- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Ivy Bridge na prvi pogled
Izvor:
PCPRess.rs
Primarna stvar u ovom tick koraku je prelazak na novi proizvodni proces, u ovom slučaju 22 nm. Svako „usitnjavanje“ dovodi do smanjenja TDP‑a i potrošnje energije, pa bi tako Intel sa Ivy Bridge jezgrom trebalo da ponudi prvi quad‑core procesor sa TDP‑om od 35 W. Pored smanjenja potrošnje, 22 nm proizvodni proces donosi i mogućnost mnogo lakšeg podizanja frekvencije procesora, uz prateći rast overkloking mogućnosti. U početku Intel sigurno neće ponuditi frekvencije bitno više od Sandy Bridge‑a, pa tako najjači model Core i7 3770K radi na 3,5 GHz uz maksimalni turbo takt 3,9 GHz. Ako znamo da su se Sandy Bridge procesori dosta lako overklokovali na blizu 5 GHz, jasno je koliko su deklarisani radni taktovi za Ivy Bridge ispod stvarnih mogućnosti novog jezgra. Novi 22 nm proizvodni proces Intel‑u donosi i uštedu: Ivy Bridge jezgro ima 1,4 milijarde tranzistora, što je solidan rast u odnosu na 1,16 milijardi, koliko ima Sandy Bridge, ali zahvaljujući 22 nm proizvodnom procesu površina Ivy Bridge jezgra je skoro duplo manja u odnosu na Sandy Bridge.
Ako znamo da tick korak treba da predstavlja laganu modifikaciju postojeće arhitekture, ostaje pitanje zbog čega Ivy Bridge ima za 20 odsto veći broj tranzistora. Kada je CPU jedinica u pitanju, Ivy Bridge se drži stare formule: unapređenja u jezgru postoje, ali se uglavnom odnose na fino doterivanje. Ipak, i ove modifikacije donose unapređenje performansi, pa tako Ivy Bridge procesori u odnosu na Sandy Bridge nude 5 do 10 procenata brži rad.
Tranzistori su uglavnom „potrošeni“ na GPU jedinicu. Upravo zbog većih GPU promena, Intel u svojim prezentacijama označava Ivy Bridge kao tick+ korak. Broj izvršnih jedinica GPU‑a je povećan sa 12 (kod Sandy Bridge‑a) na 16, što znači da sada GPU zauzima veći deo Ivy Bridge procesora. Odnos između CPU i GPU sekcija nije još isti, ali je kod Ivy Bridge‑a GPU jezgro po dimenzijama dosta prišlo CPU delu.
GPU u Ivy Bridge procesoru donosi podršku za OpenCL 1.1, DirectX 11 i OpenGL 3.1, što konačno stavlja Intel‑ova GPU rešenja u rang s konkurencijom, barem kada je u pitanju spisak mogućnosti. Pored činjenice da GPU u Ivy Bridge‑u ima više jedinica, one su dodatno optimizovane, tako da nude čak do 50 odsto bolje performanse u kritičnim shader operacijama. Kao bonus, Intel je dodao posebni L3 keš za GPU jedinicu, iako ona i dalje može da pristupa L3 kešu procesora. Ovaj mali L3 keš omogućava GPU jedinici da mnogo brže pristupa podacima koji su često u upotrebi, bez potrebe da se ide preko Ring BUS‑a. QuickSync funkcija je bila jedna od zanimljivijih opcija Sandy Bridge procesora, jer je omogućavala ubedljivo najbrži video‑enkoding, a sa Ivy Bridge‑om QuickSync je još brži. Primetili smo da je takt GPU jedinice u Ivy Bridge procesoru je manji nego u Sandy Bridge‑u, s očiglednom namerom da se smanji potrošnja energije.
Izvor:
PCPRess.rs
Primarna stvar u ovom tick koraku je prelazak na novi proizvodni proces, u ovom slučaju 22 nm. Svako „usitnjavanje“ dovodi do smanjenja TDP‑a i potrošnje energije, pa bi tako Intel sa Ivy Bridge jezgrom trebalo da ponudi prvi quad‑core procesor sa TDP‑om od 35 W. Pored smanjenja potrošnje, 22 nm proizvodni proces donosi i mogućnost mnogo lakšeg podizanja frekvencije procesora, uz prateći rast overkloking mogućnosti. U početku Intel sigurno neće ponuditi frekvencije bitno više od Sandy Bridge‑a, pa tako najjači model Core i7 3770K radi na 3,5 GHz uz maksimalni turbo takt 3,9 GHz. Ako znamo da su se Sandy Bridge procesori dosta lako overklokovali na blizu 5 GHz, jasno je koliko su deklarisani radni taktovi za Ivy Bridge ispod stvarnih mogućnosti novog jezgra. Novi 22 nm proizvodni proces Intel‑u donosi i uštedu: Ivy Bridge jezgro ima 1,4 milijarde tranzistora, što je solidan rast u odnosu na 1,16 milijardi, koliko ima Sandy Bridge, ali zahvaljujući 22 nm proizvodnom procesu površina Ivy Bridge jezgra je skoro duplo manja u odnosu na Sandy Bridge.
Ako znamo da tick korak treba da predstavlja laganu modifikaciju postojeće arhitekture, ostaje pitanje zbog čega Ivy Bridge ima za 20 odsto veći broj tranzistora. Kada je CPU jedinica u pitanju, Ivy Bridge se drži stare formule: unapređenja u jezgru postoje, ali se uglavnom odnose na fino doterivanje. Ipak, i ove modifikacije donose unapređenje performansi, pa tako Ivy Bridge procesori u odnosu na Sandy Bridge nude 5 do 10 procenata brži rad.
Tranzistori su uglavnom „potrošeni“ na GPU jedinicu. Upravo zbog većih GPU promena, Intel u svojim prezentacijama označava Ivy Bridge kao tick+ korak. Broj izvršnih jedinica GPU‑a je povećan sa 12 (kod Sandy Bridge‑a) na 16, što znači da sada GPU zauzima veći deo Ivy Bridge procesora. Odnos između CPU i GPU sekcija nije još isti, ali je kod Ivy Bridge‑a GPU jezgro po dimenzijama dosta prišlo CPU delu.
GPU u Ivy Bridge procesoru donosi podršku za OpenCL 1.1, DirectX 11 i OpenGL 3.1, što konačno stavlja Intel‑ova GPU rešenja u rang s konkurencijom, barem kada je u pitanju spisak mogućnosti. Pored činjenice da GPU u Ivy Bridge‑u ima više jedinica, one su dodatno optimizovane, tako da nude čak do 50 odsto bolje performanse u kritičnim shader operacijama. Kao bonus, Intel je dodao posebni L3 keš za GPU jedinicu, iako ona i dalje može da pristupa L3 kešu procesora. Ovaj mali L3 keš omogućava GPU jedinici da mnogo brže pristupa podacima koji su često u upotrebi, bez potrebe da se ide preko Ring BUS‑a. QuickSync funkcija je bila jedna od zanimljivijih opcija Sandy Bridge procesora, jer je omogućavala ubedljivo najbrži video‑enkoding, a sa Ivy Bridge‑om QuickSync je još brži. Primetili smo da je takt GPU jedinice u Ivy Bridge procesoru je manji nego u Sandy Bridge‑u, s očiglednom namerom da se smanji potrošnja energije.
