Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Evropska komisija je predstavila Akcioni plan koji bi trebalo da ohrabri ljude da više kupuju putem interneta, u nadi da će do 2015. udvostručiti doprinos elektronske trgovine i interneta ekonomiji.
U saopštenju Komisije se navodi da internet i elektronska trgovina čine tri odnosno 3,4 odsto prihoda od maloporodaje u EU, u poređenju sa nekim od zemalja grupe G8, u kojima je u proteklih pet godina internet činio 20 odsto ekonomskog rasta i 25 odsto rasta zapošljavanja, prenela je agencija AFP.
"U teškim okolnostima u kojima se Evropa nalazi, moramo hitno iskoristiti svaki izvor aktivnosti i novih radnih mesta", naveli su u zajedničkoj izjavi evropski komesar za unutrašnje tržište Mišel Barnije, komesarka za pitanja interneta Neli Krus i komesar za zdravlje i zaštitu potrošača Džon Dali.
"Akcioni plan koji danas predstavljamo stvoriće nove mogućnosti za građane i preduzeća i doneće Evropi željeni rast i zaposlenost", ukazali su oni.
Komisija je navela da će preduzeti korake za ukidanje nekoliko barijera koje ometaju razvoj prekogranične internet trgovine u Evropi.
Potrošači ponekad ne mogu da obave kupovinu jer prodavci ne prihvataju njihove platne kartice ili nisu u mogućnosti da isporuče robu u druge zemlje EU, dodala je Komisija.
U pokušaju da razvije tržište plaćanja putem interneta, kartica i mobilnih telefona, Brisel je uputio javni poziv za pomoć u pronalaženju načina za ukidanje barijera kako bi tržišta u zemljama Unije postala dostupna, a zaštita potrošača bila poboljšana.
U narednih mesec dana bi u Srbiji trebalo da bude izrađen idejni projekat za stvaranje Nacionalne širokopojasne internet mreže koja bi prvenstveno povećala efikasnost državne administracije, kazala je državna sekretarka za Digitalnu agendu Jasna Matić.
Državna sekretarka Matić je u intervjuu Tanjugu rekla da Srbija ima dosta dobre resurse zahvaljujući javnim preduzećima koja su pravila svoju optičku mrežu, ali se ti kapaciteti koriste na nivou od nekoliko procenata.
''Najveće kapacitete koje trenutno imamo na raspolagnju su oni koje je Elektroprivrede Srbije (EPS) gradila na dalekovodima za svoje potrebe, od čega oni koriste manje od 10 odsto'', navela je Matić.
EPS je već prilikom izrade projekta, napravilo plan za višak kapaciteta, koji bi mogli da koriste i druga preduzeća i institucije, objasnila je Matić i dodala da značajne kapacitete za ovu mrežu imaju preduzeća, kao što su Železnica ili Pošta Srbije.
''Komunikacione potrebe su sve veće, kako građana, tako i institucija i zato je potrebno napraviti balans između onoga čime raspolažemo i šta nam je potrebno'', istakla je Matić.
Prema Matićevoj, to upravo i jeste ideja za stvaranje nacionalne mreže u kojoj bi, sa jedne strane, bili objedinjeni svi postojeći kapaciteti i potrebe, pre svega državnih institucija, a onda i komercijalni razlozi, sa druge strane.
Matić je podsetila da je izgradnja ovakve mreže predviđena strategijom razvoja širokopojasnog interneta koja je doneta pre dve godine.
Pre nekoliko meseci formirana je radna grupa na nivou Vlade Srbije koja je do sada sakupljala dokumentaciju, navela je Matić izrazila očekivanje da će u narednih mesec dana biti izrađen idejni projekat i studija izvodljivosti.
''Na osnovu toga bi videli sa čim tačno raspolažemo, koji su mogući efekti stvaranja takve mreže, a takođe i šta je potrebno uraditi da bi bili proizvedeni ti efekti'', istakla je Matić.
Državna sekretarka je podsetila da, kao i svaki drugi investicioni projekat, u zavisnosti od toga koliko i kako se bude ulagalo u nacionalnu internet mrežu, mogu se očekivati i pozitivni efekti i povraćaj investicije.
''Naš cilj je da se napravi državna mreža za institucije koje imaju sve veće potrebe za komunikacijom. Istovremeno i građani, ali i privrednici sve više očekuju da sa administracijom komuniciraju preko interneta, predaju poreske prijave, zakazuju termine za vađenje ličnih dokumenata, dobijaju, ali i dele informacije'', istakla je Matić.
Zbog toga, kako je navela, bitno je da država ima dobru mrežu koja bi omogućila podizanje efikasnosti rada administracije.
''Analizom prikupljene dokumentacije će se takođe videti da li postoje i dodatni kapaciteti koji bi se mogli komercijalizovati za građane, ili ćemo taj deo prepustiti operatorima koji onda od toga treba da prave svoj biznis'', objasnila je Matić.
Ipak, kako je istakla državna sekretarka, sigurno je da u slabije naseljenim, ruralnim delovima Srbije, država mora da interveniše kako bi bila napravljena dobra strukura, a posle analize će biti i jasnije koliki je digitalni jaz koji treba da se premosti i kojim merama.
''Poenta je da ova mreža već postoji, a ovaj projekat će povećati efikasnost njenog korišćenja, što će biti dobro i za privatne operatore i za državu i građane, jer će nešto što je već dato moći da bude efikasno korišćeno, a ne da se investira u projekte koji propadaju'', naglasila je Matić.
Matić je kazala da bi buduća nacionalna mreža imala veliku propusnu moć, bila bi brza i pouzdana, a mogla bi da se nadograđuje, odnosno mogli bi naknadno da se postavljaju kablovi sa dodatnim vlaknima.
''Ne treba izgubiti iz vida da Srbija ima dobru primarnu mrežu, tzv. optičke koridore između gradova, ali ne postoji sekundarna mreža, za pristup koja ide po gradovima, direktno do korisnika, pa bi ovo bio dodatni podsticaj za dalji razvoj elektronskih komunikacija u zemlji'', zaključila je državna sekretarka Matić.
BBC je otkrio da je Google zarađivao na reklamama za nelegalne proizvode koje su objavljivane kroz njegov automatizovani sistem oglašavanja.
U oglasima su se reklamirali nezvanični preprodavci karata za OI u Londonu, kao i prodavci lažnih ličnih karata i kanabisa.
Čim je BBC obavestio Google o spornim reklamama, uz zahtev koji je prethodno stigao i iz policije, one su skinute sa sajta. Ali pretraživački gigant je rekao novinarima emisije 5 live Investigates da kompanija zadržava sav novac koji je zaradila od reklamiranja nezakonitih usluga pre nego što su reklame uklonjene.
Prodavanje karata na otvorenom tržištu bez odobrenja od zvaničnog tela Olimpijade smatra se krivičnim delom u Velikoj Britaniji. „Moja sestra i ja odličile smo da kupimo roditeljima karte za OI”, kazala je „Liz” za emisiju 5 live Investigates. „Ukucale smo u Google 'Olympic tickets' i na samom vrhu stranice bio je link ka kompaniji LiveOlympicTickets.
Bio je to prvi sponzorisani oglas pa smo pretpostavile da je reč o pouzdanom, zvaničnom sajtu i potrošile smo 750 funti na karte za atletiku”.
Reklama na koju je Liz kliknula bila je postavljena od strane Googleovog oglašivačkog servisa AdWords - jednog od glavnih izvora prihoda kompanije.
Međutim, kad je izvršila narudžbinu, Liz je dobila email od LiveOlympicTickets u kome je pisalo da ne može da dovrši kupovinu ukoliko faksom ne pošalje kopiju svog potpisa.
„Tad se u meni upalio alarm”, kaže Liz.
LiveOlympicTickets nije zvanični prodavac karata za OI 2012.
Lizin rođak je pisao Googleu i dobio sledeći odgovor: „Iako Google AdWords nudi platformu kompanijama za oglašavanje njihovih usluga, nismo odgovorni za postupke svake kompanije ponaosob niti smo u mogućnosti da ih proveravamo.”
Metropolitan Police, obučena za suzbijanje kriminala vezanog za Igre 2012. kaže da je svesna da LiveOlympicTickets krši zakon, ali da je firma registrovana van zemlje i da nije u nadležnosti Velike Britanije.
Maksimalna kazna za preprodaju karata za OI prošle godine je uvećana sa 5.000 na 20.000 funti.
Uprkos svemu ovome, Google oglašava nezvanične prodavce karata koji krše zakon. U pomenutom slučaju, LiveOlympicTickets je bio glavni sponzorisani link za karte - i tako je ostalo preko nedelju dana pošto je Metropolitan Police zamolila Google da ukloni reklamu.
Oglas je sklonjen tek kada su novinari iz 5 live Investigates kontaktirali Google. TV istraživači pronašli su i druge nelegalne oglašivače na Googleu - prodavce kanabisa, lažnih ličnih karata i britanskih pasoša.
Kako su ovakve reklame uopšte dospele na Google?
Googleov sistem oglašavanja je delom automatizovan što pomaže u pravljenju inicijalne selekcije reklama koje će se pojaviti na vrhu stranice sa rezultatima pretrage. AdWord filtrira ključne reči koje mogu pomoći u izdvajanju oglasa koji nude nezakonite usluge.
Ukoliko taj filter ukaže na neku spornu reklamu, Google potom prelazi na ručnu kontrolu - živa osoba obavi pregled reklame i proverava da li ona narušava Googleovu politiku.
„Imamo niz pravila koja određuju kakve reklame ne smeju da se prikazuju na Googleu. To su smernice koje sprovode automatizovani sistemi i ljudi”, stoji u saopštenju Googlea.
„Kada dobijemo informaciju da neki oglas krši našu politiku, obavimo istragu i uklonimo ga po potrebi. Naš cilj je da stvorimo jednostavan i efikasan način za promovisanje zakonitih delatnosti i prodaju njihovih proizvoda i usluga, istovremeno štiteći naše korisnike od nelegalnih oglašivača”.
Međutim, sumnjivi onlajn prodavci i dalje pronalaze način da dođu na vrh rezultata sa oglasima, tako što plaćaju višu cenu po kliku u odnosu na druge oglašivače.
Google kaže da kvalitet oglasa takođe ima ulogu u rangiranju oglašivača, kao i cena koju je spreman da plati. „Oslanjanje na automatizovani proces je veoma loša ideja, a ukucavanje ključnih reči u Google će vam vrlo brzo otkriti nelegalne sajtove”, kaže Redž Voker, savetnik za onlajn bezbednost.
„Pre pola godine sproveli smo eksperiment, pokušavajući da sklonimo jedan sajt sa lažnim kartama sa vrha Google AdWords rezultata; ni posle ponude od 28 funti po kliku nismo uspeli da ga skinemo sa prvog mesta”.
Voker je kritičan i prema Googleovom odgovoru na zahtev da se nelegalne usluge uklone.
„Prvo popunjavate automatizovani formular za žalbe na koji dobijate automatizovani odgovor koji vam kaže da ste u procesu razmatranja da bi na kraju on stigao do neke žive osobe koja će ga detaljno pogledati i učiniti nešto tim povodom.
Do tada će sporna reklama biti vidljiva danima, nedeljama, a vrlo verovatno i mesecima.”
Liz je tražila od LiveOlympicTickets da joj vrate novac za karte, ali rečeno joj je da je to nemoguće. Kontaktirala je i banku ne bi li sprečila transfer, i za sada je dobila privremenu refundaciju dok banka sprovodi sopstvenu istragu. U zavisnosti od uspeha istrage banek zavisiće i sudbina njenih 750 funti.
Google je takođe obećao da će istražiti slučaj.
Pretraživač je imao sličnu nezgodu u avgustu kada je pristao da vrati 550 miliona dolara zbog objavljivanja onlajn reklame za kanadske farmaceutske kuće koje su Amerikancima prodavale nelegalne lekove.
Redž Voker je upozorio potrošače da budu oprezni kada kupuju od kompanija za koje nisu nikada čuli i koje se pojavljuju kao sponzorisani linkovi.
„Temeljno pročešljajte sajt. Ako nema kupo-projdanu istoriju, fizičku adresu, poreski broj, zaobiđite ga u širokom luku. Ako ima adresu, potražite je preko Googlea - ako je reč o poštanskom fahu ili nekoj poštanskoj službi, ni tad se ne upuštajte u kupovinu. Samo zato što na prvi pogled iza nekog oglasa stoji Google ne znači da je on i legitiman - može se ispostaviti baš suprotno”
Tim sastavljen od nemačkih i američkih naučnika konstruisao je izuzetno mali uređaj za čuvanje podataka. Jedan bit može da se smesti na 12 atoma, dok je do sada za istu količinu podataka bilo potrebno bar nekoliko hiljada atoma.
Jedan bit smešten u 96 atoma
Nemački i američki naučnici napravili su uređaj za čuvanje podataka koji ima 100 puta veću memoriju od običnog hard-diska. Istovremeno, to je i najmanja magnetna memorija na svetu. Kako je saopštio Institut „Maks Plank“ (MPG), njihov uređaj omogućava da se jedan bit, najmanja jedinica u računarskoj tehnici, sačuva na svega 12 atoma gvožđa.
Naučnici tvrde da je njihova nano-magnetna memorija dostignuće kojim su dosegli krajnje granice kvantne fizike, ističući da uređaj ima kapacitet ljudskog DNK.
Kako navode u specijalizovan časopisu “Sajens”, njima je pošlo za rukom da jedan bajt (osam bitova) smeste na 96 atoma, dok najsavremeniji hard-diskovi zahtevaju najmanje pola milijarde atoma za samo jedan bajt. U čemu je tajna: da bi napravili superuređaj, naučnici su prvi put upotrebili antiferomagnetni materijal, koji je sve do sada smatran nepogodnim za čuvanje podataka.
Obični magneti (na primer, oni u kompasima) po pravilu koriste feromagnetni materijal koji može da se sastoji od gvožđa, nikla i drugih elemenata. Na hard-disku računara bitovi podataka čuvaju se na minijaturnim feromagnetnim strukturama, između kojih, međutim, mora da postoji određeni razmak. Za razliku od njih, antiferomagnetne jedinice mogu da budu gusto zbijene, budući da su magnetno neutralne. Upravo to je ključ za dobijanje nove nano memorije.
“Otkrili smo kako da u kratkim nizovima atoma gvožđa proizvedemo dva različita antiferomagnetna stanja, jedan za nulu i jedan za jedinicu”, objašnjava jedan od autora studije Sebastijan Lot iz hamburškog naučnog instituta CFEL (Centar za fiziku lasera sa slobodnim elektronima), nastalog u saradnji Nemačkog instituta za fiziku elementarnih čestica (Desy), MPG i Univerziteta u Hamburgu. Da bi to postigli, naučnici su smestili atome gvožđa na površinu od bakar-nitrida.
Superuređaj za memorisanje podataka, međutim, može da se konstruiše samo u posebnim uslovima: njegovu stabilnost zasada garantuje samo temperatura od minus 268 stepeni. Osim toga, strukture su formirane atom po atom, što može da se postigne samo uz pomoć skenirajućeg tunelskog mikroskopa. Pisanje i čitanje je takođe moguće samo uz pomoć mikroskopa.
“Počevši od najsitnije čestice atoma, konstruisali smo uređaj atom po atom”, objašnjava Lotov kolega Andreas Hajnrih, koji je predvodio deo naučnog tima koji radi za tehnički koncern IBM. Upravo u njihovoj laboratoriji u San Hozeu (Kalifornija) naučnici su pod skenirajućim tunelskim mikroskopom konstruisali nano-uređaj.
“Sigurno će proći još izvesno vreme pre nego što zaista počnu da se koriste antiferomagnetni uređaji za čuvanje podataka”, izjavio je Andreas Hajnrih, jedan od autora studije i šef laboratorije kompanije IBM u Kaliforniji, čiji su stručnjaci dali značajan doprinos prilikom razvoja novog uređaja.
Stručnjaci su izdvojili nekoliko načina kako da ostvarite profit preko najpopularnije društvene mreže na svetu - Fejsbuka.
S obzirom da na svetu ima preko 800 miliona korisnika "Fejbuka" (Facebook), a kod nas taj broj iznosi skoro četiri miliona onda bi možda trebalo razmisliti o tome da se napravi profit preko ove društvene mreže. Evo kako:
Klasičan marketing Ukoliko ne želite ništa komplikovano i što zahteva previše vremena za održavanje, najjednostavniji način je upravo preko standardne "Fejsbuk" platforme koja će zainteresovane strane odvesti direktno na sajt.
Fanovi Ovo je odličan način reklamiranja svojih proizvoda, pošto fanovi u svom "Njuz fidu" (News feed) dobijaju sve informacije. Samo linkujte željeni sajt, zainteresujte ih informacijama i imaćete posetioce. Ipak ovo je dosta zahtevniji način reklamiranja, jer je potrebno održavati tu stranicu. Takođe, broj korisnika originalnost sajta će se povećavati.
Reklame i elektronska pošta Preko pomenutih reklama, navedete klijenta da se "pretplati" na vašu mejling listu i povremeno ga obevaštavate o popustima, akcijama i sličnim stvarima koje se tiču vašeg biznisa. Reklame i SMS Kod nas još uvek nije zaživeo ovaj način reklamiranja, ali vrlo je moguće da će u skorijoj budućnosti naći primenu. Naime, kada neki korisnik vidi promociju preko "Fejsbuka", prijavi se na nju preko sms poruke, dobije potvrdan odgovor i sa tom porukom poseti radnju u kojoj ima popust.
Mardok:
Zeznuli smo Majspejs na svaki mogući način
Izvor: Blic.rs
Zeznuli smo Majspejs na svaki mogući način, izjavio je u poruci na “Tviteru” Rupert Mardok, predsednik i izvršni direktor “Njuz korporacije”, preneo je “Telegraf”.
Medijski mogul, koji se priključio “Tviteru” početkom ove godine, postavio je danas poruku o zlosrećnoj kupovini socijalne mreže 2005, godinu dana pre nego što je lansiran “Fejsbuk” koji je upropastio “Majspejs”.
Ovo je prvi put da je Mardok poslao “tvit” o “Majspejsu” i svom iskustvu u upravljanju tom mrežom proteklih šest teških godina, otkako se pridružio “Tviteru”.
Poslati komentar povezan je sa nekoliko poruka o tehnologiji koje je poslao o godišnjem Potrošačkom elektronskom šouu (CES) u Las Vegasu.
“Ponovo CES. Velika trojka, Epl, Gugl i Amazon, možda i Fejsbuk”, sada su dominantni i rastu. Ima mnogo drugih stvari, ali ne u istoj ligi. Izgleda da ima više inovacija nego ikada, neke su velike, ali sve su probojne. Tradicionalne kompanije osećaju digitalni tornado”, napisao je Mardok.
On je i ranije govorio o tome kako je bilo teško posedovati “Majspejs”, koji je konačno, prošle godine, prodao kompaniji “Spesifik medija” i pevaču Džastinu Timberlejku za oko 35 miliona dolara.
Smatra se da je Mardok zadržao manji udeo u “Majspejsu”, ali nije uključen u svakodnevno upravljanje tom socijalnom mrežom.
Mardok je krajem prošle godine priznao da je načinio grešku sa “Majspejsom”.
“Načinio sam veliku grešku. Kupili smo ga za 600 miliona dolara. Mogli smo ga prodati mesec dana kasnije za šest milijardi”, rekao je on.
Umesto toga, njegova kompanija je nastavila da se bori za korisnike sa “Fejsbukom”, ulažući u “Majspejs” šest godina, uz više izmena mreže i rukovodioca.
Bela kuća saopštila je danas da se protivi donošenju zakona koji bi, pod izgovorom borbe protiv onlajn piraterije i sajber kriminala, ograničio slobodu i dinamičnost interneta.
I "Jutjub" bi se našao na meti novog zakona
Administracija američkog predsednika Baraka Obame navodi da onlajn piratija koja dolazi iz inostranstva predstavlja "ozbiljan problem", ali da novi zakon kojim se umanjuje sloboda izražavanja predstavlja čin kojim se podriva internet u celini.
Kritika se odnosi na zakon o zaštiti od piraterije koji je u raspravi u američkom Kongresu. Tim predlogom Ministarstvu pravde biće omogućeno da zatraži sudski nalog za kontrolu sumnjivih sajtova.
Bela kuća smatra da borba protiv onlajn piraterije mora da bude sprovedena bez rizika od cenzure. Naglašava se da je otvorenost interneta ključna za inovativnost, i da zbog toga mora biti zaštićena.
Nova aplikacija za Fejsbuk omogućava korisnicima da pošalju poslednju poruku posle smrti - bilo putem video snimka, bilo putem pisane poruke koji će biti postavljeni na “oglasnu tablu”.
Izraelska kompanija koja je napravila besplatnu aplikaciju pod nazivom “Ako umrem” (If I Die) predlaže da podelite svoju životnu priču ili tajnu koju ste čuvali tokom celog života sa svojim prijateljima na Fejsbuku. Aplikacija ne postavlja automatski vaše “poslednje reči” na Fejsbuk, već vi lično birate tri prijatelja koji će primiti poruku kada vas više ne bude.
Samo ako oni potvrde vašu smrt, vaša poslednja poruka naći će se na zidu.
Sajam CES u Las Vegasu već godinama važi za najvažniji događaj u IT svetu. Ovaj skup koji se održava u “Gradu greha” počeo je pre dva dana i već je doneo brojne premijere dugo očekivanih uređaja, ali i nekoliko prototipa za koje se proizvođači nadaju da će uskoro početi da se proizvode.
Nova televizija kompanije Lenovo predstavljena na CES sajmu u Las Vegasu
Velikom proboju na tržište televizija se nada kompanija „Gugl” (Google) kojem će pomoći „Vizio”, „Soni” i LG sa svojim modelima „Gugl TV-a”. Ovakva televizija korisnicima omogućava pristup video sadržajima na internetu kao i surfovanje, ali i raznim aplikacijama poput igara.
Tih aplikacija, posebno za „Gugl TV”, ima više od 150, a nedavno je ova kompanija sklopila ugovor i sa firmama „MediaTek” i „Marvell” oko izrade nove generacije čipova baziranih na ARM arhitekturi. LG je prikazao i 3D televizor, sa ivicom „debljine” jedan milimetar.
Koliko internet TV servis postaje popularan, pokazuje i činjenica da je „Opera” predstavila svoju prodavnicu aplikacija za televizore, dok je kompanija „Lenovo” predstavila prvi televizor sa Android 4.0 operativnim sistemom.
Još pre početka kompanija „Majkrosoft” (Microsoft) najavila je da će joj ovo biti poslednje veliko predstavljanje na CES-u, te da će od sledeće godine početi da prezentuje svoje proizvode na sličan način kao i „Epl” (Apple), isključivo događajima koje oni sami organizuju. Zbog toga su ovog puta predstavili brojne proizvode.
Prvi čovek „Majkrosofta” Stiv Balmer bio je prilično uzbuđen dok je pričao o novom „Vindovsu” (Windows), koji će doživeti premijeru tokom ove godine i to najverovatnije na jesen. Govorilo se i o novom Nokijinom telefonu, Lumia 900, kao i HTC Titanu 2 (kamera od čak 16 MP), koji oba rade na „Vindovs” operativnom sistemu.
Poseban segment se posvetio čuvenom upravljaču „Kinektu” (Kinect), koji će korisnici računara moći da kupe već od narednog meseca.
Kad smo već spomenuli telefone, kompanija „Samsung” je svoj “Nout” (Note) konačno predstavila i za tržište SAD-a.
Ipak, i pored toga što su predstavili tablet od 7,7 inča i novi laptop i serije 9, ipak je najviše interesovanje izazvao televizor ES8000 zbog toga što je ovo prvi takav uređaj koji je moguće kontrolisati pokretima i glasom, a poseduje posebnu opciju za prepoznavanje lica korisnika.
Osim toga „Lenovo” je predstavio i “IdeaPad Joga”, uređaj koji radi i kao tablet i kao laptop, a pokreće ga „Vindovs 8” operativni sistem.
"Majkrosoft" (Microsoft) je sklopio sa kompanijom LG licencni sporazum kojim su obuhvaćeni uređaji LG-a s instaliranim operativnim sistemima "Android" i "Krom OS" (Chrome)
"Majkrosoft" je saopštio da je sada više od 70 odsto uređaja pod "Androidom", koji se prodaju u SAD, zaštićeno tim patentima.
Modaliteti sporazuma o intelektualnom vlasništvu sklopljenog između LG-a i "Majkrosofta" se, međutim, drže u tajnosti.
U "Majkrosoftu", koji je već sklopio takve sporazume sa "Samsungom", HTC-om i "Ejserom", smatraju da je sporazum sa kompanijom LG na obostranu korist.
