Šta je novo?
SerbianForum

Dobrodošli na SerbianForum.org, mjesto na kojem možete pronaći apsolutno sve, mjesto druženja i odlične zabave!

Vlatko Stefanovski i Leb i Sol

  • Začetnik teme Lara Croft
  • Datum pokretanja
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Vlatko Stefanovski: 35 godina putujem po Balkanu

Vlatko Stefanovski: 35 godina putujem po Balkanu

O „Kraljevima žica“, narodnim pesmama, filmskoj muzici, gitari... Možda nam je ime malo pretenciozno, ali se svirkama trudimo da taj naziv opravdamo – kaže Stefanovski. Koncert 27. aprila u beogradskom Sava centru

spekt-vlatko_620x0.jpg
KRALjEVI Vlatko Stefanovski, Tomi Emanuel i Štokelo Rozenberg

GITARSKA supergrupa „Kings of strings“, koju čine majstori gitare Vlatko Stefanovski, Tomi Emanuel i Štokelo Rozenberg, vraćaju se 27. aprila u beogradski Sava centar, koji su rasprodali prošle godine. Ovoga puta sa dopunjenom set listom i još nekoliko iznenađenja za ljubitelje gitare (karte koštaju 1.500, 1.900, 2.300, 2.800 i 3.200 dinara). Osim u Beogradu, nastupiće i u Zagrebu i Ljubljani, a na pitanje zašto ovu mini-turneju ne prošire i na druge gradove, jedan od najboljih jugoslovenskih gitarista Vlatko Stefanovski za naš list kaže:

- Što se „Kraljeva žica“ tiče, Štokelo i ja smo u Evropi, ali je Toni u Americi i vrlo retko dolazi u Evropu. Uglavnom svira po Americi i Australiji. Kako je on najstariji i najizvikaniji od svih nas, onda se mi prilagođavamo njegovim terminima. Ipak, to najviše zavisi od organizacije. Više koncerata spremamo za sledeću godinu. Naravno da bih želeo da sviramo u Skoplju, da posle Ljubljane produžimo za Austriju, Nemačku , Francusku... Prošle godine smo turneju završili u Švedskoj i nerado smo se razdvojili. Sada su se utisci slegli, imamo dobre audio-snimke i fini dokumentarni film o našem druženju, putovanju i sviranju. Sad možemo bistrih glava da produžimo dalje i sva trojica se kao deca radujemo novom susretu.

* Repertoar će biti drugačiji nego na prethodnom koncertu?

- Ne možemo baš 30 novih stvari da spremimo, ali ćemo sigurno obogatiti set listu sa novim numerama. „Kraljevi žica“ nisu nastali ad hok. Ganjali smo se po celoj Evropi, u Budimpešti, Sofiji, Beogradu, Diseldorfu, Amsterdamu i Torinu. Svaki slobodan dan koristili smo da probamo, družimo se i upoznajemo jedan drugog što bolje.

* Sva trojica ste vrhunski gitaristi, ali kad se kaže „Kraljevi žica“ zvuči malo pretenciozno?

- Ime grupi dao je naš prijatelj Boško Radojković. Ne patim od toga da sebi dajem titule bezveze, nego to ime simpatično zvuči. Možda je malo pretenciozno, ali se mi iz večeri u veče trudimo da taj status opravdamo.

* Vaše ime Vlatko predstavlja sinonim za gitaru na Balkanu?
- Verovatno zbog dužine mog rada i putovanja, zato što sam svako manje mesto na Balkanu posetio, svirao u njemu i obratio se publici na najbolji i najpošteniji način koji sam umeo. Znači, to je sve minuli rad, rekao bih. Ipak, ja 35 godina neumorno putujem po Balkanu, i šire od njega. Živim na Balkanu i sviram po festivalima, u dvoranama, na otvorenim prostorima. Snimao sam albume, muziku za filmove, pozorišne predstave i balet i svirao sam sa triom, i električnim i akustičnim, svirao sam duo, solo, sa Londonskim simfonijskim orkestrom pre nekoliko meseci, svirao sam u najmogućijim i najnemogućijim kombinacijama i situacijama. Verovatno je moje ime sinonim za gitaru zbog dužine mog rada i karijere. A, valjda i zbog kvaliteta (smeh).

* Svojevremeno ste sa grupom „Leb i sol“ dali novu dimenziju

tradicionalnim pesmama „Jovano, Jovanke“ i „Uči me majko, karaj me“?
- Kada je „Leb i sol“ počeo da se bavi tradicionalnom muzikom, taj folklor nije baš bio popularan. Svi mladi su sredinom sedamdesetih slušali rok ili pop muziku, a folklor je totalno bio u autu. To je bila muzika naših roditelja, ne naša. Intuicija nas je naterala da se time bavimo i na sreću taj naš umetnički eksperiment je uspeo. Folklor se, u međuvremenu, vratio na velika vrata kod publike. Ona želi da vidi i čuje nešto autentično, nešto što traje vekovima.

* Posle 10 godina pauze snimili ste muziku za film „Kad svane dan“, koji je bio srpski kandidat za Oskara?

- I u međuvremenu sam radio filmove, ali nisam ja pauzirao, nego su reditelji pauzirali da mi daju veliki zadatak, odnosno dugometražni film. Zahvalan sam Goranu Paskaljeviću koji je prepoznao moj rad i naša saradnja je protekla fantastično. Odmah posle rada sa njim dobio sam da radim muziku za jedan makedonski film čije snimanje uskoro počinje.

* Od svih vaših kompozicija, publika se nekako najviše raduje

pesmi „E, da imam ko što nemam“ iz filma „Džipsi medžik“?
- Po broju pregleda na „Jutjubu“ to je moja najpopularnija pesma. Izašla je iz rukava, srećan sam što mi se desila i što je postala hit na celom Balkanu. Peva se u Srbiji, Bugarskoj, Makedoniji, Bosni, Hrvatskoj, Sloveniji... Znaju je i u Holandiji i Engleskoj. Gde god da dođem, ljudi na nju reaguju sa euforijom.

* Ko su gospodari gitare koje biste rado slušali na koncertu?

- Uživao sam na koncertu Džefa Beka u Beogradu, mislim da je jedan od najvećih majstora električne gitare. Onda Džon Meklaflin, sigurno jedan od najvećih džez gitarista. Voleo bih da gledam Erika Kleptona zbog novog albuma i dugogodišnjeg rada i ljubavi prema muzici. Slušao bih i bluzera Erika Traka. Nedavno sam gledao Bi Bi Kinga na džez festifalu u Peruđi koji me je naterao da pustim i neku suzu, jer je on sam po sebi bluz. Žao mi je što sam propustio koncert „Led cepelina“ u londonskoj „O2 areni“, ali imam DVD sa njega. Rado bih gledao i „Rolingstounse“, nadam se da ću tokom leta stići da odem na Glastonberi ili u Hajd park.

TRADICIONALNI DOČEK


* DA li je „Leb i sol“ dobio ime po inatu, u smislu „ješću leb i sol al’ neću popustiti“ ili je to urbana legenda? - Gosti se na Balkanu, a pogotovo u Makedoniji, tradicionalno dočekuju hlebom i solju. Mi smo tada bili klinci, imali smo 19 godina. Mislim da su leb i sol za tradicionalni doček gostiju na Balkanu, pogotovo u Makedoniji. Mislim da je moj stariji brat Goran Stefanovski (najpoznatiji makedonski dramski pisac i scenarista) predložio desetak imena, a mi smo odabrali „Leb i sol“. Odlično je ime i korespondira sa muzikom koju smo svirali.

(Večernje novosti)


 
Poslednja izmena od urednika:
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Gitarista Vlatko Stefanovski objavio novi album "Seir"

Legendarni gitarista Vlatko Stefanovski, objavio je novi album "Seir", prvi kantautorski album nakon 11 godina, koji će predstaviti novinarima u Art kafeu u Sava Centru u utorak 13.maja.



Stefanovski će novinare upoznati sa novim albumom i izvesti nekoliko pesama a narednog dana družiće se sa fanovima od podneva u radnji Jugotona u Nušićevoj, gde će potpisivati album na kome se nalazi 10 novih pesama čiju muziku, tekstove, aranžmane i produkciju potpisuje sam Stefanovski.

Album "Seir" je snimljen u Esoteria Sound Studiju, a kao gosti Stefanovskom su se pridružili Rade Šerbedžija (vokal), Damir Imeri (klavijature i električni piano), Karolina (vokal), Gjoko Maksimovski (bas), Dino Milosavljević (bubnjevi), Vasko Atanasovski (bariton i soprano saksofon).

Na albumu sa Stefanovskim radili su i Zoran Madžirov (vibrafon), Marko Ramljak (violina), Kiril Kuzmanov (tenor saksofon), Trajče Velkov (truba), Vasil Hadžimanov (električni piano), Mite Dimovski (dodatne perkusije) i gudački kvartet "Zografski". Fotografije potpisuju Jan Stefanovski i Kristijan Panovski, a dizajn Srđan Vučić.

Stefanovski je počeo da svira gitaru sa 13 godina a kao tinejdžer osnovao je kultni bend "Leb i sol" sa kojim je nastupao širom sveta i snimio brojne albume. Od sredine devedesetih Stefanovski razvija uspešnu solo karijeru, snima albume "Cowboys & Indians", "Sarajevo", "Vlatko Stefanovski trio", "Kula od karti", "Thunder from the blue sky", sa sjajnim gitaristom Miroslavom Tadićem snima albume "Krushevo", "Treta majka", "Live in Belgrade" i "Live in Zagreb".

Poslednjih nekoliko godina Stefanovski je stvarao muziku za film, teatar i balet, svirao i snimao širom sveta sa vrhunskim izvođačima kao što su Tomi Emanuel, Štokelo Rozenberg, Giboni, Jan Akerman, Theodosi Spasov, Stefan Milenković, Kudsi Erguner, Bojan Z., Manu Katče, Toni Levin.

Takođe je nastupao sa značajnim svetskim orkestrima kao što su Londonski simfonijski orkestar, MDR Leipcig simfonijski orkestar, Filharmonijom Monte Karlo, Bečkim Tonkunstler orkestrom, Simfonijetom Sofije, Slovenačkom filharmonijom, Studentskim simfonijskim orkestrom Makedonije, FoolCool Jaž big band, RTV Ljubljana Big Band, Croatian HTV big band, RTV Srbija Big band.


Izvor: Tanjug


 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Vlatko je sinoć u Sava centru proslavio 40 godina umetničkog rada i promovisao album "Seir".
Sa istog koncerta, donela sam Vam snimke, pa koga zanima, može da pogleda... :)





 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Vlatko Stefanovski: I najskuplja zvezda i najveći frajer moraju još mnogo da uče

- Ja ne očekujem niti sam takav format zvezde da sviram u areni i da pravim neki mega spektakl. Sava centar je idealan za ovo što ja radim sa raznoraznim muzičarima, u raznim projektima i različitim kontekstima - kaže Vlatko Stefanovski.



Slavni gitarista će 21. aprila u Sava centru održati koncert sa Big Bendom slovenačke vojske, a publika će moći da čuje neke njegove hitove, kao i numere Stivija Vondera, Džordža Bensona, te očekuje da se koncert u jednom trenutku pretvori u pravu žurku.

- Radi se o malo većoj ekipi muzičara, njih 25 dolazi iz Slovenije. Ovo je neobičan program i koncert koji će se sad desiti i ko zna kad jer ne mogu njih da prisvojim za sopstveni bend jer to je logistički malo teže organizovati. Taj orkestar zvuči fenomenalno, a njihovi afiniteti su prilično široki, oni sviraju lektiru fank, soul, pop i džez muzike i iznenađen sam kako su savladali ove moje ritmičke komplikacije.

Kako jedan rok gitarista funkcioniše sa dirigentom?

- Trebate biti sa jednim okom na instrumentu, a sa drugim na dirigentu, morate pratiti šta se dešava, koliko taktova imate za sebe, za svoj solo ili improvizacuju s tim da se morate prilagođavati formi koja je ranije dogovorena. Meni to nije problem jer sam nastupao i sa kamernim orkestrima, sa tradicionalnim orkestrima, sa narodnjacima, sa klasičarima, simfonijskim orkestrima, Big bendovima... Kada je na sceni toliko ljudi morate je podeliti, ne možete ukrasti šou samo za sebe. Ustvari, od samog početka, kad napravite bend najvažnije je naučiti da slušate druge. Ne možete slušati samo sebe i svoju gitaru, a zanemariti bubnjara i basistu. Te uzde morate držati u rukama.


Stefanovski sa orkestrom slovenačke vojske

Jesu li te uzde popustile kada se raspao "Leb i sol"?

- Mi smo dobro slušali jedni druge dok smo svirali, ali problem je nastao kada je bend počeo da zakazuje više sastanaka nego proba. Kada počnete više da sastančite i rešavate određene dileme, onda nastaju svađe. Bend treba da svira, a ne da sastanči. Na žalost poslednjih godina kada se “Leb i sol” raspadao više smo sastančili nego što smo svirali.

Čuveni album "Kao kakao" je objavljen pre tri decenije, neke teme tih pesama aktuelne su i danas...

- Nakon 30 godina se pokazalo da je pesnik predvideo neke stvari, a taj pesnik sam slučajno ja. Znate, na bilo koje pitanje ja mogu odgovoriti stihom iz neke svoje pesme. Znači, pisao sam o ljubavi, o razočarenjima, paranojama, strahovima, euforijama, o gradovima...o svemu i svačemu što me opsedalo, fasciniralo i vodilo kroz život. Iako ne smatram sebe nekim velikim pesnikom uspeo sam da naučim taj zanat pisanja tektova za određene kompozicije jer meni uvek prvo nastane muzika pa tek onda tekst.


Kako ste se osećali kada su tada pesmu "Kao kakao" naki nazivali dečijom?

- Nije moj posao da ubeđujem ljude kako da shvate nešto. Ja pokušavam da iznesem neki svoj doživljaj, neku svoju istinu, a da li će neko to shvatiti ili ne, to nije moj posao, kao ni to da li je muzika koju sviram baš za svakoga ili nije. Verujte da nikada nisam po svaku cenu hteo da se dopadnem publici da ih ubedim da je moja istina jedina. Svako ima pravo da sluša što ono želi. Svačije vreme i svačija pažnja je skupa. Ne možete se ljutiti ako vas ne vole i ako vas ne prihvate, to je jedino vaš problem. Na žalost čovečanstvo ume da bude malo ignorantno prema umetnicima i određenim genijima, ali na to se treba navići. Ako te primete budi zahvalan, a ako te ne primete nemoj biti gnevan.

Sa tog albuma je i numera "Čuvam noć od budnih", vaša pesma sa najviše pregleda na jutjubu. Jeli vas to iznenadilo?

- To je bila samo jedna balada na albumu “Kako kakao” i nisam očekivao da će postati toliko popularna. Upravo zbog toga sam sa ovim Big bendom napravio novi aranžman za tu pesmu koju će moći da čuje publika u Beogradu. Inače, za Beograd sam spremio i jedno iznenađenje na koje mislim da će publika super da reguje kada ga odsviram. To je nešto meni veoma blisko i drago, a dolazi iz Srbije.


Iznenadite li se kada sa tolikim iskustvom naučite nešto novo u muzici?

- Kako ulazim u godine tako shvatam da je ono što znam veoma malo, da je to kap u moru. Ima toliko toga što ne znamo, da je to fascinantno. Zato čovek nikad ne sme sebe preozbiljno shvatati. Jer i da je naskuplje plaćena zvezda i najveći frajer u pitanju ima još mnogo toga da uči, ako mu je stalo do učenja, naravno. Ako vam je stalo do prodavanja jedne te iste stvari non-stop onda i ne morate da učite. Ja sam tako shvatio svoj život i svoje istraživanje muzike. Nije se rodio taj genije koji će znati baš sve. Svako naše znanje i saznanje je samo kap u okeanu. Ima puno ploča koje sam slušao, ali ima još mnogo više onih koje nisam preslušao.

Šta je vama danas najuzbudljivije u muzici?

- Meni je najuzbudljiviji taj osećaj kada vam se desi neka magija koja vas ponese na sceni. To je nešto što ne može rečima da se objasni. To je ono što stalno pokušavam da izazovem i svojim sviranjem i pojavljivanjem na sceni. Uvek pokušavam da izazovem tu magiju koja će me dalje voditi. To je nešto veoma blizu spiritualnog osećanja i to me danas zanima u muzici.

(Blic Online)
 
Top