Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Gotovo neograničene mogućnosti čuvanja podataka u kombinaciji sa efikasnim mašinama za pretraživanje koje sada postoje dovode do toga da danas ništa ne biva zaboravljeno.
Dok u normalnom životu ljudi zaboravljaju nebitne stvari, a u pravosuđu čak postoji kategorija zastarelosti, činjenica da internet gotovo ništa ne zaboravlja ponekad dovodi do veoma neprijatnih iskustava.
Jedna od prvih osoba koja je imala veoma neprijatno iskustvo bila je još 2006. godine Stejsi Snajder. Ona je studirala na univerzitetu i Milersvilu u Pensilvaniji i želela da postane nastavnica.
Imala je odlične ocene i bila na najboljem putu da ostvari svoj cilj sve dok na jednoj društvenoj mreži nije objavila jednu fotografiju. Radilo se o proslavi Noći veštica.
Snajderova je na glavi imala gusarski šešir, a u ruci plastičnu čašu. Ispod slike je napisala "pijani gusar". Sliku je video i dekan univerziteta, koji je smatrao da tom fotografijom Stjesi "poziva mlade ljude da piju alkohol" i da stoga ne može da bude primer mladima i ne može da bude nastavnica u školi.
Jedan sud je potom tu odluku dekana čak i potvrdio.
Danas je u društvenu mrežu Facebook uključeno više od 800 miliona ljudi koji razmenjuju fotografije, video-snimke i različite privatne informacije.
U međuvremenu, širom sveta rukovodioci kadrovskih službi počeli su rutinski da prečešljavaju društvene mreže i koriste i podatke sa njih pri odlučivanju o tome hoće li neku osobu zaposliti ili ne.
Neprijatno iskustvo imao je i španski lekar Ugo Daniel Gvidoti. Pre 20 godina u španskom dnevniku "Pais" je objavljen jedan članak o njemu gde je bilo reči o sudskom procesu zbog lekarske greške prilikom jedne plastične operacije.
List, međutim, nije pisao o oslobađajućoj presudi, što je razljutilo hirurga, ali pravi problem je nastao tek kada je "Pais" počeo sa digitalizacijom svoje arhive. Od tada pretraživač Google taj stari članak uvek izbacuje među prve kada se ukuca ime Gvidoti.
Lekar smatra da to šteti njegovom ugledu i poslu, budući da on još vodi jednu kliniku za plastičnu hirurgiju. Od početka 2011. godine Gvidoti vodi sudski spor sa Guglom i pokušava da se izbori za to da pretraživač izbriše link ka tom tekstu lista "Paisa".
Taj postupak je ponovo pokrenuo raspravu o "pravu na zaboravljanje na Internetu".
Evropska komesarka za pravosuđe Vivjan Reding već duže vreme se zalaže za to pravo. Ona je najavila za naredno proleće nove smernice za zaštitu podataka unutar EU.
"Potreban nam je pravni okvir za zaštitu podataka koji, s jedne strane, štiti potrošače, ali istovremeno omogućuje dalji razvoj i rast digitalne privrede", izjavila je ona prošlog meseca, ali nije objasnila kako to postići i objediniti oba cilja.
Pravni aspekt uspostavljanja prava na digitalmo zaboravljanje je jedan deo problema, dok se drugi deo tiče njegove tehničke i društvene organizacije.
Pojedini stručnjaci smatraju da bi sve informacije trebalo podeliti na nevažne i osetljive. Nevažni podaci bi bili tretirani kao i dosada, dok bi kontorlu nad osetljivim podacima trebalo da imaju osobe koje se tiču njih, ali se postavlja pitanje ko bi i po kojim kriterijumima odlučivao koji su podaci osetljivi, a koji ne.
British Telecom tvrdi da skoro svi Google proizvodi i servisi krše bar jedan od šest patenata koji se nalaze u njihovom vlasništvu.
Zbog toga je protiv Googlea podneta tužba u Delaveru tokom prošle nedelje, a sporni proizvodi su Google Search, AdSense, Docs, Gmail, Google Plus, Google Music i Maps, kao i Android.
Patentni uključuju navigacioni sistem, skladištenje podataka i druge tehnologije, a tužbu u celini možete videti ovde.
Guardian piše da se kao odšteta traže milijarde dolara, a Google bi, ukoliko presuda bude doneta u korist British Telecoma morao da plaća za svaki uređaj na Androidu.
Kao odgovor na ovu tužbu, iz Googlea stiže sledeća izjava: "Verujemo da su ove tvrdnje neosnovane i odlučno ćemo se boriti protiv njih."
Florijan Muler, stručnjak koji prati tužbe vezane za patente, poznat po svom FOSS Patents blogu, kaže da Android već ima dovoljno problema vezano za intelektualnu svojinu. Da podsetimo, protiv Androida tužbe je podnosio Apple, Oracle, Microsoft, eBay i Gemalto.
Kompanija IBM je u okviru svoje 5 za 5 liste, kojom daje predviđanja tehnoloških trendova koja nas u budućnosti očekuju, navela je da ćemo uskoro moći da čitamo misli.
Ovogodišnja predviđanja su:
Ljudska energija. Energija koju sami kreiramo biće dovoljna za napajanje uređaja u našem domu. Ukidanje lozinki. Biometrički podaci biće korišćeni umesto lozinki, a umesto da ukucate pin na bankomatu biće dovoljno da pogledate u kameru. Čitanje misli. U budućnosti biće potrebno samo da pomislite na to da treba da pozovete nekog, a vaš telefon će to prepoznati i pozvati ili izvršiti neku drugu komandu. Nestajanje digitalnog jaza. Digitalni jaz biće uklonjen kada za pet godina, kako IBM predviđa, 80 posto populacije bude imalo mobilni telefon. Spam postaje bitan. Spam mailovi biće filtrirani tako da se pronađe samo sadržaj koji je relevantan za vas.
Predviđanje nije zahvalno kažu iz IBM-a, ali i podsećaju na neka svoja predviđanja koja su se ostvarila, kao što je pričanje sa webom (tehnologija prepoznavanja govora).
Ukoliko želite da glasate za omiljeno predviđanje, to možete učiniti ovde, a za detalje pogledajte priloženi video.
20. decembar je datum kada će biti lansiran Star Wars: The Old Republic u Severnoj Americi i Evropi, a biće dostupna za Windows.
Igru razcija BioWare studio i njihov je prvi ulazak na MMORPG tržište, prema podacima sa Wikipedije, a prvi put je javnosti predstavljena još u oktobru 2008. godine.
Prema nezvaničnim podacima u razvoj igre uloženo je oko 135 miliona dolara.
BBC piše da da će igrači moći da biraju između više rasa, a radnja se dešava oko 3.500 godina pre radnje u filmu, iako koristi mnoge poznate elemente iz filma.
U Velikoj Britaniji osnovna verzija koštaće 45 funti, za koje će igrači dobiti i mesec dana besplatne online igre, inaće će mesečna pretplata koštati 8,99 funti.
Izdavač, Electronic Arts, želi da SWTOR odvuče igrače drugih popularnih naslova, kakav je na primer, WoW, piše BBC.
Preciznost civilnih i vojnih sistema za globalno pozicionitanje mogla bi biti opipljivo povećana između 2014. i 2020. godine.
Nova generacija satelita, poznatih pod nazivom Block III, poboljšaće preciznost vojnih i civilnih sistemaza globalno pozicioniranje, koji će lokaciju moći da odrede unutar tri stope (91,4 centimetra), umesto dosadašnjih deset stopa (nešto preko tri metra).
Takođe, imaće dodatne signale namenjene civilnoj upotrei- jedan je potpuno nov, ostali su već u prvim fazama postavljanja, piše Associated Press, a prenosi Google News.
Neće biti veći korak napred nego što je to bila postojeća generacija u odnosu na prethodnu, ali će ipak doneti vrlo opipljivu razliku.
Sateliti tipa Block II počeće da zamenjuju sadašnje u orbiti tokom 2014. godine. Dizajnirani su za duži operativni vek - 15 godina, umesto sadašnjih 7do 12. Koristiće novi, međunarodno prihvaćen civilni signal, koji će deliti s drugim navigacionim satelitima. Time će civilnim prijemnicima omogućiti korišćenje evropskog navigacionog sistema Galileo i drugih.
GPS je danas ima mogućnost široke primene u prevozu, navođenom naoružanju, hitnim službama i operacijama pomoći nakon katastrofa.
Za tačno određivanje pozicije na Zemlji potrebno je imati bar četiri satelita na raspolaganju. Zato je važno imati što više satelita, ali i standardizovani signal.
Civilni signal moći će da koristi i vojska, zajedno s sopstvenim šifrovanim signalom, čija će dostupnost također biti proširena zahvaljujući satelitima Block III.
Nije poznato kad će tačno novi sistem biti u potpunosti operativan. Obično je potrebno za početak imati 18 upogonjenih satelita, odnosno 24 za puni pogon. Vojska bi mogla čekati i do 2020. godine pre nego što će moći da računa na njih.
Američke vazduhopolovne snage nameravaju da kupe i lansiraju 32 nova Block III satelita tokom idućih par godina, što će koštati oko 5,5 milijardi dolara, uključujući i nadogradnju zemaljskog sistema za upravljanje.
Po procenama američkog Kongresa, ceo projekt bi mogao da košta daleko više - 22 milijarde dolara do 2025. godine. Gradnja će verovatno biti dodeljena kompaniji Lockheed Martin, koja je dobila 1,5 milijardi dolara za izgradnju prototipa, na čijoj izradi već radi.
Saudijski princ, Alvaled bin Talal, investiraće 300 miliona dolara u Twitter.
On i njegova kompanija, Kingdom Holding Company, imaju svoj udeo i u drugim velikim kompanijama, kakva je Apple ili News Corporation, piše AP, a investiraju u kompanije sa globalnim uticajem.
U zvaničnom saopštenju navodi se da je investicija u Twitter rezultat višemesečnih pregovora.
"Naša investicija u Twitter potvrđuje našu sposobnost da identifikujemo odgovarajuće mogućnosti za investiciju u perspektivne kompanije sa uticaje u celom svetu", rečeno je u saopštenju.
"Verujemo da će društveni mediji fundamentalno promeniti medijsku industriju u narednom periodu. Twitter je usvojio i profitiraće od ovog pozitivnog trenda".
Ljubitelji dobrih gedžeta, naročito onih na Androidu, od danas imaju nešto veći izbor pri kupovini. U Srbiju je zvanično stigla i Motorola.
Iako je neke modele bilo moguće kupiti i do sada, a Telenor je nedavno u svojoj novogodišnjoj prodavnici korisnicima ponudio par Motorola uređaja, zvanični ulazak ove kompanije na tržište Srbije dogodio se tek sada i to u partnerstvu sa kompanijom Roaming Electronics.
Među uređajima koji stižu su tablet Xoom, zatim telefoni Atrix, Defy+, Domino+, DominoQ, Gleam, Bunting 3G i nezaobilazni RAZR.
Činjenica da zvanično postoji i na domaćem tržištu znači da i u budućnosti možemo da očekujemo nove zanimljive gedžete, a ako se ima u vidu Googleova akvizicija kompanije Motorola Mobility, nema sumnje da će ih biti.
Premda su mnoge interakcije na internetu veze ograničene uglavnom na online komunikaciju, najčešći razlog zbog kojeg dodajemo prijatelje na Facebooku je zato što poznajemo te ljude u stvarnom životu.
Prema nedavnom istraživanju NM Incite-a, 82% Facebook korisnika odgovorilo je da je glavni razlog što nekoga dodaju u krug prijatelja taj što ga poznaju i offline.
Drugi najčešći razlog (u 60 % slučajeva) je što imaju puno zajedničkih prijatelja.
Ostali razlozi su krajnje površni, poput fizičke privlačnosti ili broja prijatelja - što i nije iznenađujuće ako se uzme u obzir da većina korisnika vidljivost svojih komentara i postova ograničava samo na prijatelje.
A kad je reč o tome zašto nekom ukidamo status prijatelja, objašnjenja su raznovrsnija.
55% navelo je kao glavni razlog uvredljive komentare, 41% će to učini jer ne poznaje prijatelja dovoljno dobro, a 39% korisnika ne voli kada ih iskorišćavaju za plasman ili promociju nekih proizvoda.
Muškarci uglavnom koriste Facebook za profesionalno umrežavanje i muvanje.
Za žene Facebook je mesto gde će se povezati sa prijateljima iz stvarnog života, izraziti kreativnost ili napraviti neki "posao". One će pre ukloniti prijatelje zbog uvredljivih komentara ili slabog odnosa van interneta.
Koji su vaši razlozi za prihvatanje nekoga za FB prijatelja ili uklanjanja sa liste?
[h=1]PlayStation Vita - dobar početak prodaje[/h]B92
U prva dva dana od kako je krenula prodaja PlayStation Vita konzole u Japanu, prodato je 321.400 primeraka, izveštava kompanija Enterbrain.
U odnosu na konkurenciju, Nintendo 3DS na primer, prodaja je nešto slabija, 3DS je prodat u 371.000 primeraka u prva dva dana, ali je svakako dobar početak za Sony.
Njihova prethodna prenosiva konzola, PS Portable, za dva dana zabeležila je 166.000 prodatih primeraka, prenosi Rojters, a do sada je prodata u 73 miliona primeraka (lansirana je davne 2004. godine.)
Evropa i SAD na Vitu će morati da čekaju do februara. Wi-Fi verzija će se prodavati po ceni od 250 dolara, a Wi-Fi/3G za 50 dolara više.
PS Vita ima OLED ekran od 5 inča, rezolucije 960x544 piksela, pokreće je ARM Cortex A9 procesor, a predstavljena je u junu ove godine.
Nova verzija Mozillinog browsera dostupna je za preuzimanje, a jedna od glavnih poboljšvanja je unapređenje JavaScript performansi do 30 posto.
Osim toga, ispravljen je veliki broj bagova, a nova verzija izlazi u sklopu novog razvojnog ciklusa na koji su se iz Mozille odlučili, koji podrazumeva novu verziju na svakih šest nedelja.
Oni koji koriste Mac OS X Lion uz novi Firefox moći će da uživaju uz poboljšanu integraciju tema, a za njih, kao i sve ostale, tu je poboljšana podrška za HTML5, MathML i CSS.
Detalje o unapređenjima možete videti na zvaničnom sajtu, gde je moguće i preuzeti najnoviju verziju.
Iako je zvaničan datum izlaska 20. decembar, pojedinim korisnicima Firefox 9.0 postaće dostupan tokom sutrašnjeg dana.
