datum pokretanja
Милојковић

Милојковић

BOBAN ATANACKOVIĆ – ponos sveta brzine

Za NEBOJŠU BOBANA ATANACKOVIĆA čini mi se i vrapci znaju. Rodjen je 1944. godine a u svet brzine stigao je početkom šezdesetih godina. Pre ne go što vam ispričam ovu priču, želim samo da podsetim da je BOBAN i ove godine bio aktivan na sportskim auto stazama , a izgled i vitalnost su mu kao kod mnogo mladje osobe.



Po mojim kriterijumima BOBAN je sportista i ličnost koja je neobično puno, možda i najviše, doprinela ugledu automobilskog sporta. Da se ne shvati pogrešno – ne misli se samo na rezultate na stazi, već na kompletan učinak, na delovanje i ponašanje van sportskih borilišta, na uspeh u poslu ali i u privatnom životu. Jednom prilikom je stari majstor automobilizma MILUN VESNIĆ rekao pred televizijskim kamerama: “ Šteta je što nema malo više ovakvih ljudi u našem auto sportu, kao što je Boban Atanacković „.

NEBOJŠA BOBAN ATANACKOVIĆ je još kao dečak počeo da se bavi trkama i krenuo je od motocikla marke DJILERA. U to vreme su se svi šmekeri i vlasnici motocikala i ondašnjih vespi okupljali kod KONJA, pored bioskopa JADRAN. Ko je tada imao prevoz na dva točka sa motorom bio je faca.

Majstori moto sporta odlazili su rado i na Dorćol, kod legendarnog deda Voje Ivaniševića, koji je da podsetim učestvovao na onoj čuvenoj trci oko Kalemegdana, 3. septembra 1939. godine. Sa DJILERE, Boban je prešao na motocikl marke AERMAKI, dve godine je odlazio na moto trke širom Jugoslavije a onda kupio automobil BMW 7OO i na prvom reliju dobio pehar. Mladi Atanacković je medjutim vrlo brzo ukapirao da je reli preskupa disciplina pa je uskoro nabavljen auto koji će u stvari i proslaviti našeg šampiona.

Prvog NSU-a nabavio je od zagrebačkog vozača Antuna Vidmajera a kasnije je stigao onaj pravi , „špisov“ iz Študgarta. Beli NSU je jurio na bezbroj staza i bio jedan od najatraktivnijih automobila svih vremena, bio je lak kao perce . Godine l979. u šampionatu Jugoslavije na brdskim auto stazama NEBOJŠA ATANACKOVIĆ osvaja prvu titulu šampiona. Kada su mnogi očekivali još veće angažovanje na trkama BOBAN se okrenuo poslu i životnoj egzistenciji, stvorio je na Dorćolu auto centar pod svojim imenom, bio je u tri mandata poslanik u Skupštini Srbije, dve godine predsednik Odbora za trgovinu, predsednik Izvršnog odbora Opštine Stari grad a zatim i predsednik Opštine Voždovac. Posle pauze od čak 18 godina proradilo je opet trkačko srce pa se ATANACKOVIĆ vratio auto trkama. Vozio je puno automobila, medju njima i SUPER FIĆU



Trebalo bi mi još puno prostora za opisivanje svega što je ovaj marljivi i sposobni sportista uradio. Bar za mene broj titula i hrpa pehara ne znače baš sve, lično, posmatram kompletan opus neke osobe, njenu kulturu i rad. NEBOJŠA BOBAN ATANACKOVIĆ je ponos sveta brzine. Uz veliku pomoć supruge Gordane, koja mu je verni pratilac i u kući a i na trkama, uz podršku sina Vlade i svojih saradnika u centru BOBAN, ovaj vitalni as imaće još puno toga da kaže.



Ljubaznošću: Moj svet brzine - Djordje Djenić
 
Милојковић

Милојковић

TRKA OKO KALIŠA – najveća auto moto trka Jugoslavije 3.9.1939.g. I deo

Verovatno ste čuli za najveću automobilsku i motociklističku trku Jugoslavije, koja je po svemu bila daleko iznad svih , pre i posle održanih. Zvaničan naziv te neverovatne i po svemu grandiozne manifestacije je glasio : PRVE MEDJUNARODNE AUTOMOBILSKE – MOTOCIKLISTIČKE TRKE

Organizatori su bili : AUTO KLUB KRALJEVINE JUGOSLAVIJE i list POLITIKA

Pošto sam prvi televizijski novinar koji je još 1979. godine u INDIREKTU tadašnje Radio televizije Beograd, objavio reportažu o tom sjajnom dogadjaju, O KOJEM SE NIJE SMELO PISATI ( a objasniću zašto ) , ovde ću vam ispričati sve najbitnije, vezano za trku oko Kalemegdana, održanu 3. septembra 1939. godine , dva dana po izbijanju DRUGOG SVETSKOG RATA.

Da biste bolje shvatili ondašnju situaciju podsetiću vas da je u tom periodu egzistirala Kraljevina Jugoslavija, da je 1934. godine u atentatu ubijen kralj Aleksandar a u Nemačkoj sve više jačao Adolf Hitler. Krajem avgusta l939. HITLER i STALJIN su potpisali ugovor o nenapadanju a istog dana je ugovorom CVETKOVIĆ – MAČEK stvorena Banovina Hrvatska. I dok se nad Evropom nadvijao crni oblak fašizma nemačke trupe su 1. septembra 1939. godine ušle u Poljsku i počele krvavi pohod. U Beogradu, a i u celoj Jugoslaviji još niko nije slutio da je počeo najveći rat u istoriji čovečanstva, pa je istog dana, u petak 1. septembra 1939. , na stazi oko stare tvrdjave na Kalemegdanu, održan prvi trening pred veliku medjunarodnu auto i moto trku, a sutradan u subotu i drugi.

Trka je trebalo da se održi povodom rodjendana kralja Petra drugog, ali pošto je rodjendan padao 6. septembra beogradski GRAN PRIX održan je tri dana ranije. Organizatori su bili Kraljevski auto klub i list POLITIKA, glavni promoter trke. Velika medjunarodna trka u Beogradu, na stazi oko Kalemegdana, bila je u suštini jedna od trka Svetskog prvenstva jer su se u završnici celodnevnog programa na stazi pojavila četiri najbolja automobila na svetu i četvorica najboljih vozača sveta, dva AUTO UNIONA i dva MERCEDESA, sa vozačima NUVOLARIJEM, iz Italije, i BRAUHIČEM, LANGOM i MILEROM iz Nemačke.

Organizacija je bila odlična. Staza sačinjena od kocke očišćena je besprekorno a nedelju dana pred trku deo kaldrme je zamenjen. Start i cilj trke nalazili su se pored današnjeg restorana PARK a nadomak tog mesta bile su sagradjene tribine za nekoliko hiljada posetilaca.

Tih dana POLITIKA je pisala : “ Radovi na tribinama na kalemegdanskim obroncima privode se kraju. Nadzorni inženjer g.Djordje Janković izjavio je da će tribine na vreme predati komisiji koja će izvršiti probno opterećenje. Preduzimač g.Somer uglavnom je već završio radove na tribinama. Preduzimaju se samo mere koje treba da potpuno obezbede publiku. Pred sam trening 3o. ovog meseca, na tribine biće izveden bataljon vojnika koji će izvršiti potrebno opterećenje. Manje tribine imaju po 15o sedišta a velike po 6oo. Na tribine za 15o ljudi, biće izvedeno 4oo vojnika tako da opterećenje bude dva i po puta veće nego što je normalno


Ljubaznošću: Moj svet brzine - Djordje Djenić
 
Милојковић

Милојковић

TRKA OKO KALIŠA – najveća auto moto trka Jugoslavije 3.9.1939.g. II deo

Želeo bih da vam kažem da sam prvi put za trku oko Kalemegdana, održanu 3. septembra 1939. godine, saznao na dan 16. juna 1979. Baš tada sam mog starog urednika, čuvenog doajena sportskog novinarstva RADIVOJA RAĆU MARKOVIĆA zamolio da mi opiše zbivanja u beogradskom auto sportu pre rata. Znao sam da se nešto dešavalo, znao sam da su tada prednjačili motociklisti ali nisam imao pojma da je na samom početku Drugog svetskog rata održana najveća auto moto trka svih vremena, na području Jugoslavije. Raća je tada zapalio još jednu svoju cigaretu, svoju MORAVU, i počeo priču od koje sam se naježio i ostao bez daha…. na momente pomislio sam da RAĆA greši, da nije baš sve tako…..ali, kada mi je rekao da je baš on prenosio trku za Radio Beograd, i izneo nekoliko karakterističnih detalja bio sam totalno zgranut. Tek kasnije sam shvatio zašto je trka zaboravljena i zašto se o njoj nije pričalo. To je otvoreno objasnio gospodin Darko Ribnikar, direktor POLITIKE, u dokumentarnom filmu Dinka Tucakovića i Brace Petkovića ZABORAVLJENI GRAND PRIX.


Posle završetka rata, u zemlji novo nastalog režima, nije se smelo govoriti o toj manifestaciji, jer su u trci pobedili pripadnici protivničkih zemalja, Nemačke i Italije, jer su dominirali AUTO UNION i MERCEDES koji su bili proizvedeni u Nemačkoj, jer je trka održana povodom rodjendana kralja Petra drugog i jer su na trci u centralnoj loži bili svi pripadnici buržoazije.

Posle razgovora sa RADIVOJEM MARKOVIĆEM sjurio sam se preko puta, u susednu zgradu POLITIKE i u dokumentaciji počeo da “ gutam“ tekstove sa ukoričenih stranica ondašnje POLITIKE iz 1939. godine. Ne mogu vam opisati svoje uzbudjenje. Raćina kratka priča o trci nadgradjena je velikim brojem tekstova sa krupnim naslovima i sa najbitnijim detaljima vezanim za veliku trku. Punih mesec dana pripremao sam se za opširnu radio reportažu o tom fantastičnom dogadjaju, dosta toga sam naučio a puno saznao i od deda VOJE IVANIŠEVIĆA, starog motocikliste koji je učestvovao u trci motocikala. Od deda VOJE sam čuo da je od aktera glavne trke jedino još živ MANFRED FON BRAUHIČ…. i zamislite, posle upornog traganja pronašao sam ga u istočnom Berlinu, u kancelariji Olimpijskog komiteta. U zakazano vreme, uz pomoć prevodioca, obavio sam telefonski razgovor na liniji studio IX RADIO BEOGRADA – ISTOČNI BERLIN.

Nažalost zbog nerazumevanja, straha ili ljubomore, tadašnji redaktor emisije VREME SPORTA I RAZONODE, moj vršnjak i kolega Dragan Petrović nije pristao na realizaciju radio reportaže a isto tako i urednik Predrag Knežević. Očito, bilo je tih sedamdesetih godina ne uputno pričati o Kraljevini Jugoslaviji. Bio sam ljut ali i uporan u nameri da se opširno progovori i podseti na veliki sportski dogadjaj, a i da se čuje snimak mog telefonskog razgovora sa MANFREDOM FON BRAUHIČEM. Odjurio sam na drugu stranu hodnika Prvog programa Radio Beograda, u sportsku redakciju, kod reportera i voditelja televizijskog INDIREKTA, čuvenog MARKA MARKOVIĆA i sav tužan ispričao šta se dogodilo. Sećam se kao da je juče bilo…. rekao mi je : „Pa što ne pitaju kad ne znaju……… Djole, napravi mi to za televiziju“. Tako je zaista i bilo, za nekoliko dana INDIREKT je objavio lep prilog o velikoj trci oko Kališa, začinjen pričom deda VOJE IVANIŠEVIĆA i mojim telefonskim razgovorom sa legendarnim nemačkim vozačem MANFREDOM FON BRAUHIČEM , a u realizaciji tog priloga pomogao mi je kolega iz Radio Beograda Slobodan Kovačević.

Od Radivoja Markovića čuo sam i sledeću zanimljivost – Kada su u hotelu MAŽESTIK novinari upitali MNFREDA FON BRAUHIČA u kakvim je odnosima sa svojim stricem, nemačkim nacistom i generalom VALTEROM FON BRAUHIČEM, veliki majstor brzine je odgovorio – “ U SVAKOJ FAMILIJI IMA NEKA BUDALA“.

Ljubaznošću: Moj svet brzine - Djordje Djenić
 
Милојковић

Милојковић

TRKA OKO KALIŠA – najveća auto moto trka Jugoslavije 3.9.1939.g. III deo

Staza oko Kelemegdana bila je ista kao i danas, ali kao što sam već napisao podloga je sačinjena od kocke a ukupna dužina iznosila je 2974 metra. Manfred fon Brauhič je jedan krug provezao za 74 sekunde, sa prosečnom brzinom od 134 km. na sat. I Brauhič i Nuvolari vozili su kod kule Nebojše 225 km. na sat

Pomenute brzine deluju nestvarno, zamislite samo, pre čak 7O godina ! AKO SE PAK POGLEDAJU TEHNIĆKI PODACI TIH BOLIDA ONDA STVARI POSTAJU JASNIJE. BILI SU TO TADA NAJJAČI SPORTSKI MODELI TAKOZVANIH OTVORENIH TOČKOVA. ZAPREMINA MOTORA 3000 KUBIKA, 12 CILINDARA, DVOSTEPENI KOMPRESOR. AUTO UNION 5oo KONJA A MERCEDES 485 KONJSKIH SNAGA.


Ta glavna trka ondašnjih formula sa avionskim motorima / Nemačkoj je bilo zabranjeno da ulaže u industriju, pa je pod plaštom auto sporta razvijala avionski motor / održana je na kraju dana a vozilo se 5o krugova. Učestvovali su Italijan TACIO NUVOLARI sa Auto Unionom, i sa bolidom iste marke Nemac Herman Miler, dok su Nemci MANFRED FON BRAUHIČ I HERMAN LANG vozili Mercedese. Peti učesnik bio je naš predstavnik BOŠKO MILENKOVIĆ, u desetak godina starom Bugatiju od 15o konja. Posle sjajne trke u kojoj su bolidi iz Nemačke proklizavali u krivinama i bukvalno, usled ogromne jačine i prevoja na stazi, leteli kroz vazduh, pobedio je „Leteći Italijan“ TACIO NUVOLARI, ispred BRAUHIČA i MILERA a četvrti je bio naš BOŠKO MILENKOVIĆ. HERMAN LANG je odustao jer mu je MANFRED FON BRAUHIČ prilikom doskoka kod današnjeg restorana PARK ( nekada hotel SRPSKI KRALJ ), odvaljenom kockom sa podloge, razbio naočare. LANG je odustao a zamenio ga je rezervni takmičar VALTER BOJMER koji je u toku trke izleteo sa staze i udario u drvo kod kule Nebojše. BRAUHIČ je vozio odlično ali se u 16. krugu okrenuo ispred francuske ambasade pa je vodjstvo preuzeo NUVOLARI i pobedio. Leteći Italijan, koga su zvali „el maestro“ umro je l953. godine. Bio sam na njegovom grobu u Mantovi. Pobeda u Beogradu bila mu je poslednja pobeda u karijeri, a tada na našem Kališu imao je 47 godina. MANFRED FON BRAUHIČ je od svih učesnika trke u Beogradu živeo najduže, čak 97 godina. Sahranjen je u Nemačkoj, u GRAHENVORTU a na sahrani je bio i moj prijatelj, beogradski dramaturg, poslastičar i direktor Muzeja automobila u Beogradu, u Majke Jevrosime 3o, BRATISLAV BRACA PETKOVIĆ. Snimkom sa sahrane počinje divan dokumentarni film koji je režirao DINKO TUCAKOVIĆ a scenario napisao BRACA PETKOVIĆ. Mogli ste da ga vidite u mojoj emisiji START, ali bi trebalo da bude prikazan na svim televizijama. Naš jedini predstavnik na beogradskoj trci oko Kalemegdana, BOŠKO MILENKOVIĆ sa Bugatijem, bio je veliki rentijer a posle rata ostao je bez ičega. Vozio je trolejbus na liniji l3 u Beogradu, a posle jednog saobraćajnog udesa, obesio se na Dorćolu u stanu deda VOJE IVANIŠEVIĆA.

Za kraj ove priče kazaću vam da su sva četiri bolida sačuvana. Posle rata bili su u posedu Rusa, ali ih je jedan naš čovek sa državljanstvom Amerike, PAVLE POL KARASEK, rodjen u selu Vrba kod Kraljeva, pronašao i restaurirao. Automobil „auto union“ TACIJA NUVOLARIJA, nalazi se u Inglštatu u Nemačkoj a MILEROV u Londonu. Bolid „mercedes“ kojeg je vozio HERMAN LAG nalazi se u muzeju u Študgartu, a BRAUHIČEV kod jednog kolekcionara u Americi.

Ima još puno, puno, zanimljivih podataka vezanih za najveću automobilsku i motociklističku trku ikad održanu na tlu nekadašnje Jugoslavije i Srbije. Ako nastavite čitanje sa sajta MOJSVETBRZINE.RS imaćete prilike da saznate još više, za kraj ću ostaviti podatak da se te nedelje 3. septembra l939. godine na trci okupilo STO HILJADA gledalaca, 80.ooo sa plaćenim ulaznicama a Beograd je tada imao 3oo hiljada stanovnika, preko Terazija se kratao tramvaj , ulica Miloša Velikog je bila pokrivena kamenim kockama a gradom su brujali stari FORDOVI.

Ljubaznošću: Moj svet brzine - Djordje Djenić
 
Милојковић

Милојковић

BATA NADJ – automobilista i lovac

Pretpostavljam da ste čuli za BATU NADJA, automobilistu koji je osvojio PET titula reli prvaka Jugoslavije, jednu sa FIĆOM, daleke 1969. godine a onda četiri za redom u ZASTAVI 101. Dobio je i ZLATNU KACIGU, učestvovao u maratonskom reliju OKO EVROPE sa Boletom Boškovićem, Džoom Perićem i Bubetom Spasovskim a onda okačio kacigu o klin i uzeo pušku pa se upustio u svet lova o kome i dan danas priča sa velikim zanosom.


Čujemo se redovno, Bata priprema obimnu knjigu o lovu u Rusiji ali je jako spor i biće velika šteta ako knjigu ne završi. Ono što mi je ispričao o ruskoj pokrajini ČUKOTKA predstavljalo je za mene pravu senzaciju i mnogi kod nas ne mogu zamisliti šta predstavljaju ogromna prostranstva Rusije. ČUKOTKA se nalazi na krajnjem severoistoku Rusije. BATA je od MOSKVE pa do mesta BILIBINO na ČUKOTKI putovao čak 15 sati avionom, leteći preko Sibira. Da bi ste shvatili veličinu ČUKOTKE kazaću da je oko 3 puta veća od teritorije nekadašnje Jugoslavije.

BATA NAD je bio dva puta na tom poluostrvu čiji je guverner Roman Abramović a tada je putovao sa dvojicom Rusa u tenikovima., Razdaljinu od oko 4oo kilometara prevalili su krećući se brzinom od 5 kilometara na sat. O BATI NADJU i ČUKOTKI uskoro sledi nastavak priče, specijalno za ljubitelje prirode i lova


Ljubaznošću: Moj svet brzine - Djordje Djenić
 
Милојковић

Милојковић

Žene na auto i moto takmičenjima I deo

Kao što sam i najavio evo opširnog teksta o damama koje su učestvovale na mnogim automobilskim trkama i relijima, koje su umele da voze i formulu 1, koje su uspevale da pobedjuju na relijima Svetskog prvenstva, koje su znale da trijumfuju i na najvećem maratonu sveta, na DAKAR reliju, koje su čak iza sebe ostavile sve muške posade na jednom YU reliju, koje su pobedjivale na kartingu, koje su se predstavile kao suvozači najvećim asovima medju muškarcima, i koje su usput, bile toliko lepe i pametne, pa su i dan danas na stranicama najelitnijih časopisa.
Mnogi od vas znaju, za samo desetak imena pripadnica nežnijeg pola, koje su se dokazale na automobilskim i motociklističkimk trkama ili relijima, ali, istina je da ih širom sveta ima na stotine. Ja sam odabrao spisak sa oko 50 imena, a budite sigurni da se ta lista vrlo lako može uvećati….. za početak je i ovo dovoljno.

Kako da počnem, od kojeg imena, ili od koje godine….. odluka nije nimalo laka, medjutim, najbolje je da ne pravimo nikakvo poredjenje, jer i sami možete proceniti i razumeti, koliko je koja dama bila uspešna.

Pošto sam veliki zaljubljenik u reli, dozvolite da ovu priču započnem sa Francuskinjom MIŠEL MUTON. Jedan moj kolega mi je svojevremeno rekao kako je tom MIŠELU lako, jer živi u Francuskoj, gde se reli izuzetno ceni, a o nda sam mu objasnio da je ipak reč o ženi, a ne o muškarcu. Slobodno mogu reći da je MIŠEL MUTON po mnogima najčuvenija medju lepoticama koje su dobar deo života provele za volanom. Učestvovala je na oko 8o relija, a čak ČETIRI puta je pobedila kompletnu garnituru tada najboljih reli vozača sveta. Bila je vise šampion sveta, vozila ja sjajnog AUDIJA KVATRO, a onda je postala i prva žena koja je pobedila na poznatoj brdskoj stazi u Americi, na čuvenom Pajks Piku. Idejni je tvorac danas već poznate priredbe TRKA ŠAMPIONA, a jedna od njenih sjajnih saputnica, njen suvozač, bila je i Italijanka FABRICIA PONS, koja se kasnije našla na mestu kopilota i jednoj drugoj ženi, ženi koja je pobedila na Dakar reliju.

Da se ne naljute poklonici formule, prelazim na teren trka bolida sa takozvanim otvorenim točkovima, a tu bih krenuo od prelepe DANIKE PATRIK, gospodje koja je u svet brzine ušla kao klinka od 1o godina, za volanom kartinga, a zatim promenila ko zna koliko formula u Britaniji, gde je počela sa pobedama, da bi danas bila član američkog tima ANDRETI u amerikoj formuli. Pre tri godine, tačnije 2008. postala je prva žena koja je pobedila u Indi formuli, a to se dogodilo u Japanu, na stazi Motegi. DANIKA PATRIK danas zaradjuje oko pet miliona dolara godišnje, najmanje od nagrada sa trka, a najviše od sponzora i poznatih časopisa, kao što je ugledni magazin za muškarce, SPORTSKE ILUSTRACIJE. Bila je 16 puta medju prvih pet, imala je 4 pol pozicije, a učestvovala je na 8o trka.

A sada se vraćamo reliju, ali ne na Svetsko prvenstvo, već na najveći svetski maraton današnjice, na popularni DAKAR reli čija je dužina oko 10.ooo kilometara. Jedina žena koja je pobedila na DAKAR reliju je Nemica JUTA KLAJNŠMIT. Vozila je Micubišija, u timu sa suvozačem Šulcom, a pobedu je ostvarila na tlu Afrike, 2001. godine. Ako bih morao da izaberem nekoliko naj uspešnijih dama onda bi se odlučio za ANDREU MAJER, TINU TERNER i ANI SIL. Nemica ANDREA MAJER je završila nekolio DAKAR relija, nekoliko maratona po Aziji, vozila je u konkurenciji motocikala, automobila, pa i kamiona, baš kao i ove godine, kada je vozila servisni kamion Man. Moj prijatelj, Slovenac MIRAN STANOVNIK, rekao mi je da je ANDREA MAJER najbolja motociklistkinja sveta, a kako da ne verujem čoveku koji je čak 13 puta završio DAKAR reli, a ove godine stigao do 11. mesta. Švedjanka TINA TERNER je najpoznatiji reli suvozač. Na mnogim relijima bila je pored pravih zvezda, kao što su KENET ERIKSON, MIKO HIRVONEN, TOMAS RANDSTROM, MATIJAS EKSTROM, IZOLDA HOLDERAJD, JUTA KLAJNŠMIT, ARI VATANEN, KOLIN MEK RE, NASER AL ATIJA i GINIEL DE VILIERS. Možete samo zamisliti kakvo iskustvo ima ova poznata plavuša, verovatno najpoznatiji navigator na svetu. Švedjanka ANI SIL takodje zaslužuje posebnu pažnju. Dobila je nadimak „reli princeza“, a na motociklu je od svoje 15. godine. Završila je nekoliko DAKAR relija, i puno raznih po Evropi i Aziji, ove godine je stigla na cilj DAKARA na začelju, a intervju sa ANI SIL, za RTS je obavio moj prijatelj Pedja Milinković. ANI je u toku karijere imala puno padova, i puno teških povreda, ali je u razgovoru sa Pedjom kazala, da se raduje svakom DAKAR reliju. Neverovatna Švedjanka ANI SIL drži i izuzetan ženski rekord. Jedina je žena na svetu koja se motociklom popela na jedan od vrhova Mont Everesta, na visinu od čak 2305 metara !!!


Ljubaznošću: Moj svet brzine - Djordje Djenić


 
Милојковић

Милојковић

Žene na auto i moto takmičenjima II deo

U bolidima sa takozvanim “ otvorenim točkovima“, tojest najpoznatijim formulama, pojavilo se do sada 12 žena, a u nižim serijama ima ih sigurno znatno više.

Zabeleženo je da je prva dama u formuli jedan bilaItalijanka MARIJA TEREZA DE FILIPS, i to u sezoni 1958. i 1959. godine. U takmičenjima formule 1 pojavile su se i DIVINA GALIKA, zatim DEZIRE VILSON koja se nije kvalifikovala, kao ni DJOVANA AMATI. Jedina žena na svetu koja je osvojila pola boda, i to na trci u Španiji 1975. bila je Italijanka LELA LOMBARDI.

U poznatoj INDI seriji ogledalo se 7 žena. Kvalifikacije na samom INDIJANOPOLISU nisu nimalo jednostavne, a brzine su velike. Na tom poznatom autodromu, u trci pod imenom 500 milja, krug je dugačak 4,o23 km. ima četiri krivine, vozi se 2oo krugova, rekord je 37,895 sekundi, a prosečna brzina 382.2 kilometra na sat!!!!

U tim trkama pojavile su se DŽENET GATRI, LIN SENTDŽEJMS, SARA DŽEJMS, koja se kvalifikovala 9 puta, MILKA DUNO, ANA BEATRIZ, SIMONA DESILVESTRO, i naravno, već spomenuta DANIKA PATRIK, koja je na INDIJANOPOLISU imala 3. mesto, a takodje je upisana kao jedini žena koja je bila u vodjstvu 19 krugova.

Vratimo se opet reliju, i to šampionatu Evrope. Stariji se sigurno sećaju 1973. godine i 7. YU relija, sa startom u Poreču a ciljem u Beogradu, na stazi dugačkoj 2519 km. i sa 13 brzinskih ispita. U Fiatu 124 SS, pobedila je italijanska posada DONATELA TOMINC i GABRIELA MOMOLO. DONATELA je iza sebe ostavila svih 77 posada ( 18 inostranih ), koliko je bilo na startu, a do cilja je stiglo samo 9. Iza te sjajne Italijanke bio je poznati Madjar, ATILA FERJANC, sa Renoom 12 Gordini, JAROSLAV JELINEK sa Škodom 120 S, kao i fabrička ekipa VARTBURGA, pa zatim STOJAN KOLEV sa Renoom 12 Gordini. Od naših vozača do cilja su stigla samo dvojica, PETAR KOLIĆ sa BMW 2002 TI, i ICA MATOŠEVIĆ sa VW 1300.

Ako ste možda zaboravili nemačku seriju DTM, podsetiću vas da se na tim odličnim trkama širom Evrope, vrlo dobro predstavila Nemica ELEN LOR. Ove 2011. godine ELEN LOR je kao novinar izveštavala sa Dakar relija. Kad već pominjem Elen Lor, onda da navedem i Nemice KLAUDIJU HIRGEN i SABINE ŠMIC, dame koje su vozile trke.

A sada smo opet na peščanim stazama najvećeg i najpoznatijeg svetskog maratona,na DAKAR reliju. Posle tri gracije, ANDREE MAJER, TINE TERNER i ANI SIL, valja spomenuti i SILVIJU DJANETI sa motociklom, zatim KRISTINU MEJER, takodje na motociklu, i dobru poznanicu ekipe iz Srbije i GABORA SAGMAJSTERA, kao i odličnu KAMELIJU LOPAROTI vrlo dobro plasiranu sa kvadom, na ovogodišnjem 32. DAKARU.

Dalje beležim ime KETRIN LEGI, koja se predstavila na auto trkama, kao i Italijanka TAMARA VIDALI, koju sam gledao u trci 6 sati MIZANA, kada su takodje vozili PAJA KOMNENOVIĆ i MIKA DJELMAŠ. Na trkama se predstavila i lepotica i manekenka KORA ŠUMAHER, supruga RALFA ŠUMAHERA. Nije bila sjajna, ali ni poslednja, pošto je iza sebe ostavila nekoliko muškaraca, vozeći Minija.

Evo nas opet na reliju, i moram spomenuti iskusnog , Austrijanku ILKU MINOR, koja je nerazdvojni saputnik simpatičnog Norvežanina HENINGA SOLBERGA, a svojevremeno je „radar“ čitala MANFREDU ŠTOLU. Zatim, evo, još inostranih reliu suvozača. Da li se neko seća KATRIN ŠTROBL, ili Bugarke TOMOVE KONSTANCE, pa zatim gospodje JONKE ANGELOV, koja je sa mužem, u jednoj zelenoj Ladi, dolazila iz Varne, u Bugarskoj, na naš YU reli, i to čak 10 godina. Kada pišem o Bugarkama, onda svakako moram spomenuti simpatičnu i vrhunski obrazovanu EKATARINU STRATIJEVU, sa kojom sam se upoznao, i video kako je dobra za volanom.

Spomenuću na kraju ovog dela i tursku reli posadu, BURSU ČETINKAJA-ČIČEK GINEJ, koja se nadmeće na mnogim relijima širom Evrope, a onda u sledećem nastavku pažnju ću posvetiti lepoticama sa naših prostora.


Ljubaznošću: Moj svet brzine - Djordje Djenić
 
Милојковић

Милојковић

Žene na auto i moto takmičenjima III deo

Evo i trećeg nastavka o ženama koje su učestvovale na poznatim automobilskim i motociklističkim takmičenjima širom sveta, a u ovom delu govorim o damama sa ovih prostora. Ako se prisetimo davnih vremena, onda bi trebalo da krenemo od prvog YU relija, održanog još 1967. godine, na stazi dugačkoj 2088 kilometara, od Bosanskog broda, pa širom tadašnje Jugoslavije, sa ciljem u Splitu. U generalnom plasmanu pobedio je MILIVOJE BOŽIĆ sa suvozačem DOBRIVOJEM VEROVIĆEM, u Zastavi 850 S. Na 6. mesto plasirala se ženska posada, VERA KOSTIĆ i PLEMENKA SUPIĆ, u Zastavi 750, a iza njih su bili i Mihael Kulundžić, i Jovica Paliković, i Srdjan Brba Janković. VERA KOSTIĆ je bila poseban vozač. Kako mi je svojevremeno pričao moj urednik u Radio Beogradu, Predrag Knežević, znala je da uradi generalnu na „fići“, a učestvovala je uspešno i na inostranim auto trkama. U tim godinama, bila je poznata i Novosadjanka RUŽICA NEŠKOVIĆ, danas vlasnica auto škole, kao i Zagrebčanka MIRA NIKOLIĆ. U kasnijem periodu beležimo šampionsku titulu u kartingu, Slovenke IRENE LAVRIČ, a onda sjajan period plavokose ROMANE ZRNEC, članice Kompas Herca, višestruke reli šampionke, koja je umela da pobedi i asove kao što su BRANE KIZMIČ i PAVLE KOMNENOVIĆ. ROMANA je beležila puno uspeha i na poznatim inostranim relijima, a tokom svoje bogate karijere imala je nakoliko suvozačica, ZDENKU DOLGOŠ, SONJU BASTAR, ŠPELU KOŽAR . Kao reli suvozač poznata je bila i MARIJETKA POBERAJ, kao i supruge, ili devojke, MILUNA VESNIĆA, MIODRAGA ŽIVANOVIĆA i PECE DOBROHOTOVA. Iz dobro obaveštenih izvora saznajem da Slovenija opet ima jednu sjajnu ženu, reli majstora. To je ASJA ZUPANC koja se snalazi i na reli krivinama, ali i na asfaltnim stazama. ASJA ZUPANC je zabeležila odlične rezultate i na reliju, ali i na brdskim i krušnim stazama. prošle godine je odlično vozila Micubišija evo X, sa suvozačicom TAJDOM TURK.

Na brdskim trkama se uspešno predstavila i Beogradjanka SVETLANA CECA ZDRAVKOVIĆ, a za kratko vreme bavljenja auto sportom uspela je da stigne i do titule šampiona na brdskim stazama. CECA je danas supruga jednog od najboljih asova Crne Gore, FRANJE KUNČERA. Na puno relija učestvovala je i Beogradjanka JASMINKA KOMLJENOVIĆ, sa suvozačicom MIRJANOM STEFANOVIĆ, u poznatom klubu INTERSPID. Za volanom kartinga vrlo vešta je bila MINA MITROVIĆ, zatim MARIJA KOSTIĆ, a šampionka tog sporta postala je i odlična TAMARA TANASIĆ, iz Obrenovca. Za upravljačem motocikla predstavila se i mlada Beogradjanka VANJA JELISAVČIĆ, a takmičenje će nastaviti u klubu BREZIK.

Eto, bilo je ovde navedeno čak preko 50 imena žena iz naše zemlje, i iz i nostranstva. Širom sveta, posebno u razvijenim državama auto i moto sportom se bavi zaista veliki broj pripadnica nežnijeg pola. Ako smo nekada davno mogli da kažemo da je svet brzine namenjen samo najhrabrijim i najvičnijim muškarcima, danas nema logike izgovoriti tako nešto. Milioni muškaraca neće nikada dostići uspehe jedne ROMANE ZRNEC, a da ne spominjemo MIŠEL MUTON, DANIKU PATRIK, DONATELU TOMINC, ANDREU MAJER, TINU TERNER, ili ANI SIL. Ako je ovaj tekst pročitala neka dama,onda će joj ovaj 8.mart biti bar malo veseliji.

Evo spiska sa 58 imena žena koje su se dokazale na raznim trkama: 1. Mišel Muton 2. Fabricia Pons 3. Danika Patrik 4. Marija Tereza de Filips 5. Andrea Majer 6. Tina Terner 7. Lela Lombardi 8. Sara Fišer 9. Ani Sil 10. Donatela Tominc 11. Gabriela Momolo 12. Ilka Minor 13. Kamelia Liparoti 14. Romana Zrnec 15. Vera Kostić 16. Ružica Nešković 17. Elen Lor 18. Silvija Djaneti 19. Divina Galika 20. Dezire Vilson 21. Ketrin Legi 22. Juta Klajnšmit 23. Izolda Holderajd 24. Simona de Silvestro 25. Dženet Gatri 26. Ana Beatriz 27. Kristina Mejer 28. Li Sent Džejms 29. Milka Duno 30. Djovana Amati 31. Bursa Četinkaja 32. Čiček Ginej 33. Ekatarina Stratijeva 34. Karin Štrobl 35. Tamara Vidali 36. Asja Zupanc 37. Plemenka Supić 38. Irena Lavrič 39. Tomova Konstanca 40. Jonka Angelov 41. Kora Šumaher 42. Jasminka Komljenović 43. Mirjana Stefanović 44. Tamara Tanasić 45. Svetlana Zdravković 46. Sonja Bastar 47. Zdenka Dolgoš 48. Špela Kožar 49. Marijetka Poberaj 5o. Mira Nikolić 51. Vanja Jelisavčić 52. Marija Kostić 53. Mina Mitrović 54. Ljuba Vesnić 55. pratilja Mikija Živanovića. 56. Klaudija Hirgen 57. Sabine Šmic 58. Tajda Turk


Ljubaznošću: Moj svet brzine - Djordje Djenić
 
Милојковић

Милојковић

Žena, automobilski as – Louise Aitken Walker

Pre nekoliko dana, moj prijatelj TOŠA STAMENKOVIĆ, reli šampion Srbije, podsetio me je da u tekstovima o ženama nisam napisao ništa o čuvenoj Britanki LUJZI ETKEN VOKER, a ju mu upravo ispunjavam želju, pa ću pisati i o LUJZI ETKEN VOKER, ali i o još desetak lepih dama koje su bile odista fenomenalne za volanom.

Sada, kada pogledam sve ove tekstove o blizu 100 žena koje su neverovatno dobro vozile i automobile, i motocikle, pa i kamione, dolazim do zaključka da se u stvari nije pisalo objektivno i dovoljno o tim sjajnim trkama pripadnica nežnijeg pola. Skoro svim muškarcima nikada nije prijalo da se previše priča o jednoj MIŠEL MUTON, o DANIKI PATRIK, o motociklistkinji ANI SIL, o svetskoj šampionki LUJZI ETKEN VOKER, o sjajnoj PAT MOS… i tako dalje i tako dalje.

Ni naši sportski vozači nisu oduševljeni kada se pominju žene koje su ih nadmašile u brzini, i upravljanju raznim automobilima po krivinama. Još na prvom YU reliju, dugačkom preko 2000 km. ženska posada VERA KOSTIĆ – PLEMENKA SUPIĆ održala je pravu lekciju mnogim muškarcima, završivši reli na visokom 6. mestu, ispred Marjana Kulundžića, Jovice Palikovića, Srdjana Jankovića i mnogih drugih. Na 7. YU reliju, o čemu sam već pisao, kompletnu ekipu muških posada pobedio je ženski par, DONATELA TOMINC – GABRIELA MOMOLO. Već na prvom brzinskom ispitu 7. YU relija, na reliju dugačkom preko 2500 km. DONATELA TOMINC je bila brža od našeg najboljeg vozača Jovice Palikovića. Dosta kasnije Slovenka ROMANA ZRNEC, višestruki reli šampion, uspela je da pobedi BRANETA KIZMIČA, i sve ostale muškarce, a potom i da trijumfuje u klasi u brdskom šampionatu Jugoslavije, kada je pored ostalih pobedila i mog dobrog druga PAJU KOMNENOVIĆA. Takodje na brdu, bila je uspešna SVETLANA CECA ZDRAVKOVIĆ, kada je osvojila šampionat u svojoj klasi.

Ali vratimo se neverovatnoj LUJZI ETKEN, Britanki, rodjenoj 1960. godine koja je već sa 19 godina počela da vozi auto trke i relije. Bila je 14 godina u svetu brzine, bila je evropski i svetski reli prvak u konkurenciji dama, zauzimala vrlo visoka mesta na relijima u konkurenciji muškaraca, u izuzetno jakom reli šampionatu Velike Britanije, dobila visoko priznanje TROFEJ HENRI SEGRAVE ( taj trofej su primili Džeki Stjuart, Martin Brandl, Najdžel Mensel, Dejmon Hil, Frenk Vilijams, Kolin Mek Re, Karl Fogerti, Luis Hamilton i dugi ), a 2002. je postala član škotske KUĆE SLAVNIH.

Na reliju u Portugalu, sa suvozačicom TINOM TERNER, o kojoj sam dosta pisao, i koja je kasnije učestvovala na mnogim DAKAR relijima, kao suvozač, LUJZA ETKEN VOKER je preživela veliku nesreću koja je zabeležena televizijskom kamerom.


Ljubaznošću: Moj svet brzine - Djordje Djenić
 
Poslednja izmena:
Милојковић

Милојковић

Nestor Milanov – Sveta Siljanović..reli tandem starih vremena

Niko od mladih danas ne zna za sjajnu reli posadu od pre 50 godina, posadu NESTOR MILANOV SVETISLAV – SILJANOVIĆ. Ne znaju naravno, jer tada nisu bili rodjeni, ali ne znaju i zbog toga što mi zaboravljamo na istoriju, i ne umemo mnoge važne stvari da sačuvamo od zaborava.

Danas sam imao priliku da provedem celo pre podne sa nekadašnjim asovima automobilskog relija, sa vozačima iz perioda šezdesetih godina, iz zlatnog doba tog sporta u Srbiji, kada su takmičari iz ostalih krajeva bivše zemlje sa pažnjom pratili zbivanja u Srbiji, i kada su znatno zaostajali za ljudima iz srpskog sveta brzine.


NESTOR MILANOV je rodjen 1931. godine u Srpskoj Crnji, u Banatu, u mestu odakle je čuveni slikar i pesnik, učitelj i dramski pisac, boem Djura Jakšić. Na brze staze ušao je još krajem pedesetih godina, učestvujući u svojoj prvoj trci, takmičenju motociklista od Beograda do Arandjelovca, u klasi do 250 kubika. I danas ako neki klinac pobedi na debitantskoj trci, postaje totalno opsednut magičnim uzbudjenjima u krivinama, mirisom benzina i škripom guma. Na cilju vas dočekuju prijatelji i navijači, aplaudiraju i dive se vašoj brzoj vožnji, a baš tako nešto se dogodilo i pre više od 5o godina kada je NESTOR NECA MILANOV osvojio svoj prvi pehar sa motociklom marke „nsu“. NESTOR MILANOV je završio višu mašinsku školu, radio u Institutu Crvene Zastave, i imao svoj auto mehaničarsku servis u kome je posle njega posao nastavio i veliki servis izgradio, Miodrag Mika Djelmaš.

NECA MILANOV danas ima 80 godina, sjajno se drži i vrlo dobro seća vremena kada su vozili Mihajlo Božić, Mikica Vuković, Branimi Perić Džo, Mališa Vučković, Šverko, Gluhak, Marjan Kulundžić i drugi.

„Moji najveći uspesi su pobeda na reli SUTJESKA, pobeda na Sajamskom reliju, treće mesto u klasi na velikoj medjunarodnoj trci u Brnu, kada sam vozio „abarta 850″. Uvek sam bio u samom vrhu, medju petoricom najboljih u klasi, učestvovao sam na bezbroj relija, mogao bih da vam ispričam mnogo toga. U jednom momentu suvozač mi je bila i moja draga supruga Lia, a najviše vremena je na sedištu pokraj mene proveo moj veliki prijatelj i reli šampion iz 1968. godine Sveta Siljanović – Mališa. Više puta sam bio na takmičenjima u inostranstvu a 19.aprila 1970. godine zajedno sa Ivicom Vukojem učestvovao sam na drugom maratonskom reliju LONDON – MEKSIKO, sa ciljem u MEKSIKO SITIJU, i dugačkom 26.000 kilometara. Stigli smo do SANTJAGO DE ČILEA, i tu smo diskvalufikovani zbog kašnjenja od 2o minuta. I pored toga smo dobili velike čestitke kao jedini privatni tim koji je stigao tako daleko, a vozili smo jednog „pežoa“.“

Tako je ovog 3. decembra 2011. govorio NESTOR MILANOV, nekadašni automobilski as , auto mehaničar , danas posedeli deka koji ima SEDMORO UNUČADI i DVA praunuka. Njegovu priču netremice je slušao njegov verni suvozač SVETA SILJANOVIĆ, a takodje i ja, uz olovku i uključen magnetofon.



Ljubaznošću: Moj svet brzine - Djordje Djenić


 
Top