Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
KOMPANIJA DELL SAOPŠTILA JE da će za 2,4 milijarde dolara kupiti kompaniju Quest Software, proizvođača poslovnog softvera.
Najpoznatiji softverski proizvodi kompanije Quest su paket za upravljanje bazama podataka Toad i softver za upravljanje korisničkim nalozima Quest One Identity, kao i bezbednosne aplikacije SonicWALL i Secureworks. Ove aplikacije će sada postati deo Dellove ponude poslovnog softvera, saopštili su predstavnici kompanije.
Dell je početkom godine formirao novo softevrsko odeljenje na čijem čelu se nalazi Džon Svanson, nekadašnji izvršni direktor kompanije CA Technologies. Kupovinom kompanije Quest i uključivanjem njenih softverskih proizvoda u svoju ponudu, Dell će se približiti konkurentima na tržištu ove vrste poslovnog softvera, kompanijama IBM, Hewlett-Packard, BMC i CA Technologies.
Kompanija Quest je u fiskalnoj 2011. godini ostvarila prihod od 857 miliona dolara. Predstavnici Della izjavili su da se nadaju da će kupovina kompanije Quest pomoći Dellu da od prodaje poslovnog softvera ostvari prihod “od najmanje 1,2 milijarde dolara”. Po njihovim rečima, softver kompanije Quest će se i dalje prodavati u vidu programskih paketa, ali će neka aplikacije moći da se koriste i u vidu ponude “softver kao usluga” (software-as-a-service, SAAS).
Predstavnici Della izjavili su da će procedura kupovine kompanije Quest biti okončana do kraja godine.
KOMPANIJA NET APPLICATIONS objavila je rezultate svog istraživanja upotrebe Windowsa, koji pokazuju da će tokom jula Windows 7 nadmašiti Windows XP, i skoro tri godine nakon pojavljivanja postati najpopularniji Microsoftov operativni sistem.
Net Applications u svom istraživanju koristi podatke koji su prikupljeni na više od 40.000 veb lokacija širom sveta, koje u proseku poseti oko 160.000.000 posetilaca mesečno.
U toku juna Windows 7 se nalazio na oko 41,6% svih računara sa Windowsom, što je porast od 1,1% u odnosu na prethodni mesec. Istovremeno, vremešni Windows XP (od njegovog pojavljivanja proteklo je 11 godina) se nalazi na 43,6% računara sa Windowsom, što je za 1,2% manje nego u maju ove godine.
Kontinuirani porast broja računara sa Windowsom 7, uz istovremeno smanjenje broja računara sa XP-om, naveo je istraživače da zaključe da će “sedmica” tokom jula preteći XP.
Ukoliko se trend iskazan u poslednjih 12 meseci nastavi, na kraju jula Windows 7 će se nalaziti na 42,7% svih računara sa Windowsom, a XP na 41,7%. Ako se pak, nastavi trend iz poslednja tri meseca u kome XP beleži znatno smanjenje, onda će se na kraju jula Windows 7 nalaziti na 42,9% računara, a XP na 41,5%.
Dva “takmaca” su daleko najpopularniji Microsoftovi operativni sistemi, i uzeti zajedno nalaze se na 92,4% svih računara sa Windowsom. Problematična Windows Vista, koju korisnici nisu najbolje prihvatili i čiji udeo nikada nije premašio 19%, u junu se nalazila na svega 7,3% računara sa Windowsom.
Analitičari prognoziraju da će do kraja oktobra udeo Windowsa 7 među računarima sa Windowsom biti između 45,9% i 47%. Da podsetimo, pretpostavlja se da će Microsoft u oktobru predstaviti Windows 8.
Apple će tokom leta predstaviti unapređeni i tanji iPad?
Izvor: Micro.rs
TAJVANSKI DNEVNI LIST DIGITIMES objavio je početkom ove nedelje članak u kome se spekuliše da će Apple tokom letnjih meseci ove godine predstaviti novi iPad sa ekranom izrađenim od indijuma, galijuma i cink oksida (indium, gallium, zinc oxide, IGZO). Budući da za pozadinsko osvetljenje IGZO ekrana treba manje prostora nego kod aktuelnih LCD panela, novi ekran bi omogućio da računar bude tanji, uz manju potrošnju, odnosno produžavanje radne autonomije baterije.
Prema navodima lista, isporuke novog, unapređenog iPada bi započele u septembru.
S obzirom na to da je iPad 3 predstavlljen pre samo nekoliko meseci, nije sasvim izvesno da li su ove najave pouzdane. Ono što je u tekstu DigiTimesa još zanimljivo jeste najava da će novi ekran izrađivati kompanija Sharp. Trenutno, Samsung isporučuje između 60 i 70 posto panela za ekrane iPada, dok ostatak dolazi iz kompanija LG Display i Sharp.
Budući da je kompanija Hon Hai Precision Industry, jedan od najvećih svetskih ugovornih proizvođača elektronike široke potrošnje i “roditeljska” kompanija firme Foxconn Electronics koja za Apple proizvodi iPad, nedavno investirala u kompaniju Sharp, DigiTimes očekuje da će taj odnos biti promenjen i da će Sharp isporučivati oko polovine potrebnih ekrana za iPad.
Tviter objavio svoj prvi izveštaj o transparentnosti
Izvor: Micro.rs
TVITER JE U PONEDELJAK, U ČAST 4. jula, američkog Dana nezavisnosti, saopštio da je objavio svoj prvi izveštaj o transparentnosti (Transparency Report), koji obuhvata podatke od 1. januara do 1. juna ove godine, uz najavu da će takve informacije ubuduće objavljivati dva puta godišnje.
Izveštaj je upravo ono što mu i stoji u naslovu, Tviterov pokušaj da bude transparentan u pogledu vlada koje od njega zahtevaju informacije, procenata izdatih informacija i broja korisničkih naloga navedenih u tim zahtevima. Tviter napominje da su ti zahtevi najčešće povezani s kriminalnim istragama.
Ispostavilo se da je najznatiželjnija vlada upravo američka, jer je u poslednjih šest meseci podnela 679 zahteva koji su obuhvatali skoro 1000 korisničkih naloga. Sa ovim brojem na SAD otpada skoro 80% svih zahteva (od ukupno 23 zemlje). Na drugom mestu je japanska vlada sa 98 zahteva za oko 150 naloga.
Tviter ističe da iz raznih razloga ne izlazi u susret svim zahtevima. Na primer, ukoliko u zahtevu korisnički nalog nije eksplicitno naveden Tviter traži da se zahtev precizira, a ukoliko ga korisnik ne odobri nakon što od Tvitera dobije obaveštenje, zahtev se odbacuje. Tviter kaže da obaveštava korisnike o zahtevu za izdavanjem informacija o njihovom nalogu, izuzev u slučajevima kad mu je to zakonom zabranjeno.
Tviterov izveštaj o transparentnosti je delom motivisan Guglovim
izveštajem o transparentnosti koji se objavljuje već dve godine, kako bi se bacilo više svetla na zahteve vlada za informacijama o korisnicima i zahtevima za uklanjanjem sadržaja zaštićenih autorskim pravima po osnovu zakona o njihovoj zaštiti (DMCA). Izveštaj sadrži i informacije o formalnim zahtevima vlada da se neki sadržaj ukloni ili zadrži.
U glavnoj objavljenoj tabeli se navodi broj sudskih zahteva i zahteva vladinih agencija, procenat slučajeva u kojima je neki sadržaj uklonjen delimično ili potpuno i broj navedenih naloga.
AMERIČKI PATENTNI BIRO OBJAVIO je Eplovu (Apple) patentnu prijavu za sistem i metod koji poboljšavaju „diskoloraciju“ ivica slike, onosno tehnologiju koja je ključni element njegovog novog računara Mekbuk Pro (MacBook Pro) s ekranom visoke rezolucije koju kompanija naziva Retina –odnosno mrežnjača (Retina Display).
Mada je ova vrsta ekrana pored ovog računara već prisutna u nekoliko drugih Eplovih uređaja – Ajfon (iPhone) i Ajped (iPad) – zanimljivo je saznati nešto više o tehnologiji korišćenoj za njegovu izradu. Detalji se mogu pogledati na strani posvećenoj Eplovim patentima.
SUD U SAN FRANCISKU KAZNIO JE KOMPANIJU Toshiba kaznom u iznosu od 87 miliona dolara zbog dogovaranja sa drugim proizvođačima oko cena LCD panela, koje su po mišljenju suda neopravdano visoke i podignute na veštački način.
Paradoksalno zvuči da Toshiba najverovatnije neće platiti ni jedan jedini dolar od dosuđene kazne, zbog toga što su druge kompanije koje su zajedno sa njom optužene pristale da plate nadoknadu oštećenim strankama. Radi se o kompanijama Chimei Innolux, Chunghwa Picture Tubes, Epson Imaging Devices, HannStar Display, Hitachi Displays, Samsung Electronics i Sharp, koje su na ime odštete već platile stotine miliona dolara, što daleko prevazilazi štetu nanetu tužiocima - u ovom slučaju to su državne i javne ustanove i pojedinici.
Uprkos tvrdnjama tužilaca, predstavnici Toshibe su na sudu tvrdili da je kompanija u SAD poslovala poštujući zakon, a nakon donošenja presude, izjavili su da će kompanija podneti žalbu.
Tužba protiv Toshibe se nastavlja na sličan slučaj iz 2007. godine kada je američko Ministarstvo pravde optužilo japansku kompaniju Sharp, južnokorejsku LG Display i tajvanske Chunghwa Picture Tubes i AU Optronics da su dogovarali cene LCD panela. Prve tri kompanije su priznale krivicu i pristale da plate odštetu koja je u ovom slučaju iznosila nekoliko stotina miliona dolara.
Kompanija AU Optronics je odlučila da nastavi borbu preds sudom, ali je početkom ove godine sud proglasio da su kompanija i njena dva rukovodioca krivi za dogovaranje cena. Ukoliko ta presuda bude potvrđena na višoj sudskoj instanci, kompanija bi mogla da bude kažnjena kaznom do čak milijardu dolara.
Kodak dobio dozvolu da iznese svoje patente na aukciju
Izvor: Micro.rs
KOMPANIJA EASTMAN KODAK DOBILA je početkom ove nedelje dozvolu stečajnog suda da iznese svoje patente na aukcijsku prodaju, uprkos protivljenju kompanija Apple i FlashPoint Technology.
Kodak je u januaru ove godine podneo zahtev stečajnom sudu u Njujorku za zaštitu od stečaja, a početkom juna podneo je istom sudu zahtev da odobri poverljivu aukciju njegovih digitalnih patenata, koja bi trebalo da bude okončana do početka avgusta. Kompanija je svoje patente podelila u dve grupe koje će se prodavati odvojeno, jednu nazvanu Digital Capture i drugu pod imenom Kodak Imagine Systems and Services (KISS).
Tim planovima se usprotivila kompanija Apple, koja je stečajnom sudu podnela zahtev u kome tvrdi da 10 patenata iz grupe Digital Capture pripada zapravo njoj, pozivajući se na to da su u patentima iskorišćeni njeni pronalasci. Dodatni problem predstavlja sporazum koji je Apple 1996. godine sklopio sa kompanijom FlashPoint Technology prema kome se Appleova prava na Kodakove patente automatski prenose na kompaniju FlashPoint.
Najnovija odluka suda dozvoljava Kodaku da proda svoje patente “slobodno i bez ikakve sumnje”, uz obezbeđivanje adekvatne zaštite za kompanije Apple i FlashPoint Technology, ukoliko aukcija bude završena pre nego što patentni spor između Kodaka i dve kompanije bude okončan.
Takođe, sud je dozvolio Kodaku da proda i patente koje osporavaju Apple i FlashPoint Technology, ukoliko o tome postigne dogovor sa kupcem, odnosno kompanijom koja bude iznela najveću ponudu na aukciji.
Apple 24. jula objavljuje rezultate poslovanja u trećem tromesečju
Izvor: Micro.rs
APPLE JE U UTORAK SAOPŠTIO DA će 24. jula objaviti rezultate svog poslovanja u trećem tromesečju 2012. godine (u Appleu fiskalna godina počinje 1. oktobra). Budući da je kompanija poslednjih godina obično nadmašivala rezultate iz prethodnih perioda ili godina, vlada veliko zanimanje da li će uspeti da održi taj trend.
Primera radi, Apple je u drugom tromesečju 2012, koje je završeno 31. marta, ostvario prihod od 39,2 milijarde dolara i profit od 11,6 milijardi dolara. U odnosu na isti period godinu dana ranije, odnosno drugo tromesečje 2011. prihod je uvećan za 59%, a profit za 94%.
Rezultati koje će Apple objaviti krajem jula biće svakako upoređivani sa rezultatima iz trećeg tromesečja 2011. U tom periodu Apple je ostvario prihod od 28,6 milijardi dolara i profit od 7,3 milijarde dolara, što je takođe bilo skoro dvostruko više od rezultata iz trećeg tromesečja 2010. Prihod kompanije je povećan za 82%, a profit za 124%.
Za ovako dobre Appleove finansijske rezultate u prethodnim godinama, svakako najveće zasluge ima odlična prodaja iPhonea i iPada. Budući da prodaja ta dva popularna uređaja u poslednje vreme donekle stagnira, ostaje da se vidi da li je kompanija i u tromesečju koje se bliži kraju uspela da postigne rezultat kao ranijih godina.
Vozila u Evropi treba automatski da zovu pomoć posle sudara
Izvor; Micro.rs
EVROPSKI PARLAMENT ŽELI DA OD 2015. godine sva nova vozila u Evropi u slučaju sudara automatski zovu službe hitne pomoći koristeću uslugu hitnog poziva zvanu ePoziv (eCall), zbog čega je u utorak izglasao rezoluciju kojom od Evropske komisije traži da se ePoziv pretvori u zakon.
Parlament smatra da bi uvođenje hitnog poziva projektovanog da automatski poziva evropski broj hitne pomoći 112 kad se desi sudar, omogućilo službama spašavanja da na mesto nesreće stignu brže, čime bi se godišnje spasilo 2500 života, a posledice povreda smanjile za 10 do 15%.
Poziv bi se aktivirao pomoću ugrađenih senzora, poput onih u vazdušnim jastucima, ili tako što bi neko od putnika u kolima pritisnuo odgovarajući taster.
Za otkrivanje mesta sudara sistemi ePoziva koristili bi satelite i lociranje na bazi mobilne telefonije. Zavisno od mesta sudara kontaktirao bi se najbliži centar za hitnu pomoć i njemu bi se poslao minimalni skup podataka koji sadrži vreme, smer kretanja vozila i njegovu identifikaciju, indikaciju da li je poziv aktiviran automatski ili ručno i eventualno informaciju o mogućem davaocu servisnih usluga. Slanjem ovih dodatnih podataka smanjili bi se ne samo nesporazumi i stres, već i moguće jezičke barijere između putnika i operatera.
Sistem se ne bi smeo koristiti za nadzor nečijeg kretanja ili određivanje mesta na kome se nalazi, izuzev kad je ta osoba uključena u incident.
Ideja ePoziva postoji još od 2003. i Evropska komisija je 2005. potpisala dogovor s proizvođačima automobila i tehnokompanijama po kome bi se od 2009. novi automobili opremali sistemom za ePoziv. Međutim, dobrovoljno prihvatanje ovog sistema nije uspelo, jer ga do sada ima samo 0,4% evropskih automobila. Zbog toga poslanici Evropskog parlamenta traže od Evropske komisije da hitno usvoji zakon koji će propisati da sistem ePoziva bude obavezan i da se u budućnosti sa automobila proširi i na autobuse, motorcikle i kamione.
Poslanici predlažu da ova usluga bude besplatna za sve vozače u Evropi. U dokumentuobjavljenom na strani Evropske komisije, piše da bi uređaj za ePoziv trebalo da košta oko 100 evra kad se bude ugrađivao u sve automobile. Komisija očekuje da bi se ePoziv mogao koristiti i u komercijalne svrhe, na primer, za dodatne šeme osiguranja, praćenje ukradenih vozila i elektronsku naplatu putarine.
Puna primena ePoziva zahteva saradnju javnih službi, automobilskih kompanija i operatora mobilne telefonije. Ukoliko postane obavezan proizvođači će ga ugrađivati u svaki novi automobil, a zemlje članice EU morale bi da unaprede svoje sisteme pozivanja hitne pomoći kako bi ih usaglasile sa standardima ePoziva. Neke zemlje nisu pristale da koriste ePoziv, a među onima koje jesu on se još uvek tek uvodi
Francuski poreski inspektori pretresli Mikrosoftovo sedište
Izvor: Micro.rs
PREDSTAVNIK MIKROSOFTA POTVRDIO je u sredu da su francuske poreske vlasti nedelju dana ranije, 28. juna, posetile sedište Mikrosofta Francuska u Isi le Mulinou zbog inspekcije i da je to bila samo rutinska provera. Međutim, lokalni mediji su izvestili da je u proveri učestvovalo 67 poreskih inspektora koji su bili u pratnji 30 policajaca i da je trajala od rane zore do kasno u noć, što predstavnik Mikrosoftove kompanije za odnose s javnošću Spintank, nije želeo da komentariše.
Pored inspektora iz francuskog Nacionalnog direktorata za poreske istrage, odgovornog za otkrivanje poreskih prekršaja, u pretresu su učestvovali i inspektori Brigade za verifikovanje kompjuterizovanih računa.
Lokalni mediji tvrde da je istraga zapravo počela pre nešto više od godinu dana, kad su poreski inspektori u toku posete jednoj francuskoj kompaniji za igrice otkrili fakture Mikrosoftovih podružnica iz Irske i SAD na ime reklamiranja i komercijalnih usluga koje su navodno pružali zaposleni u njegovoj francuskoj podružnici.
Mikrosoft nije jedina IT kompanija koja je suočena s ovakvim navodima. Pre nešto više od godinu dana inspektori su posetili i Gugl Francuska, i kompanija sada odgovara na pitanja tamošnjih državnih organa. Francuski mediji su u martu objavili da bi Gugl Francuska mogao da plati PDV u iznosu od sto miliona evra za usluge koje je navodno platio preko svoje irske podružnice a pružio preko francuske.
Ovakvi manevri omogućavaju davaocima usluga da izbegnu francuski porez od 33,33% tako što plaćaju irski, koji iznosi svega 12,5%, ili američki, koji je u pojedinim američkim državama čak i manji.
Nažalost, poreski pretres nije bio jedini događaj koji je protekle nedelje narušio mir Mikrosoftovog francuskog ogranka – u ponedeljak pre podne je po prvi put najavio i otpuštanja. Trideset ljudi iz odeljenja za reklamiranje i mrežne usluge ostaće bez posla, jer je tog dana Mikrosoft objavio da će smanjiti knjigovodstvenu vrednost svojih odeljenja za mrežne usluge za 6,2 milijarde dolara, zbog loših rezultata reklamne kompanije Akvantive (aQuantive), koju je 2007. kupio za 6,3 milijarde dolara.
U ponedeljak posle podne Mikrosoft je objavio i da će čelnika Mikrosofta Francuska postaviti na novoformirano mesto predsednika za zapadnu Evropu, koji će biti odgovoran za aktivnosti kompanije u 14 zemalja, a na njegovo mesto je postavio bivšeg finansijskog direktora grupe za prodaju, marketing i usluge odgovornog za poslove u preko sto zemalja. Obojica će direktno odgovarati Mikrosoftovom predsedniku za međunarodne poslove.
Mikrosoft ovakve kadrovske promene obično objavljuje krajem svoje fiskalne godine i one nemaju veze s pomenutim poreskim pretresom.
