Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
GLASINAMA O NOVOM KINDLU (KINDLE) ni broja se ne zna, a mnoge potiču i iz nepouzdanih izvora. Međutim, najnoviji nagoveštaj koji je objavio Rojters zvuči dosta realno: u njemu se kaže da će Amazon u julu ponuditi novi čitač elektronskih knjiga s ekranom na bazi e-papira (Kindle eReader), koji će imati i osvetljenje za ekran.
Amazonova odluka da napravi ovakav model sasvim je očekivana, jer je njegov konkurent Barns i Nobl (Barnes & Noble) još prošlog meseca počeo da prodaje svoj Nuk (Nook Simple Touch With GlowLight) čiji se ekran može osvetliti zahvaljujući ugrađenim svetlećim diodama. Izvor na koji se Rojters poziva nije mogao da potvrdi da li će Amazon zadržati postojeće cene svojih čitača e-knjiga ili će ih neznatno uvećati zbog dodatnih proizvodnih troškova.
Osvetljenje za ekran rešava jedan od najvećih nedostataka današnjih e-čitača s ekranima na bazi e-papira, u koje spadaju i Amazonovi modeli serije Kindl – čitanje u mračnijem okruženju zahteva spoljašnji izvor svetlosti. Ukoliko čitate uveče u krevetu rešenje je stona lampa ili naročita lampica sa štipaljkom koja se zakači na sam uređaj, ali najudobnije rešenje je ekran sa sopstvenim osvetljenjem koje se uključuje pritiskom na ugrađeni prekidač.
Neki će se sad upitati kako stoje stvari u vezi s novim Kindlom koji će imati kolor ekran od e-papira. Naša procena je da se neće pojaviti ove godine, ali ukoliko se u međuvremenu reše još neke tehnološke začkoljice, ništa nije nemoguće.
Kaspersky Lab otvara kancelariju za jugoistočnu Evropu
Izvor: Micro.rs
KOMPANIJA KASPERSKY LAB, POZNATI proizvođač bezbednosnog i antivirusnog softvera, održala je u utorak u Beogradu konferenciju z novinare na kojoj je najavila otvaranje kancelarije za jugoistočnu Evropu. Sedište kancelarije biće u Ljubljani, a pokrivaće Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju, Grčku i Kipar.
„Verujemo da će otvaranje kancelarije u regionu jugoistočne Evrope uvećati naš udeo u svim segmentima tržišta. Otvaranjem kancelarije još više ćemo se približiti našim kupcima i klijentima, dok će nam naša mreža partnera pomoći da značajno ojačamo prisustvo kompanije u segmentu malih i srednjih preduzeća širom regiona. Samim tim, sigurni smo da ćemo uspeti da ostvarimo svoj strateški cilj i postanemo vodeći proizvođač antivirusnog softvera u jugoistočnoj Evropi u naredne tri godine“, izjavio je Andrej Slobodianik, direktor kompanije Kasperski Lab Istočna Evropa.
„Imamo širok spektar proizvoda kako za kućne, tako i za poslovne korisnike. Predstavili smo proizvode kao što su Kaspersky Anti-Virus 2012, Kaspersky Internet Security 2012, Kaspersky ONE i Kaspersky PURE. Takođe, prošle jeseni smo predstavili svoja najnovija rešenja za poslovne korisnike, Kaspersky Endpoint Security 8 i Kaspersky Security Center, a nedavno i tehnološku inovaciju Kaspersky Security for Virtualization, koja virtuelnim IT infrastrukturama pruža centralizovanu zaštitu od štetnih softvera. Od sada je Kaspersky Lab u mogućnosti da svojim kupcima u jugoistočnoj Evropi ponudi jedinstvenu, objedinjenu upravljačku i bezbednosnu platformu za celo njihovo virtuelno, fizičko i mobilno okruženje,” dodao je Slobodianik.
Novu regionalnu kancelariju kompanije Kaspersky Lab će voditi Dragan Martinovič, koji je prilikom predstavljanja izjavio: „Na osnovu zahteva koje smo dobijali od naših korisnika i partnera, sledeći logičan korak je bilo pojavljivanje u regionu jugoistočne Evrope. Zadaci nove kancelarije obuhvataju jačanje i promociju naše robne marke u regionu, kao i koordinaciju aktivnosti naših partnera širom jugoistočne Evrope. “
Predstavnici kompanije Kaspersky Lab izjavili su da će kompanija sarađivati i sa akademskom zajednicom putem obrazovnog programa Kaspersky Academy. U okviru programa Kaspersky Academy postoji mnogo godišnjih naučnih projekata na globalnom nivou, kao što je međunarodna studentska konferencija „IT bezbednost za narednu generaciju" koja okuplja studente, stručnjake, naučnike i istraživače iz celog sveta.
KOMPANIJA FACEBOOK JE POVEĆALA cenu svojih deonica, samo nekoliko dana pre njihovog pojavljivanja na berzi. Cena jedne Facebookove deonice koja će se u okviru predstojeće inicijalne javne ponude pojaviti na berzi iznosi između 34 i 38 dolara (prvobitno je bila određena cena između 28 i 35 dolara).
Inicijalna javna ponuda je termin koji se koristi kada se deonice neke kompanije po prvi put pojavljuju na berzi. Očekuje se da će javna ponuda Facebookovih deonica biti najveća do sada, kada su u pitanju internet kompanije, i da će biti višestrukoveća čak i od ponude Googleovih deonica iz 2004. godine, koja je iznosila 1,67 milijardi dolara. Pretpostavlja se da će Facebook prodajom deonica prikupiti čak 12 milijardi dolara, što bi bila najveća takva finansijska operacija u poslednjih desetak godina.
Suosnivač i izvršni direktor Facebooka Mark Zakerberg i operativni direktor Šeril Sandberg su poslednjih dana boravili u više gradova u SAD, u kojima su razgovarali sa potencijalnim kupcima deonica. Facebook je ranije već potpisao sporazum o kupovini deonica sa nekoliko američkih finansijskih kompanija, kao što su Morgan Stanley, J.P. Morgan i Goldman Sachs, tako da je zapravo 10% deonica već prodato.
Po nekim analitičarima, povećanje cene deonica znači da su rukovodioci Facebooka uspeli da otklone neke sumnje u svoju strategiju daljeg razvoja kompanije. Primera radi, prema pisanju američkih medija Zakerberg se na sastancima sa potencijalnim investitorima pojavljivao neformalno obučen, u farmerkama i duksu sa kapuljačom, što je navelo neke da posumnjaju u njegovu sposobnost da vodi javnu kompaniju te veličine.
Drugi analitičari, pak, izražavaju sumnju da Facebook može, dugoročno gledano, da ostvaruje rast prihoda kao do sada. Ova popularna društvena mreža, koja trenutno ima 900 miliona korisnika, ostvarila je u 2011. godini profit od milijardu dolara, ali je nedavno po prvi put zabeležila pad prihoda između dva uzastopna tromesečja.
Bilo kako bilo, ukoliko cena jedne Facebookove deonice dostigne 38 dolara, vrednost Facebooka će premašiti 100 milijardi dolara. Uprkos sumnjama (zlobnici bi rekli i njegovom stilu oblačenja), upravljanje Facebookom će i dalje ostati u rukama Marka Zakerberga, koji kontroliše 57,3% glasova deoničara na osnovu broja deonica koje poseduje i dogovora o glasanju sa drugim deoničarima.
GOOGLE JE SAOPŠTIO DA JE PATENTIRAO svoju tehnologiju iz projekta Staklo (Project Glass) koja omogućava razvoj naočara sa “proširenom stvarnošću” (augmented reality).
Radi se o tri patenta vezanih za “nosive uređaje sa ekranom” koji se odnose na prikazivanje podataka u neposrednoj blizini očiju korisnika i reprodukciju audio sadržaja.
Prve vesti o Googleovim naočarima pojavile su se u februaru ove godine. Njujork Tajms je tada izvestio da će Google tokom godine ponuditi te naočare po ceni od 250 do 500 dolara. Naočare su navodno nastale u tajnoj laboratoriji Google X u kojoj kompanija eksperimentiše s futurističkim projektima.
U vesti Njujork Tajmsa navodi se da će Googleove naočare biti zasnovane na Androidu, podržavaće povezivanje sa 3G ili 4G mrežama, GPS i imaće senzore pokreta i minijaturni ekran smešten nekoliko santimetara ispred očiju korisnika. Takođe, veb lokacija 9to5Google objavila je u februaru da je Google već razvio prototip naočara, koji je opremljen ARM-ovim procesorom A8 na 1 GHz, 256 MB RAM memorije i 8 GB prostora za skladištenje podataka i nekim funkcijama koje imaju telefoni sa Androidom, pre svega podrškom za zadavanje komandi glasom. Od multimedijskih pomagala ugrađeni su kamera, mikrofon i zvučnici.
Google je u aprilu ove godine objavio neke detalje vezane za projekat Staklo i prikazao konceptualni video pod naslovom “Jednog dana” u kome je pokazano kako bi Googleove naočare trebalo da rade. U videu je prikazano kako korisnik naočara obavlja zadatke koji se uobičajeno obavljaju pomoću pametnih telefona – zakazuje sastanke, snima fotografije, proverava vremensku prognozu, koristi uputstva za kretanje i obavlja video pozive. Informacije lebde u vidnom polju korisnika, a interfejs se kontrolieše glasom ili nekim drugim ulaznim signalima.
Prototip naočara se trenutno nalazi u fazi testiranja. Između ostalih, isprobavaju ga i rukovodioci kompanije Sergej Brin i Vik Gundotra.
Google nije usamljen u razvoju ove tehnologije, budući da na sličnim projektima rade i druge kompanije. Primera radi, kompanija Oakley razvija slične naočare koje će biti namenjene sportistima i ljubiteljima rekreacije.
GUGL (GOOGLE) JE U UTORAK OBJAVIO devetnaestu verziju Hroma (Chrome 19), zakrpio 20 slabih tačaka u ovom programu i podelio 16.500 dolara istraživačima koji su ih otkrili.
Najvidljivija promena u Hromu 19 je podrška sinhronizaciji otvorenih stranica s jezičkom (tab sync). One će biti usaglašene na svim kopijama Hroma, na više platformi, uključujući Android, koje su vezane za isti Guglov nalog, kao što je to već slučaj kad su u pitanju obeleživači strana, lozinke, aplikacije i proširenja.
Na ovom planu Hrom nije prvi, jer Mozila (Mozilla) ovu sinhronizaciju ima još od Fajerfoksa 4 (Firefox) koji se pojavio pre više od godinu dana, a proširenja koja su napravili drugi proizvođači, na primer Eksmarks (Xmarkshttps://www.xmarks.com/) sinhronizuju otvorene strane i u programima za prikazivanje mrežnih strana drugih proizvođača.
Hrom je poslednji put nadograđen pre sedam nedelja. Gugl objavljuje novu stabilnu veziju svakih šest do osam nedelja, tako da je ovo nešto sporiji ritam u odnosu na strogi šestonedeljni ciklus koji sledi Mozila.
Hrom 19 sadrži i 20 bezbednosnih zakrpa: osam iz kategorije visoke kritičnosti (druge na četvorostepenoj skali ozbiljnosti pretnje), sedam je svrstano u kategoriju umerenih a preostalih pet su niskokritične.
Šestorici istraživača koji su ukazali na devet propusta (uključujući dva koji se nisu nalazili baš u samom Hromu), Gugl je podelio 7.500 dolara. Preostalih 11 propusta su otkrili ili članovi njegovog bezbednosnog tima ili su pripisani Mikrosoftu ili nisu bili dovoljno značajni da bi zaslužili novčanu nagradu.
Gugl je pored toga još šestorici istraživača dao i dodatnih 9.000 dolara, zato što su u ranijim fazama razvoja Hroma 19 ukazali na neke greške.
Do sada je spoljnim istraživačima koji su izvestili o greškama u Hromu isplaćeno preko 230.000 dolara. Više od polovine te sume (120.000 dolara) dodeljeno je u martu na hakerskom takmičenju Ponijum (Pwnium) čiji je sponzor upravo Gugl.
Ovo je trinaesta nadogradnja Hroma ove godine u kojoj je zakrpljen bar jedan propust.
GUGL (GOOGLE) ĆE NAREDNIH DANA početi da uvodi nove promene u svoju pretraživačku mašinu kako bi korisnicima olakšao pretraživanje i brže im ponudio rezultate koje traže. U svoje rezultate pretraživanja počeo je da ubacuje komponentu koju je nazvao „graf znanja“ i koju je izgrađivao dve godine. Zahvaljujući njoj njegov pretraživač će bolje razumeti reči koje su navedene u upitu, tako da će korisnicima ponuditi bolje odgovore i značajnije činjenice.
Novi format će davati kontekstualne informacije o ljudima, stvarima i mestima za kojima korisnici tragaju, tako što će ih prikazati u stupcu koji se nalazi desno od uobičajenog spiska sa vezama do mrežnih strana. U njemu će korisnici čiji su upiti višeznačni moći da preciziraju šta ih konkretno zanima.
Na primer, američkom korisniku koji traži informaciju o „kraljevima“ (kings) ponudiće da izabere istoimeni televizijski šou, košarkaški tim iz Sakramenta ili hokejašku ekipu iz Los Anđelesa. Kad izabere odgovarajuće značenje, svi nebitni rezultati ukloniće se sa strane.
Namerno smo istakli da se radi o američkom korisniku, jer će rezultati grafa znanja u početku biti ograničeni samo na američki engleski.
Korisnici koji traže osobu, mesto ili stvar u grafu znanja, s desne strane videće panel u kome su prikazane sumarne informacije o njihovom upitu. Na primer, ukoliko ih zanima američki arhitekta Frenk Lojd Rajt, u panelu će se nalaziti njegovi osnovni biografski podaci, veze do građevina koje je projektovao i informacije o sličnim arhitektima. Ukoliko tragaju za nekom muzičkom grupom, rezultat će sadržati njenu diskografiju i uzorke pesama.
Novi format pretraživanja treba da ubrza stizanje do rezultata. Već sada je utvrđeno da graf znanja daje odgovore na 40% pitanja za koje bi korisnici inače tražili odgovore u sledećem koraku, što znači da istu informaciju dobijaju s manje pritisaka na taster miša.
Shvatili smo da ukoliko želimo da načinimo dodatni korak napred, moramo da razumemo stvari, ali potrebno je uvesti more promena da bi se sa reči prešlo na koncepte, poručuju Guglovi istraživači.
Da bi se to i ostvarilo Gugl je 2010. kupio kompaniju Metaveb (Metaweb) koja je napravila besplatnu i otvorenu bazu nazvanu Fribejz (Freebase). U nju je smeštena ogromna kolekcija informacija o ljudima, mestima i stvarima. Gugl tu bazu koristi kao ispomoć svojoj pretraživačkoj mašini kako bi joj omogućio da bolje razume zadate reči i fraze i učinio da preciznije pronalazi rezultate upita. U sredu je objavio da njegova baza znanja trenutno ima pola milijarde entiteta sa tri i po milijarde atributa i veza između između njih.
KONTROVERZNA VEB LOKACIJA ZA RAZMENU datoteka Pirate Bay objavila je na svojoj stranici na Facebooku da je napadnuta od strane neimenovanih hakera. Napad je izveden distribuiranim izazivanjem odbijanja usluge (Distributed Denial of Service, DDoS), što je poznata hakerska tehnika.
Nakon dva sata od objavljivanja, na toj stranici na Facebooku je objavljena nova vest da je napad još uvek u toku.
Na jednoj drugoj veb lokaciji na kojoj se okupljaju ljubitelji razmenjivanja datoteka, TorrentFreak, objavljeno je da korisnici širom sveta već 24 časa ne mogu da pristupe lokaciji Pirate Bay. U toj vesti na lokaciji TorrentFreak sugeriše se da je lokacija Pirate Bay napadnuta zbog toga što je na njoj objavljena kritika nedavnog napada na veb lokaciju kompanije Virgin Media.
Naime, kompanija Virgin Media je početkom maja blokirala pristup lokaciji Pirate Bay, postupajući po odluci britanskog Vrhovnog suda koji je naložio tamošnjim davaocima internet usluga da blokiraju pristup toj popularnoj lokaciji za razmenu datoteka. U znak osvete, neimenovana hakerska grupa za koju se veruje da je bliska poznatoj grupi Anonymous, pokrenula je DDoS napad na veb lokaciju kompanije Virgin Media.
Na lokaciji Pirate Bay je u to vreme objavljen komentar kojim se osuđuje hakerski napad. “Neke grupe bliske grupi Anonymous su izgleda pokrenule DDoS napad na veb lokaciju kompanije Virgin Media i još neke druge veb lokacije. Mi ne podržavamo takve napade. Verujemo u otvoreno i slobodno korišćenje interneta, gde svako može da izloži svoje stavove, čak i kada se ne slažemo sa njima. Zato, nemojte se boriti protiv njih koristeći neželjene i opasne metode, jer i DDoS napad i blokada predstavljaju vrstu cenzure”.
Iako identitet napadača na obe veb lokacije još uvek nije otkriven, izgleda da su ovi stavovi isprovocirali neke hakere da iz osvete napadnu i veb lokaciju Pirate Bay.
JAPANSKA KOMPANIJA FUJITSU JE početkom nedelje predstavila najnoviju verziju softvera ETERNUS SF, namenjenog za upravljanje sistemima za skladištenje podataka Fujitsu ETERNUS DX. Radi se o verziji ETERNUS SF v15 koja može da se koristi u kompletnoj seriji sistema ETERNUS DX, i praktično ne zavisi od kapaciteta sistema.
Najnoviju verziju softvera ETERNUS SF karakteriše izuzetna funkcionalnost klase Automated Storage Tiering (AST).
AST omogućava kompanijama da, nezavisno od njihove veličine, bolje upravljaju podacima i efikasnije koriste svoje resurse za skladištenje podataka. To se postiže automatskim smeštanjem podataka u odgovarajuće segmente sistema različitih rangova, na osnovu specifikacija koje unapred podešava sistem-administrator. Takođe, AST smanjuje operativne napore osoblja i troškove, uz itovremeno značajno ubrzavanje performansi u radu sa bazama podataka, Exchange serverom ili Vmware sistemima.
Zahvaljujući AST-u mala i srednja preduzeća sa bazičnim sistemima praktično dobijaju funkcionalnost koju imaju sistemi kompanijske klase. Velika kompanije i organizacije sa brojnim ograncima i filijalama sada mogu da primene sisteme po meri, sa istim koristima koju im donosu funkcija AST.
Softver ETERNUS SF i grafički korisnički interfejs ETERNUS DX omogućavaju korisnicima da efikasnije upravljaju svojim centrima za obradu podataka, uz smanjenje troškova za obuku IT administratora i bolje performanse.
Softver ETERNUS SF v15 softver za upravljanje sistemima za skladištenje podataka od sada je dostupan uz sve sisteme ETERNUS DX.
VIŠE AMERIČKIH MEDIJA IZVESTILO je da je Carina SAD blokirala uvoz HTC-ovih telefona One X i Evo 4G LTE u SAD, na osnovu odluke koju je nedavno donela američka Komisija za međunarodnu trgovinu (International Trade Commision, ITC).
Uvoz telefona je blokiran zbog odluke ITC-a u kojoj se navodi da je HTC zloupotrebio neke Appleove patente.
U pitanju je dugogodišnji spor ove dve kompanije, a najnovijoj odluci prethodila je serija tužbi i protivtužbi.
U februaru prošle godine ITC je doneo odluku da Apple nije prekršio nekoliko HTC-ovih patenata spomenutih u žalbi koju je tajvanska kompanija uputila komisiji. Kao što to obično biva kod sporova ove vrste, kompanija Apple je uzvratila protivžalbom u kojoj je navela da je kompanija HTC zloupotrebila 20 njenih patenata i optužila je za primenu nekorektnih načina za uvoz robe.
Nakon toga, ITC je odlučivao po Appleovoj žalbi i krajem prošle godine saopštio da je kompanija HTC zloupotrebila Appleov patent i donela odluku o zabrani uvoza HTC-ovih telefona koji podržavaju tehnologiju iz Appleovog patenta. Po dobijanju odluke, kompanija HTC je saopštila da će ukloniti spornu tehnologiju iz svojih telefona i zameniti je drugom.
Vremenom, neke međusobne optužbe su odbačene, ali je na kraju ITC ipak zaključio da je HTC kod razvoja dva pomenuta telefona zloupotrebio Appleov patent označen kao “U.S. Patent 5.946.647”, koji se odnosi na “sistem i metod za izvršavanje strukturnih akcija u računarski generisanim podacima”.
Prema podacima iz Applea, kompanija je u patentnim sporovima sa HTC-om potrošila oko 100 miliona dolara.
UKOLIKO ŽELITE DA DOBIJETE PREDSTAVU o različitostima operativnog sistema Android, koji se koristi na mnogobrojnim mobilnim uređajima, najbolje će biti da pogledate interaktivnu infografiku koju je objavila kompanija Open Signal Mapshttp://opensignalmaps.com/reports/fragmentation.php.
Veoma detaljan prikaz dobila je tako što je u proteklih šest meseci prikupila podatke od 681.900 korisnika svoje istoimene (i besplatne) aplikacijehttp://opensignalmaps.com/android.php za Android i tom prilikom uočila da se izvršava na preko 4000 različitih vrsta uređaja, mada je taj broj verovatno znatno manji, jer uređaji s namenskim ROM memorijama različito prikazuju svoj identitet iako su zapravo isti.
U njenoj studiji se pored toga lako uočava da u ekosistemu Androida dominira Samsung. Samo njegov telefon Galaksi S II (Galaxy S II) zastupljen je u ovom prikazu sa skoro 10% od ukupnog broja uređaja, dok Samsung u celini drži 40%.
Tamna strana ove raznolikosti je fragmentiranost, koja je takođe jasno uočljiva. Zato su detaljno prikazani i ogromna različitost rezolucija ekrana kao i zastupljenost različitih verzija Androida. U ovom drugom slučaju podaci se ne poklapaju sasvim sa podacima koje Gugl prikuplja kroz svoju mrežnu prodavnicu aplikacija Gugl plej (Google Playhttp://developer.android.com/resources/dashboard/platform-versions.html), ali verovatno zato što svi uređaji s Androidom nemaju pristup toj prodavnici.
U svakom slučaju, nezavisno od toga da li se radi o različitosti ili fragmentiranosti (ili oboma), jasno je da korisnici Androida ne mogu da se požale na bogatstvo izbora.
