Vesti iz sveta tehnologije

[Black Predator]

Lenovo prestaje da prodaje internet računare preko veba






Izvor:
Micro.rs






KOMPANIJA LENOVO SAOPŠTILA JE DA više neće prodavati internet računare u svojoj veb prodavnici, kao i da nije odlučila da li će to ponovo učiniti.

Modeli internet računara koji su bili dostupni u veb prodavnici Lenova su rasprodati, a kompanija je saopštila da “neće biti zamenjeni u bliskoj budućnosti”. Predstavnici kompanije nisu pružili nikakve informacije o tome da li će Lenovo nastaviti da prodaje internet računare preko svojih distributera i partnerskih kompanija.

Lenovo je u svojoj veb prodavnici prodavao internet računare iz serije S, koji su zasnovani na Intelovom procesoru Atom. Model koji je po karakteristikama najbliži tim računarima je ultraprenosivi računar ThinkPad X130e, koji ima ekran dijagonale 27,9 cm (11 inča) i AMD-ov štedljivi procesor E-300, a prodaje se po ceni od 469 USD.

Odluka kompanije Lenovo je najnoviji pokazatelj da korisnici odustaju od internet računara i prednost daju tabličnim računarima i jeftinim prenosivim računarima. Drugi proizvođači su već ranije doneli sličnu odluku, pa je tako kompanija Dell obustavila prodaju internet računara, a Hewlett-Packard i Acer su značajno smanjili ponudu.

Nakon nekoliko godina uspeha, prodaja internet računara je u drugoj polovini 2010. počela da usporava, i nije prestala da se smanjuje sve do danas. Appleov iPad koji je pokrenuo ravoluciju na tržištu tabličnih računara je predstavljen u aprilu 2010.

U četvrtom tromesečju 2011. isporučeno je 6,3 miliona internet računara, što predstavlja smanjenje od 29% u odnosu na isti period prethodne godine. Još poraznije zvuči podatak da isporuke internet računara predstavljaju 6,8% svih isporuka PC računara u četvrtom tromesečju 2011. Prodaja svih većih proizvođača internet računara je u tom tromesečju opala za više od 30%, dok je prodaja internet računara kompanije Lenovo opala za 43%

Zanimljivo je da Intel još nije digao ruke od internet računara. Kompanija je nedavno predstavila nove procesore Atom, čije je kodno ime Cedar Trail. Takođe, Intel je saopštio da, iako isporuke internet računara opadaju na razvijenijim tržištima, oni se sasvim solidno prodaju na tržištima koja se ubrzano razvijaju, kao što su tržišta nekih zemalja u Južnoj Americi i Aziji.

 

[Black Predator]

Gugl će u Hromu podržati koncept „Ne prati (me)“






Izvor:
Micro.rs





GUGL (GOOGLE) JE ODLUČIO DA do kraja godine u svoj veb čitač Hrom (Chrome) doda podršku za funkciju „Ne prati“ (Do Not Track). Tim potezim je preokrenuo svoje ranije protivljenje ovoj tehnologiji koja korisnicima omogućava da veb lokacijama i oglašivačima jasno stave do znanja da ne žele da se prati njihovo mrežno kretanje.

Promena stava je nastupila u trenutku kad je Bela kuća ponudila Kongresu svoje predlogehttp://www.whitehouse.gov/sites/default/files/email-files/privacy_white_paper.pdf o mrežnoj privatnosti po kojima se stanovništvu daje veća kontrola nad tim kako veb lokacije i oglašivači sakupljaju, koriste, memorišu i dele njihove lične podatke.

Hrom se time pridružuje drugim mrežnim čitačima – Mikrosoftovom Internet eksploreru 9 (Internet Explorer 9, IE9) i Mozilinom Fajefoksu (Mozilla Firefox) – koji već pružaju posebnu informaciju sa svakim zahtevom za učitavanje strane koji lokacijama govori da korisnik ne želi da ga prate.

Eplov (Apple) Safari takođe podržava ovu funkciju, ali da bi se ona uključila korisnik mora iz menija Developer da izabere stavku „Send Do Not Track HTTP Header“ (pošalji HTTP zaglavlje Ne prati); Epl će olakšati pronalaženje ovog podešavanja u odeljku Privatnost (Privacy) u oknu Preferences ovog leta, kad bude objavio verziju svog operativnog sistema X nazvanu Planinski lav (OS X Mountain Lion).

Opera, veb čitač norveške softverske kompanije Opera softver (Opera Software), ne podržava funkciju Ne prati. Međutim, pre dve nedelje objavili suhttp://my.opera.com/ODIN/blog/2012/02/10/implementing-do-not-track-opera eksperimentalnu verziju Opere za stone računare u koju je ugrađena ova tehnologija.

„Ovo je veliki korak napred“, izjavio je Džonatan Mejer, postdiplomac računarskih nauka i prava na Stanfordu. Mejer je jedan od dva glavna istraživača na tom univerzitetu koji je radio na tehnologiji Ne prati koja koristi informaciju u HTTP zaglavlju da na univerzalan način omogući opredeljivanje protiv bilo kakvog praćenja na mreži. „Gugl je izvesno vreme bio poslednje uporište u kome se ova tehnologija nije primenjivala.“

Mejer je pohvalio reklamnu industriju što je podržala koncept nepraćenja, ali smatra da je time rešen samo deo problema. „Kao tehnološki model mehanizam Ne prati je očigledno superiorniji od eksplicitnog izjašnjavanja protiv praćenja (opt-out)“, rekao je Mejer aludirajući na podršku ovoj drugoj tehnologiji koju su Gugl i drugi članovi udruženja za digitalno reklamiranje (Digital Advertising Alliance, DAA) pružali na svojim lokacijama. „Tehnološko pitanje je sada rešeno: usvojen je mehanizam Ne prati.“

Međutim, Mejer je istakao da još uvek nije rešeno šta to „Ne prati“ znači kompanijama i veb lokacijama koje će potvrditi da su primile korisnikov poziv da ga ne prate. „Zaglavlje [Do Not Track] ima dva dela. Jedan je tehnologija, ali drugi je šta to znači onima koji ga prihvate, odnosno šta će kompanije raditi s njim. S tehnološke strane ovo je nedvosmislena pobeda, ali sa strane politike privatnosti treba uraditi još mnogo toga.“

Mejer smatra da članovi udruženja DAA zapravo nisu pristali da ne prate korisnike, već samo da im ne prikazuju ciljane reklame koristeći podatke prikupljene kolačićima za praćenje, mrežnim mehanizmom koji prati kretanje korisnika s jedne lokacije na drugu.

Safari za Planinskog lava koji će se pojaviti na leto, sadrži opciju privatnosti kojom se uključuje mehanizam Ne prati, ali Mejer i drugi su uočili razliku. „Veliki oglašivači u udruženju DAA prihvatili su da odgovore na zaglavlje Ne prati, ali nije jasno kakav će to odgovor biti i tu ćemo neke stvari morati da raščistimo“, kaže Aleks Fauler, čovek broj jedan za globalnu politiku privatnosti i javnosti u Mozili, u svom saopštenju objavljenom u četvrtak. Mozila je inače prvi kreator veb čitača koji je u svoj softver ugradio podršku za mehanizam Ne prati.

I Mejer i Fauler ističu da će se u Konzorcijumu za veb (World Wide Web Consortium, W3C) raditi na stvaranju standarda koji definišu šta politika Ne prati treba da pokriva.

Dobra strana objave da Hrom prihvata mehanizam Ne prati znači da će ova opcija biti stavljena na raspolaganje ogomnoj većini korisnika interneta. Prema podacima metričke kompanije Net aplikejšens (Net Applications), veb čitači korišćeni prošlog meseca koji već sada podržavaju zahtev Ne prati, ili će to moći nešto kasnije u toku godine, čine 98% ukupnog tržišta.

 

[Black Predator]

Napadnuta hakerska veb lokacija Pastebin






Izvor:
Micro.rs





ADMINISTRATORI VEB LOKACIJE PASTEBIN, poznate po tome što hakeri na njoj često ostavljaju poverljive ili ukradene podatke, saopštili su da se ona poslednjih dana bori sa hakerskim napadom koji ima za cilj onesposobljavanje lokacije.

Lokacija je napadnuta dobro poznatom hakerskom tehnikom distribuiranog izzazivanja odbijanja usluge (distributed denial-of-service, DDOS), koja zagušuje napadnute servere prekomernim saobraćajem.

Prema zapisu na lokaciji Pastebin, poslednji napad je počeo u sredu, kada su administratori lokacije blokirali 4000 IP adresa sa kojih su računari angažovani u napadu pokušavali da pristupe lokaciji. Broj blokiranih IP adresa se zatim popeo na 9.000, pa na 17.000 i konačno na 22.000.

“Blokirane IP adrese najverovatnije pripadaju korisnicima koji nisu ni svesni da njihovi računari učestvuju u napadu. Preporučujemo svim korisnicima da uvek na svojim računarima imaju instaliran i ažuriran antivirusni softver, kao i efikasan zaštitni zid”, saopštili su administratori Pastebina.

U saopštenju se navodi da će Pastebin objaviti listu blokiranih IP adresa, tako da korisnici mogu da provere da li su njihovi računari inficirani nekim botnet programom (botnetovi su programi koji omogućavaju automatizovano izvršavanje određenih zadataka).

Veb lokacija Pastebin je pokrenuta sa namerom da se programerima omogući da na lak način razmenjuju programske kodove. Hakeri rado koriste ovu lokaciju da bi na njoj ostavili podatke do kojih su došli, iako im administratori lokacije preporučuju (ali ne i zabranjuju) da ne ostavljaju korisnička imena, lozinke ili neke druge poverljive podatke.

 

[Black Predator]

Novi Asimo sada je brži i pametniji











Izvor:
Mondo.rs








Honda je razvila novu verziju svog robota Asimo. Čuveni robot nije se mnogo fizički promenio, ali je sada pokretniji i nešto inteligentniji.

Napravljen kako bi što bolje imitirao ljudske pokrete, Asimohttp://world.honda.com/ASIMO/ je dobio na prirodnosti i gipkosti.

Lakši od prethodnog modela, s obzirom na to da je „oslabio“ šest kilograma, dobio je na brzini i može da trči devet kilometara na sat, dok je ranije trčao šest kilometara na sat.

Asimo je sada i mobilniji, tako da poseduje 57 stupnjeva slobode (stupanj slobode odgovara jednostavnom pokretu), što je za 23 više od prethodnog modela.

Nove perfomanse su unete u njegove ruke i noge.

Asimo sada može, iako je i dalje zavistan od ljudi, da ima i autonomna ponašanja, da prepoznaje glasove i lica više ljudi koji istovremeno razgovaraju, kao i da reaguje na kretanja osoba oko njega.

 

[Black Predator]

I pantalone i laptop











Izvor:
Mondo.rs







Kada Erik pojede bananu, postaje Bananamen, a kada bi obukao pantalone koje imaju prišivenu tastaturu, postao bi pravi magnet za radoznale poglede.

Pantalone novog milenijuma imaju višestruku namenu. Dizajnerski dvojac iz Holandije, razvio je ideju novih farmerki koje nude lakšu upotrebu prenosivih uređaja, poput laptopa i tastature. Proizvod kompanije Nieuwe Herena, predstavlja zanimljiv spoj mode i tehnologije.

Zamisao dizajnera oslanja se na ideju da korisnici ne žele uvek da sede za radnim stolom. Rad u udobnoj fotelji, uz tastaturu na pantalonama i miš koji možete čuvati u džepu, san je mnogih uživalaca modernih tehnologija.
​

Ovaj nesvakidašnji proizvod ima i jednu manu. Naime, sva slova na tastaturi nalaze se na levoj nozi, tako da kucanje nije u potpunosti olakšano. Razdvojena slova na obe noge, bila bi odlično rešenje za nove verzije ovog proizvoda.

Dizajneri procenjuju da bi se cena futurističkih pantalona kretala oko 400 dolara. Nažalost, ove pantalone nećete uskoro moći da probate u nekom od tržnih centara, jer slobodna prodaja još nije najavljena.​

 

[Black Predator]

"Robotičeli" - crta lice za deset minuta









Izvor:
Mondo.rs







Naučnici su uspeli da naprave robota koji precizno može da nacrta ljudsko lice za samo deset minuta.

"Robotičeli" je industrijski robot, ali je dorađen kako bi mogao da pravi skice raznih predmeta. Na razvoju robota radili su umetnici iz radne grupe u "Centru za rad i medije ZKM" u nemačkom gradu Karlsrueu.

Umetnici su sarađivali sa naučnicima sa Instituta za optroniku Fraunhofer, Systems Technologies i Image Exploitation IOSB, gde se robot i nalazi.

"Koristili smo proces procene prikaza kojim robot dobija osećaj vida. Kada kamera snimi lik, vrhunski softver potom traži kontraste u liku i prevodi ih u koordinate robota nakon čega se ruka robota pomiče", kaže naučnik iz IOSB Martina Rihter.

"Robotičeli" će svoje umijeće pokazati u Hanoveru, na CeBITuhttp://www.cebit.de/home, gdje će posetioci moći da vide "čeličnog slikara" u akciji.

 

[Black Predator]

Kako će nas internet zaboraviti?










Izvor:
B92.net








Krajem januara Evropska komesarka za pravosuđe i potpredsednica Evropske komisije Vivijen Reding najavila je predlog novog pravila Evropske komisije koje se tiče privatnosti - prava da budete zaboravljeni.

O njemu se poslednjih nekoliko godina dosta diskutuje u Evropi i ono je konačno uvršteno u novi predlog sveobuhvatnog zakona o zaštiti podataka. Iako je Redingova novo pravo opisala kao skromno proširenje već postojećeg prava o zaštiti podataka, ono zapravo predstavlja najveću pretnju po slobodu govora na internetu u deceniji koja nam predstoji.

Pravo da budete zaboravljeni može da košta Facebook ili Google i do dva posto globalnog prihoda ukoliko, recimo, ne izbrišu fotografije koje ste postavili ali ste kasnije zbog toga zažalili, iako su one do tog trenutka već naveliko razdeljene. Ukoliko pravo ne bude preciznije definisano pre zvaničnog usvajanja regulative u toku sledećih godinu dana, to bi moglo da dovede do dramatičnog sukoba između američkog i evropskog shvatanja idealnog balansa između privatnosti i slobode govora, što bi značilo i znatno manje otvoren internet.

Pravo da budete zaboravljeni u teoriji se bavi velikim problemom digitalnog doba: veoma je teško da pobegnete od svoje prošlosti na internetu sada kada svaka fotografija, promena statusa ili tweet zauvek ostaju da žive na cloudu. A Evropljani i Amerikanci imaju drastično različita shvatanja tog problema.
Intelektualni koreni prava da budete zaboravljeni u Evropi leže u francuskom zakonu i njegovom le droit à l’oubli - ili „pravu na zaborav” - ono omogućuje osuđenom kriminalcu koji je odslužio kaznu i koji je rehabilitovan da se usprotivi objavljivanju činjenica vezanih za njegovo suđenje i zatvor.

Za razliku od toga, u Americi je objavljivanje nečije kriminalne istorije zaštićeno Prvim amandmanom pa je tako, recimo, Wikipedia odbila zahtev dvojice Nemaca optuženih za ubistvo poznatog glumca da se njihova zločinačka istorija izbriše sa glumčeve stranice na Wikipediji.

Evropski zakonodavci veruju da svi građani sada imaju otežan put ka brisanju svoje prošlosti s obzirom na to da internet snima sve i ne zaboravlja ništa - ti problemi nekada su bili ograničeni samo na osuđene kriminalce.

Kada je komesarka Reding 22. januara najavila novo pravo da budete zaboravljeni, naročito je skrenula pažnju na rizik da bi tinejdžeri mogli da otkriju kompromitujuće podatke zbog kojih bi kasnije u životu mogli da zažale.

Potom je istakla suštinu prava: „Ako neki pojedinac više ne želi da se njegovi podaci obrađuju ili skladište od strane kontrolora, i ako nema legitimnog razloga za njihovo čuvanje, ti podaci treba da budu izbrisani iz sistema”.

Redingova je umanjila posledice na slobodu govora: „Jasno je da pravo da budete zaboravljeni ne može da nadmaši pravo na totalno brisanje istorije”, kazala je.

Slično misle i novinari. Džon Hendel je u članku „Zašto novinari ne bi trebalo da se plaše evropskog ‘prava da budete zaboravljeni’” za Atlantic.com napisao da, iako bi prvobitni predlog nacrta pre godinu dana „potencijalno mogao da omogući ljudima da izbrišu bilo kakvu digitalnu referencu - od javnih beležaka, preko medija do društvenih mreža - za koju prosude da je nebitna ili neprikladna za njih”, Redingova je ponudila užu definiciju podataka koje ljudi imaju pravo da uklone: naročito „lične podatke koje su ti ljudi sami o sebi objavili”.

I „upravo je ova odredba ključ razumevnaja: Revizijom postojećeg prava insistira se na tome da korisnici interneta kontrolišu podatke koje oni sami stave online, ne reference u medijima ili bilo gde drugde”.

Hendel, izgleda, nije protumačio regulative koje su, zapravo, predložene tri dana kasnije, 25. januara. One nisu ograničene na lične podatke koje su ljudi „obelodanili sami o sebi”; naprotiv, one stvaraju novo pravo da se obrišu lični podaci, široko definisani kao „bilo koja informacija povezana sa podacima u pitanju”. Iz tog razloga one, verovatno, podržavaju pravo da se zahteva brisanje bilo koje fotografije ili podatka koje sam sâm postavio, čak iako su raspodeljene na „sto strana”, da ne spominjemo nelaskave fotografije na kojima sam ja ili informacije o meni koje drugi postavljau, bilo istinite ili ne.

U često navođenom blogu od prošlog marta, Peter Flajšer, glavni savetnik za privatnost u Googleu, napisao je da pravo da budete zaboravljeni često pokriva tri različite kategorije, od kojih svaka predstavlha veću pretnju za slobodu govora od prethodne.

Prva je i najmanje kontroverzna: „Ako postavim nešto online, da li imam pravo da ga obrišem?” Pošto mi Facebook i druge društvene mreže omogućavaju da to učinim, stvaranje zakonski obavezujućeg prava ovde je krajnje simbolična i potpuno nepotrebna stvar.

Evropsko pravo da budete zaboravljeni predlaže i vršenje pritiska na Facebook da se pridržava sopstvene politike privatnosti koja omogućuje korisnicima da potvrde da su fotografije i drugi podaci obrisani iz njegovih arhiva pošto su uklonjeni od očiju javnosti.

Ali pravo na brisanje podataka postaje daleko kontroverznije kad se pogleda druga Flajšerova kategorija: „Ako objavim nešto i neko drugi to preuzme i ponovo objavi sa svom sajtu, da li imam pravo da i to obrišem?”
Zamislite tinejdžerku koja zažali što je postovala sliku sebe sa flašom piva i kada je obriše otkrije da je istu sliku nekoliko njenih prijatelja postavilo kod sebe na sajt. Ako ih zamoli da uklone sliku, a njeni prijatelji odbiju ili ne može da im se uđe u trag, da li bi Facebook bio primoran da obriše slike sa profila njenih prijatelja bez saglasnosti vlasnika albuma, samo na osnovu pukog prigovora neke tinejdžerke?

Sudeći po nacrtu evropske regulative, podrazumevani odgovor je skoro sigurno potvrdan. Prema zakonu, kada neko zahteva brisanje ličnih podataka, provajder internet usluge „treba da izvrši brisanje bez odlaganja”, osim ako zadržavanje podataka nije „neophodno” za upražnjavanje „prava na slobodu izražavanja”, kao što je definisano u lokalnim zakonima zemalja članica. U drugom odeljku zakon kaže da postoji izuzetak od obaveze da se podaci uklone kad je reč o „obradi ličnih podataka isključivo u novinarske svrhe ili u svrhe umetničkog izražavanja”.

Ako kontaktiram Facebook, gde sam prethodno postavio spornu sliku, on mora na svoju ruku da preduzme „sve razumne korake” da bi identifikovao svaku relevantnu treću stranu i obezbedio uklanjanje sadržaja. Na kraju dana, Facebook će morati da se upetlja u razne vrste akcija koje podrazumevaju neprijatno određivanje granica što je ranije bio posao sudova. A mogućnost drakonskih finansijskih kazni za svakog kontrolora podataka koji „se ne povinuje pravu da neko bude zaboravljen ili izbrisan” - i do 1.000.000 evra ili dva odsto globalne zarade - mogao bi da navede te kontrolore da se u svakom dvosmislenom slučaju odluče za brisanje, što će dovesti do ozbiljno zabrinajavajućeg efekta.

A da biste stekli ideju koliko jeziv taj efekat može biti, razmislite o činjenici da to pravo može biti traženo ne samo od objavljivača sadržaja (Facebooka ili neke novine) već i od pretraživača Googlea i Yahooa koji nude link ka sadržaju.

Primera radi, španske vlasti za zaštitu podataka, tužile su Google i primorale ga da obriše linkove ka sramotnim novinskim člancima koji su, po španskim zakonima, inače legalni.

A tužbe protiv trećih strana takođe su preteće po slobodu govora u Argentini, kako pokazuje slučaj Virhinije da Kunje. Argentinska pop zvezda je pozirala za seksi slike kad je bila mlada, ali je nedavno u tužbi tražila od Googlea i Yahooa da ih ukloni, navodeći da su pretraživači prekršili argentinsku verziju prava da budete zaboravljeni.

Google je na to odgovorio da ne može tehnološki da se prilagodi naredbi za tako širokim uklanjanjem fotografija, a Yahoo da je jedini način da se povinuje zahtevu da blokira sve sajtove koje spominju ime Da Kunje sa svojih pretraživačkih mašina.

Bez obzira na sve ovo, argentinski sudija je uvažio zahtev Da Kunje i, nakon što je novčano kaznio Google i Yahoo, naredio im je da uklone sve sajtove koji sadrže seksualne fotografije Argentinke.

Nakon žalbe pretraživača ova odluka je oborena na osnovu toga da su Gogle i Yahoo mogli da budu odgovorni samo ako su znali da je sadržaj pogrdan i klevetnički i ako su ga namerno ostavili.

 

[Black Predator]

“Epl” poboljšava pretraživačku tehnologiju u “Ep storu”











Izvor:
Blic.rs








“Epl” je danas kupio novoosnovanu kalifornijsku firmu “Čomp” (Chomp), pretraživač specijalizovan za mobilne aplikacije.

Ta transakcija, čiji iznos dostiže oko 50 miliona dolara, treba da omogući “Eplu” poboljšanje pretraživačke tehnologije u njegovoj veb prodavnici “Ep stor”, koja sadrži oko 550.000 aplikacija, preneli su francuski elektronski mediji.

 

[Black Predator]

Da li je ovo novi Ajfon?








Izvor:
Blic.rs






Kao i svake godine počinju nagađanja oko toga kako će izgledati novi "Ajfon" (iPhone). Mnoge kompanije su na svojim sajtovima predstavile kako one vide novi telefon kompanije "Epl" (Apple), a poslednji u nizu je dizajner Federiko Ćikareze.

Italijanski dizajner odlučio je da pokupi sve informacije i tračeve o novom telefonu kompanije "Epl" i na osnovu njih napravi dizajn buduće generacije "Ajfona".

Naravno, ovo nema nikakve veze sa budućim dizajnom, jer "Epl" uvek krije informacije o svojim novim proizvodima kao "zmija noge".

Prema nekim informacijama, novi telefon biće prikazan krajem godine, dok će "Ajped" (iPad) treće generacije biti dostupan već narednog meseca.

 

[Black Predator]

Guglova nova politika privatnosti na udaru kritike







Izvor:
Micro.rs





JAVNI TUŽIOCI IZ ČAK 36 AMERIČKIH država izrazili su zabrinutost zbog potencijalnih implikacija uvođenja nove Guglove (Google) politike privatnosti, pogotovo po korisnike iz američke vlade i vlasnike pametnih telefona s Androidom.

U oštro sročenom pismu upućenom izvršnom direktoru Gugla, Lariju Pejdžu, američki zvaničnici dovode u pitanje Guglov odnos prema privatnosti korisnika i poručuju da bi najavljene promene naterale korisnike interneta da dele svoje podatke, a da im nije ponuđena mogućnost da se iz toga isključe.

Pismo je poslednji i možda najdramatičniji izraz zabrinutosti izazvane Guglovom najavom da će definisati samo jednu politiku privatnosti za sve svoje mrežne proizvode. Prema toj novoj politici koja treba da stupi na snagu prvog marta, Gugl će iskombinovati podatke o korisnicima iz usluga kao što su Jutjub (YouTube), Džimejl (Gmail) i Gugl pretraživanje (Google Search) i stvoriti jedan objedinjeni profil za svakog korisnika svojih usluga.

Gugl je objasnio da će nova politika biti kraća, lakše će se razumeti i omogućiće mu da korisnicima svojih proizvoda ponudi bolje i preciznije ciljane usluge. Kompanija je pored toga obavestila korisnike da ukoliko im se nova politika ne sviđa, jednostavno prestanu da koriste njegove usluge.

U svom pismu od 22. februara javni tužioci su napisali da je Guglova politika privatnosti usmerena protiv poštovanja privatnosti koju je Gugl pažljivo odnegovao tako da privuče korisnike i da prilično šuplje zvuči nazvati „izborom“ mogućnost korisnika da izađe iz ekosistema njegovih proizvoda u internetskoj ekonomiji u kojoj očigledna većina korisnika interneta redovno koristi najmanje jedan Guglov proizvod i često se oslanja na njega.

U pismu se posebno pominju potencijalni problemi koje bi nova politika privatnosti mogla stvoriti korisnicima pametnih telefona s Androidom, od kojih će mnogi otkriti da im je „prividno nemoguće“ da izbegnu tu politiku a da ne odbace svoje telefone.

I zagovornici privatnosti obrušili su se na Guglovu nameru i poručili da će nova politika prisiliti korisnike da dele i neke podatke o sebi koje ne bi želeli kad bi im se ponudila prigodna mogućnost da biraju. Oni smatraju da će buduća sinteza podataka omogućiti Guglu da vidi sve što korisnici rade na mreži i poveže to s konkretnim pojedincima.

Neki su istakli da je praćenje korisnika i donošenje zaključaka, koje će Gugl moći da izvodi kad objedini sve podatke, posebno problematično u slučaju vladinih službenika koji koriste Guglove aplikacije.

Mnoge od tih zabrinutosti ponavljaju se i u pismu javnih tužilaca upućenom Pejdžu. Među njima je i iskaz da su korisnici različitih Guglovih proizvoda do sada očekivali da se informacije date za jednu uslugu neće kombinovati s informacijama za drugu.

„Korisnici imaju različite interese i zabrinutosti i možda žele da informacije o njihovoj istoriji korišćenja veba budu odvojene od informacija koje razmenjuju e-poštom“, navodi se u pismu. „Isto tako, mnogima ne smeta ako Gugl zna kakve upite postavljaju pri pretraživanju, ali im smeta što zna gde su bili.“

Državni zvaničnici su takođe iskazali i svoju zabrinutost za korisnike Androida.

Prema odredbama nove politike privatnosti Gugl će prikupljati specifične informacije o uređajima kao što su model telefona i verzija operativnog sistema, telefonski broj, broj pozvanog, vreme, datum u trajanje razgovora, informacije o kretanju SMS poruka i podaci o lokaciji korisnika. Nova politika takođe omogućava da se identifikator uređaja ili telefonski broj poveže s korisnikovim nalogom otvorenim kod Gugla.

Korisnici Android telefona koji ne pristanu na praćenje moraće da kupe novi telefon, navodi se u pismu. „Nema sumnje da su mnogi od tih korisnika kupili Android telefon oslanjajući se na Guglovu postojeću politiku privatnosti“, koja naglašava mogućnost da korisnici daju saglasnost na promene privatnosti. „Čini se da to obećanje nije ispunjeno novom politikom privatnosti.“

Tužioci žele da im Gugl pošalje odgovor do 29. februara.

U komentarima poslatim e-poštom, predstavnik Gugla je u petak ponovio da će promene olakšati razumevanje Guglove politike privatnosti. Istakao je da je kompanija sprovela svoju do sada najširu akciju obaveštavanja kako bi korisnicima pomogla da razumeju promene i napomenuo da je zabrinutost vezana za telefone s Androidom preterana.

„Kao i kod stare politike privatnosti, naša inovirana politika utiče na korisnike koji su kod nas otvorili naloge na Android telefonima na potpuno isti način kao i na korisnike koji su naloge otvorili sa stonog računara. Ne prikupljamo nikave nove ili dodatne podatke o korisnicima Androida u vezi s ovom promenom.“

Korisnici i dalje mogu da koriste svoje Android telefone da razgovaraju i pristupaju nekim Guglovim aplikacijama kao što su pretraživanje i mape, a da ne moraju da otvore nalog, kaže se u komentaru. Korisnici će morati da se prijave jedino ukoliko koriste aplikacije kao što su Android market i Džimejl.