MODERATOR
- Učlanjen(a)
- 02.05.2009
- Poruka
- 30.887
Izašao Lala ujutru napolje da se brije. Sosa mu donese vode u lavor, kad
vide krmaču kako uvatila snop tuluzine, pa trese po avliji, te će Sosa:
- Pa, Bože, Lalo, šta to krmača radi?
- Bože, Soso, vidiš da traži nerasta.
Posle dva dana izašo Lala napolje, voda na stolu, sve spremno za
brijanje, a Sosa u dvorištu šutira tuluzinu. Sva se uspalila. Kad će Lala:
- Pobogu Soso, Šta to radis!?
- Bože, Lalo, krmači znaš šta fali, a meni ne znaš!
- ceo sokak zna da ti se sosa kurva-
lala ce- jak mi sokak dvajs kuca
Tokom vojničkog egzicira stalno je Lala zabušavao, ali čim je došlo vreme ručka progurao se na čelo stroja da bi prvi ušao u trpezariju. Išao iza njega komšija iz sela Panta i mirno ga posmatrao, ali nije mogao da prećuti kad Lala zagrabi najveću porciju.
- Vile u tebe, em se guraš, em uzimaš najveću porciju. Pa jel’ to u redu, brašo?
- Pa, ovaj, šta b’ ti učinio da si na mom mestu?
- Šta!? Uz'o manju!
- A šta ondak drečiš k’o da će te štrojiti. Manju sam ti i ostavio.
Uđe Lala u bircuz, pa još s vrata dreknu:
– Meni piće, svima piće, a i tebi kelneru šta već piješ!
Kada je popijena tura, klisnu Lala pre nego što je namirio račun. Međutim, naredni dan dođe opet i ponovi se scenario:
– Meni piće, svima piće, a tebi kelneru...
Pomisli kelner “nije valjda toliko bezobrazan da me i danas zezne”, posluži sve kako je naređeno, ali kad je Lala hteo da pobegne, stiže ga birtaš i prebi kao vola u kupusu.
Sutra uveče ulazi Lala sav plav od batina i kaza kelneru:
– Daj mi piće, podeli svima piće, ali sebi nemoj. Mnogo ti je teška narav kad popiješ.
Užegla zvezada, a društvo u tami bircuza ladne špricere pijucka. Upada Panta, naručuje i on špricer, a kad ugleda Lalu, kaza mu:
- Eno ti se, Lalo, Sosa valja sa komšijom u žitu.
Ceo bircuz se primiro u iščekivanju. Lala dohvaća šešir s' kuke, al' špricer mu tek načet, pa će:
- A u čijem žitu?
- U popinom, odgovara Panta.
Lala baca šešir natrag na kuku, vraća se svom špiceru, pa će s olakšanjem:
- Ta, id' to popi kaži, nije žito moje!
Popravljao Lala nešto na krovu, omače se smandrknu.
Na tresak, komašija Švaba pritrča i preko tarabe vidi Lalu kako sedi na zemlji i pipa se dal' se pokrljo.
Kad Švaba vidi da Lali nije ništa ozbiljno, poče mu popovati:
nisi smeo lotre tamo prisloniti, moro si se pajvanom privezati, nisi trebo u opancima na krov, te ovo, te ono.
Lala sedi, sluša, sluša, odmiče guščija govanca od sebe, pa će:
- Slušaj komšija - čija je ovo avlija?
- Pa tvoja! - odgovara Švaba.
- A čija je kuća?
- Pa tvoja, neg čija! - opet će Švaba.
- A krov?
- Pa tvoj!
- A čije su lotre? - nastavlja Lala.
- Tvoje!
- A čije je ovo dupe? - hvata se Lala za ugruvanu stražnjicu.
- Ta nije valjda moje! - odgovara komšija Švaba.
- E, vi'š komšija: moja avlija, moja kuća, moj krov, moje lotre, moje dupe - pa se penjem i silazim kako ja 'oću.
vide krmaču kako uvatila snop tuluzine, pa trese po avliji, te će Sosa:
- Pa, Bože, Lalo, šta to krmača radi?
- Bože, Soso, vidiš da traži nerasta.
Posle dva dana izašo Lala napolje, voda na stolu, sve spremno za
brijanje, a Sosa u dvorištu šutira tuluzinu. Sva se uspalila. Kad će Lala:
- Pobogu Soso, Šta to radis!?
- Bože, Lalo, krmači znaš šta fali, a meni ne znaš!
- ceo sokak zna da ti se sosa kurva-
lala ce- jak mi sokak dvajs kuca
Tokom vojničkog egzicira stalno je Lala zabušavao, ali čim je došlo vreme ručka progurao se na čelo stroja da bi prvi ušao u trpezariju. Išao iza njega komšija iz sela Panta i mirno ga posmatrao, ali nije mogao da prećuti kad Lala zagrabi najveću porciju.
- Vile u tebe, em se guraš, em uzimaš najveću porciju. Pa jel’ to u redu, brašo?
- Pa, ovaj, šta b’ ti učinio da si na mom mestu?
- Šta!? Uz'o manju!
- A šta ondak drečiš k’o da će te štrojiti. Manju sam ti i ostavio.
Uđe Lala u bircuz, pa još s vrata dreknu:
– Meni piće, svima piće, a i tebi kelneru šta već piješ!
Kada je popijena tura, klisnu Lala pre nego što je namirio račun. Međutim, naredni dan dođe opet i ponovi se scenario:
– Meni piće, svima piće, a tebi kelneru...
Pomisli kelner “nije valjda toliko bezobrazan da me i danas zezne”, posluži sve kako je naređeno, ali kad je Lala hteo da pobegne, stiže ga birtaš i prebi kao vola u kupusu.
Sutra uveče ulazi Lala sav plav od batina i kaza kelneru:
– Daj mi piće, podeli svima piće, ali sebi nemoj. Mnogo ti je teška narav kad popiješ.
Užegla zvezada, a društvo u tami bircuza ladne špricere pijucka. Upada Panta, naručuje i on špricer, a kad ugleda Lalu, kaza mu:
- Eno ti se, Lalo, Sosa valja sa komšijom u žitu.
Ceo bircuz se primiro u iščekivanju. Lala dohvaća šešir s' kuke, al' špricer mu tek načet, pa će:
- A u čijem žitu?
- U popinom, odgovara Panta.
Lala baca šešir natrag na kuku, vraća se svom špiceru, pa će s olakšanjem:
- Ta, id' to popi kaži, nije žito moje!
Popravljao Lala nešto na krovu, omače se smandrknu.
Na tresak, komašija Švaba pritrča i preko tarabe vidi Lalu kako sedi na zemlji i pipa se dal' se pokrljo.
Kad Švaba vidi da Lali nije ništa ozbiljno, poče mu popovati:
nisi smeo lotre tamo prisloniti, moro si se pajvanom privezati, nisi trebo u opancima na krov, te ovo, te ono.
Lala sedi, sluša, sluša, odmiče guščija govanca od sebe, pa će:
- Slušaj komšija - čija je ovo avlija?
- Pa tvoja! - odgovara Švaba.
- A čija je kuća?
- Pa tvoja, neg čija! - opet će Švaba.
- A krov?
- Pa tvoj!
- A čije su lotre? - nastavlja Lala.
- Tvoje!
- A čije je ovo dupe? - hvata se Lala za ugruvanu stražnjicu.
- Ta nije valjda moje! - odgovara komšija Švaba.
- E, vi'š komšija: moja avlija, moja kuća, moj krov, moje lotre, moje dupe - pa se penjem i silazim kako ja 'oću.