Vlaga na prozorima, misterija...pomozite!!!
- Začetnik teme allein
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 26.01.2010
- Poruka
- 31
Poštovani. Vaš problem se svodi na termički proračun objekta i difuziju vodene pare kroz zidove. U slijedećem ću probati biti što jasniji o vašem problemu. Naime zrak u prostorijama ima određenu vlažnost. Prilikom prolaska zraka kroz zidove (topliji/hladniji) dolazi do pojave kapljica rose što vam je u fizici poznato kao tačka rošenja. Ako je ta tačka rošenja "pomjerena" van objekta onda nema nikakvih problema. Ako vam je tačka rošenja "pomjerena" unutar objekta onda imate pojavu kapljica na staklima ili u slučaju zidova dolazi do pojave buđi i vlage po zidovima. Obzirom da ste naveli da imate termičku izolaciju (stiropor) mislim da se "previše utoplili" objekat. Obično se termičkim proračunom bave arhitekte i u projektima se daju ti proračuni sa matematički dokazanim debljinama pojedinih slojeva. Naravno na ovim prostorima uglavnom ljudi koriste iskustva od komšije pa i gdje treba i gdje ne treba ide stiropor petica
. Daleko od toga da želim da kritikujem ali samo hoću budućim čitačima posta da skrenem pažnju da nije bez veze uveden termički proračun. E sad kad smo kod tog famoznog termičkog proračuna, na njega utiče i svrha prostorije. Naime matematički gledajući ne treba vam ista termika za spavaću sobu i za kuhinju. Razlog tome je što u kuhinji (ili npr kupatilu) često imate već zrak prezasićen vlagom usljed kuhanja. E tu bi se trebao arhitekta poigrati sa tačkom rošenja pa vidjeti šta i kako da riješi.
Sad konkretno, u vezi vašeg problema, možda da probate da zračite prizemlje više. Ili još bolje, ako se "kiša po staklima" dešava u određenim prostorijama, probajte smanjivati grijanje tih prostorija, možda vam to pomogne.
Zima je prosla ali jos par reci oko kondenzacije: sa bloga
Kondenzacija PVC prozora
Sa dolaskom zimskog perioda i prvih nižih temperatura često dolazi do kondenzacije i pojave vlage na novougrađenim PVC prozorima tj. staklima, a kasnije i do pojave buđi i gljivica, a što se često laički i nepravedno vezuje za ugradnju PVC prozora. Argumenti za to su ti što te pojave nije bilo dok su tu bili stari drveni prozori. Međutim problematika kondenzacije je mnogo komplikovanija jer nekoliko kvadratnih metara prozora nikako ne može uticati na energetsku ravnotežu niti na relativnu vlažnost vazduha što je ključni uzruk pojave kondenza na staklima.
Nekoliko primera iz svakodnevnog života mogu pojasniti ovu pojavu: stakla na naočarima se odmah zamagle kad uđete iz hladnog u toplu prostoriju, ili kondenzacija stakla u kolima u zimskom periodu kad više osoba sedne u njih, za ove situacije nećete kriviti loš kvalitet ramova i stakla kao ni loš kvalitet automobila u kojem sedite. Kondenzacija stakla u kolima se rešava uključivanjem ventilacije. Slična je situacija i sa stolarijom. U svim domaćinstvima obavljanjem svakodnevnih aktivnosti nastaje vlaga koja je prirodan proces i to kuvanjem, tuširanjem, sušenjem veša, a samo disanjem jednog čovek u toku dana proizvede 2,5 l tečnosti . Isušivanje građevinskih radova u enterijeru može biti još jedan od uzročnika pojave vlage u prostorijama. Postavlja se pitanje kako da ta vlaga izađe napolje.
Pojava kondenzacije u prostorijama
Činjenica je da drveni profili ne utiču na mikroklimu ništa više od plastičnih i da razlika u materijalu od kog se prave prozori nema bitan uticaj na cirkulaciju vazduha u prostoru. Međutim celokupna toplotna provodljivost i propustljivost vazduha kod prozora u savremenim uslovima gradnje je mnogo strožija i gubici toplote teže da se svedu na minimum. U prošlosti vlažnost vazduha u prostorijama se formirala u uslovima kada su fuge drvenih prozora slabije dihtovale od današnjih, kada je građevinski materijal koji se koristio (drvo, kreč, trska, glina..) imao niži prag propustljivosti vodene pare iz toplih prostorija ka spolja, ovaj gubitak toplote se nadoknađivao dodatnim zagrevanjem I cirkulacija vlage i vazduha u prostorijama je bila intenzivnija, međutim ovo je vodilo u veće troškove grejanja. Danas objekti moraju biti građeni tako da se obezbedi maksimalna toplotna izolacija što uz sve sve savremene uslove gradnje stvara efekat jedne “mini staklene bašte”. Kako rešiti problem kondenzacije u ovim uslovima?
Kako sprečiti kondenzaciju?
Pojava vlage se može rešiti ugradnjom ventilacionih sistema koji se mogu ugraditi u sam okvir prozora i obezbeđuju
Kondenzacija PVC prozora
Sa dolaskom zimskog perioda i prvih nižih temperatura često dolazi do kondenzacije i pojave vlage na novougrađenim PVC prozorima tj. staklima, a kasnije i do pojave buđi i gljivica, a što se često laički i nepravedno vezuje za ugradnju PVC prozora. Argumenti za to su ti što te pojave nije bilo dok su tu bili stari drveni prozori. Međutim problematika kondenzacije je mnogo komplikovanija jer nekoliko kvadratnih metara prozora nikako ne može uticati na energetsku ravnotežu niti na relativnu vlažnost vazduha što je ključni uzruk pojave kondenza na staklima.
Nekoliko primera iz svakodnevnog života mogu pojasniti ovu pojavu: stakla na naočarima se odmah zamagle kad uđete iz hladnog u toplu prostoriju, ili kondenzacija stakla u kolima u zimskom periodu kad više osoba sedne u njih, za ove situacije nećete kriviti loš kvalitet ramova i stakla kao ni loš kvalitet automobila u kojem sedite. Kondenzacija stakla u kolima se rešava uključivanjem ventilacije. Slična je situacija i sa stolarijom. U svim domaćinstvima obavljanjem svakodnevnih aktivnosti nastaje vlaga koja je prirodan proces i to kuvanjem, tuširanjem, sušenjem veša, a samo disanjem jednog čovek u toku dana proizvede 2,5 l tečnosti . Isušivanje građevinskih radova u enterijeru može biti još jedan od uzročnika pojave vlage u prostorijama. Postavlja se pitanje kako da ta vlaga izađe napolje.
Pojava kondenzacije u prostorijama
Činjenica je da drveni profili ne utiču na mikroklimu ništa više od plastičnih i da razlika u materijalu od kog se prave prozori nema bitan uticaj na cirkulaciju vazduha u prostoru. Međutim celokupna toplotna provodljivost i propustljivost vazduha kod prozora u savremenim uslovima gradnje je mnogo strožija i gubici toplote teže da se svedu na minimum. U prošlosti vlažnost vazduha u prostorijama se formirala u uslovima kada su fuge drvenih prozora slabije dihtovale od današnjih, kada je građevinski materijal koji se koristio (drvo, kreč, trska, glina..) imao niži prag propustljivosti vodene pare iz toplih prostorija ka spolja, ovaj gubitak toplote se nadoknađivao dodatnim zagrevanjem I cirkulacija vlage i vazduha u prostorijama je bila intenzivnija, međutim ovo je vodilo u veće troškove grejanja. Danas objekti moraju biti građeni tako da se obezbedi maksimalna toplotna izolacija što uz sve sve savremene uslove gradnje stvara efekat jedne “mini staklene bašte”. Kako rešiti problem kondenzacije u ovim uslovima?
Kako sprečiti kondenzaciju?
Pojava vlage se može rešiti ugradnjom ventilacionih sistema koji se mogu ugraditi u sam okvir prozora i obezbeđuju
- cirkulaciju i
- razmenu vazduha.
Slazem se da su okovi veoma bitni ali na pojavu vlage moze da utice i vrsta stakla koje se ugradjuje kao i nacin
otvaranja prozora.http://www.pvcstolarijadvd.rs/okovi.php
otvaranja prozora.http://www.pvcstolarijadvd.rs/okovi.php
kad ne pomaže PVC t je ALU stolarija. Naravno, za one koji imaju malčice deblji novčanik. Ipak, vredi pročitati zašto i kada ugraditi alu stolariju: http://pvcialustolarija.rs/pvc-novosti_Razlika-izmedju-pvc-i-alu-stolarije.html
Vaznost dobrog stkla za prozore:
zolacione osobine stakla
Razni premazi na staklu i aditivi u staklu utiču na prozračnost. U toplijim klimama uobičajeno je da staklo bude ili obojeno ili da ima niskoemisione premaze koji blokiraju sunčevu svetlost. Ova stakla u stolariji mogu značajno da promene izgled objekta.
U poslovnim zgradama, gde su zatamnjena stakla dugo dominirala, postalo je sve popularnije korišćenje ultra-providnog stakla sa niskim sadržajem gvožđa koje obezbeđuje staklo koje je još transparentnije od standardnog.
Prva strategija smanjenja gubitka toplote kroz prozore je bila dodavanje jos jednog sloja stakla. Ovo je prvi put urađeno pre cca 200 godina sa prozorima koji su bili pod udarima oluja.
Počevši od 40-tih godina prošlog veka prozvođači stakla su počeli da prozvode izolovane staklene jedinice sa dva sloja stakla koji su razdvojeni vazdušnim prostorom. Uglavnom se nazivaju termopan staklom što je ustvari ime kompanije Libby Owens Ford koje je korišćeno za taj tip stakla, a uvedeno je na tržište SAD-a 50 tih godina XX veka. Došlo se do zaključka da je skoro celokupna izolaciona vrednost koja je duplirana postignuta zbog vazdušnog prostora, a ne samog stakla.
Prvobitno termopansko staklo je imalo zavarene staklene ivice te je zaptivanje bilo izuzetno dobro da čak i oni koji su postavljeni pre više od 50 godina i dalje funkcionišu normalno. Ostali proizvođači stakla su koristili odstojnike i organske zaptivne smese za dobijanje vazdušnog prostora između slojeva stakala te je ovaj pristup prevagnuo. Danas se u prksi svako termopan staklo pravi korišćenjem najčešće aluminijumskih odstojnika, butil gume ili silikona koji se fiksiraju i zapečaćuju sa veoma trajnim zaptivačima.
Sedamdesetih godina XX veka proizvođači su pokušali da dodaju treći sloj stakla u termopanu kako bi dobili veću izolacionu vrednost međutim problem koji je usledio bio je nemogućnost okvira i opreme da podrži težinu ovakvih stakala. Međutim u Švedskoj troslojno staklo u prozorima je bilo zahtevano po propisima od 1976. godine.
Kako je pritisak ka obezbeđivanju bolje izolacione sposobnosti rastao 70-tih godina proizvođači su povećali debljinu vazdušnog prostora sa 6,5mm na 13mm. Ova promena je dramatično povećala energetsku efikasnost I to za 40%. Potražnja za debljim vazdušnim prostorom dovela je do potpunog ukidanja proizvodnje stakala sa zavarenim ivicama.
ceo tekst na sajtu
zolacione osobine stakla
Razni premazi na staklu i aditivi u staklu utiču na prozračnost. U toplijim klimama uobičajeno je da staklo bude ili obojeno ili da ima niskoemisione premaze koji blokiraju sunčevu svetlost. Ova stakla u stolariji mogu značajno da promene izgled objekta.
U poslovnim zgradama, gde su zatamnjena stakla dugo dominirala, postalo je sve popularnije korišćenje ultra-providnog stakla sa niskim sadržajem gvožđa koje obezbeđuje staklo koje je još transparentnije od standardnog.
Prva strategija smanjenja gubitka toplote kroz prozore je bila dodavanje jos jednog sloja stakla. Ovo je prvi put urađeno pre cca 200 godina sa prozorima koji su bili pod udarima oluja.
Počevši od 40-tih godina prošlog veka prozvođači stakla su počeli da prozvode izolovane staklene jedinice sa dva sloja stakla koji su razdvojeni vazdušnim prostorom. Uglavnom se nazivaju termopan staklom što je ustvari ime kompanije Libby Owens Ford koje je korišćeno za taj tip stakla, a uvedeno je na tržište SAD-a 50 tih godina XX veka. Došlo se do zaključka da je skoro celokupna izolaciona vrednost koja je duplirana postignuta zbog vazdušnog prostora, a ne samog stakla.
Prvobitno termopansko staklo je imalo zavarene staklene ivice te je zaptivanje bilo izuzetno dobro da čak i oni koji su postavljeni pre više od 50 godina i dalje funkcionišu normalno. Ostali proizvođači stakla su koristili odstojnike i organske zaptivne smese za dobijanje vazdušnog prostora između slojeva stakala te je ovaj pristup prevagnuo. Danas se u prksi svako termopan staklo pravi korišćenjem najčešće aluminijumskih odstojnika, butil gume ili silikona koji se fiksiraju i zapečaćuju sa veoma trajnim zaptivačima.
Sedamdesetih godina XX veka proizvođači su pokušali da dodaju treći sloj stakla u termopanu kako bi dobili veću izolacionu vrednost međutim problem koji je usledio bio je nemogućnost okvira i opreme da podrži težinu ovakvih stakala. Međutim u Švedskoj troslojno staklo u prozorima je bilo zahtevano po propisima od 1976. godine.
Kako je pritisak ka obezbeđivanju bolje izolacione sposobnosti rastao 70-tih godina proizvođači su povećali debljinu vazdušnog prostora sa 6,5mm na 13mm. Ova promena je dramatično povećala energetsku efikasnost I to za 40%. Potražnja za debljim vazdušnim prostorom dovela je do potpunog ukidanja proizvodnje stakala sa zavarenim ivicama.
ceo tekst na sajtu
Staklo:
Uobičajena stakla koja se stavljaju danas su tzv. IZO stakla strukture 4-16-4. Oznake u ovom broju znače da se staklo sastoji od flot stakla 4 mm, zatim okvira od 16 mm i još jednog flot stakla od 4mm kao što je prikazano na slici:
[/URL]
Uobičajena stakla koja se stavljaju danas su tzv. IZO stakla strukture 4-16-4. Oznake u ovom broju znače da se staklo sastoji od flot stakla 4 mm, zatim okvira od 16 mm i još jednog flot stakla od 4mm kao što je prikazano na slici:
- Flot staklo (eng. Float) – je ravno providno staklo koje se standardno ugrađuje u IZO staklo i može biti u debljinama od 3 mm do 10 mm.
- Low-E staklo ( staklo koje štedi energiju ). Prednosti Low-E stakla ( nisko emisiono staklo ) je da je za njegovu proizvodnju primenjena tehnologija kojom se obezbeđuje da prozor u koji je ugrađenjo ovo staklo značajno štedi energiju i obezbeđuje komfor stanovanja, a kondenzaciju sa unutrašnje strane svodi na minimum.
- Laminirano staklo je sastavljeno od dve ili više slojeva flot stakla zajedno zalepljenih obično PVB folijom (polivinil-butanal). Ovo se staklo prilikom pucanja ne raspada u male komadiće, već ostaje zalepljeno za foliju i zbog toga se koristi kao sigurnosno staklo.
- Kaljeno staklo je flot staklo koje je termički obrađeno. Termičkom obradom mu se povećava čvrstina na udar i čvrstina na savijanje. U slučaju loma takvog stakla isto se raspada se na veći broj manjjih komadića koje imaju tupe ivice što mu povećava sigurnost korištenja.
- Ornament staklo je dekorativno staklo koje ima neravnu površinu formiranu prema nekom uzorku. Mogu biti bela, bronzana ili žuta a najpoznatiji ornamenti su: arena, pesak, činčila, silvit, katedral …
- Reflektujuće staklo je ravno staklo koje na jednoj strani ima više premaza metala kojima se postiže efekt ogledala. Deo svetlosti se reflektuje, deo absorbuje a deo prolazi kroz staklo. Najpoznatija su Stopsol i Antelio stakla koja mogu biti u plavoj, braon, sivoj ili zelenoj boji.