Vesti iz sveta tehnologije

[Black Predator]

Apple nije dobio dozvolu da tuži Kodak






Izvor:
Micro.rs






STEČAJNI SUD U NJUJORKU KRAJEM ove nedelje nije odobrio Appleu da podnese patentne tužbe protiv kompanije Eastman Kodak američkoj Komisji za međunarodnu trgovinu (International Trade Commision, ITC) i Okružnom sudu u Njujorku.

Podsetimo da je kompanija Eastman Kodak sredinom januara zajedno sa svojim američkim podružnicama podnela zahtev stečajnom sudu u Njujorku za zaštitu od stečaja prema članu 11 američkih propisa o stečaju (U.S. Bankruptcy Code), kako bi reorganizovala svoje poslovanje. Imajući to u vidu, sudija Alen Groper je saopštio da tužba protiv Kodaka u ovom momentu ne bi bila prikladna.

Patentni spor između Applea i Kodaka odnosi se na neke patente vezane za digitalne fotoaparate i fotografije. U januaru ove godine Kodak je podneo tužbu sudu tvrdeći da je Apple zloupotrebio četiri njegova patenta, dok kompanija Apple u svoju odbranu tvrdi da ti patenti ustvari pripadaju njoj i navodi zajedničku saradnju koje su dve kompanije imale devedesetih godina prošlog veka na razvoju tehnologija za proizvodnuu digitalnih fotoaparata.

Prethodno, Apple je u 2010. godini podneo žalbu ITC-u tvrdeći da je Kodak zloupotrebio njegove patente, ali je Komisija odbacila tu žalbu.

 

[Black Predator]

Čiji su kompjuteri najčistiji?







Izvor:
Micro.rs





AKO STE SE KOJIM SLUČAJEM ZAPITALI u kojoj su zemlji kompjuteri „najčistiji“, norveška kompanija Norman, koja pravi bezbednosni softver, ima odgovor – to je Finska. Dobila ga je na osnovu podataka koje je prikupila iz svoje besplatne aplikacije Malver kliner (Malware Cleaner).

U njenom izveštaju piše da Finci imaju najmanju stopu zaraženosti kompjutera virusima, crvima i trojancima, tek nešto malo više od 24%.

Finska se našla na vrhu liste i u Mikrosoftovoj studiji objavljenoj prošle godine. U njoj se navodi da je broj zaraženih mašina u toj zemlji zadivljujuće mali – 1,2 na hiljadu mašina. Isto tako, u januaru su briselski ocenjivači svrstali Finsku odmah iza Izraela po pripremljenosti za kibernapade. Doduše, Finska je inače poznata po tome što ima dobro poznate bezbednosne kompanije kao što su F-sekjur (F-Secure) i Kodnomikon (Codenomicon), kao i tvorca Linuksa, Linusa Torvaldsa.

Tri druge nordijske zemlje – Norveška, Švedska i Danska – nalaze se među prvih pet. Na četvrtom mestu, ušuškana među njima, nalazi se jedna savim drugačija zemlja, Portoriko, za čiji plasman u Normanu nemaju objašnjenje. Zanimljivo je da su među prvih deset i dve siromašne zemlje, Sudan i Mijanmar, verovato zato što nemaju puno internet veza.

Ovu pretpostavku dobro potvrđuje Južna Koreja, koja je totalno povezana s internetom, a nalazi se na drugom mestu liste „najprljavijih“ na svetu, izraženo brojem zaraženih kompjutera – više od polovine je zapatilo neki virus. Druge studije stavljaju Južnu Koreju na prvo mesto po raširenosti širokopojasnih veza i njihovim brzinama, ali ni „čiste“ zemlje kao što su one nordijske i Holandija, ne zaostaju za njom u tom pogledu.

Koja zemlja ima najveći procenat kompjutera zaraženih zlonamernim softverom? Prema Normanovim podacima to je Albanija. Po. Od ukupnog broja mašina koje je tamo skenirao njegov Malver kliner, 65% je bilo zaraženo.

 

[Black Predator]

Table će 2014. postati četvrto najveće tržište za poluprovodnike







Izvor:
Micro.rs






TABLIČNI RAČUNARI ĆE POSTATI ČETVRTO najveće globalno tržište za poluprovodnike do 2014, zahvaljujući dobroj prodaji Eplovog Ajpeda (Apple iPad), predviđa kompanija za istraživanje tržišta IHS.

Pre dve godine, 2010, tablični računari su bili 35. najveće tržište za poluprovodnike, ali IHS-ov alat za tržišna predviđanja (iSuppli Application Market Forecast Tool) pokazuje da će prodaja poluprovodnika za ugradnju u medijske table, kako ih generalno nazivaju, porasti sa 2,6 milijardi dolara u 2010, na 18,2 milijarde u 2014.

U 2011. medijske table su bile osmo najveće tržište za poluprovodnike, a očekuje se da će ove godine izbiti na peto mesto. S druge strane, mobilni telefoni će u 2012. činiti najveći segment tržišta za primenu poluprovodnika i po prvi put će preteći mobilne računare, saopštava IHS.

„Brzina kojom su se medijske table popele sa nivoa beznačajnosti u sam vrh, nije bila zabeležena u istoriji globalne poluprovodničke industrije“, rekao je Dejl Ford, rukovodilac istraživanja u oblasti elektronike i poluprovodnika u kompaniji IHS. „Medijske table će podstaknute pre svega Eplovim Ajpedom, za svega četiri godine (od 2010) dostići one visine na tržištu poluprovodnika za koje je drugim proizvodima, poput prenosivih računara i mobilnih telefona, trebalo deset i više godina. Posledice tog meteorskog rasta biće velike za globalnu industriju poluprovodnika, jer će morati da se prestroji kako bi zadovoljila brzi rast i velike razmere njihovog tržišta.“

IHS predviđa da će tržište poluprovodnika proći kroz period promena, jer i neki novi snabdevači pokušavaju da iskoriste prilike koje im otvara brz rast prodaje tabličnih računara.

„Rast specifičnih vrsta uređaja doveo je u prošlosti do stvaranja poluprovodničkih giganata kao što su Intel, u proizvodnji procesora, i Kvolkom (Qualcomm), u proizvodnji čipova za mobilne telefone. Međutim, medijske table će stvoriti potražnju poluprovodnika koja je znatno raznovrsnija i proširiće se na širi skup snabdevača nego što su to činile ranije platforme.“

Među onima koji će imati koristi biće proizvođači fleš memorija i dinamičkih memorija, integrisanih kola za bežične komunikacije, senzora slike, mikroelektromehaničkih senzora, svetlećih dioda i integrisanih kola za upravaljanje napajanjem, saopštio je IHS.

„Mada će postojati jedna manja grupa vodećih snabdevača poluprovodnicima za medijske table, postoje i brojna tržišta komponenata koja su veoma privlačna prilika za razne druge vrste snabdevača. Zanimljivo je da su table i mobilni telefoni ključne snage koje su umanjile konsolidaciju u industriji poluprovodnika koja se razvila na zrelijim tržištima poput personalnih računara.

 

[Black Predator]

Epl ostao bez zaliha novog Ajpeda pre početka prodaje







Izvor:
Micro.rs






EPL (APPLE) JE RASPRODAO SVU početnu količinu novog Ajpeda (iPad) u svim zemljama u kojima prodaja treba da počne u petak 16. marta i sada obaveštava kupce da primerke naručene u pretprodaji neće isporučiti možda ni naredne tri nedelje.

U SAD i Kanadi će sve količine naručene u pretprodaji preko njegove mrežne prodavnice, biti isporučene 19. marta, tri dana kasnije u odnosu na najavljeni početak prodaje. Samo oni koji su poručili Ajped u ranoj fazi pretrpodaje (na primer, istog dana kad je predstavljen), dobiće ga 16. marta, što im je i potvrđeno e-poštom.

Narudžbine iz Australije isporučivaće se 22. marta, dok će kupci u drugih pet zemalja iz prvog talasa – Francuske, Japana, Nemačke, Švajcarske i Velike Britanije – morati da pričekaju još dve do tri nedelje. U Hongkongu su jednostavno rekli da nemaju nijedan novi Ajped.

Američki telekomi AT&T i Verizon koji će i sami prodavati novi Ajped, samo beleže e-adrese kupaca kako bi ih obavestili kad se pojave nove količine.

Nedovoljan broj raspoloživih primeraka i kašnjenja koja su time uzrokovana, nisu nikakvo iznenađenje.

Prošle godine, Epl je u SAD rasprodao sve raspoložive količne Ajpeda 2 već prvog dana, a obaveštenja o kašnjenju u isporuci menjana su tog dana nekoliko puta. Najpre je rečeno da će iznositi dva-tri radna dana, potom pet do sedam dana a na kraju dve do tri nedelje. Četiri dana kasnije narasla su na četiri do pet nedelja. Epl je priznao da nije u stanju da zadovolji potražnju za Ajpedom 2. Stanje se normalizovalo tek sredinom trećeg tromesečja 2011.

Analitičari su nedavno predvideli da će se Epl ponovo suočiti sa istim problemom, najviše zato što kompanije koje ga snabdevaju novim modelom ekrana veće rezolucije – Šarp (Sharp), Samsung i LG displej (LG Display) – imaju problema da na svojim linijama proizvedu dovoljan broj ispravnih primeraka.

Nestašice su preprodavcima, koji tvrde da će svoje primerke dobiti sledeće nedelje, opet pružile mogućnost da dobro zarade, jer se za Ajped treće generacije u osnovnoj verziji, sa 16 GB i Wi-Fi vezom, traži i do 1200 dolara (maloprodajna cena je 500 dolara). Za model sa 64 GB i 4G vezom traži se čak 2800 dolara, ili 238% više od nominalne cene koja iznosi 830 dolara.

 

[Black Predator]

Dozvoljen pristup Facebooku u Tadžikistanu






Izvor:
Micro.rs





VLASTI U TADŽIKISTANU DOZVOLILE su krajem ove nedelje pristup Facebooku, nakon što je korisnicima iz te zemlje pristup najpopularnijoj društvenoj mreži bio blokiran desetak dana.

Do uklanjanja blokade došlo je nakon protesta nekih međunarodnih organizacija, uključujući Evropsku organizaciju za bezbednost i saradnju (OSCE) i organizaciju Izveštači bez granica.

Tadžikistanske vlasti su početkom ovog meseca naložile lokalnom davaocu internet usluga u glavnom gradu Dušanbeu da domaćim korisnicima blokira pristup Facebooku i još nekoliko medijskih veb lokacija, uključujući rusku novinsku agenciju Severna zvezda. Na tim lokacijama su u više navrata objavljivani kritički tekstovi o tadžikistanskom predsedniku Emomali Rahmonu, koji vlada ovom bivšom sovjetskom centralnoazijskom republikom još od 1992. godine.

Iako se broj korisnika u Tadžikistanu procenjuje na svega 30.000, u ovoj najsiromašnijoj od bivših sovjetskih republika će iduće godine biti održani predsednički izbori, tako da mnogi strahuju da će blokada pristupa internetu i društvenim mrežema biti ponovo uvedena za vreme predizborne kampanje.

 

[Black Predator]

Video-igre nas čine pametnijim?












Izvor:
B92.net







Video-igre mogu da promene mozak neke osobe a, sudeći po raznim istraživanjima, ta promena je često pozitivna.

Sve brojnije studije koje se sprovode na univerzitetima pokazuju da gejming poboljšava kreativnost, proces odlučivanja i percepciju. Specifične koristi su širokog opsega, od bolje koordinacije ruka-oko kod hirurga do promena u vidu koje pojačavaju sposobnost noćne vožnje.

Ljudi koji igraju video i kompjuterske igre zasnovane na akciji donosili su 25% brže odluke od drugih, sa jednakom tačnošću. Zapravo, najsposobniji gejmeri mogli su da donose odluke i izvršavaju ih i do šest u sekundi - četiri puta brže od većine ostalih.

Istraživanje na Univerzitetu u Ročesteru pokazalo je da iskusni igrači mogu da obraćaju pažnju na više od šest stvari odjednom bez zbunjivanja, u poređenju sa četiri koje neko normalno može da ima na umu. Istraživanja su sprovedena nezavisno od kompanija koje prodaju video i kompjuterske igrice.
Naučnici su otkrili i da su žene - koje čine oko 42% igrača - sposobnije da mentalno manipulišu 3D objektima, što je, inače, veština u kojoj se muškarci generalno bolje snalaze.

Elektronske igrarije imaju i svoje loše strane. Skeniranje mozga pokazuje da nasilne video-igrice mogu da izmene njegovo funkcionisanje kod mladića nakon samo nedelju dana igranja, slabeći aktivnosti u regijama povezanim sa emotivnom kontrolom, nedavno su objavili istraživači sa Univerziteta u Indijani. Druge studije su pronašle vezu između kompulsivnog igranja i prekomerne težine, introvertnosti i sklonosti ka depresiji.

Nasilne akcione igrice - koje često najviše brinu roditelje - imaju najjači pozitivni efekat na mozak. „Sigurno vam ne prvo palo na pamet da su ove igrice podsticajne za mozak”, kaže kognitivni neurolog Dafne Bavelije, koja je proučavala posledice akcionih igrica na univerzitetima u Ženevi i Njujorku.
Kompjuterski gejming je postao biznis koji donosi 25 milijardi godišnje od kad se prva komercijalna video-igra (koja je radila na novčić) pojavila na tržištu pre 41 godine.

Prema izveštaju Udruženja za zabavni softver (Entertainment Software Association) 2010. gejming kompanije su prodale 257 miliona video i kompjuterskih igara,.

Ova industrija je nesvesno pokrenula masovni naučni eksperiment iz neurobiologije učenja.

„Video-igre menjaju vaš mozak”, kaže Si Šon Grin, psiholog sa Univerziteta u Viskonsinu koji proučava kako elektronske igre utiču na ljudske sposobnosti - isto kao i učenje čitanja, sviranja klavira ili vožnje, koje takođe menjaju fizičku strukturu mozga.

Moćna kombinacija koncentracije i nagrađivanja od strane neurotransmitera kao što je dopamin jačaju nervna kola na isti način kao što vežbanje jača mišiće. Ali „igre definitvno pogađaju sistem nagrađivanja onako kako to ne čine ostale aktivnosti”, kaže Grin.

„Dosta je vremena utrošeno na razmišljanje da li nas te stvari pretvaraju u ‘mašine za ubijanje’”, kaže analitičar Džošua Luis sa Univerziteta u San Dijegu, koji je proučavao 2.000 igrača.

„Ali nije posvećena dovoljna pažnja jedinstvenim i zanimljivim katrakteristikama koje video-igre nude osim nasilja”.

Široko uzev, današnji prosečni igrač ima 34 godine i igra već 12 godina, često i do 18 sati nedeljno. Prema proračunu jednog analitičara, 11 miliona registrovanih korisnika World of Warcrafta (pokrenute 2004) kolektivno je utrošilo na igranje igrice istu količinu vremena koliko je trebalo čovečanstvu da evoluira kao vrsta - oko 50 milijardi sati igranja ili 5,9 miliona godina!

Blizzard Entertainment Inc. iz Kalifornije, koji prodaje World of Warcraft, StarCraft II i druge popularne igre, nije odgovorio na pitanja da li kompanija podržava istraživanje gejminga ili sprovodi sopstvene studije. Ni RiotGames iz Santa Monike, koji stoji iza League of Legends.

Većina istraživanja nije direktno poredila gejming sa satima provedenim na izvršavanju drugih intenzivnih mentanlnih aktivnosti, poput rešavanja matematičkih jednačina.

Skoro svaka kompjuterska igra izgleda da poboljšava kreativnost kod dece, objavili su istraživači sa Univerziteta u Mičitgenu koji su radili na Projektu o deci i tehnologiji.

Trogodišnja studija koja je uključila 491 učenika srednjih razreda (i dečake i devojčice) otkrila je da što su deca više igrala kompjuterske igre to su imala bolje ocene na standardnim testovima kreativnosti - bez obzira na rasu, pol ili vrstu igre koju su igrala.

Istraživači su ih rangirali koristeći široko rasprostanjeni metod merenja Torrance Test of Creativity koji podrazumeva zadatke poput crtanja „zanimljive i uzbudljive” slike od iskrivljenog oblika na listu papira, davanja naziva slici i pisanja priče o njoj. Sedmoro istraživača je rangiralo rezultate prema originalnosti, dužini i složenosti na standardnoj trocifrenoj skali za svaki faktor, uz detaljne upitnike.

Za razliku od igranja, upotreba mobilnih telefona, interneta ili kompjutera u druge svrhe nije imala uticaja na kreativnost.

„Na moje iznenađenje, nije imalo veze da li igrate agresivne ili sportske igre”, kaže psiholog Linda Džekson koja je vodila ovo istraživanje u 20 škola u Mičigenu.

Istraživači tek treba da stvore obrazovni softver koji će biti jednako zanimljiv kao akcione igre. Bez tako jakog angažovanja, nervna kola neće se promeniti, veruju oni.

„Ispostavlja se da su sve igre koje imaju pozitivne efekte na učenje nasilne. Ne znamo da li je nasilje važno ili ne”, kaže dr Bavelije. „Nadamo se da nije”.

Donedavno je većina istraživača proučavala posledice gejminga na malim grupama dobrovoljaca koji su učili da igrajuju u laboratorijskim uslovima. Neki naučnici sada i sami pretvaraju komercijalne igre u laboratorije učenja.

U najvećem javnom proučavanju elektronskog geminga do sada, Mark Bler sa Univerziteta Sajmon Frejzer u Vankuveru, analizira ponašanje 150.000 ljudi koji igraju popularnu online igru StarCraft II, prikupljajući svakog sekunda preko 1,5 milijarde podataka o percepciji, pažnji, pokretu i donošenju odluka.

Analiziranjem tolike količine igranja, on se nada da će shvatiti kako ljudi postaju eksperti u online svetu. To bi moglo da rasvetli činjenicu kako novo znanje i iskustvo može da postane naša druga priroda, utkana u način na koji reagujemo u stvarnom svetu o nas.

 

[Black Predator]

Moguća istraga protiv “Epla” i izdavača e-knjiga











Izvor:
Blic.rs








Američko Ministarstvo pravde zapretilo je da će pokrenuti antimonopolsku istragu protiv “Epla” i pet američkih izdavača elektronskih (e) knjiga, preneli su danas francuski elektronski mediji.

Istraga bi trebalo da bude usmerena na otkrivanje eventualnog sporazuma o ceni elektronskih knjiga.

Izdavači protiv kojih bi mogla da bude pokrenuta istraga su “HarperKolins”, HBG (Hachette Book Group), “Mekmilan Pablišers” (Macmillan Publishers), PG (Penguin Group) i “Sajmon i Šuster”.

 

[Black Predator]

"Nije bilo teško hakovati ajfon"











Izvor:
Blic.rs








Džordž Hoc (22) biće jedan od najzanimljivijih predavača na ovogodišnjoj Share konferenciji. Poznat je po tome što je prvi hakovao ajfon i plejstešen 3 i radio za Fejsbuk. On kaže da će na svom predavanju u Beogradu govoriti o onome što ga bude najviše inspirisalo u tom trenutku.

Kada si počeo da se interesuješ za tehniku?
Još kao veoma mlad. U kući smo imali „epl IIe”, pa sam se već s dve godine igrao s njim. Sa pet godina sam počeo malo da programiram, a onda sam kroz školu učio o procesorima, programiranju i sličnim stvarima, a 2007. sam osvojio ISEF (International Science and Engineering Fair)

Šta te je privuklo IT svetu?
Za razliku od ljudi, mašina ukoliko ne funkcioniše, ti radiš nešto pogrešno. I uvek se ponaša racionalno.

Koliko je bilo teško hakovanje ajfona i uređaja plejstejšn?

Trebalo mi je vremena, ali nije bilo preterano teško.

Da li si zadovoljan vansudskim poravnanjem sa Sonijem nakon otključavanja PS3?

Ne smem da komentarišem tužbu, ali smatram da su čelnici Soni grupe se*onje koji su zaslužili to što su im cene akcija na berzi bile prepolovljenje prošle godine.

 

[Black Predator]

Mozilla zna ko te prati











Izvor:
Mondo.rs







Mozilla Firefox je lansirala prvu verziju Collusion ekstenzije koja omogućava da se u realnom vremenu zna ko prati određenog Internet korisnika na vebu i prikuplja njegove podatke.

U Mozilli kažu da na taj način žele da pomognu ljudima da shvate kako i zašto su praćeni na Internetu da bi mogli da naprave sopstvene izbore.

Reč je o alatki pomoću koje možete da vidite kako različite mrežne lokacije prate "trag" vašeg mrežnog kretanja. Lokacije koje ste posetili obeležene su tačkama okruženim prstenovima sive boje, dok crveni prstenovi ukazuju na lokacije koje su upotrebile Cookies iz vašeg veb čitača radi praćenja od strane drugih korisnika Interneta.

Ako se pitate zašto bi vas neko pratio, znajte da je u pozadini biznis - podatke o vašem kretanju na Internetu koriste oglašivači i na taj način kompanijama za koje rade ostvaruju veliki profit.

 

[Black Predator]

Mogu li koegzistirati Britannica i Wikipedia












Izvor:
B92.net









Nakon 244 godina postojanja štampanog izdanja, enciklopedija Britannica više neće postojati na papiru.

Od sada će postojati samo digitalno izdanje, a Džordž Koz, predsednik Enciklopedije Britannica, kaže da će verovatno svi ovo nazvati krajem jedne ere, ali da on nije tužan i nostalgičan.


​

Na webu, Britannica ima jaku konkurenciju.

4 miliona članaka engleske verzije Wikipedije u poređenju sa 120 hiljada, koliko ima Britannica, koja košta 30 dolara ukoliko želite DVD izdanje ili 70 dolara godišnje pretplate.

Ipak, Koz smatra da ove dve platforme moraju koegzistirati, zato što imaju različite uloge.

"Ne možemo obraditi svakog lika iz crtanog filma i ljubavni život svake poznate ličnosti. Ali moramo imati alternativu tamo gde su činjenice zaista važne. Britannica ne može da bude velika, ali uvek mora da bude zasnovana na činjenicama", rekao je Koz.

Uprkos njenoj reputaciji, štampano izdanje bilo je zaslužno za samo 1 posto prihoda, kaže Koz, dok onlajn verzija nosi 15 posto prihoda.​