Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Skeniranje 3D objekata u kućnim uslovima dobilo je novi alat na domaćem tržištu, koji je predstavila kompanija HP.
TopShot LaserJet Pro M275 je desktop štampač koji pravi fotografije 3D objekata idealan je, kažu iz HP-a, za kućne kancelarije i mala preduzeća, između ostalog i zbog pristupačne cene (oko 300 evra plus porezi).
Kamera od 8 megapiksela snima šest posebnih slika koje spaja u objedinjenu fotografiju, koju možete čuvati na cloudu, a koristeći HP-ov ePrint možete postlati fotografiju sa vašeg smartfona ili računara.
Pozadinu možete jednostavno ukloniti koristeći Scan Software, a osim 3D objekata mogu se skenirati i obični dokumenti.
Osim toga, HP je domaćem tržištu predstavio i HP Photosmart i ENVY a-All-in-one štampače, kod drugog modela poseban naglasak je na izgledu, na kojima takođe možete štampati koristeći ePrint funkciju. Potrebno je samo registrovati svoj štampač i dodeliti mu adresu, na koju kasnije jednostavnim slanjem maila sa udaljenog mesta možete štampati.
Envy je, prema navodima iz kompanije, uređaj odličnog dizajna i odličnih performansi, sa ekranom osetljivim na dodir koji omogućava da vidite, izmenite i štampate fotografije ili dokumente.
HP je predstavio i ink-jet modele koji pružaju profesionalni kvalitet po ceni znatno nižoj od laserskih štampača, kao i Lase Jet modele pogodne za različite obime poslovanja.
A ukoliko vam treba novi štampač, skener ili oba u jednom uređaju, a odlučili ste se za HP, posetite njihov zvanični sajt i korišćenjem filtera pri pretrazi doćićete do idealnog primerka za vas.
Popularni file-sharing sajt Megaupload predstavio je promotivni muzički spot Ne dešava se tako često da kompanija ovakve vrste ulaže novac u muziku za svoju dušu, ali moramo se navići.
Posto ga je pregledalo preko 6 miliona ljudi preporucujem i vama da ga pogledate.
Međunarodna federacija gramofonske industrije (IFPI,International Federation of the Phonographic Industry) koja zastupa interese muzičke industrije širom sveta kritikovala je Google zbog neispunjenih obećanja datih pre godinu dana koja se tiču zaštite autorskih prava i nelegalnog preuzimanja fajlova od strane korisnika.
Iako je IFPI je priznala da je Google ipak napravio određene korake u tom pravcu, iz organizacije optužuju Google da profitira od piraterije. Iz Google-a odbacuju optužbe nazivajući ih novinskom senzacijom. U izveštaju koji je objavio IFPI tvrdi se da Google zarađuje od sajtova i programa koji se bave piraterijom. Obaveza Google-a je da zaštiti autorska prava muzičara i da preduzme korake kako ne bi i dalje bio zloupotrebljavan za potrebe piraterije, kaže se u izveštaju IFPI. IFPI je pozvao Google da preduzme određene korake, uključujući i finansijska ulaganja kako bi rezultati pretrage koji usmeravaju korisnike ka legalnim muzičkim servisima dobili prioritet. Google se nalazi među onima koji se oštro protive nacrtu kontraverznog zakona protiv piraterije na internetu (SOPA, Stop Online Piracy Act) kojeg podržavaju filmska i muzička industrija. Prema tom zakonu, američka vlada bi mogla da blokira bilo koju veb stranicu za koju se posumnja da je objavljivanjem određenog materijala prekšila autorska prava. Google, Twitter, Facebook i druge velike kompanije protive se ovakvim zakonskim odredbama koje smatraju cenzurom interneta koja bi se mogla uporediti sa onom u Kini i Iranu. Savetnik za autorska prava u kompaniji Google Ketrin Ojama prisustvovala je prošlog meseca raspravi koja se vodila u Kongresu povodom ovog zakona i tom prilikom u ime Google-a izložila mere koje kompanija trenutno preduzima u borbi protiv piraterije, iznoseći stav da dodatna legislativa nije potrebna. “Jedini dugoročni način za pobedu nad internet piraterijom jeste da se korisnicima ponudi ubedljivija legitimna alternativa,” rekla je Ojama svedočeći pred Kongresom i dodala da je Google obezbedio prihod muzičkoj industriji od prodaje oglasa koji se prikazuju pored spotova na YouTube servisu. Ojama je iznela i podatak da je Google zatvorio 150000 naloga korisnika koji su koristili sponzorisane rezultate pretrage za reklamiranje falsifikovanih dobara. Pored toga, Google je i vrlo efikasan kada je reč o uklanjanju spornog materijala iz rezultata pretrage i sa stranica YouTube. U 75% slučajeva, sporni linkovi se uklanjaju u roku od 6 sati od momenta kada kompanija dobije obaveštenje od nosioca autorskih prava.
[h=1]Koliko je Firefox vredan Googleu? [/h] Izvor: cnet.com
Nemojte da dozvolite da vas podaci koje objavljuju StatCounters i NetApplications prevare: i pored lošijih rezultata i smanjenog učešća na tržištu akcija, Firefox i njihov "default" boks za pretraživanje još uvek su vrlo vredni za Google.
Koliko vredni? Ugovor potpisan na tri godine, koji je sa Googleom potpisala Firefoxova neprofitna "roditeljska" kompanija Mozilla, vredan je gotovo 300 miliona dolara godišnje, prema tvrdnjama neimenovanih izvora, saznaje AllThingsD.
Jedan od čelnika Googlea, Alen Justejs, rekao je: "Mozilla je vredan partner Googleu tokom svih ovih godina i radujemo se nastavku partnerstva u godinama koje dolaze."
Za one koji provode puno vremena proučavajući Mozillu, ovaj posao nije iznenađenje. Mozilla je u oktobru objavila da je Google zaslužan za veći deo prihoda kompanije za fiskalnu 2010. godinu, i to sa oko 84 procenta. Cifra koja je u pitanju je 123 miliona dolara, što je skok od 18 procenata u odnosu na 2009. Novi ugovor, potpisan na skoro 300 miliona dolara godišnje, bi za Mozillu bio skok od skoro 40%, i biće značajna pomoć u nastavku razvoju Firefoxa kao potpuno otvorene platforme.
Očigledno je da "otvorenost" ne znači i nedostatak poslovne sposobnosti. Prema različitim izveštajima, Mozilla je razmatrala ponude i od Microsoft Binga i Yahooa. Iako je Yahoo pretraživač u bliskoj vezi sa Microsoftom, sporazum sa Firefoxom mogao je da zaustavi dalji pad uticaja nekada najpopularnijeg "search enginea". Yahoo je očekivao da ugovor bude "izuzetno vredan", ali Mozilla i dalje ima partnerske ugovore sa drugim pretraživačima kao što su Amazon, eBay, Yandex, kao i Bing i Yahoo.
Dvostruko veći novac može da olakša život Mozilli, ali je pred kompanijom i dalje put prepun izazova. Chrome je i dalje zvezda u usponu u "ratu brauzera", Internet Explorer 9 - kao i verzija 10 i dalje rastu, tako da čak i ovonedeljna promocija Firefoxa 9 za PC/Mac/Android, neće možda biti dovoljna Mozilli da značajno poboljša svoje pozicije.
Dan posle objavljivanja novog Firefoxa Mozilla objavila novu verziju Firefox 9.0.1
Izvor:
Samo dan nakon objavljivanja najnovije verzije svog brauzera Firefox 9, Mozilla je objavila novu, ažuriranu verziju Firefox 9.0.1 ispravljajući tako bag koji je doveo do “pucanja” programa pisanih za Mac, Linux i Windows.
Tako brzo objavljivanje još jedne verzije programa zbunilo je pojedine korisnike koji su se pitali da li je reč o lažnom programu budući da se verzija 9 Firefox-a pojavila samo dan pre toga.
Drugi korisnici koji su se oglasili na Mozilla-inom forumu za podršku korisnicima su diskutovali o razlozima zbog čega je Mozilla ažurirala najnoviju verziju svog brauzera.
Iako Mozilla u pratećem dokumentu za Firefox 9.0.1 nije precizirala zbog čega je bilo potrebno ponovno objavljivanje brauzera, programeri su rekli da je ažuriranje bilo neophodno zbog prijava Mac korisnika, ali i korisnika Linux-a i Windows-a o problemima u radu brauzera.
Iz kompanije kažu da je ažuriana verzija Firefox 9.0.1 koja ima ispravku baga 708572 objavljena za sve platforme iako smatraju da bag ne pogađa verziju brauzera za Windows.
Ovo je drugi put u poslednjih mesec dana da Mozilla objavljuje ažuriranje za brauzer ubrzo pošto je objavila novu verziju programa. Slično se dogodilo i sa verzijom 8.0.1 Firefox-a koja je objavljena zbog problema u radu verzije za Mac OS X koje je prouzrokovalo tada najnovije ažuriranje Java.
Korisnici Firefox-a 9 koji su ažurirali brauzer pre objavljivanja Firefox 9.0.1 mogu ažurirati brauzer odabirom opcije “About Firefox” iz Firefox menija (Mac) ili “About Firefox” iz Help menija (Windows).
Kompanija Apple radi na razvoju televizije koju će odlikovati glasovne komande i bežični streaming.
Čelnici Apple-a razgovarali su o svojim planovima sa čelnicima nekoliko drugih kompanija, ali i o obuhvatanju mogućnosti predstavljanja TV aparata koji koristi bežični streaming za pristup programima, filmovima i drugim sadržajima. Apple takođe radi na razvoju tehnologije koja će identifikovati korisnike velikog broja različitih uređaja kao što su telefoni, tableti i TV uređaji. Najambicioznija od svih ideja kompanije Apple po pitanju TV aparata jeste pomenuta tehnologija upravljanja TV aparatom glasovnim komandama.
Evropa protiv Facebook-a: Bolja zaštita podataka korisnika i izvan teritorije SAD
Izvor:
Facebook će morati da poboljša zaštitu podataka svojih korisnika saglasno evropskim zakonima o zaštiti podataka, naložio je kompaniji irski komesar za zaštitu podataka Geri Dejvis. Kompanija se saglasila sa spiskom mera koje će morati da preduzme kako bi poboljšala praksu zaštite korisničkih podataka pre jula 2012. godineza kada je zakazana nova kontrola.
Ovo je rezultat istrage koja je pokrenuta posle brojnih tužbi koje su podnete irskoj Komisiji za zaštitu podataka (DPC, Data protection commissioner) tokom poslednje dve godine protiv društvene mreže, između ostalog i one koju je u avgustu ove godine podnela organizacija sa sedištem u Beču “Evropa protiv Facebook-a”, u kojoj se tvrdi da kompanija krši evropske zakone o zaštiti podataka.
Mere koje će morati da sprovede Facebook uključuju pojednostavljivanje politike privatnosti društvene mreže, bolje informisanje korisnika o tome kako se njihovi privatni podaci koriste, veću transparentnost u vezi funkcije prepoznavanja i označavanja lica tako da korisnici mogu da odluče hoće li koristiti ovu funkciju ili ne. Pored ovoga, Facebook se obavezao da više neće čuvati podatke korisnika duže od dve godine.
DPC je ispitivao i bezbednost korisničkih podataka izvan društvene mreže, uključujući i bezbednost aplikacija kao i da li se korisnici prate pošto se odjave sa Facebook-a i kako se podaci čuvaju.
DPC je ocenio da su ciljani oglasi zasnovani na interesovanjima korisnika legitimni.
Bezbednost korisničkih podataka dospela je u žižu interesovanja evropske javnosti u oktobru kada je 24-ogodišnji austrijski student prava Mark Šrems zatražio od Facebook-a da mu dostavi sve podatke o njegovim aktivnostima na društvenoj mreži. Ono što je dobio kao odgovor nije šokiralo samo Šremsa već i celu evropsku javnost jer je kompanija dostavila CD sa njegovim podacima sačuvanim u 1222 PDF fajla koji uključuju vreme prijavljivanja i odjavljivanja na mrežu, vreme i sadržaj poslatih i primljenih poruka, sve što je Mark ikada “lajkovao”, objavljivao, svako njegovo bockanje (poke), prijateljstvo i još mnogo toga. U arhivi koju je Facebook dstavio Šremsu nalazi se svaki zahtev za prijateljstvom, email adrese, zaposlenja, statusi veza i fotografije, koje su u nekim slučajevima uključile i GPS lokacije na kojima su snimljene. Na Šremsovo zaprepašćenje veliki deo podataka koje je dobio od Facebook-a bili su oni za koje je on verovao da su obrisani. Šrems je zbog toga DPC-u podneo 22 tužbe protiv Facebook-a, zatraživši od komisije da sprovede istragu.
Jedna od tužbi odnosi se na kreiranje “profila u senci” koji uključuju i podatke dobijene od različitih servisa izvan Facebook-a, uključujući i mobilne telefone, liste email kontakata, kratke poruke (IM), pozivnice za prijatelje koji nisu na Facebook-u i drugo.
Prema tvrdnjama koje dolaze iz Facebook-a, istraga DPC-a je pokazala da Facebook ipak ne kreira ovakve profile.
U vezi sa tim, Facebook se saglasio da će brisati podatke korisnika i onih koji to nisu koje dobije preko takozvanih društvenih dodatka (“social plugins”).
Preporuke irskog komesara tiču se ne samo zaštite podataka evropskih korisnika, već svih korisnika društvene mreže koji se nalaze izvan teritorije SAD i Kanade.
DPC će u julu sledeće godine proveriti da li je Facebook i u kojoj meri ispoštovao preporuke iz sporazuma.
Prema podacima koje je objavio TechCrunch, a koje je dobio od kompanije comScore, broj korisnika Google Plusa i dalje raste.
Sa 65 miliona korisnika u oktobru, u novembru je zabeleženo 67 miliona jedinstvenih posetilaca. Iako je dva miliona mesečno dobar rast, i dalje je dosta iza glavnih konkurenata.
U novembru, Facebook je imao skoro 793 miliona korisnika, Twitter 176 miliona, a poslovna društvena mreža, LinkedIn, blizu 95 miliona korisnika.
Ispod Google Plusa je, sada već u dobroj meri zaboravljeni, MySpace, sa 61 miliona korisnika.
TechCrunch piše i da podaci ne dolaze direktno od Googlea, pa ih treba uzeti sa rezervom.
Imate li vi svoj nalog na Google Plusu? Koliko često posećujete ovu mrežu?
Žene brišu prijatelje sa Fejsbuka zbog komentara, a muškarci zbog i
[h=1]Žene brišu prijatelje sa Fejsbuka zbog komentara, a muškarci zbog igrica[/h]Blic
Žene će najčešće izbrisati nekog sa liste prijatelja na Fejsbuku ako im je ostavio uvredljiv komentar, dok muškarce najviše nerviraju oni prijatelji koji ih neprestano zasipaju pozivima za igranje raznih igrica, pokazalo je istraživanje.
Istraživanje kompanije "NM Incite", kojim je obuhvaćeno više od dve hiljade korisnika društvene mreže Fejsbuk, pokazalo je da će žene najčešće prekinuti virtuelno prijateljstvo sa onima koji im ostavljaju neprijatne komentare, bilo ispod fotografija, bilo na "zidu".
Za muškarce je ipak najveća greška kada ih neko stalno opterećuje pozivima za video igrice, pa najčešće to uzimaju kao povod da izbrišu nekoga sa liste prijatelja.
Studija je utvrdila i da muškarci češće koriste Fejsbuk za traženje posla i upoznavanje devojaka, a žene kako bi ostale u kontaktu sa prijateljima i članovima porodice.
Poznavanje nekog u stvarnom životu kod 82 odsto žena je razlog zbog kog se "sprijateljuju" sa nekim preko Fejsbuka, a oko 60 odsto muškarčevih prijatelja na toj društvenoj mreži zajednički su prijatelji koje ima sa partnerkom.
