Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE PONOVO su se našle na čelu liste najmoćnijih superkompjutera zahvaljujući sistemu Sekvoja tamošnjeg ministarstva energetike. Na upravo objavljenoj listi Top500, Sekvoja je na prvom mestu, jer mu njegovih 1,57 miliona procesorskih jezgara omogućavaju da postigne 16,32 petaflopsa (deset na petnaesti operacija u pokretnom zarezu u sekundi).
SAD su izgubile prvo mesto u novembru 2010. kad ih je pretekao kineski superkompjuter Tjanhe 1A (天河, Mlečni put), kojeg je potom u sledeća dva polugodišnja odmeravanja pretekao japanski sistem K, koji je sada na drugom mestu sa 10,51 petaflopsa izvučenih iz 705.024 procesora Sparc64. Tjanhe 1A je u međuvremenu pao na peto mesto.
Sekvoja je zapravo IBM-ov sistem Q serije Plavi gen (BlueGene/Q) sa šesnaestojezgarnim procesorima POWER BQC koji rade na 1,6 GHz i operativnim sistemom Linuks. Američka Nacionalna administracija za nuklearnu bezbednost (National Nuclear Security Administration, NNCA) u okviru ministartsva energetike najavila je Sekvoju u februaru 2009. i taj sistem se nalazi u laboratoriji Lorens Livermor gde je nadograđen tako da se sa 17. mesta na listi od prošlog novembra sada popeo na prvo.
Na trećem mestu je novi sistem Mira američke Nacionalne laboratorije Argon. To je još jedan Plavi gen Q ali sa 786.432 jezgara i kadar da postigne 8,16 petaflopsa. Jaguar, najbolje plasirani američki superkompjuter s novembarske liste, sada je na šestom mestu.
Poslednja lista je veliki dobitak za SAD, ali ona istovremeno ukazuje i na značajan povratak evropskih sistema. Evropa gledano po kontinentima ima najveći broj (četiri) superkompjutera među prvih deset, a svi su debitanti na listi.
Najbrži među njima je nemački SuperMUC, sa 2,9 petaflopsa i 147.456 procesorskih jezgara. Instaliran je u računarskom centru Lajbnic (Leibniz Rechenzentrum), nalazi se na četvrtom mestu i najbolje je rangiran sistem s Intelovim procesorima.
Ostali evropski superkompjuteri iz vodeće desetorke su italijanski Fermi (sedmo mesto), nemački JuQUEEN (osmo) i francuski Kiri (deveto).
Kineski sistemi Tjanhe i Nebule (星云, Magline) pali su sa drugog i četvtog mesta na peto i deseto, redom.
SAD i dalje imaju najviše superkompjutera na listi (252 od 500), a slede ih Azija sa 121 i Evropa sa 106. U odnosu na novembrasku listu udeo Azije i Evrope se povećao, dok je američki smanjen za 11 sistema.
Ukupne perfomanse svih sistema sa liste su narasle sa 74,2 petaflopsa u novembru na sadašnjih 123,4 petaflopsa. Prošlog juna njihove zbirne performanse su iznosile 58,7 petaflopsa.
Međutim, bolje performanse najčešće znače i veću potrošnju. Pre šest meseci prosečna potrošnja sistema sa liste bila je 634 kilovata, a sada je 671,3, dok je pre godinu dana bila 543 kilovata. Sekvoja nije samo najbrži sistem već je i jedan od energetski najefikasnijih sa 2 gigaflopsa po vatu, koliko imaju i drugi sistemi Plavi gen Q.
Ni Sekvoja ni pet drugih novajlija u vodećoj desetorki ne koriste grafičke procesore da bi pojačali performanse, ali popularnost takvih akceleratora odnosno koprocesora raste, jer ih sada koristi 58 sistema dok ih je na novembraskoj listi koristilo 39. Od tih 58 čak 53 koristi Envidijine čipove (Nvidia), dva koriste procesore Ćelija (Cell), dva čipove kompanije ATI Radeon a jedan Intelovu arhitekturu MIC.
IBM i Hjulet-Pakard (Hewlett-Packard) i dalje imaju najviše sistema na listi na raznim nivoima performansi. IBM je zadržao vođstvo sa 213 sistema a HP je drugi sa 138.
SUDEĆI PREMA ZVANIČNIM PODACIMA objavljenim u ponedeljak, slaba IT obučenost mogla bi zaustaviti ekonomski oporavak Evropske unije, jer su godišnji indikatori digitalne agende pokazali da samo polovina evropske radne snage raspolaže IT veštinama dovoljnim za obavljanje raspoloživih poslova.
Podaci pokazuju da samo 43% stanovništva EU poznaje internet u srednjoj ili visokoj meri i ume, na primer, da ga koristi za telefoniranje ili da napravi veb stranu. Gotovo četvrtina nema nikakvih IT znanja. Procenjuje se da će broj slobodnih radnih mesta koja zahtevaju ICT stručnost narasti na 700.000 do 2015. godine.
Evropski IT sektor trenutno je zaslužan za 6% bruto društvenog proizvoda i u njemu je zaposleno preko osam miliona ljudi. I pored rasta potražnje za bržim pristupom internetu i boljom mobilnom povezanošću, kupovina preko mreže se još uvek obavlja pretežno u nacionalnim granicama, jer se samo desetina mrežnih kupaca odlučuje da ih prekorači. Pored toga, većina malih i srednjih preduzeća niti kupuje niti prodaje preko mreže, a ulaganja u komercijalna istraživanja su obustavljena.
„Privrženost načinima razmišljanja i poslovnim modelima dvadesetog veka štete evropskoj ekonomiji, što je zaista sramota“, izjavila je komesarka za digitalnu agendu, Neli Krus. „Nedovoljnim investiranjem pogađamo sebe u nogu. Evropu će pregaziti njeni globalni takmaci ukoliko ostanemo samozadovoljni.“
Uprkos tome, Evropska komisija ima i par razloga za optimizam: mobilni internet je u protekloj godini porastao za 62% tako da EU sada ima 217 miliona mobilnih pretplatnika s brzom vezom; 68% Evropljana redovno posećuje internet; 170 miliona koristi društvene mreže, a po prvi put je većina ekonomski slabostojećih Evropljana koristila internet.
Evropska komisija inače ima veoma ambiciozne digitalne ciljeve. Želi da svaki Evropljanim do 2020. ima pristup internetu brzinom od najmanje 30 megabita u sekundi a da polovina koristi usluge od 100 Mb/s. „Telekomunikacioni sektor će imati ključnu ulogu u trci ka digitalnom evropskom društvu u kome će se rast i poslovi ostvarivati boljim i bržim mrežnim aktivnostima“, navodi se u saopštenju objavljenom u ponedeljak.
Međutim, Komisija smatra da je za uvođenje brzog interneta potrebno više koordinacije u primeni telekomunikacionih pravila. Trenutno među evropskim zemljama postoje znatne razlike u cenama brzog pristupa internetu i pravilima o mrežnoj neutralnosti, a telekomi i dalje papreno naplaćuju mobilni roming.
Udruženje evropskih operatora telekomunikacionih mreža (European Telecommunications Network Operators, ETNO), iskoristilo je ovo saopštenje kao priliku da još jednom pozove da se cene pristupa bakarnim mrežama ne menjaju, jer smatra da se njihova uloga u ostvarivanju ciljeva digitalne agende ne sme potcenjivati.
Nova regulativa o harmonizaciji e-potpisa i drugih servisa koji zahtevaju garantovano poverenje, akcioni plan e-trgovine koji treba da olakša prekogranični pristup proizvodima i strategije EU za računarski oblak i internetsku bezbednost, evropski zakonodavci će razmatrati sledeće godine.
Kineska „Božanska lađa“ spojila se sa „Nebeskom palatom“
Izvor: Micro.rs
KAO ŠTO SMO RANIJE NAJAVILI, Kina je u subotu lansirala raketu s tročlanom ljudskom posadom s ciljem da se spoji sa ranije lansiranom laboratorijom koja kruži u orbiti oko Zemlje. Pretpostavka da će jedan od članova posade biti žena, pokazala se tačnom. Prva kineska žena tajkonaut je Liu Jang, koja je inače vojni pilot.
Svemirska kapsula Šenžou 9 (božanska lađa) se u međuvremenu automatski spojila s laboratorijom Tiangong 1 (nebeska palata), čime je uspešno ostvaren još jedan korak u kineskom svemirskom programu.
Posle lansiranja iz lansirnog centra na severoistoku Kine, prvi kineski svemirski veteran, komandir Đing Hajpeng i njegova dva saputnika, Liu Vang i Liu Jang, započeli su u ponedeljak u podne po pekinškom vremenu (šest ujutro po našem), fazu spajanja sa rastojanja od oko 50 kilometara. Tajkonauti su nadgledali automatsko približavanje do 14.07 a potom su se za manje od deset minuta obe letelice čvrsto spojile. Kad su kasnije otvorili pregradu, sva tri člana posade su prešla u laboratorijski modul. Kini je ovo četvrti let s ljudskom posadom (Đingov drugi) i prvi u kome se kapsula s tajkonautima spojila s drugom letelicom u orbiti. Prošle godine to isto je izvela i kapsula Šenžou 8 bez ljudske posade, nedugo posle lansiranja laboratorije Tiangong 1.
Tiangong 1 ima solarno napajanje, dugačka je oko deset metara a široka oko tri i po i teška oko 8,5 tona. Pored eksperimentalnog modula u kome posada boravi i radi, ima i servisni modul u kome su smešteni napojna i pogonska jedinica i sistemi za održavanje uslova za život.
Tiangong 1 je inače prototip mnogo veće laboratorije koju Kina namerava da sagradi u orbiti narednih godina i spada u klasu ruske svemirske stanice Mir od 60 do 80 tona. Iako je ta stanica trenutno na prvom mestu u kineskom svemirskom programu, njime je predviđen i kasniji let na Mesec.
Trenutno se u orbiti oko Zemlje nalazi čak devet ljudi – tri kineska tajkonauta u kompleksu Šenžou 9 / Tiangong 1 i šestoro astronauta i kosmonauta u međunarodnoj svemirskoj stanici – dva Amerikanca, jedan Evropljanin i tri Rusa.
Međunarodnu svemirsku stanicu tešku 450 tona i sastavljenu iz više modula ukupne zapremine džambo džeta 747, zajednički koriste SAD, Rusija, Evropa, Kanada i Japan. Poslednjih 12 godina na njoj se smenjuju posade od najviše šestoro ljudi.
Đing i njegove kolege će se prema planu leta kasnije odspojiti od laboratorije i ponovo se spojiti ručnim komandama, pre nego što se vrate na zemlju. Očekuje se da će njihova misija trajati najviše 13 dana. Kineski zvaničnici su nagovestili da se sledeća poseta Tiangongu 1 može očekivati sledeće godine.
Za kraj, evo i kratkog objašnjenja termina „tajkonaut“. Pojedini mediji na engleskom su od 2003. godine kada je Kina poslala prvog astronauta u svemir, počeli da koriste naziv tajkonaut, koja predstavlja kombinaciju kineskog naziva za svemir (taikong) i grčke reči naut (mornar).
Tako smo posle termina „astronaut“ (kombinacija grčkih reči astron – zvezda i naut- mornar) koji se koristi u zemljama sa engleskog govornog područja i termina „kosmonaut“ (kombinacija grčkih reči kosmos – svemir i naut - mornar) koji se koristi u ruskom jeziku, dobili i termin „tajkonaut“.
INTEL JE U PONEDELJAK NAJAVIO SERIJU procesora visokih performansi nazvanu Xeon Phi, koji bi trebalo da predstavljaju osnovu da se do 2018. godine razviju računari sposobni da dostignu brzinu od jednog eksaflopsa (deset na osamnaesti operacija u pokretnom zarezu u sekundi).
Intel je najavio da će procesor čije je radno ime Knights Corner, biti prvi Xeon Phi procesor koji će biti predstavljen javnosti, i to do kraja godine. Knights Corner će imati više od 50 jezgara i koristiće se u superkompjuterima, kojima će omogućiti bolje performanse uz manju potrošnju energije.
Kada su u pitanju superkompjuteri, naredna prekretnica će biti razvoj računara sposobnih da razviju brzinu od jednog eksaflopsa, što je oko 100 puta brže od današnjih najbržih računara. Intel i Nvidia predvode takmičenje u toj oblasti, tako što razvijaju specijalizovane procesore koji mogu da obave veći broj operacija u sekundi uz manju potrošnju struje. Pojedine kompanije prilikom sklapanja superkompjutera trenutno koriste i grafičke procesore (ili kako ih neko naziva, koprocesore) kako bi unapredile performanse svojih sistema, ali se očekuje da će budući procesori, poput Xeona Phi, objediniti te mogućnosti konvencionalnih i grafičkih procesora.
Procesori Xeon Phi će u širem smislu biti deo porodice serverskh procesora Xeon, koji se koriste u većini današnjih servera i već su postali standard za tu kategoriju računara.
Analitičari vide procesore Xeon Phi kao Intelov odgovor na Nvidijin grafički procesor Tesla, koji se već koristi u nekim najbržim superkompjuterima. Primera radi, u kineskom superkompjuteru Tianhe-1A nalazi se kombinacija Nvidijinh procesora Tesla i Intelovih procesora Xeon. Ovaj nekada najbrži superkompjuter na svetu (od novembra 2010. do juna 2011.) koji je na najnovijoj listi 500 najbržih superkompjutera na svetu zauzeo peto mesto, nalazi se u gradu Tianđin u kineskom Nacionalnom univerzitetu za odbrambenu tehnologiju gde radi na obradi podataka vezanih za istraživanje nafte i na dizajniranju aviona. Njegovih 186.368 procesorskih jezgara omogućavaju mu da dostigne brzinu od 2,56 petaflopsa.
Nvidijini grafički procesori će se naći i u superkompjuteru Titan, koji će do kraja ove godine biti instaliran u američkoj Nacionalnoj laboratoriji Ouk Ridž u Tenesiju. Svaki procesorski čvor u ovom superkompjuteru će pored jednog AMD-ovog 16-jezgarnog procesora Opteron 6200 imati i jedan Nvidijin grafički procesor, što će Titanu omogućiti da ostvari brzinu veću od 10 petaflopsa (hiljada biliona operacija u pokretnom zarezu u sekundi).
Intel naziva porocesore Xeon Phi koprocesorima, budući da će oni biti ugrađivani u superkompjutere zajedno sa serverskim procesorima Xeon E5. Već sada se zna u kom sistemu će se naći novi procesori – biće to sistem Stampede koji se trenutno gradi za potrebe Centra za napredno računarstvo na Univerzitetu Teksasa. Četiri petine procesora u tom sistemu biće procesori Knights Corner, a dvadeset posto procesori Xeon E5. Kada iduće godine bude pušten u rad, superkompjuter Stampede će biti sposoban da dostigne brzinu od 10 petaflopsa.
Analitičari smatraju da bi procesori Xeon Phi posle nekog vremena mogli da se nađu i u radnim stanicama na onim mestima gde se zahteva računarstvo visokih performansi. Da bi se došlo do računara sa eksaflopskom brzinom, potrebno je i da novi procesori budu energetski efikasni, sa 40 do 50 gigaflopsa po vatu. Do tog rezultata predstoji još dosta posla, budući da prvi procesori Xeon Phi obezbeđuju četiri do pet gigaflopsa po vatu. Ipak, analitičari podsećaju da je bilo potrebno četiri godine da se od superkompjutera brzine jednog petaflopsa dođe do sistema sposobnog da ostvari 10 petaflopsa, a samo godinu dana za razvoj sistema sposobnog da postigne brzinu od 20 petaflopsa.
Prvi procesori Xeon Phi će biti proizvedeni 22-nanometarskim proizvodnim procesom, saopštili su predstavnici Intela, bez navođenja detalja o njihovoj ceni i dostupnosti.
Američki svemirski avion se vratio iz tajne misije
Izvor: Micro.rs
BESPILOTNI SVEMIRSKI AVION X-37B američkog ratnog vazduhoplovstva, napustio je u subotu svoju orbitu i poput jedrilice s daljinskim upravljanjem sleteo rano pre podne po lokalnom vremenu u vojnu bazu Vanderberg u Kaliforniji. Ovo orbitalno test vozilo za višekratnu upotrebu, koje je napravio Boing, time je završilo svoju 469 dana dugu vojnu misiju.
Naravno, vojska nije unapred objavila nikakve informacije o vremenu njegovog povratka, kao ni tehničke detalje o tome kako se pokazalo, ali je izdala saopštenje da je „najnovija i najnaprednija nacionalna višekratna svemirska letelica sletela bezbedno i uspešno“.
Vođa programa X-37B je pored toga izjavio da posle povlačenja flote šatlova jedino još ovaj program nudi razvoj svemirskih tehnologija i to bez rizika s kakvim su bili suočeni drugi programi, kao i da je ceo tim ponosan što je ova misija uspešno završena.
X-37B je bio lansiran 5. marta 2011. raketom Atlas 5 iz Kejp Kanaverala na Floridi. To je bio drugi let u okviru programa orbitalnog test vozila posle prvog uspešnog leta u 2010. godini, koji je trajao 224 dana. Letelica iz te prve misije ponovo će biti lansirana u oktobru. Detalji ove druge misije su strogo poverljivi kao što je to bio slučaj i sa prvom.
Letelica koju je napravila Boingova grupa za eksperimentalne sisteme, ima dva repna peraja, zdepasta krila i toplotni štit i četiri je puta manja od šatla, jer je dugačka oko 9 metara a raspon krila joj je oko 4,5 metara. Zajedno s gorivom teži oko pet tona.
Predstavnici Boinga su izjavili da su sa prvom letelicom pokazali da se bespilotna svemirska vozila mogu poslati u orbitu i bezbedno vratiti, a da su sa ovom drugom dodatno testirali njen dizajn tako što su znatno produžili trajanje misije i ispitali još neke njene mogućnosti.
Boing je letelicu prvobitno razvio za Nasu i Darpu, ali je ona u međuvremenu ušla u program orbitalnog test vozila kojim rukovodi američko ratno vazduhoplovstvo. Ovaj svemirski orbiter je zasnovan na istom dizajnu trupa kakav je korišćen za šatl i sleće po sličnoj trajektoriji, ali je izrađen od lakših kompozitnih materijala, ima poboljšanu izolaciju napadne ivice krila i čvršće ploče za toplotnu izolaciju, koje su znatno izdržljivije od prve generacije korišćene na šatlu. Sva oprema za letenje projektovana je tako da u potpunosti automatizuje sve funkcije napuštanja orbite i sletanja.
X-37B ima tovarni prostor veličine 1,2 x 2,1 metara, ali za razliku od Nasinog orbitera s ljudskom posadom koji se za električno napajanje oslanjao na gorivne ćelije, ovaj je opremljen rasklopivim solarnim panelima koji mu omogućavaju da duže boravi u orbiti.
Šta se sve nalazilo na letelici tokom druge misije nije poznato, ali može se pretpostaviti da je nosila izviđačke kamere ili neke druge špijunske senzore, opremu za precizno merenje performansi letelice tokom cele misije, kao i sklopove za eksperimente s kojima se ispituje dugotrajni uticaj svemirskih uslova na osetljive materijale ili instrumente.
MIKROSOFT JE UPRAVO NAPRAVIO SMEO korak s kojim ulazi na tržište tabličnih računara – pokazao je svoj model s kojim će odmeriti snage s Eplovim Ajpedom (Apple iPad), vodećim uređajem na tom tržištu.
Njegov računar nazvan Serfis (Surface – površina), moći će da se nabavi u dve verzije. Jedna će koristiti operativni sistem Vindous 8 Pro, a druga Vindous RT, novu verziju projektovanu da se izvršava na procesorima zasnovanim na ARM-ovoj arhitekturi, koji inače dominiraju na tržištu tabličnih računara.
„Ovo je nešto novo i nešto drugačije, potpuno nova serija računarskih uređaja iz Mikrosofta“, rekao je Stiv Bolmer, izvršni direktor kompanije na konferenciji za medije održanoj u Los Anđelesu u ponedeljak u 16.10 po lokalnom vremenu, odnosno u 1.10 posle ponoći (u utorak) po našem.
Uređaj ima široki ekran od 26,9 cm (10,6 inča) visoke rezolucije i isporučuje se sa tri milimetra debelim pokrivačem osetljivim na dodir, koji istovremeno služi i kao tastatura i za kućište se pričvršćuje magnetima.
Sadašnje specifikacije ukazuju na to da će verzija s Vindousom RT biti nešto tanja ali i malo teža od Ajpeda, mada Mikrosoft naglašava da se dimenzije i težina mogu promeniti kad započne masovna proizvodnja.
Verzija s Vindousom 8 Pro biće deblja i teža i čini se da je dizajnirana za nadmetanje s ultratankim prenosivim računarima. Trebalo bi da izvršava sve programe koji su takvim računarima i namenjeni.
Mikrosoft je otkrio samo nekoliko osnovnih specifikacija svojih tabli. Verzija RT imaće skladište za podatke kapaciteta 32 ili 64 gigabajta, a verzija Vindous 8 Pro 64 ili 128 GB.
Nije saopšteno ni koliko će koštati ni kada će se pojaviti, ali je rečeno da će RT imati cenu sličnu postojećim tablama na bazi ARM-ovih procesora i da će početi da se prodaje u vreme kad bude objavljen Vindous 8. Druga verzija će uslediti tri meseca kasnije i koštaće kao i ultrabuk računari.
Predstavljajući sosptveni hardver Mikrosoft je krenuo varljivim putem, jer će njegovi računari postati direktni konkurenti s proizvodima kompanija Asus, Lenovo i Samsung, s kojima inače održava jake partnerske odnose na planu razvoja tabličnih i klasičnih prenosivih računara.
Uređaj je prikazan na konferenciji za medije koja je pokazala da je Mikrosoft prekopirao jednu stranu iz Eplovog scenarija za predstavljanje novih proizvoda. Kockajući se na kartu svog statusa i obećanja da se radi o velikoj vesti kao dovoljno jakim adutima, uspeo je da privuče oko 300 izveštača, uprkos tome što sve do ponedeljka pre podne nije objavio nikakve detalje o prirodi vesti pa čak ni o mestu gde će se konferencija održati. (Konferencija je održana u Milk studijima u Holivudu.)
Ova taktika se pokazala uspešnom, jer su kompanije i predstavnici medija celog vikenda i dobar deo ponedeljka nagađali šta će to Mikrosoft najaviti, a fraza „MSMajorAnnouncement“ je jedan sat pre početka konferencije ušla na Tviterovu (Twitter) globalnu listu trendovskih tema.
Mikrosoft je do sada zabeležio sporadičan uspeh u pogledu reklamiranja svojih hardverskih proizvoda. Iako su muzički plejer Zun (Zune) i pametni telefon Kin bili lansirani s jednako pompeznim najavama, oba su kasnije napušteni, ali je zato igračka platforma Eksboks (Xbox) ostvarila zapažen uspeh.
Prema Gartnerovim predviđanjima, globalno tržište tabličnih računara će se ove godine gotovo udvostručiti i dostići 119 miliona primeraka, a sledeće godine će biti isporučeno 63 miliona promeraka više, odnosno ukupno 182 miliona.
Mikrosoftova najava je došla sa dvanaestogodišnjim zakašnjenjem u odnosu na vreme kad je prvi put počeo da pominje koncept tabličnih računara. Tadašnji čelnik Mikrosofta Bil Gejts pokazao je prvi prototip na sajmu Komdeks 2000 (Comdex), ali tržište se otvorilo tek 2010. kad je Epl lansirao svoj Ajped.
SVEGA DEVET DANA PRE NEGO ŠTO JE trebalo da bude izručen Švedskoj, osnivač Vikiliksa (Wikileaks) Džulijan Asanž, zatražio je politički azil od Ekvadora. Prema saopštenju ambasade Ekvadora u Londonu, Asanž je u utorak popodne došao u ambasadu i zatražio zaštitu i u njoj će ostati dok ekvadorske vlasti ne donesu odluku o njegovom zahtevu.
„Odluku da se razmotri zahtev gospodina Asanža da mu se pruži zaštitni azil, ne treba tumačiti kao mešanje vlade Ekvadora u sudske procese Velike Britanije i Švedske“, navodi se u saopštenju ambasade.
Ekvador „trenutno procenjuje zahtev Asanža i bilo koja odluka po tom pitanju uzeće u obzir poštovanje pravila i principa međunarodnog prava i tradicionalne politike Ekvadora da štiti ljudska prava“, navode u svom saopštenju zvaničnici Ekvadora.
Asanž je 2010. intervjuisao ekvadorskog predsednika Rafaela Koreu i tada mu je rečeno da će mu ta zemlja obezbediti boravište ukoliko mu zatreba.
Pošto je britanski vrhovni sud odbacio Asanžov zahtev da se ponovo razmotri njegova žalba na raniju odluku, naređeno mu je da se vrati u Švedsku kako bi bio saslušan zbog navodnih seksualnih prekršajea počinjenih u toj zemlji. Međutim, sudije su mu izvršenje ovog naloga odložile za dve nedelje kako bi mu omogućile da ne mora baš odmah da napusti zemlju.
Asanž se pre dve nedelje nije pojavio pred ovim sudom, navodno zbog gužve u saobraćaju, što je izazvalo nagađanja da se možda sprema da pobegne i izbegne da ga sudske vlasti stave u pritvor.
Njegovi branioci tvrde da švedska vlada radi po nalogu američke i da bi posle njegovog izručenja u Švedsku mogao biti izručen u SAD, gde bi se suočio sa optužbama u vezi objavljivanja brojnih američkih dokumenata o ratovima u Avganistanu i Iraku i kao i američkih diplomatskih depeša, što je izvedeno preko njegove lokacije Vikiliks .
Međutim, britanski tužilac koji je u ranim fazama suđenja zastupao Švedsku stranu, rekao je da ukoliko bi SAD tražile od Švedske da im izruči Asanža, morale bi da pribave saglasnost britanskih vlasti.
Asanž ima još jednu mogućnost da se izbori protiv izručivanja Švedskoj. Može da pošalje peticiju Evropskom sudu za ljudska prava u Strasburu, ali bi to morao da učini do 28. juna. Međutim, podnošenje peticije tom sudu ne bi odložilo njegovo izručivanje Švedskoj.
Švedska je prošle nedelje objavila da će Asanž biti stavljen u pritvor čim se preda njenim organima i da će četiri dana posle izručenja biti saslušan pred sudom, kako bi se donela odluka da li će ostati u pritvoru.
Šarp nudi najveći (i najskuplji) HD televizor na svetu
Izvor: Micro.rs
JAPANSKI ŠARP (SHARP), POZNAT po proizvodnji LCD panela, kopir aparata, mikrotalasnih pećnica i druge elektronike široke potrošnje, upravo je probio dimenzionu i cenovnu barijeru u oblasti televizora visoke definicije (HDTV). U Njujorku je predstavio model s ekranom čija je dijagonala skoro 230 cm (tačnije 228,6 cm ili 90 inča), čime je daleko nadmašio konkurente čiji najveći modeli imaju ekrane od najviše 165 cm (65 inča). Ovo je ujedno i najskuplji televizor, jer u maloprodaji košta 11.000 dolara manje jedan cent.
Ovaj gigantski televizor serije Akvos (Aquos), čije je zvanično ime LC-90LE745U, ima rezoluciju 1920 x 1080 i Smart TV softver za gledanje sadržaja koji se nude preko interneta. Može da prikazuje i trodimenzionalnu sliku, zbog čega se isporučuje s parom aktivnih 3D naočara.
Kao i drugi modeli iste serije i ovaj pored normalnih crvenih, plavih i zelenih piksela ima i žute, tako da daje svetlu i jasnu sliku na ekranu napravljenom da ne stvara odbljesak. Pozadinsko osvetljenje obezbeđuje mu 500 belih svetlećih dioda.
LC-90LE745U je zajedno s postoljem za postavljanje na sto težak oko 68 kilograma, a ne računajući postolje debeo je oko 12 cm. Pošto troši 138 vati nema specifikaciju Energetske zvezde čiji je maksimum oko 108 vati.
KOMPANIJA HEWLETT-PACKARD PREDSTAVILA je početkom ove nedelje svoju energetski štedljivu serversku platformu nazvanu Gemini, u kojoj se nalazi Intelov novi procesor Atom, do sada poznat po radnom imenu Centerton.
Serveri Gemini će se koristiti za obavljanje zadataka na kojima nije potrebno da serveri imaju snažne procesore kao što je Intelov Xeon, saopštili su predstavnici HP-a. U pitanju su zadaci kao što je održavanje veb prezentacija ili manje zahtevne analize, sa skromnijim količinama podataka. Za obavljanje ovih zadataka jednom serveru Gemini će biti dovoljna desetina snage koju poseduje konvecionalni x86 server. Takođe, Gemini server će zauzimati desetinu prostora koji zauzima x86 server, navode iz HP-a.
Predstavnici HP-a navode da budući serveri Gemini neće biti ograničeni samo na Intelove procesore. Budući da su ovi serveri dizajnirani tako da se procesori nalaze u svojevrsnim “kartridžima”, korisnici će u zavisnosti od vrste i obima zadataka moći da koriste i druge procesore, kao što su procesori kompanija Calxeda i Marvell, zasnovani na mikroarhitekturi kompanije ARM.
HP već ima iskustva sa serverima male potrošnje. Kompanija je prošle godine predstavila projekat Moonshot koji omogućava deljenje resursa između hiljada servera, kako bi se smanjila potrošnja energije, što je od velike važnosti za računarske oblake. Smanjenje potrošnje je posledica upotrebe procesora EnergyCore, kompanije Calxeda, koji su zasnovni na ARM-ovoj mikroarhitekturi Cortex A9. Ovi gusto pakovani sistemi na čipu, omogućili su HP-u da u jedan orman platforme za razvoj servera Redstone (Redstone Server Development Platform) smesti 2800 servera i ostvari za 89% manju potrošnju, na prostoru manjem za 94%. Glavna karakteristika ovog rešenja ogleda se u tome što se koristi veliki broj procesora male potrošnje koji se lako mogu konfigurisati da rade sa velikim opterećenjima i imaju malu potrošnju kada se ta opterećenje smanje.
Predstavnici HP-a su naveli da je za obavljanje zadataka za koje sistem sa procesorima Xeon potroši 150 vati, jednom serveru Gemini potrebno 12 do 14 vati. To je posledica korišćenja procesora Centerton koji troši 6 vati struje, za razliku od procesora Xeon koji troše 17 do 45 vati.
Intelovi procesori Atom su prvobitno razvijeni za upotrebu u mobilnim uređajima, ali su, slično kao i ARM-ovi procesori, počeli da se koriste i u serverima za obavljanje manje zahtevnih zadataka. Centerton je 64-bitni procesor koji ima nekoliko karakteristika koje odlikuju uobičajene serverske procesore, kao što je korekcija memorije ili podrška za virtuelizaciju. Aktuelni ARM-ovi procesori su još uvek 32-bitni i nedostaju im neke karakteristike serverskih procesora, pa je to možda razlog zbog čega su se u HP-u okrenuli procesorima Atom.
Neki zadaci se mogu obavljati i na 32-bitnim procesorima, ali su to veoma specifične situacije, naveli su predstavnici HP-a, koji su istovremeno saopštili da ARM radi na razvoju 64-bitnih procesora.
KOMPANIJA ACER PREDSTAVILA JE početkom ove nedelje nove modele računara iz serije Timeline Ultra M5, koji pripadaju novoj kategoriji tankih i laganih prenosivih računara koje je Intel nazvao ultraprenosivim (ultrabook), aludirajući na njihove male dimenzije i težinu.
Model Timeline Ultra M5-481TG-6814 ima ekran dijagonale 35,6 centimetara (14 inča), Intelov procesor Core i5 zasnovan na arhitekturi Ivy Bridge, čiji je radni takt 2,6 GHz i Nvidijinu grafičku karticu GeForce GT640M LE. Cena ovog računara iznosi 780 dolara.
Model Timeline Ultra M5-581TG-6666 sa ekranom dijagonale 39,6 cm (15,6 inča) i istim procesorom prodavaće se za 830 dolara.
Treći prikazani model je Timeline Ultra M5-481T-6670 koji ima procesor zasnovan na nešto starijoj arhitekturi Sandy Bridge i Intelovu integrisanu grafiku, a prodavaće se po ceni od 680 dolara.
Debljina računara iznosi 20,5 milimetara na najdebljem delu, a težeina oko 1,95 kilograma.
Sva tri modela imaju veb kameru rezolucije 1,3 megapiksela, dva USB 3.0 priključka, čvrsti disk kapaciteta 500 GB, bateriju koja omogućava radnu autonomiju od osam časova i fabrički instaliran softver za zaštitu od krađe koji omogućava da se računar onesposobi u slučaju krađe, odnosno “uključi” onda kada bude vraćen vlasniku.
Računari će se isporučivati sa Windowsom 7 u verzijama Home Basic, Home Premium, Professional ili Ultimate, a korisnici će do 31. januara iduće godine moći da nadograde operativni sistem na Windows 8 Pro za svega 15 dolara.
Acer je saopštio da će računari iz serije Timeline krajem juna početi da se prodaju u SAD. Planovi za prodaju u drugim zemljama nisu saopšteni.
