Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
EPL (APPLE) JE OBJAVIO DA ĆE svoj novi Ajped (iPad) u petak 20. aprila ponuditi u još dvanaest zemalja, među kojima je i Hrvatska, a nedelju dana kasnije, 27. aprila, u još devet, među kojima je i Crna Gora.
U objavljenom saopštenju se navodi da je preporučena maloprodajna cena novog Ajpeda sa 16 GB i Wi-Fi vezom 500 dolara, dok se za dodatnih 16 GB odnosno 32 GB plaća sto odnosno dvesta dolara više, tako da model sa 32 GB košta 600 dolara a onaj sa 64 GB, 700 dolara.
Odgovarajući modeli koji mogu da se povezuju i 4G LTE vezom su 130 dolara skuplji (630, 730 i 830 dolara, redom), ali oni za sada rade samo u telefonskim mrežama SAD i Kanade. Na raspolaganju će zato biti i Ajped 2 čija je cena od 400 dolara nešto povoljnija.
Okončan patentni spor oko upotrebe imena Gmail u Nemačkoj
Izvor: Micro.rs
KOMPANIJA GOOGLE SAOPŠTILA JE da je postigla sporazum u sporu koji je pred nemačkim sudovima vodila oko upotrebe robne marke Gmail u toj zemlji.
Google je 2004. godine pokrenuo besplatnu uslugu za slanje i prijem elektronske pošte Gmail, ali je neposredno nakon toga naišao na probleme oko upotrebe te robne marke u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, što je kompaniju primoralo da preimenuju uslugu u GoogleMail.
Spor u Velikoj Britaniji je okončan 2010. godine, dok se spor u Nemačkoj protegao sve do danas. Pritom, Google je sredinom 2007. godine već izgubio sudski spor protiv kompanije G-mail GmbH i njenog vlasnika Danijela Girša, koji je robnu marku G-mail registrovao još 2000. godine. Kompanija G-mail je svojim klijentima nudila hibridnu uslugu, koja je neka vrsta mešavine e-pošte i klasičnih poštanskih usluga.
Nakon postizanja dogovora, prava na robnu marku “Gmail” će biti prosleđena Googleu, saopštili su njegovi predstavnici, koji nisu želeli da odgovore na pitanje da li će kompanija preimenovati uslugu GoogleMail, u svima poznato ime Gmail.
Finansijski detalji dogovora između Googlea i kompanije G-mail nisu objavljeni.
Američka Savezna komisija za komunikacije kaznila Google
Izvor: Micro.rs
AMERIČKA SAVEZNA KOMISIJA ZA KOMUNIKACIJE (Federal Communications Commission, FCC) kaznila je kompaniju Google kaznom u iznosu od 25.000 USD, zbog ometanja istrage oko korišćenja usluge Street View.
Radi se o slučaju iz maja 2010. godine, kada je ustanovljeno da računari u automobilima koji snimaju fotografije za potrebe usluge Street View, prikupljaju i podatke iz neobezbeđenih Wi-Fi mreža. U više od 30 zemalja Googleovi sistemi su došli u posed korisničkih imena i lozinki ali i drugih podataka, koji su prenošeni bežičnim putem preko neobezbeđenih mrežnih usmerivača. Za prikupljanje podataka korišćen je programski kod napisan u okviru eksperimentalnog projekta.
Predstavnici Googlea su se tom prilikom izvinili za “greškom prikupljene podatke”, ali je komisija FCC ipak otvorila istragu o tom incidentu. Dve godine kasnije, komisija je saopštila da je Google “namerno otezao sa dostavljanjem informacija i dokumenata i na taj način ometao istragu”, i izrekla kompaniji kaznu koja je simbolična po svom iznosu.
Izricanje kazne je ipak privuklo pažnju, pogotovo zato što je komisija saopštila da “ima još nekoliko značajnih pitanja na koja nije dobila odgovor”.
Zanimljivo je da je FCC zatražila i dobila sudski nalog za ispitivanje programera koji je napisao eksperimentalni programski kod upotrebljen za prikupljanje podataka. Ipak, taj neimenovani programer se pozvao na Peti amandman Ustava SAD što mu je omogućilo da se ne pojavi pred sudom.
IŠČEKUJUĆI DA APPLE 24. APRILA objavi rezultate svog poslovanja u drugom tromesečju 2012, brojne istraživačke kompanije pozabavile su se procenama broja prodatih iPhonea i iPada u tom periodu.
Primera radi, kompanija Piper Jaffray procenjuje da je Apple u drugom tromesečju isporučio 33 miliona iPhonea i 12 miliona iPada (fiskalna 2012. godina u Appleu je počela 1. oktobra 2011, tako da je drugo tromesečje 2012. trajalo od početka januara do kraja marta ove godine).
Slične procene iznela je i kompanija J.P. Morgan – 31 milion prodatih iPhonea i 13,8 miliona prodatih iPada.
Godinu dana ranije, u drugom tromesečju 2011, Apple je prodao 18,65 miliona iPhonea, tako da bi procenjenih 33 miliona prodatih telefona predstavljalo značajan rast. Ipak, prvo tromesečje 2012. je bilo još bolje za kompaniju, jer je u tom periodu prodala čak 37 miliona iPhonea.
Što se tiče iPada, u prvom tromesečju 2012. Apple je prodao 15,4 miliona primeraka tog tabličnog računara, dok je u prvom tromesečju 2011. prodato 4,7 miliona primeraka iPada
Objavljujući rezultate poslovanja u prvom tromesčju 2012, Piter Openhajmer, finansijski direktor Applea, je rekao da očekuje da će kompanija u drugom tromesečju ostvariti prihod od 32,5 milijarde dolara (u istom periodu 2011. Apple je ostvario prihod od 24,7 milijardi dolara).
ISTRAŽIVAČKA KOMPANIJA GARTNER objavila je rezultate svog istraživanja svetskog tržišta procesora, koji pokazuju da su proizvođači u 2011. godini ostvarili blagi rast prihoda, kao i da je Intel zauzeo najveći deo tog tržišta.
Proizvođači procesora su u 2011. godini ostvarili prihod od 306,8 milijardi USD, što je porast od 1,8% u odnosu na 2010. godinu, kada je njihov prihod dostigao 301,4 milijardi USD, navodi se u Gartnerovom izveštaju.
Najbolje je poslovao najveći svetski proizvođač procesora, kompanija Intel, koji je u odnosu na 2010. godinu ostvario prihod veći za 20,7%, i po dvadeseti put za redom zauzeo prvo mesto na rang-listi proizvođača. Takođe, Intel je u 2011. ostvario i najveći udeo na tržištu u svojoj istoriji, zauzevši 16,5% tržišta, i na taj način nadmašio svoj najbolji rezultat iz 1998. godine, koji je iznosio 16,3%.
Drugo mesto na rang-listi proizvođača zauzeo je Samsung, sa tržišnim udelom od 8,9%. Kompanija je u 2011. godini povećala prihod za svega 1% u odnosu na 2010.
Slede kompanije Toshiba, Texas Instruments i Renesas Electronics, sa tržišnim udelom od 3,8%, 3,8% i 3,5%, redom. Toshiba je, međutim, zabeležila manji prihod za 4,8% u odnosu na 2010.
Na šestom mestu je kompanija Qualcomm za 3,3% tržišnog udela, međutim ono što može da hrabri njeno rukovodstvo je činjenica da je u 2011. ostvarila prihod veći za čak 38,8% u odnosu na 2010.
Gartnerovi analitičari predviđaju da će proizvođači procesora u 2012. godini ostvariti još bolje rezulate poslovanja, i tvrde da su se prvi znaci oporavka tržišta već pokazali u prvom tromesečju ove godine.
KOMPANIJA HEWLETT-PACKARD SAOPŠTILA je da će u kineskom gradu Čonkingu izgraditi fabriku u kojoj će se proizvoditi do 60 miliona mlaznih i laserskih štampača godišnje.
Ceremoniji potpisivanja ugovora sa kineskim lokalnim vlastima prisustvovala je i Meg Vitman, izvršna direktorka HP-a, koja je saopštila da će u izgradnji fabrike i proizvodnji štampača učestvovati i tajvanska kompanija Foxconn.
Izgradnja fabrike će trajati dve do tri godine i odvijaće se u tri faze. Do 2015. godine očekuje se da će fabrika biti sposobna da proizvede 40 miliona mlaznih i 20 miliona laserskih štampača godišnje, uz 150 miliona kartridža. Vrednost godišnje proizvodnje procenjuje se na 25 milijardi dolara.
Kompanija Hewlett-Packard, vodeći svetski proizvođač računara, sve je prisutnija u Kini. U Čonkingu već postoji HP-ova fabrika za proizvodnju stonih i prenosivih računara, a u planu je otvaranje i regionalne kancelarije u Šangaju. Osim toga, HP kineskim korisnicima nudi i čitav niz različitih usluga iz oblasti računarstava u oblaku.
Čonking se nalazi na jugozapadu Kine i pripada grupi od pet tzv. “Nacionalnih centralnih gradova”, koji su formirani ukazom kineskog ministarstva građevinarstva i urbanog razvoja, kao centri koji treba da budu okosnice svojih regiona i veliki politički, ekonomski i kulturni centri. Takođe, Čonking se trudi i da postane značajan IT centar u Kini, pa su u njemu svoje proizvodne pogone već otvorile i kompanije Acer i Asus.
Malu prepreku tim naporima mogao bi da predstavlja politički skandal u koji je nedavno bio umešan lokalni partijski rukovodilac Bo Ksilaj, koji je zbog toga i smenjen. Prema pisanju kineskih medija, njegov naslednik Žang Deijang se susreo sa Meg Vitman i tom prilikom izjavio da očekuje da će HP-ova investicija u Čonkingu pomoći ne samo razvoj grada, već i celog regiona.
Pokret za otvoreni hardver u potrazi za legitimitetom
Izvor: Micro.rs
JEDNA GRUPA TEHNOENTUZIJASTA INSPIRISANIH uspehom pokreta za softver otvorenog koda, pokušava da ujedini fragmentiranu zajednicu otvorenog hardvera u nastojanju da promoviše hardverske inovacije.
Osnovali su Udruženje otvorenog hardvera (Open Source Hardware Association, OSHA) čiji je cilj da promoviše stvaranje i deljenje hardverskog ili elektronskog dizajna. Udruženje se nada da će ubrzati i ojačati rast pokreta za „hardver otvorenog koda“, sa duhom sličnim onom koji odlikuje zajednicu softvera otvorenog koda, koji će zajedničkim radom podešavati i poboljšavati hardverski dizajn tako da se odgovarajući proizvodi unaprede.
Koncept se delom odnosi na objavljivanje dizajna fizičkog hardvera – procesora, mašina ili uređaja – koji će svako moći da koristi, ali tu su i problemi licenciranja i legalnosti kakvi postoje i kod otvorenog softverskog koda, koje će udruženje svakako istražiti uz istovremeno poučavanje ljudi o koristima otvorenog hardvera, rekla je osnivačica udruženja Alisija Gib.
Otvoreni hardver sličan je otvorenom softveru u tom smislu što se dizajn može primeniti na komercijalne primene iz kojih kompanije mogu da zarade novac. Za razliku od softvera koji se lako reprodukuje, troškovi reprodukovanja hardvera su veći, jer obuhvataju proizvodnju, materijal i distribuciju. „Ima dosta principijelnih sličnosti sa otvorenim softverom, ali i dosta razlika, jer hardver je drugačija zverka i kao fizički objekat ima drugačije metode, formate i probleme u odnosu na softver“, kaže Alisija Gib.
Međutim, zajednica mora da radi kao što joj i ime kaže, zajedno, kako bi se hardver delio, pravio ili unapređivao, što bi u krajnjoj liniji vodilo do prefinjenijih proizvoda, smatra ona. Zato će se jednom godišnje u Njujorku organizovati konferencija otvorenog hardvera (Open Hardware Summit), koja će služiti kao okupljalište hakera, sam svoj majstora i profesionalaca na kome će se razgovarati o uređajima, dizajnu, poslovima i pravnim temama. Ona je već bila jedna od organizatora ranijih konferencija tog tipa. „Otvoreni hardver je način da se inovacije podele s drugima. Objavljujemo sve podatke neophodne da se ono što je napravljeno poboljša, posluži za pravljenje nečeg drugog ili iznova napravi.“
Pokret otvorenog hardvera okuplja se oko entuzijasta u koje spadaju i modni dizajneri i umetnici koji žele da stvore neke specifične sprave. Neki od takvih projekata su, na primer, pravljenje papirnog klavirahttp://www.nycresistor.com/2012/03/26/catarinas-playable-paper-piano-box/ i „hortikulturna kupola“, upravo pokrenuti projekat povrtlarske bašte u šatoru u kome se uslovi uzgoja nadziru i kontrolišu daljinski. Projekat je za kratko vreme već prikupio preko 8000 dolara zahvaljujući prilozima 160 davalaca kroz akciju organizovanu na lokaciji Kikstarter.
Mnogi projekti se vrte oko mikrokontrolera Arduino, koji se smatra „uzor detetom“ pokreta i služi kao odličan primer kako radi otvoreni hardver. „Arduino se prerađuje, redistribuira i pravi u raznim oblicima i s različitim odlikama i još uvek sve buja oko njega i s njim“, kaže Alisija Gib.
Nova dizajnerska rešenja otvorenog hadvera u stanju su da iznedre i potpuno funkcionalne personalne računare. Na primer, grupa Biglbord (Beagleboardhttp://beagleboard.org/) napravila je mini matičnu ploču Biglboun (BeagleBone) s ARM-ovim procesorima kadrim da podrže operativni sistem Linuks.
Veliko ime koje bi uskoro mogo da se pridruži pokretu otvorenog hardvera je i fondacija Raspberi paj (Raspberry Pi Foundation) čiji će istioimeni računar od tridesetak dolara u budućnosti biti otvoren, jer će šema njegove štampane ploče biti objavljena, tako da će svako moći da je pravi i sam. Za sada je to računarska platforma u vidu matične ploče veličine kreditne kartice, bez kućišta, koja nije otvorena zbog nedovoljne ponude nekih čipova i komponenata. Pažnju je privukla niskom cenom i mogućnošću da se koristi u velikom broju primena – od igranja, preko prikazivanja filmova na televiziji do korišćenja u proizvodnji. Ima ARM-ov procesor i jaku grafičku jedinicu kadru da se nosi s Blurej videom.
Pokret otvorenog hardvera dobio je i jaku podršku od organizacija kao što je CERN, ali pred njim je još dosta posla zato što još nije poznat široj javnosti. Stanje će možda početi da se poboljšava već od petka, jer će se tog dana u Vašingtonu održati jedan skuphttp://www.publicknowledge.org/event/ohdc-open-source-hardware-comes-dc posvećen upravo toj tematici.
Neka od pitanja na dnevnom redu biće sama definicija otvorenog hardvera i licenciranje. Softver je zaštićen autorskim pravom čim je napisan, što znači da uvek postoji pravo koje se licencira kroz licencu otvorenog izvornog koda. Međutim, kad se radi o hardveru, stvar je malo drugačija, jer mnogi otvoreni hardeverski projekti nisu podložni takvoj zaštiti, ali zato mogu biti patentirani, što je duži i skuplji proces, koji neki smatraju vrednim truda.
Pored toga, još je rano govoriti o mogućem sukobu zajednice otvorenog hardvera i tradicionalnih proizvođača hardvera, koji mogu da potegnu tužbe o kršenju njihovih patentnih prava, mada se to do sada nije dešavalo (ali nije isključeno).
BRITANSKI ZAVOD ZA INTELEKTUALNU svojinu (Intellectual Property Office) želi ove godine da proslavi svetski dan intelektualne svojine (26. april) tako što će odati priznanje istaknutim pojedincima koji su postigli značajan uspeh ili razvili inovativne proizvode, usluge ili dizajn. Trenutnom listom kandidata koji su ušli u uži izbor dominiraju inovatori iz oblasti nauke i tehnologije.
Najnoviji kandidat za laskavu titulu Britanskog vizionarskog inovatora na toj listi je Eplov (Apple) stariji potpredsednik za industrijski dizajn, Džonatan Ajv. Konkurenti su mu, pored ostalih, izumitelj veba ser Tim Berners-Li, industrijski dizajner ser Džejms Dajson i grafiti umetnik Benksi.
Ajv je Britanac rođen u Činfordu (istočni London) koji je bio vodeći dizajner brojnih Eplovih proizvoda (iMac, Mac Book, Mac Pro, MacBook Air, iPod, iPhone i iPad) i dobitnik brojnih priznanja za dizajn.
Na listi su i Majkl Oldrič, čovek koji je izmislio mrežnu kupovinu (Teleputer) i radio na važnim IT projektima za Nacionalnu zdravstvenu službu, Britanske železnice i Ford; Džejms Gudfelou, izmislio tehnologiju lične identifikacije (PIN) i bankomat (ATM); ser Ijan Vilmut, naučnik poznat po tome što je klonirao ovcu Doli; spisateljica Džoana Roling poznata po seriji knjiga o Hariju Poteru, kao i TV producent Sajmon Kauel (Idol, Iks faktor...)
Japan podiže “pametne gradove” u oblastima pogođenim cunamijem
Izvor: Micro.rs
JAPANSKA VLADA DONELA JE ODLUKU da pomogne obnovu osam gradova koji se nalaze u oblastima koje su pretrpele najveće štete od prošlogodišnjeg zemljotresa i cunamija. Prilikom obnove biće korišćene “pametne” tehnologije koje će omogućiti da obnovljeni gradovi manje zavise od konvecionalnih izvora energije.
Japansko ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije je u te svrhe izdvojilo 8,6 milijardi jena (oko 100 miliona USD) za obnovu primorskih gradova u prefekturama Fukušima, Mijagi i Ivata, koje se nalaze na severoistoku Japana. Uprave tih gradova su već postigle dogovor sa kompanijama Fujitsu, Toyota i Toshiba o zajedničkoj izradi projekata obnove, koji treba da budu gotovi do septembra ove godine.
Japanska vlada je i pre prošlogodišnjeg katastrofalnog cunamija obimno ulagala u razvoj naprednih mrežnih tehnologija, koje bi koristile električnu mrežu za efikasno praćenje i kontrolu potrošnje energije. Delovi te infrastrukture bili bi strujomeri sposobni da se povežu sa internetom i veliki električni “usmerivači” koji bi kontrolisali isporuke električne energije. Ta infrastruktura bi se koristila sve dok solarne ćelije i vetroturbine ne uđu u masovnu upotrebu.
Svakom od odabranih gradova namenjen je iznos od najmanje 500 miliona jena (6,2 miliona USD) za izradu projekta, a jedan od gradova, Kesenuma (prefektura Mijagi), već je predao projekat za obnovu. Taj grad je jedan od najvećih japanskih centara za preradu ribe, tako da su gradske vlasti pripremile projekat koji će omogućiti da tamošnje fabrike koriste alternativno napajanje električnom energijom.
Japan je poznat kao zemlja sa relativno skromnim prirodnim resursima energije, tako da se, primera radi, za snabdevanje električniom energijom umnogome oslanja na nuklearne elektrane. Prošlogodišnji razorni zemljotres značajno je oštetio mrežu nuklearki, tako da je većina njih trenutno zatvorena zbog bezbednosnh provera. Stanovnici oblasti u kojima se nuklearke nalaze protive se njihovom ponovnom puštanju u rad, tako da su ograničenja potrošnje struje u Japanu veoma izgledna.
Šarpov LCD televizor od dva metra koštaće 12.000 dolara
Izvor: Micro.rs
JAPANSKA ELEKTRONSKA KOMPANIJA Šarp (Sharp) pogođena je padom cena televizora i zato sad pokušava da iskoristi cenovne prednosti velikih TV prijemnika, zahvaljujući velikim ekranima koje efikasnije od drugih proizvodi u svojoj fabrici u centralnom Japanu. Na konferenciji za medije u Tokiju predstavila je svoj najveći LCD televizor – model s ekranom dijagonale 203 cm (80 inča). Televizor će na lokalnom tržištu koštati 950.000 jena ili oko 12.000 dolara.
Šarp preporučuje da se gleda sa udaljenosti od najmanje tri metra, tako da je prevelik za većinu japanskih stanova. Međutim, kompanija računa na to da se veliki televizori odlično prodaju na tržištima gde su stanovi veći.
Ovaj televizorski džin je deo serije Akvos (Aquos) sa još pet modela manjih dimenzija od kojih najmanji ima dijagonalu od 101 cm (40 inča). Svi će se pojaviti u prodaji u junu.
Kompanija tvrdi da su boje na novim televizorima bogatije, a pokreti glatkiji zato što je u njih ugrađen dvojezgarni procesor. Korisnički interfejs je unapređen a funkcionalnosti vezane za internet proširene novim dodacima. Tu je i nova aplikacija za Android telefone koja omogućava da se koriste kao daljinski upravljači.
