Vesti iz sveta tehnologije

[Black Predator]

Facebook i Twitter menjaju Olimpijadu












Izvor:
Mondo.rs









Od Olimpijade u Pekingu, do zahuktavanja za londonske Olimpijske igre, društvene mreže su se primetno razvile. Da li će činjenica da sportisti ne mogu bez Facebooka i Twittera promeniti Igre?

Ovogodišnje Olimpijske igre biće "prve Igre na društvenim mrežama", nakon što su u Međunarodnom olimpijskom komitetu (MOKhttp://www.olympic.org/) prihvatili činjenicu da se sportisti neće tako lako odreći tvitovanja i šerovanja.

Svakodnevna komunikacija na mreži premostila je jaz između uspešnih sportista i miliona njihovih obožavatelja širom sveta. Mnogi od njih već su navikli fanove da će svaki svoj sportski uspeh ili anegdotu iz privatnog života podeliti sa njima na Facebooku ili Twitteru.

Tokom Olimpijskih igara u Pekingu, održanih 2008. godine, Facebook je bio beba sa "samo" sto miliona korisnika. Kada ovogodišnje Igre "zapale" London, carstvo statusa i lajkova brojaće više od 845 miliona članova.

I Twitter je porastao tokom poslednjih godina. Dok su se sportisti borili za medalje u Kini, imao je šest miliona korisnika, a četiri godine kasnije ova mreža je dvadeset puta veća, sa 140 miliona korisnika.

Uvidevši da ne može protiv ''društvenjaka'', Međunarodni olimpijski komitet (MOK) je najpre omogućio sportistima da tvituju tokom Olimpijskih igarahttp://www.mondo.rs/s210472/Komunikacije/Vesti/Olimpijci_ce_u_Londonu_smeti_da_tvituju.html, a ove nedelje je i pustio u rad portal na kojem će se ''okupljati'' svi sportisti aktivni na društvenim mrežama i njihovi pratioci.

Šesnaest godina nakon prve velike inovacije, lansiranja sajtahttp://www.olympic.org/ posvećenog Olimpijskim igrama, više ništa nije isto. Novi portal nudi registraciju članova, praćenje zvaničnih stranica sportista na Facebooku i Twitteru, kao i druge ekskluzivne sadržaje, poput nagradnih igara.

Iako ''selidba" na društvene mreže možda ne izgleda kao veliki korak za organizaciju, u obzir se mora uzeti činjenica da će na ovaj način Olimpijske igre izgubiti dosadašnju ideju o zatvorenom olimpijskom selu.

Ipak, ta promena će povećati uloge učesnika na društvenim mrežama u vezi sa Olimpijskim igrama, a način izveštavanja o postignutim rezultatima i dešavanjima "iza granica sela" će biti u potpunosti drugačiji.

Novinarima željnim informacija u toku Olimpijskih igara najbolji prijatelji će biti društvene mreže, a sportisti glavni izvori.

Volonteri, ipak, nisu te sreće, njima će biti zabranjeno da objavljuju fotografije i novosti sa Igara na svojim profilima.

Ni sportisti neće biti potpuno slobodni na mreži. Naime, naglašeno im je da ne smeju da kače lične snimke iz olimpijskog sela i fotke na kojima se vide proizvodi kompanija koje nisu među zvaničnim sponzorima događaja.

Posredstvom portala organizatora Igara koji spaja dve društvene mreže, od naših sportista za sada možete pratiti zvaničnu stranicu srpskih olimpijacahttp://hub.olympic.org/home/athlete/270?name=Team+Serbia, plivača Ivana Lenđerahttp://hub.olympic.org/home/athlete/687?name=Ivan+Lendjer, teniserku Jelenu Jankovićhttp://hub.olympic.org/home/athlete/1053?name=Jelena+Jankovic i prvi reket sveta Novaka Đokovićahttp://hub.olympic.org/home/athlete/87?name=Novak+Djokovic.

Mnogim sportistima verovatno je laknulo, jer ne moraju da se odreknu omiljene zanimacije, ali organizatori Olimpijade i radoznali posmatrači još nisu sigurni šta će nove mogućnosti doneti.

Ipak, dve stvari su sigurne - uživanje u takmičenjima predstoji, a izveštavanje ''sa terena'' obavljaće i učesnici lično.

 

[Black Predator]

YouTube izgubio bitku u Nemačkoj













Izvor:
Mondo.rs








YouTube bi mogao da plati visoku kaznu nakon što je izgubio sudsku bitku u Nemačkoj oko muzičkih spotova, prenosi BBC.

Sud u Hamburgu presudio je da je YouTube odgovoran za sadržaj koji korisnici kače na ovaj sajt za razmenu video snimaka. Sud je, takođe, naložio da YouTube instalira filtere koji će moći da "primete" kada korisnici pokušavaju da "okače" muzičke kilipove na koje prava ima nemačka industrijska grupa GEMA.

Nemačka industrijska grupa na sudu je rekla da YouTube nije uradio dovoljno na sprečavanju postavljanja klipova zaštićenih autorskim pravima.

YouTube je pak naveo da ne preuzima odgovornost za akcije korisnika ali da je reagovao kada je saznao za kršenja autorkih prava.

Sudski proces pokrenut je kada je sedam odvojenih muzičkih klipova postavljeno na sajt. Ukoliko YouTube bude morao da plati kaznu za sve klipove korišćene na sajtu, mogao bi da bude suočen sa izuzetno visokim računom, navodi britanski javni servis.

GEMA predstavlja oko 60.000 nemačkih tekstopisaca i muzičara.

Ukoliko presuda bude sprovedena ona bi mogla da uspori brzinu postovanja viseo snimka na sajt jer će tada svaki muzički klip morati da bude "čist" kada su u pitanju autorska i prava na korišćenje.

Procenuje se da se svakog minuta na YouTube, koji je u vlasništvu komapnije Google, aplouduje oko 60 sati video materijala.

 

[Black Predator]

Cukerberg sam dogovorio kupovinu Instagrama













Izvor:
Mondo.rs









Vlasnik Facebooka Mark Cukerberg pregovarao je sam o kupovini Instagrama, ne obaveštavajući prethodno upravni odbor kompanije o svojim namerama.

Upravni odbor Facebooka, koji uskoro treba da se pojavi na berzi, bio je "upoznat, ali ne i konsultovan" kada je kupovina bila gotovo završena, objavio je "Volstrit žurnal".

Facebook je za milijardu dolara u gotovini i akcijama kupiohttp://www.mondo.rs/s240439/Facebook_kupuje_Instagram_za_milijardu_dolara.html firmu Instagram, poznatu po aplikaciji za deljenje fotografija na mreži prijatelja koja, između ostalog, omogućava realizaciju specijalnih efekata na fotografijama snimljenim pametnim telefonom.

Ova aplikacija, lansirana januara 2011. godine, već ima preko 40 miliona korisnika, a Apple ju je izabrao za "Aplikaciju 2011. godine".

Instagram je sredinom aprila postao dostupan i za uređaje koji koriste Android 2.2http://www.mondo.rs/s239709/Komunikacije/Instagram_i_za_Android.html i novije Google operativne sisteme, a otada beleži rast od million novih korisnika dnevno.

 

[Black Predator]

Apple gradi novi “zeleni” centar za obradu podataka








Izvor:
Micro.rs








KOMPANIJA APPLE SAOPŠTILA JE da je u gradiću Prinevil, u Oregonu, počela da gradi novi centar za obradu podataka, koji će još više poštovati propise za zaštitu životne sredine od centra u Mejdenu, u Severnoj Karolini, čija gradnja je uveliko u toku.

Kada centar za obradu podataka u Mejdenu bude kompletiran (Apple je u njegovu gradnju uložio milijardu dolara), imaće postrojenje za proizvodnju biogasa i džinovsku mrežu solarnih ćelija, koji će zajednički obezbeđivati 12 megavati struje, odnosno zadovoljavati 60% potreba centra. Planovi za centar u Prinevilu su još ambiciozniji, budući da je predviđeno da u potpunosti koristi obnovljive izvore energije.

Centar u Prinevilu će se prostirati na površini od oko 60 hektara, a Apple je počeo da ga gradi formiranjem modularnog centra za obradu podataka, koji se lako može izgraditi, proširiti ili ukloniti. Taj centar bi trebalo da počne da radi u avgustu ove godine.

Iako Appleovi predstavnici tvrde da njhovi centri za obradu podataka postaju sve “zeleniji”, organizacije za zaštitu životne sredine se ne slažu s njima u potpunosti. Primera radi, predstavnici Greenpeacea izjavili su da centar u Mejdenu još uvek u značajnoj meri koristi struju iz termoelektrana.

Kako će borci za zaštitu životne sredine oceniti novi centar u Prinevilu tek ostaje da se vidi, ali je Apple već saopštio da je sa kompanijom Central Electric potpisao ugovor o snabdevanju centra električnom energijom. Kompanija Central Electric veliki deo električne energije proizvodi u svojim hidro i vetrocentralama.

 

[Black Predator]

Filipsove nove sijalice štede struju i radiće 20 godina








Izvor:
Micro.rs







U NEDELJU 22. APRILA, NA DAN ZEMLJE, holandski elektronski gigant Filips (Philips) privukao je veliku pažnju u SAD, jer je u tamošnjim prodavnicama počela da se prodaje njegova zamena za sijalicu sa žarnim vlaknom od 60 vati koja će moći da se koristi skoro 20 godina i u maloprodaji košta oko 50 dolara. Umesto žarne niti Filipsovo rešenje koristi svetleće diode (LED).

Sijalica je pobednik takmičenja za nagradu Svetla sutrašnjica osvetljenja (Bright Tomorrow Lighting Prize, L Prizehttp://www.lightingprize.org/) koje je organizovalo američko Ministarstvo za energiju s ciljem da pronađe energetski efikasnu alternativuhttp://www.mikro.rs/main/index.php?q=vest&ID=16375 60-vatnoj sijalici sa žarnim vlaknom. Tražilo se da nova sijalica daje toplo svetlo slično staroj, ali uz znatno manju potrošnju. Filipsova sijalica je energetski efikasnija 83%, daje 90 lumena po vatu, troši deset vati i može da svetli 30.000 sati i uspešno je prošla dugotrajne i sveobuhvatne testove.

Prema ocenama američkog ministarstva, ona bi mogla da uštedi 35 teravat sati električne energije godišnje (prevedeno u novac to je 3,9 milijardi dolara), što je dovoljno za osvetljavanje 17,4 miliona tamošnjih domaćinstava i izbegavanje emitovanja 20 miliona tona ugljeničnih gasova godišnje. Mada trenutno košta oko 50 dolara, kroz partnerstva s nekoliko kompanija taj iznos bi se mogao smanjiti za polovinu. Ovome treba dodati i činjenicu da ukoliko bi se koristila četiri sata dnevno mogla bi da traje 20 godina.

Filips je bio jedini prijavljeni učesnik i njegov dizajn je testiran 18 meseci pre nego što je proglašen pobednikom. Jeftinije ali manje efikasne verzije sijalice sa svetlećim diodama Filips već prodaje u Evropi i SAD i najveći konkurent su im kompaktne fluorescentne sijalice, koje su skoro jednako energetski efikasne ali su i znatno jeftinije.

Prodaja energetski efikasnijih sijalica uzima sve više maha, jer se ide ka tome da se ukine proizvodnja sijalica sa žarnim vlaknom koje troše više struje. Proizvodnja verzija od 100 vati je već prekinuta u Evropi i SAD. U Evropi se više ne proizvode ni sijalice od 60 vati, a uskoro ih više neće proizvoditi ni Amerikanci, jer SAD će od 2014. zabraniti proizvodnju sijalica sa žarnim vlaknom čija je snaga veća od 40 vati.

Kad je već reč o Filipsovom osvetljenjuhttp://www.lighting.philips.com/main/index.wpd/ dodajmo da su ove sijalice tek deo njegovog znatno šireg programa ekološki prihvatljivog osvetljavanja. Kompanija je u 2011. potrošila 290 miliona evra na zelene alternative osvetljavanja i do završetka programa 2015. potrošiće još više – blizu dve milijarde evra.

Polazeći od istog nagrađenog dizajna Filips je u Evropi ponudio i sijalice od 17 vati, kao zamenu za klasične 75-vatne sijalice, a planira da ponudi i razne druge varijante čija će najniža cena biti oko 10 evra.

Pored toga, Filips je najavio i brojna druga unapređenja kao što su, na primer, sistem za inteligentno upravljanje gradskim uličnim osvetljenjem; osvetljenje sa svetlećim diodama koje poboljšava teksturu i percepciju odeće u prodavnicama i sličnim maloprodajnim okruženjima i rešenje koje inteligentno upravlja ravnotežom veštačkog i prirodnog osvetljenja u kancelarijama. Pogledajte kako izgleda ovo treće.

 

[Black Predator]

Gugl povećao nagrade lovcima na greške









Izvor:
Micro.rs







GUGL (GOOGLE) JE DRAMATIČNO povećao iznos nagrada nezavisnim istraživačima koji mu prijavljuju greške u njegovim ključnim lokacijama, uslugama i mrežnim aplikacijama. Od sada će maksimalan iznos biti 20.000 dolara umesto dosadašnjih 3133, a dodata je i jedna nova kategorija u kojoj će se nalazačima propusta isplaćivati 10.000 dolara.

Programom nagrađivanja za pronađene slabosti (Vulnerability Reward Program, VRP) isplaćivaće se po 20.000 dolara pronalazačima slabosti koje omogućavaju daljinsko izvršavanje koda na lokacijama google.com, youtube.com i drugim ključnim domenima, visoko osetljivim uslugama kao što su pretraživanje, Novčanik (Google Wallet), G-pošta (Gmail) i prodavnica digitalnih sadržaja (Google Play), kao i u samim veb aplikacijama.

Izraz „daljinsko izvršavanje koda“ odnosi se na najozbiljniju kategoriju propusta i slabosti, onih koje napadaču omogućavaju da preuzme sistem i/ili ubaci zlonamerni softver u mašinu.

Nagrada od 10.000 dolara isplaćivaće se za otkrivanje grešaka koje omogućavaju upade u bazu SQL (SQL injection), „značajno“ zaobilaženje autentikacije ili krađu podataka, navodi se urevidiranim pravilimahttp://www.google.com/about/company/rewardprogram.html programa.

Druge pronađene greške, uključujući XSS i XSRF, kompenzovaće se isplatama u iznosu od 100 do 3133 dolara, pri čemu iznos zavisi od ozbiljnosti greške i mesta gde je uočena.

Maksimalna nagrada za greške pronađene u programu Hrom (Chrome) ostaje nepromenjena – 3133 dolara.

Gugl je nagrade povećao jer želi da „proslavi uspeh ovog programa i podvuče svoju posvećenost bezbednosti“. U saopštenjuhttp://googleonlinesecurity.blogspot.com/2012/04/spurring-more-vulnerability-research.html/ objavljenom ovim povodom kaže se još da je program bez ikakve sumnje Guglove korisnike učinio bezbednijim.

 

[Black Predator]

Intel ponudio novu generaciju procesora s 3D tranzistorima









Izvor:
Micro.rs







INTEL JE U NEDELJU OBJAVIO 13 NOVIH četvorojezgarnih procesora Kor (Core) treće generacije – pet iz serije i5 i osam iz serije i7 – i obećao da će krajem proleća ponuditi i nove dvojezgarne verzije. Ovo je prvi talas njegovih procesora Ajvi bridž (Ivy Bridge – bršljenov most) izrađenih korišćenjem tranzistora s trodimenzionalnom gejtom (Tri-gate) i tehnološkim postupkom od 22 nanometra. Očekuje se da će im ove inovacije omogućiti 20% bolje performanse uz 20% manju potrošnju. Većina je namenjena stonim računarima.

Činjenica da je nova tehnologija efikasnija po oba navedena osnova mogla bi biti od presudne važnosti za Intel, jer su njegovi procesori do sada bili mahom potisnuti s tržišta mobilnih telefona i tabličnih računara na kojima vladaju čipovi zasnovani na dizajnu britanske kompanije ARM. Štaviše, ARM će s pojavom Vindousa 8 (Windows) uskoro ući i na tržište kojim dominira Intel, jer je Mikrosoft odlučio da jednu varijantu svog operativnog sistema osposobi za rad na ARM-ovoj arhitekturi, čime proizvođačima utire put ka izradi prenosivih računara namenjenih korisnicima kojima je važnije trajanje baterije nego procesorska brzina.

Tehnologija trodimenzionalne tranzistorske strukture razvija se već 11 godina i Intel očekuje da će mu ona pomoći da ugrozi ARM-ovu reputaciju o energetskoj efikasnosti. Pored toga, zahvaljujući povećanoj brzini procesora velika poboljšanja se očekuju u grafičkom domenu. Uređaji s ovim procesorima omogućavaće video konferencije visoke definicije i podržavaće 4K rezoluciju vrhunskih video kamera. Novi čipovi imaju i novu hardversku zaštitu i podršku za USB 3.0, što će omogućiti brži prenos podataka.

Intel je već napravio tri fabrike za proizvodnju novih čipova a krajem godine pustiće u rad i četvrtu. Zahvaljujući tome moći će odmah da ponudi 50% više primeraka u odnosu na prethodnu generaciju procesora Sendi Bridž (Sandy Bridge – peščani most) pre godinu dana.

Sve ovo će predstavljati još veći izazov Intelovom najvećem konkurentu na tržištu personalnih računara, kompaniji AMD. Za sada se zna da ova kompanija iz Teksasa planira da snizi potrošnju svojih procesora korišćenjem nove tehnologije rezonantne mreže oscilatora radnog takta (resonant clock mesh), novog procesa koji reciklira energiju koju koristi procesor.

 

[Black Predator]

Internetski Hol slavnih otvoren na internetu








Izvor:
Micro.rs







PREKO TRIDESET PIONIRA, INOVATORA i „globalnih konektora“, uvedeno je u prvu klasu Internetskog Hola slavnih (Internet Hall of Fame) postavljenog na vebu u ponedeljak. Hol je kreacija Internet društva (Internet Society), neprofitne organizacije koja se stara da internet ostane otvoren, transparentan i definisan saglasno volji korisnika.

Ova organizacija koja proslavlja dvadeset godina postojanja, održaće ove nedelje u Ženevi svoju konferenciju Global INET 2012 i njen Hol slavnih je najnoviji u nizu sve brojnijeg skupa foruma kroz koje tehnoindustrija odaje priznanje svojim postignućima. Među poznatijim su svakako i Hol slavnih pronalazača (Inventors Hall of Fame) kao i Hol zaslužnih Muzeja istorije računara (Computer History Museum's Hall of Fellows).

Među inauguralnim članovima kojih ima ukupno 33, nalaze se „pioniri“ koji su izmislili internet – Vinton Serf, Robert Kan, Lari Roberts i Leonard Klajnrok, kao i legende interneta i umrežavanja Džon Postel i Pol Baran.

Bivši američki potpredsednik Al Gor ušao je u Hol kao „globalni konektor“, zajedno s Bušom, ali ne onim koji mu je bio politički protivnik, već Rendijem Bušom, osnivačem resursnog centra za umrežavanje (Network Startup Resource Center) koji pruža tehničku pomoć za uspostavljanje računarskih mreža u zemljama u razvoju. Među njima su takođe i Bruster Kale (Internet Archive) i Toru Takahaši (zaslužan za uvođenje interneta u Japanu) i drugi.

Među onima koji su ušli kao inovatori, nalaze se tvorac Linuksovog jezgra Linus Torvalds, DNS guru Pol Mokapetris, pionir TCP/IP protokola Van Jakobson, izumitelj veba Tim Berners-Li i Krejg Njumark (Craigslist).

Ovih 33 slavnih potiču iz devet zemalja, među njima je 11 doktora nauka i isto toliko priznatih pisaca, i po jedan dobitnik Oskara i nagrade Emi, jedan pravnik, jedan dobitnik Nobelove nagrade i jedan nosilac britanske viteške titule.

 

[Black Predator]

Nesvakidašnja partija Tetrisa








Izvor:
Micro.rs






SVAKI LJUBITELJ MODIFIKACIJA U jednom trenutku poželi da učini nešto veliko, pa je tako i grupa studenata na Masačusetskom univerzitetu (MIT) došla na ideju da odigra jednu veliku partiju Tetrisa, ali u doslovnom smislu, jer joj je kao igralište poslužila visoka univerzitetska građevina broj 54 poznata kao Zelena zgrada.

Da bi je pretvorili u džinovsku podlogu za Tetris trebalo je prethodno da preurede njena 153 prozora kako bi poslužili kao raznobojna polja za pomeranje blokova Tetrisa i njihovo slaganje. Nema mnogo podataka o tome šta su uradili, ali se na osnovu nekih ranijih sličnih pokušaja pretpostavlja da su u okvire prozora postavili svetleće diode kojima se upravlja bežičnim putem preko naročitog kontrolera izvan zgrade.

Sve je radilo kako treba – prozori su se palili, blokovi su se okretali i spuštali, a sa porastom nivoa igre boje su postajale sve bleđe tako da je bilo sve teže pogoditi gde koji blok treba da padne.

Prva partija igrana je u petak uveče, a druga u subotu.

Svakako ste primetili da je na nekoliko prozora upaljeno svetlo. Razlog je jednostavan, drugog dana nekoliko prozora je prestalo da radi.

 

[Black Predator]

Ubuntu Linuks 12.10 zvaće se Kvantalni kvecal







Izvor:
Micro.rs






NAČINI IMENOVANJA U SVETU DISTRIBUCIJA Linuksa nikad nisu bili dosadni, tako da ni Ubuntu Linuks nije izuzetak.

Kod njega je sve počelo s Bradavičastom bradavičavom svinjom (Warty Warthog), kako je svojevremeno nazvana verzija 4.10, a potom se nastavilo s Prastarim ježom (Hoary hedgehog, 5.04) i Lepršavim jazavcem (Breezy Badger 5.10), da bi nedavno stiglo do Doteranog (ili gizdavog) narvala (Natty Narwhal 11.04), Oniričnog ocelota (Oneiric Ocelot 11.10) i Preciznog ljuskavca (Precise Pangolin 12.04)

Zato su se mnogi zapitali kakav će nadimak dobiti Ubuntu 12.10, kad se pojavi sledeće jeseni. Očigledno je da će biti na slovo ku (Q). Nedoumice su otklonjene u ponedeljak kad je Mark Šatlvort, osnivač Kenonikala (Canonical), otkrio da će se zvati Kvantalni kvecal (Quantal Quetzal).

U poruci koju je objavio http://www.markshuttleworth.com/archives/1121naveo je da će ta verzija doneti nov stil klijenta sa osveženom temom i tipografijom, početak nove ikonografije a možda i novi oblik. „Napuštamo braon boju i prelazimo na nešto šarenije i lakše“, poručo je Šatlvort.

S druge strane, u oblaku će se pojaviti nova virtuelizovana mreža nazvana Kvantum (Quantum). „Ime je podsećanje na našu paketsku praksu, kad smo dobre stvari isporučivali deo po deo“, dodao je on. „Dajem vam Kvantalnog kvecala, koji će uskoro biti obučen u popločani tehnikolor, a trenutno je otvoren za lance alatki, jezgra i druge pripremne pakete.“

Pri stvaranju Kvantalnog kvecala – nazvanog tako po ptici živih boja iz porodice trogona – Ubuntuov tim će se držati prakse orijentisane na kvalitet, kakva je korišćena i pri stvaranju verzije 12.04 s dugoročnom podrškom (Long Term Support, LTS) koja će se pojaviti u četvrtak, rekao je Šatlvort.