Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
GUGL JE NESUMNJIVO OPSEDNUT SAKUPLJANJEM informacija, što ga povremeno dovodi na udare kritike, ali njegov najnoviji projekat verovatno će biti dočekan s odobravanjem. Svoju glad za podacima ovog puta nastoji da utoli tako što će na jednom mestu predstaviti sve trenutno ugrožene jezike. Svoj najnoviji projekt je zato i nazvao Ugroženi jezici (Endangered Languageshttp://www.endangeredlanguages.com/).
Projekat je nastao u saradnji sa Savezom za lingvističku raznolikost (Alliance for Linguistic Diversity) s ciljem da se katalogizira preko 3400 jezika za koje se smatra da se nalaze na ivici izumiranja. Svaki jezik na spisku ima sopstvenu stranu s video prilogom na kome se vide i čuju njegovi govornici, metapodacima o jeziku i poljem u koje korisnici mogu dodavati dokumente povezane s proučavanjem dotičnog jezika.
Jezici su identifikovani prema lokaciji i svakom je dodeljena oznaka u boji koja ukazuje na stepen njegove ugroženosti: U opasnosti (At Risk), Ugrožen (Endangered), Ozbiljno ugrožen (Severely Endangered) i Vitalnost nepoznata (Vitality Unknown). Valja dodadati i da je za vizuelnu atraktivnost baze infromacija o ovim jezicima zaslužna i kompanija Vizualiti (Vizzuality) koja se bavi upravljanjem podacima i njihovim vizuelnim predstavljanjem.
Mada projektom trenutno upravlja Gugl, kompanija se nada da će posle izvesnog vremena pretežno pružati podršku široj grupi profesionalaca zainteresovanih za očuvanje jezika. Vođe ovog projekta su naime izjavile da je Gugl odigrao značajnu ulogu u njegovom razvijanju i lansiranju, ali da mu je dugoročni cilj da vodeću ulogu prepusti istinskim stručnjacima u oblasti čuvanja jezika. Kroz nekoliko meseci će upravljanje novom lokacijom zvanično predati Prvom narodnom kulturnom savetu (First Peoples' Cultural Council, FPCC) i Institutu za jezičke informacije i tehnologiju (The Institute for Language Information and Technology, The LINGUIST List) univerziteta istočnog Mičigena.
Mada je ovaj projekat osmišljen tako da bude inkluzivan i otvoren za sve saradnike, da bi mu se dodala neka informacija potreban je otvoren nalog kod Gugla. I pored toga, projekat bi mogao postati vitalan resurs za pistup infromacijama i istoriji jezika koje koristi sve manje ljudi. Da bi objasnio o čemu je reč, Gugl je pripremio i video u kome je naveo šta su ciljevi projekta, tako da ukoliko govorite nekim od ugroženih jezika ili raspolažete informacijama koje bi ga dodatno opisale, možete odmah da date svoj doprinos.
VEROVATNO IMA LJUDI KOJI SU SPREMNI da odvoje 150 miliona dolara na jedno putovanje, jer jedna britanska kompanija zainteresovanima traži upravo toliko da im obezbedi let oko Meseca. Karte koje nudi kompanija Ekskalibur Almaz (Excalibur Almaz) omogućavaju prevoz nekadašnjom sovjetskom svemirskom stanicom preuređenom za turističke izlete u svemir.
Američki svemirski preduzetnik Art Dula, osnivač i izvršni direktor ove kompanije, izjavio je na sastanku o svemirskom turizmu održanom u kraljevskom aeronautičkom društvu u Londonu, da su spremni da prodaju karte za prvi let u 2015. godini. Mada je najvažniji uslov za putovanje pomenuti novčani iznos, putnici koji to sebi mogu da priušte moraće da prođu i neophodne testove fizičke i mentalne spremnosti.
Sovjetske svemirske stanice Almaz bile su projektovane za špijunske operacije, ali ih je kompanija sada preuredila i opremila motorima za daleka putovanja. Na svako putovanje ići će po tri putnika koje će do stanice odneti jedna od četiri kapsule za višekratnu upotrebu s kojom će se oni kasnije i vratiti na Zemlju. Sva ova svemirska vozila (dve stanice i tri od četiri kapsule) trenutno su smeštena u hangaru na ostrvu Man – jedna kapsula izložena je ispred kongresnog centra Kraljica Elizabeta druga u Londonu.
Ukoliko sve bude išlo po planu ova britanska kompanija će prva odvesti ljude do Meseca posle sedamnaeste američke misije Apolon (Apollo 17) izvedene 1972. Trojka parajlija će odleteti do Meseca, napraviti krug i potom se vratiti na Zemlju u kapsuli s padobranima. Većim delom leta upravljaće računar, ali će turisti biti obučeni i da sami upravljaju letom.
Direktor je rekao da će između 2015. i 2025. moći da obezbede prevoz za 30 ljudi, odnosno po jedan let godišnje, kao i da je njegova kompanija voljna i spremna da ljudske posade pošalje u svemir dalje nego što je to danas moguće s bilo kojom postojećom svemirskom letelicom.
„Danas ne postoji nijedno drugo vozilo pogodno da s ljudskom posadom leti na Mesec koristeći isprobane tehnologije. Letelece iz naše flote išle su u svemir nekoliko puta i u stanju su da obave još nekoliko misija. Uspešno su provele na hiljade sati u svemiru, što je naučna činjenica, a ne fantastika.“
Posebno je istakao da misija na Mesec daleko nadilazi svemirski turizam kakav nudi kompanija Virdžin galaktik (Virgin Galactic), ser Ričarda Bransona. „Naš put će biti privatna ekspedicija a ne turistička ekskurzija.“
KOMPANIJA NINTENDO NAJAVILA JE da će idućeg meseca predstaviti džinovsku verziju svoje konzole 3DS, sa ekranom koji će biti skoro dvostruko veći od ekrana kod postojeće verzije konzole.
Nova konzola će nositi naziv 3DS LL, biće dvostruko veća od aktuelne verzije i imaće veću bateriju koja će omogućavati do 6,5 sati igranja (baterija konzole DS omogućava do 5 sati igranja). Takođe, nova konzola će imati memorijsku karticu kapaciteta 4 GB, što je dvostruko veće u odnosu na aktuelnu verziju.
Ekran nove konzole će imati istu rezoluciju kao ekran aktuelne verzije, što znači da će prikaz na ekranu biti manje oštar, ali iz kompanije Nintendo uveravaju da prikaz starijih verzija igara neće biti izobličen.
Kućište konzole 3DS LL je, naravno, veće nego kućište sadašnje verzije konzole, što će učiniti da ona bude približno veličine tabličnog računara, koji ionako u poslednje vreme postaju konkurenti specijalizovanim uređajima za igranje. Kada je konzola otvorena, i oba ekrana u horizontalnom položaju, dimenzije konzole su 173 x 155 milimetara (dimenzije aktuelne konzole su 138 x 135 mm), što znači da je ona neznatno kraća od Samsungovog tabličnog računara Galaxy Tab 7.
Predstavnici Nintenda saopštili su da će se konzola 3DS LL pojaviti u japanskim prodavnicama krajem jula po ceni od 18.900 jena (oko 235 dolara). Konzola će se prodavati u crvenoj, beloj i srebrnoj boji.
Nova Nintendova konzola će se u Evropi pojaviti istog dana kada i u Japanu, doduše pod imenom 3DS XL, ali cena po kojoj će se prodavati nije saopštena. U Severnoj Americi nova konzola će početi da se prodaje 19. avgusta po ceni od 200 dolara.
Predstavnici kompanije su saopštili da pomenute cene ne uključuju adapter za napajanje koji će se prodavati posebno, mada će moći da se koristi i adapter konzole 3DS.
Kompanija Nintendo uobičajeno predstavlja samo nekoliko uređaja u isto vreme. Predstavljanje nove konzole pada u vreme priprema za pojavljivanje konzole Wii U, naslednika konzole Wii koja je u svet igara donela upravljanje pokretima, odnosno pomoću bežičnog kontrolera. Konzola Wii U bi trebalo da se pojavi u prodaji do kraja godine, a ono što je razlikuje od prethodne verzije jeste kontroler opremljen ekranom osetljivim na dodir dijagonale 15,7 cm (6,2 inča).
Predstavljanjem konzole 3DS LL i najavom konzole Wii U, Nintendo pokušava da ofanzivnije nastupi na tržištu, ne bi li popravio rezultate svog poslovanja. Kompanija je zabeležila gubitak u 2011. fiskalnoj godini, po prvi put od svog osnivanja 1981. godine.
IZGLEDA DA NIJE DOVOLJNO ŠTO SE roboti koriste da usisavaju prostorije i spremaju jela, jer uskoro će nam služiti i za rešavanje slagalica. Istraživač sa američkog univerziteta Kornel (Cornell), Endru Galager, napravio je program koji im omogućava da i izuzetno složene slagalice slože velikom brzinom. U prvi mah ovo zvuči neozbiljno, ali zapravo omogućava neke veoma zanimljive primene.
Problemi koje ovaj program, zapravo primer veštačke inteligencije, nastoji da reši, zapravo su teži od uobičajenih slagalica: umesto delova isečenih tako da su im ivice krive linije, ovde su ivice ravne, tako da uklapanje na osnovu oblika krivina ne dolazi u obzir. Galagerov program može da uzme slagalicu od 10.000 delova načinjenu od fotografije u visokoj rezoluciji i reši je za 24 sata, što je za ljubitelje ovakve zabave ravno pravom podvigu.
Program rešava slagalicu tako što analizira ivice svakog delića i spaja one čije se boje najbolje uklapaju. Međutim, zbog velikog broja delića i velikog broja podataka za svaki od njih, takav postupak bi trajao veoma dugo. Zato Galagerov model koristi strategiju zasnovanu na načinu kako slagalicu rešavaju ljudi – slaže deliće u grupe a potom spaja te grupe.
Zahvaljujući tome trostruko je ubrzao raniji model rešavanja, tako da je za jedan dan složio 10.000 komada umesto prošlogodišnjih 3300. Pored toga, program ne mora da zna ni da li delići potiču iz više slagalica, ni kolike su dimenzije tih slagalica.
Ovakva vrsta algoritamskog rešavanja problema može se upotrebiti za slaganje isečenih dokumenata, što će svakako zanimati svaku obaveštajnu službu, a moguće su i brojne primene u medicinskim istraživanjima gde konture lekova treba treba uparivati s konturama molekula.
Sony investira milijardu dolara u povećanje proizvodnje senzora slike
Izvor: Micro.rs
KOMPANIJA SONY SAOPŠTILA JE KRAJEM ove nedelje da će uložiti milijardu dolara u povećanje kapaciteta za proizvodnju senzora slike koji se koriste u digitalnim fotoaparatima. Sonyjeva namera je da iskoristi sve veću popularnost uređaja opremljenih fotoaparatima, kao što su pametni telefoni ili tablični računari, i poveća proizvodnju senzora slike kako bi se odgovorilo na povećanu tražnju proizvođača.
Sonyjeva glavna fabrika za proizvodnju senzora slike nalazi se u Nagasakiju, na japanskom južnom ostrvu Kjušu, i trenutno proizvodi oko 45.000 silicijumskih podloga sa senzorima mesečno (u pitanju su podloge prečnika 300 milimetara). Pomenuta investicija povećaće kapacitet fabrike na 60.000 podloga mesečno.
Broj senzora na jednoj podlozi se razlikuje u zavisnosti od tipa senzora koji se proizvodi. Najavljeno proširenje kapaciteta povećeće proizvodnju CMOS senzora, mada je Sony ranije već najavio da će i dalje proizvoditi CCD senzore.
Sony je fiskalnu 2011. godinu završio sa rekordnim gubitkom od 5,7 milijardi dolara, tako da je novi izvršni direktor kompanije Kazuo Hirai već najavio zaokret i novu strategiju u kojoj će veća pažnja biti posvećene elektronskom ogranku kompanije, odnosno igranju, pametnim telefonima i digitalnim slikama.
Sony neće odustati od proizvodnje televizora i drugih uređaja, ali je velika potražnja za pametnim telefonima i tabličnim računarima, kod kojih su digitalni fotoaparati sposobni da snime slike velike rezolucije već postali standard, naterala rukovodstvo kompanije da posveti pažnju i tom segmentu proizvodnje.
Iako Sony nudi sopstvene fotoaparate u okviru serija Cyber-shot i Alpha, a proizvodi i telefone, tablične računare i konzole za igranje, kod kojih su fotoaparati integrisani sa tim uređajima, kompanija oko 80% proizvedenih senzora slike prodaje drugim kompanijama
U Sonyjevom saopštenju se navodi da će nešto više od polovine sredstava predviđenih za investicije biti potrošeno u fiskalnoj 2012. godini, a da će proširivanje proizvodnih kapaciteta biti okončano do septembra 2013.
Iako oba tipa senzora imaju istu ulogu u pretvaranju svetla u digitalne signale, CCD senzori se obično koriste u naprednijim fotoaparatima zbog boljeg kvaliteta slike koji omogućavaju. CMOS senzori troše manje struje i jeftiniji su za proizvodnju, a osim u fotoaparatima više klase, koriste se i u jeftinijim džepnim modelima, kao i u brojnim uređajima sa integrisanim fotoaparatima.
Sony i Panasonic se udružuju u proizvodnji OLED televizora
Izvor: Micro.rs
KOMPANIJE SONY I PANASONIC, dva velika proizvođača televizora koji se poslednjih godina bore sa teškoćama u svom poslovanju, planiraju da se udruže u proizvodnji televizora zasnovanih na organskim svetlećim diodama (organic light-emitting diode, OLED)
Ugovor o partnerstvu Sonyja i Panasonica u ovoj oblasti trebalo bi zvanično da bude objavljen do kraja ovog meseca, a nakon toga odobren od strane deoničara obe kompanije. Radi se o prvoj saradnji ogranaka za proizvodnju televizora ove dve kompanije.
Obe kompanije poslednjih godina imaju ozbiljne teškoće u poslovanju, tako da se očekuje da će im proizvodnja OLED televizora, koji proizvođačima donose visoke profite, pomoći da ublaže svoje gubitke. U maju ove godine Panasonic je saopštio da je u fiskalnoj 2011. godini zabeležio gubitak od 10 milijardi dolara, dok je Sony u istom periodu ostvario gubitak od 5,7 milijardi dolara.
OLED televizori, čija debljina ne prelazi 4 milimetra, omogućavaju sliku živopisnih boja, izvanredne oštrine i kontrasta. Sony i Panasonic će se na ovom tržištu susresti sa jakom konkurencijom, jer druge kompanije već uveliko razvijaju svoje modele OLED televizora.
Kompanija Samsung je nedavno najavila da će u drugoj polovini godine početi da prodaje svoj novi OLED televizor sa ekranom dijagonale 140 cm (55 inča), koji će koštati oko 9000 dolara, dok će kompanija LG Electronics tokom godine predstaviti svoj model istih dimenzija, koji će koštato oko 8000 dolara.
Iako ovi iznosi deluju astronomski očekuje se da će cene OLED televizora vrlo brzo biti snižene. Već do kraja 2013. godine, cena televizora sa ekranom od 140 cm mogla bi da bude snižena na oko 4000 dolara, a do kraja 2015. na oko 1500 dolara.
INTERNET KORPORACIJA ZA DODELJENA imena i brojeve (Internet Corporation for Names and Numbers, ICANN, na engleskom se izgovara Ajken), neprofitna organizacija koja se stara o adresnom sistemu internet domena, imenovala je u petak, na svojoj konferenciji u Pragu, novog izvršnog direktora. Dosadašnjeg direktora Roda Bekstroma čiji trogodišnji ugovor s organizacijom ističe prvog jula, zameniće Fadi Šehadi, pedesetogodišnji američki biznismen egipatskog porekla rođen u Bejrutu.
Šehadi će tu funkciju početi da obavlja od prvog oktobra, a u međuvremenu će ulogu privremenog izvršnog direktora obavljati postojeći operativni direktor Akram Atala.
Promena u rukovodećem timu Ajkena dešava se u vreme najvećeg proširivanja imena domena u istoriji interneta. Uskoro će se malom broju poznatih domena kao što su .com, .net i .org, pridružiti i stotine novih uključujući, na primer, .google, .news, .app, .love, .wtf i .blog.
Za sada postoji 208 domena najvišeg nivoa koji spadaju u grupu kodova zemalja (ccTLD), ali svega 22 je u grupi generičkih (gTLD). Međutim, broj generičkih će se drastično povećati, jer je Ajken primio 1930 zahteva za ukupno 1409 novih imena koja će služiti kao novi sufiksi. Mada su neke organizacije i kompanije izrazile bojazan da će to proširenje dovesti do brojnih slučajeva uzimanja imena bez dozvole radi kasnije preprodaje, Ajken tvrdi da je proces odobravanja novih imena takav da to neće biti moguće.
Novi direktor nije poznat u širim krugovima i nije naročito upućen u osnovne poslove organizacije, ali je izabran zato što je pokazao da ima dara za diplomatiju. Naime, u ranim danima e-trgovine uspeo je, na primer, da ubedi vodeće tehnološke kompanije kao što su IBM, Hjulet-Pakard, SAP. Mikrosoft, Orakl, Del i Cisko, da sarađuju na sistemu za razmenu podataka nazvanom Rozetanet (RosettaNet), iako su se međusobno nadmetale za klijente. Upravo takvi uspesi su prevagnuli pri donošenju odluke.
Šehadi je i sam rekao da ga je upravo rad na Rozeti pripremio za ovu novu ulogu. „Uzbuđenje i zadovoljstvo koji se osete kad ljude dovedete do toga da se oko nečega slože je ogromno. Uživam da stvaram konsenzus i kad svi kažu da je to teško ili čak nemoguće.“
Šehadi će kao direktor imati osnovnu godišnju platu od 560.000 dolara plus najviše 240.000 dolara kao bonus, zavisno od zasluga. Na mestu direktora biće do 1. jula 2015. Govori engleski, arapski, francuski i italijanski, a američki državljanin postao je 1986.
KAKO BISTE OBELEŽILI ROĐENDAN ALANA Tjuringa, čuvenog britanskog matematičara i kriptografa, koji je po mnogima “otac” modernih računarskih nauka?
Mogli biste da napravite Googleov dudl, odnosno duhovitu ilustraciju, posvećen Tjuringu, ali mogli biste i da učinite ono što su uradila dvojica mladih Holanđana – da napravite verziju Tjuringove mašine od Lego kocki.
Jeroen van den Bosand i Dejvi Landman su se odlučili za ovo drugo i napravili mašinu koja ne predstavlja samo odavanje počasti ovom sjajnom matemtičaru, već i pokazuje kako kompjuteri mogu da budu jednostavni.
Dvojica istraživača su koristili paket Lego Mindstorms NXT da bi napravili svoju verziju algoritamske mašine koja koristi svetlosni senzor da bi odredila stanje svakog od 32 prekidača koliko Tjuringova mašina ima. Ukoliko je prekidač uključen senzor “vidi” crnu kockicu, u suprotnom registruje beli prostor.
Senzor očitava komande koje dobija od prekidača, što se pomeraju pomoću zupčanika, a narandžasti podizači menjaju poziciju svakog od prekidača, kako bi se izdala komanda. Da bi mašina radila istraživači su napisali odgovarajući program u programskom jeziku Rascal.
Kao i originalna Tjuringova mašina i ova njena Lego verzija dešifruje simbole i na neki način objašnjava kako današnji procesori u računarima rade. U konkretnom sličaju sabira dva broja.
Reč dve i o Alanu Tjuringu. Rođen je 23. juna 1912, a najpoznatiji je po svom radu za vreme Drugog svetskog rata na dešifrovanju poruka šifrovanih nemačkim mašinama Enigma. Dao je i značajan doprinos razvoju veštačke inteligencije i računara, a posle rata radio je u brojnim institucijama, uključujući univerzitet u Mančesteru, gde je učestvovao u izradi jednog od prvih modernih računara, Mark 1.
Godine 1952. osuđen je za „izuzetno neprimereno ponašanje“ posle priznanja da je imao homoseksualni odnos i kažnjen tako što je na njemu primenjena eksperimentalna hemijska kastracija. Zbog toga što je od tada imao kriminalni dosije nije više mogao da radi u vladinom štabu za komunikacije. Dve godine kasnije, nekoliko dana pre svog 42. rođendana, oduzeo je sebi život.
Britanska vlada se 2009. godine zvanično izvinila Alanu Tjuringu i opisala odnos prema njemu kao kao „užasavajući“ i „krajnje nepošten“. Tadašnji predsednik britanske vlade Gordon Braun izjavio je da zemlja prema ovom briljantnom matematičaru ima ogroman dug i dodao da je ponosan što može da mu iskaže zvanično izvinjenje.
„Žao nam je, zasluživao si mnogo bolje“, pisalo je u saopštenju koje je tom prilikom objavljenom na internet stranici britanske vlade.
KIM DOTKOM, OSNIVAČ VEB LOKACIJE za distribuciju digitalnog sadržaja Megaupload, najavio je da će pokrenuti novu veb lokaciju Megabox, urpkos tome što se nalazi u kućnom pritvoru i što je osumnjičen za kršenje autorskih prava, reketiranje o pranje novca.
Kontroverzni tridesetosmogodišnji Dotkom je na društvenoj mreži Twitter postavio sliku početne stranice lokacije Megabox na kojoj će, prema njegovim rečima, muzičari moći da prodaju korisnicima svoje numere, bez ikakvih posrednika. U zapisu na Twitteru Dotkom nije precizirao kada će lokacija Megabox početi sa radom.
Da podsetimo, sredinom januara na Novom Zelandu uhapšeno je sedam osoba povezanih sa veb lokacijom Megaupload na kojoj se distribuirao različit digitalni sadržaj, uključujući muziku, filmove, TV emisije i e-knjige. Tom lokacijom zajednički upravljaju kompanije Megaupload Limited i Vestor Limited, koje su prema tvrdnjama tužilaca ostvarile prihod od 175 miliona USD od članarine i prodaje oglasnog prostora, dok je oštećenim vlasnicima digitalnog sadržaja naneta šteta u iznosu većem od 500 miliona USD. U optužnici se navodi i da je veb lokaciju Megaupload.com, čiji se serveri nalaze u SAD, Kanadi i Holandiji, dnevno posećivalo oko 50 miliona posetilaca.
Jedan od uhapšenih bio je i Kim Dotkom, osnivač lokacije Megaupload, kome preti izručenje u SAD.
Dotkom je u intervjuu koji je dao lokalnoj TV stanici na Novom Zelandu izneo tvrdnju sa kojom se slažu i pojedini analitičari. Po njegovom mišljenju piraterija bi predstavljala mnogo manji problem kada bi medijske kompanije imale bolji način za distribuciju svojih dela. Trenutno, najave filmova (trejleri) se prikazuju širom sveta, iako se ti filmovi u početku prikazuju samo u odabranim zemljama. “Ako bi način distribucije filmova bio takav da svi zainteresovani mogu u isto vreme da dođu do sadržaja koji žele, piraterija bi bila znatno manja”, smatra Dotkom. “Štiteći zastareli monopolski način poslovanja filmskih kompanija vlada SAD samo podstiče pirateriju”, kaže Dotkom.
Dotkom ima sličan stav i kada su u pitanju muzičke izdavačke kuće. “Velike muzičke kuće se ponašaju kao dinosaurusi. Ali, tu je Megabox. Ta lokacija će umetnike osloboditi lanaca kojima su ih okovali izdavači”, kaže Dotkom.
Nesumnjivo je da će neke ljubitelje muzike obradovati ova Dotkomova najava i da će oni sa nestrpljenjem išćekivati početak rada veb lokacije Megabox. Za to vreme, Dotkom i njegovi saradnici koji su optuženi u slučaju Megaupload čekaju na početak sudske rasprave koja je zakazana za 6. avgust.
AMD-ov novi čip poboljšava grafiku na tablama specifične namene
Izvor: Micro.rs
TABLIČNI UREĐAJI NAMENJENI ZA KORIŠĆENJE u bolnicama i prodavnicama dobiće bolju grafiku zahvaljujući najnovijem AMD-ovom procesoru male potrošnje G-T16R, koji je kompanija predstavila u ponedeljak.
Procesor može da izvršava grafički zahtevne aplikacije na tablama koje koriste lekari ili prodajno osoblje, a troši svega 2,3 vata, što ga čini najefikasnijim među procesorima za ugrađivanje koje proizvodi AMD.
Ovaj procesorski čip se može koristiti i u tabličnim uređajima koji ne nude duži rad na baterije , ali se mogu utaknuti u veće ekrane. U bolnicama će moći da se koristi i kao tabla okačena na krevet preko koje se pristupa medinskom kartonu, a čip će pomoći da se obrade grafički zahtevni medicinski snimci. U kazinima se može koristiti na slot mašinama a u prodavnicama kao ekran osetljiv na dodir preko kojeg se reklamiraju proizvodi.
AMD-ov primarni konkurent u oblasti x86 procesora za ugrađivanje je Intel, koji je reorganizovao svoju ponudu 2008. oslanjajući se na procesore Atom serije E. Međutim, smatra se da AMD nudi bolji grafički procesor od Intela. U ovoj oblasti jaki igrači su i Friskejl (Freescale) i Teksas instruments (Texas Instruments), koji nude čipove i mikrokontrolere zasnovane na PowerPC i ARM-ovoj arhitekturi a ugrađuju se u proizvode od automobila do veš mašina.
Procesori za ugrađivanje u svakojake uređaje imaju duži vek u poređenju s onima za personalne i tablične računare, tako da se ne unapređuju previše brzo. AMD je zato naveo da će njegovi proizvodi serije G biti na raspolaganju do 2017.
