Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Lenovo gradi centar za razvoj tabličnih računara i telefona
Izvor: Micro.rs
KINESKI PROIZVOĐAČ RAČUNARA LENOVO objavio je da će u gradu Vuhanu izgraditi industrijski centar u kome će razvijati, proizvoditi i prodavati mobilne internet terminale odnosno tablične računare, pametne telefone i druge mobilne uređaje. Tim povodom je u ponedeljak obavljena ceremonija polaganja kamena temeljca i rečeno je da će centar početi da radi u oktobru 2013.
U objavljenom saopštenju Lenovo navodi da će mu novi centar omogućiti da ponudi više mobilnih uređaja ne samo kineskom tržištu već i stranim tržištima, kao i da će time poboljšati svoj lanac snabdevanja. U centru bi u narednih nekoliko godina moglo da se zaposli do 10.000 ljudi. Kompanija očekuje da će prihod od prodaje uređaja koji su u njemu budu proizvodili dostići deset milijardi jena u 2014, a u sledećih pet godina i čitavih 50 milijardi jena.
Lenovo je trenutno drugi najveći proizvođač personalnih računara na svetu, koji se sve više nadmeće i na tržištima pametnih telefona, tabličnih računara i pametnih televizora. Prošle godine je formirao novu poslovnu jedinicu za razvoj ovih proizvoda i položio kamen temeljac za proizvodni centar u gradu Čengdu, koji će jednim delom proizvoditi mobilne internet uređaje.
Mnogi od tih uređaja Lenovo najpre prodaje u Kini, koja mu u izvesnom smislu služi kao ispitni teren, pre nego što ih isporuči stranim tržištima. Na primer, u Kini je ponudio nekoliko pametnih telefona serije Le, a sada planira da ih prodaje i na tržištima zemalja u razvoju.
Kina je u međuvremenu postala najveće tržište za mobilne uređaje. Sudeći prema podacima analitičke kompanije IDC http://www.pcworld.com/article/2550...ight_for_chinas_lowend_smartphone_market.htmlveć je pretekla SAD u broju isporučenih pametnih telefona. S obzirom na svoj jak položaj u Kini postignut zahvaljujući računarima, Lenovo ima odlične izglede da postane veoma uspešan i na lokalnom tržištu mobilnih uređaja. Njegov tamošnji udeo u prodaji pametnih telefona nedavno se povećao sa 1,8% u trećem tromesečju 2011. na 9,1% u četvrtom, čime je dospeo na peto mesto.
To što sad počinje da gradi razvojno israživački centar za tu vrstu uređaja očigledno pokazuje da ima ozbiljne namere, smatraju analitičari. Kad postigne uspeh u Kini znatno lakše će početi da se širi i po svetu.
Kompanija Micron za iduću godinu najavljuje DDR4 memorije
Izvor: Micro.rs
KOMPANIJA MICRON TECHNOLOGY saopštila je da će se njene DDR4 memorije, koje će naslediti aktuelne DDR3 memorijske module, pojaviti tokom 2013. godine. Istovremeno, kompanija je saopštila da je već počela da isporučuje probne primerke DDR4 memorija proizvođačima računara.
Nove DDR4 memorije će biti brže i štedljivije u odnosu na sadašnje DDR3 memorije, koje se nalaze u većini današnjih računara. Takođe, DDR4 memorije će većom brzinom razmenjivati podatke sa drugim komponentama unutar računara.
Prvi primerci DDR4 memorija biće namenjeni serverima i stonim računarima, ali će posle njih brzo uslediti modeli namenjeni prenosivim računarima. Predstavnici Microna su izjavili da će DDR4 memorije verovatno naći svoju primenu i u tabličnim računarima, koji trenutno koriste štedljive DDR2 i DDR3 memorije.
Očekuje se da će uređaji sa DDR4 memorijama trošiti manje struje, budući da rade na naponu od 1,2 volti, za razliku od DDR3 memorija koje rade na naponu od 1,5 volti. Takođe, nove memorije će brže prenositi podatke, jer brzina njihove magistrale počinje od 2133 MHz, uz efikasniji način čitanja i upisivanja podataka. Brži protok podataka trebalo bi da unapredi rad zahtevnih aplikacija i ubrza skladištenje podataka.
Očekuje se da će Zajednički inženjerski savet za elektronske uređaje (Joint Electron Device Engineering Council, JEDEC), telo koje se stara o tehničkim standardima komponenata kako bi se osiguralo da proizvodi različitih proizvođača rade jedni s drugima, do sredine ove godine okončati specifikaciju DDR4 memorija. Predstavnici Microna izjavili su da će kompanija verovatno do kraja godine početi da isporučuje DDR4 memorije.
Prve DDR4 DRAM memorije razvijene su u saradnji kompanija Micron i Nanya Technology. Očekuje se da i drugi proizvođači memorija predstave svoje proizvode koji će zadovoljavati maksimalnu brzinu prenosa podataka od 3,2 gigabita u sekundi, koju je predložio JEDEC .
Yahoo pregovara o prodaji udela u kompaniji Alibaba Group
Izvor: Micro.rs
VIŠE KINESKIH MEDIJA IZVESTILO je da kompanije Yahoo i Alibaba Group pregovaraju o prodaji jednog dela deonica koje Yahoo poseduje u ovoj najvećoj kineskoj kompaniji za e-trgovinu.
Yahoo je još 2005. godine kupio 40% deonica kompanije Alibaba, a dve kompanije trenutno pregovaraju o tome da kineska kompanija otkupi jedan deo tih deonica, verovatno između 15 i 25%.
Analitičari procenuju da bi taj dogovor mogao da bude vredan između 5 i 10 milijardi dolara, iako još uvek nije izvesno da li će taj iznos biti oslobođen poreza.
Dogovor oko otkupa deonica može dodatno da zakomplikuje nejasna situacija u vezi sa biografijom Skota Tompsona, izvršnog direktora Yahooa, koji je optužen da je “ulepšao” svoju biografiju i naveo diplomu koju ne poseduje.
Rukovodioci Yahooa su na prošlomesečnom sastanku sa analitičarima, na kome se diskutovalo o finansijskim rezultatima kompanije, priznali da pregovaraju sa kompanijom Alibaba. Pre nego što dogovor bude postignut, treba da bude obavljena procena vrednosti kineske kompanija, navode iz Yahooa.
Investicioni fond Silver Lake je u septembru prošle godine procenio d Alibaba vredi oko 32 milijarde dolara; ukoliko taj iznos ostane na snazi, Yahoo bi mogao prodajom 15 do 25% deonica da dobije između 4,8 i 8 milijardi dolara.
Tablični modeli će do 2016. postati najkorišćenija kategorija računara
Izvor: Micro.rs
ISTRAŽIVAČKA KOMPANIJA FORRESTER Research objavila je rezultate svog istraživanja tržišta računara, koji pokazuju da će do 2016. godine tablični modeli postati najkorišćenija kategorija računara.
Forrester Research predviđa da će u 2016. godini na svetskom tržištu biti prodato 375 miliona tabličnih računara (u 2011. je prodato 56 miliona tabličnih računara). To je skoro dvostruko više od predviđanja istraživačke kompanije IDC, koja smatra da će u 2016. biti prodato oko 200 miliona tabličnih računara.
Analitičari kompanije Forrester Research smatraju da će u narednim godinama tablični računari biti široko prihvaćeni u svim okolnostima, čak i u kompanijama gde bi se koristili za zajednički rad i razmenu podataka. “Nema ograničenja koje predstavlja monitor, nema kloparanja tastera sa tastature, nema guranja oko prenosivog računara i sve izgleda prirodno i jednostavno”, navodi se u analizi kompanije Forrester Research.
Iz tih razloga tablični računari će u narednim godinama postati primarni uređaj za milione korisnika širom sveta, smatraju Forresterovi analitičari. U 2016. godini, jednu trećinu tabličnih računara koristiće poslovni korisnici, a ukupan broj prodatih uređaja dostići će 760 miliona.
Istraživači kompanije Forrester Research pod tabličnim računarom smatraju uređaj sa ekranom osetljivim na dodir, dijagonale 17,8 do 35,6 cm (7 do 14 inča), težine oko 800 grama i sa baterijom koja omogućava do osam sati rada.
Čak i ako se ostvare njihova predviđanja, istraživači smatraju da ostale kategorije računara neće biti ugrožene. “Porast broja tabličnih računara će možda usporiti prodaju prenosivih računara, ali će zato porasti prodaja stonih računara namenjenih kompleksnim računskim i grafičkim zadacima, gde se zahteva velika procesorska snaga i monitor većih dimenzija”, navodi se u izveštaju kompanije Forrester Research.
IBM JE ZA 75% SMANJIO BROJ APLIKACIJA koje koristi interno, ali ni to nije dovoljno za njegovu informatičku direktorku Džanet Horan. Kad je kompanija počela da objedinjava sve aspekte svog poslovanja koristila je oko 16.000 aplikacija. Sada je taj broj smanjen na 4.500, ali po njenom mišljenju i to je previše. Zato je svom timu postavila zadatak da broj preostalih aplikacija do kraja 2015. smanji za polovinu, što bi u krajnjoj liniji značilo ukupno smanjenje od 85% u odnosu na početnih 16.000.
„Ne znam hoćemo li uspeti ili nećemo, ali ovo je dobar cilj“, izjavila je Džanet Horan, koja je na ovo mesto postavljena pre godinu dana. „IBM-ov cilj je da koristi iste aplikacije u svim poslovnim jedinicama, jer ukoliko imate različite aplikacije u različitim državama, nemate globalan proces.“
Objedinjavanje aplikacija ponovo postaje vruća tema, pogotovo u organizacijama koje neke aplikacije premeštaju u računarski oblak. Istraživanja iz 2010. su pokazala da više od trećine američkih organizacija radi na tome.
IBM procenjuje da je proteklih godina uštedeo oko milijardu i po dolara zahvaljujući objadinjavanju aplikacija i centara za obradu podataka. Sada ima samo šest globalnih centara umesto ranijih 150.
POROTA JE PRESUDILA DA JE GUGL (Google) odgovoran za kršenje autorskih prava time što je koristio svoju verziju Jave u Androidu, ali nije uspela da se usaglasi oko toga da li je taj prekršaj zaštićen pravilima o „poštenom korišćenju“.
Drugim rečima, porota smatra da je Orakl (Oracle) dokazao da je Gugl narušio strukturu, redosled i organizaciju 37 autorski zaštićenih API paketa koje je upotrebio u svojoj verziji Jave. Praveći Android Gugl je napravio novu verziju Jave poznatu kao virtuelna mašina Dalvik, koja imitira njene API pakete preko kojih Java aplikacije komuniciraju s Java platformom. Međutim, porota nije mogla da donese presudu da li je Guglova verzija Jave spada u pošteno korišćenje, jer bi u tom slučaju Gugl bio oslobođen optužbi.
Presuda objavljena u ponedeljak posle jednonedeljnog većanja, označava delimičnu pobedu za Orakl u njegovom sporu protiv Gugla. Međutim, Orakl će morati da pričeka – možda i na ponovljeno suđenje – kako bi video da li će Gugl izbeći odgovornost pozivajući se na pošteno korišćenje.
Guglov branilac je odmah rekao sudiji da će zahtevati poništavanje sudskog postupka, jer ista porota mora da donese presudu i o kršenju autorskih prava i o poštenom korišćenju. Sudija je obema stranama rekao da podnesu zvanična mišljenja o tom pitanju.
Čim je u ponedeljak saopštena presuda, suđenje je ušlo u sledeću, patentnu fazu spora, u kojoj Orakl prvi iznosi svoje viđenje po kome je Gugl neovlašćeno koristio dva njegova patenta kad je pravio Android. Suđenje ima tri faze, u kojima se bavi autorskim pravima (faza kopirajta), patentima i potom odštetom koju bi Gugl trebalo da isplati Oraklu.
Iako je patentna faza započeta, faza kopirajta još nije završena. Što se tiče pitanja poštenog korišćenja, sam sudija koji vodi sudski spor moraće da odluči da li se Oraklovi aplikativni interfejsi (API) za Javu po američkom zakonu mogu zaštiti autorskim pravima.
Istorijski gledano to se nije smatralo mogućim, ali Orakl smatra da su „struktura, redosled i organizacija“ 166 API paketa u Javi dovoljno složeni da opravdavaju zaštitu.
Sudija nije rekao kada će doneti presudu o tome. Neki posmatrači smatraju da će se to desiti pre odštetne faze koja počinje kroz dve nedelje.
„Poštujemo nastojanja porote i znamo da su pošteno korišćenje i kršenje dve strane istog novčića“, piše u Guglovom saopštenju. „Ključno pitanje je da li se ovi API paketi mogu zaštititi autorskim pravima i na sudu je da o tome donese odluku. Očekujemo da će presuditi u našu korist i po tom pitanju i po drugim Oraklovim tvrdnjama.“
Orakl je zahvalio poroti na donetoj presudi tretirajući je kao svoju pobedu. „Orakl, devet miliona ljudi koji programiraju u Javi i cela njena zajednica, zahvaljuju poroti na njenoj presudi u ovoj fazi spora. Brojni dokazi pokazali su da je Gugl znao da mu je potrebna licenca i da je njegova neovlašćena verzija Jave u Androidu uništila njen osnovni princip ’piši jednom koristi svuda’. Svako veće preduzeće, izuzev Gugla, ima licencu za Javu i održava kompatibilnost koja joj omogućava da se izvršava na svim računarskim platformama“.
Porota je zapravo morala da donese nekoliko odluka u vezi autorskih prava ali se one o neovlašćenom korišćenju API paketa i njihovom poštenom korišćenju smatraju najvažnijim.
Porota je takođe presudila da su Sanove javne izjave o Javi mogle navesti Gugl na pomisao da mu ne treba licenca za Javu, ali da nema dovoljno dokaza koji pokazuju da se Gugl oslanjao na tu informaciju. To znači da se porota nije povela za nadugačko razmatranim privatnim saopštenjem objavljenim na vebu u kome je izvršni direktor Sana, Džonatan Švarc, čestitao Guglu na njegovom izdanju Androida i poručio da će to biti dobro za Javu.
S druge strane, Gugl je odneo pobedu u nekim drugim pitanjima ovog spora, uključujući to da nije prekršio Oraklova autorska prava na API dokumentaciju Jave. Porota je takođe presudila u korist Gugla u dva od tri pitanja u kojima je optužen da je kopirao manju količinu koda iz Jave. Smatra da je Gugl neovlašćeno koristio kod metoda “rangeCheck” u datotekama TimSort.java i ComparableTimSort.Java, ali da u dva druga slučaja nije (izvorni kod u sedam datoteka Impl.java i jednoj ACL datoteci i komentari u datotekama CodeSourceTest.java i CollectionCertStoreParametersTest.java).
Još uvek nije jasno da li će se problem poštenog korišćenja ponovo postaviti pred porotu, a sudija tu ima na raspolaganju nekoliko opcija. Prošle nedelje je rekao da će to pitanje postaviti poroti posle patentne faze, ali su se advokati obe strane usprotivili toj ideji i zalažu se za novo suđenje.
Pošteno korišćenje dozvoljava kopiranje kreativnih dela u neke ograničene svrhe kao što su podučavanje, komentarisanje ili satira. Porota je u ovom slučaju razmatrala da li je Android bio „transformativan“ u smislu da li se može smatrati novom kreacijom ili je prost derivat Javinih API paketa. Pored toga, ocenjivala je i koliko je sadržaja ukupno kopirano, da li je korišćen u komercijalne svrhe i kolika je šteta time naneta Oraklu.
Patentna faza suđenja koja je upravo započela, trajaće oko dve nedelje. U utorak Gugl iznosi svoje viđenje, a potom Orakl poziva svog prvog svedoka.
Dell predstavio prvi server sa procesorima Ivy Bridge
Izvor: Micro.rs
KOMPANIJA DELL PREDSTAVILA JE početkom ove nedelje novi mikroserver sa prvim Intelovim serverskim procesorima Xeon, zasnovanim na novoj procesorkoj arhitekturi Ivy Bridge. Zanimljivo je da je Dell predstavio server sa novim Xeonom, iako Intel još uvek nije zvanično predstavio svoj novi serverski procesor.
Novi mikro server nosi naziv PowerEdge C5220, i namenjen je vebu 2.0, računarstvu u oblaku i aplikacijama iz oblasti računarstva visokih performansi (High Performance Computing, HPC). Server je zasnovan na procesorima Xeon E3-1200 V2, koji su brži i energetski efikasniji od prethodnih procesora Xeon E3 zasnovanih na arhitekturi Sandy Bridge.
Predstavnici kompanije izjavili su da novi Xeoni imaju bolje performanse po vatu utrošene snage. Po njihovim rečima, Xeon E3-1200 V2 troši 17 vati i obezbeđuje za oko 50% bolje performanse od ranijih Xeona zasnovanih na arhitekturi Sandy Bridge koji troše 20 vati. Novi Xeoni su izrađeni korišćenjem tranzistora sa trodimenzionalnim gejtom (Tri-gate) i upotrebom 22-nanometarskog proizvodnog procesa.
Prema rečima predstavnika Della, PowerEdge C5220 je namenjen za upotrebu u centrima za obradu podataka, gde će njegova sposobnost da mu se performanse podešavaju u zavisnosti od potreba, pomoći u smanjivanju broja servera u tim centrima. PowerEdge C5220 će moći da zameni do četiri servera, zahvaljujući svojoj softverskoj infrastrukturi koju sačinjavaju Linux, Apache, MySQL i PHP, popularno nazvanoj LAMP.
Prema najavama iz Della, PowerEdge C5220 će se pojaviti u prodaji krajem maja po početnoj ceni od 12.210 USD.
HP predstavio prvi prenosivi multifunkcionalni štampač
Izvor: Micro.rs
KOMPANIJA HEWLETT-PACKARD PREDSTAVILA je početkom ove nedelje uređaj OfficeJet 150 Mobile All-in-One, za koji tvrdi da predstavlja prvi prenosivi multifunkcionalni štampač koji može da štampa, kopira i skenira “u pokretu”, odnosno da se može koristiti na isti način kao i prenosivi računari.
Dimenzije uređaja su 35 x 17 x 9 centimetara, a težina oko 3 kilograma, što ga čini lakšim od standardnih mlaznih štampača, i omogućava njegovo prenošenje iz jedne prostorije u drugu ili od kuće do radnog mesta.
OfficeJet 150 se isporučuje sa litijum-jonskom baterijom koja omogućava štampanje do 500 strana sa jednim punjenjem baterije. Štampač koristi standardne kartridže, što omogućava da cena štampe jedne crno-bele strane iznosi 5 centi, odnosno 12 centi, ako je u pitanju strana u boji. Brzina štampe iznosi 5 strana u minutu (crno-belo), odnosno 3,5 strana u minutu (kolor).
Uređajem se upravlja pomoću ekrana u boji dijagonale 6 cm (2,4 inča). Budući da štampač podržava Bluetooth 2.0 bežičnu vezu, može se koristiti i za štampanje dokumenata koji se čuvaju u mobilnim telefonima (za sada samo telefoni sa Windowsom Mobile i operativnim sistemom BlackBerry).
Predstavnici kompanije su naveli da je OfficeJet 150 namenjen poslovnim korisnicima koji često putuju, kao što su predstavnici kompanija, agenti osiguravajućih kompanija ili zaposleni koji rade van sedišta svojih firmi.
OfficeJet 150 će se u prodaji naći do kraja ovog meseca, po ceni od 399 USD, što je prilično skuplje u odnosu na standardne HP-ove štampače tipa “sve u jednom”, koji se mogu kupiti po ceni od 100 USD naviše. Uz štampač se opciono isporučuje i torba za nošenje po ceni do 90 USD.
Sharpov robotski usisivač snima video i komunicira sa mobilnim telefonom
Izvor: Micro.rs
KOMPANIJA SHARP PREDSTAVILA je početkom ove nedelje svoj novi robotizovani usisivač Cocorobo (kombinacija japanskih izraza za “srce” i “robot”) koji ima neke nove i naprednije funkcije u odnosu na slične uređeje te vrste.
Cocorobo je prvi uređaj u seriji novih kućnih aparata koje Sharp namerava da razvije. Osim što treba da obavljaju svakodnevne zadatke koje im vlasnici zadaju, ti uređaji će biti sposobni i da donekle komuniciraju sa njima.
Za razliku od ranijih robotizovanih usisivača, Cocorobo ima nekoliko novih mogućnosti, kao što su video kamera, podrška za Wi-Fi povezivanje i ugrađeni prečistač vazduha. Korisnici mogu da upravljaju usisivačem pomoću aplikacije za mobilne telefone ili tablične računare, koja ima ulogu daljinskog upravljača. Aplikacija omogućava da se na ekranu telefona ili tabličnog računara prikazuje video koji je snimila i prosledila kamera usisivača. Takođe, podrška za prepoznavanje glasa omogućava da vlasnik usisivača ili članovi njegove porodice snime zadatke koje zadaju usisivaču.
Cocorobo ima tri ultrazvučna senzora koji mu omogućavaju da tokom rada zaobiđe prepreke. Usisivač prepoznaje komande kao što su “Očisti” ili “Idi kući”, a kada naiđe na zid odgovara vlasniku uzvikom “Uh!”. Osim toga, robot je sposoban da izgovori 36 fraza na japanskom, kineskom i engleskom jeziku, kao i na dijalektu Kansai, kojim se govori u jugozapadnom Japanu (taj dijalekt se u Japanu smatra duhovitijim od standardnog japanskog).
Predstavnici Sharpa saopštili su da će se osnovna verzija usisivača početkom juna pojaviti u japanskim prodavnicama po početnoj ceni od oko 90.000 jena (1100 USD). Verzija usisivača sa svim mogućnostima prodavaće se po ceni od oko 130.000 jena (oko 1600 USD). Nakon Japana, Cocorobo će se prodavati u Kini, a zatim i u drugim azijskim zemljama. Predstavnici kompanije saopštili su da postoje planovi o prodaji usisivača Cocorobo i u Evropi i SAD, ali nisu izneli nikakve detalje o tome.
Google dobio prvu licencu za testiranje samoupravljanih automobila
Izvor: Micro.rs
ODELJENJE ZA MOTORNA VOZILA U NEVADI je početkom ove nedelje izdalo Googleu prvu licencu za testiranje samoupravljanih automobila.
Nevada je prošle godine usvojila zakon (poznat kao “Bill 511”) kojim je legalizovala korišćenje samoupravnih automobila. Odredbe zakona ovlašćuju državno Odeljenje za motorna vozila da propiše skup zahteva koje takvi automobili moraju da ispune. Što se tiče drugih država u SAD, situacija je šarolika. Države Kalifornija, Florida, Havaji i Oklahoma su pripremile predloge zakona, dok u Arizoni taj zakon nije usvojen.
Samoupravljani automobili koriste senzore, radare, kamere i odgovarajući softver koji obezbeđuje veštačku inteligenciju, kao i sisteme koji omogućavaju komunikaciju sa drugim vozilima.
Krajem marta ove godine, Google je isprobao jedno samoupravljano vozilo, Tojotu Prijus u kojoj je zajedno sa Googleovim inženjerima sedeo i Stiv Mahan koji je 95% slep. Takođe, predstavnici Odeljenja za motorna vozila Nevade su nedavno u Las Vegasu isprobali jedno samoupravljani automobil, vozeći se u njemu duž čuvenog bulevara Strip.
Prema rečima predstavnika Googlea, kompanija je već ponudila saradnju nekim proizvođačima automobila, kako bi zajedničkim snagama razvili samoupravljani automobill. Po njihovim rečima, samoupravljani automobili bi trebalo da postanu stvarnost u narednih desetak godina.
Iako taj rok deluje preambiciozno, treba pomenuti da i druge kompanije rade na razvoju ovih vozila, tako da povećana konkurencija možda ipak dovede do značajnijih rezultata.
