Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
TV ENTUZIJASTI, PRIPREMITE SE DA prodate kola ili da uzmete kredit, jer LG elektroniks (LG Electronics) planira da u maju ponudi svoj prvi televizor na bazi organskih svetlećih dioda (OLED) s ekranom dijagonale 140 cm (55 inča), koji će u Južnoj Koreji koštati oko devet miliona vona ili približno osam hiljada dolara, izvestio je jedan tamošnji poslovni list.
Marketinška kampanja će početi u Evropi a odatle će se proširiti na ostatak sveta. Televizor će biti pokazan u Kanu za vreme filmskog festivala koji se održava od 16. do 27. maja. Majskim puštanjem u prodaju kompanija je izmenila raniji plan i požurila je kako bi stekla početnu prednost nad rivalskim proizvođačima OLED televizora, uključujući Samsung a možda i Soni (Sony).
LG se takođe nada da će prodaju ovih televizora pospešiti predstojeće olimpijske igre u Londonu koje će se održati od 27. jula do 12. avgusta.
Ultratanki OLED televizori živih boja, crnom izrazite dubine i slikom izuzetne jasnoće i kontrasta, superiorniji su od konkurentskih, ali znatno jeftinijih, LCD/LED i plazma televizora, ocenjeno je u prikazima brojnih prototipova koji su u januaru prikazani na međunarodnom sajmu elektronike široke potrošnje u Las Vegasu.
Očekuje se da će Samsung svoj OLED televizor od 140 cm ponuditi u drugoj polovini godine.
Za 8000 dolara, koliko će koštati LG-ov veliki OLED TV, mogu se kupiti tri njegova 3D LEDtelevizora visoke klase, a da ipak ostane i nešto sitnine.
Za one koji se odluče da pričekaju, časopis Digitajms (Digitimes) ima dobru vest. Razlika u ceni OLED i LCD televizora pašće sledeće godine na 30%.
UKOLIKO JE TAČAN IZVEŠTAJ OBJAVLJEN krajem prošle nedelje, Fejsbuk (Facebook) trenutno pravi pretraživačku mašinu koja će konkurisati Guglu (Google), zbog čega će se dodatno pojačati nadmetanje između ove dve kompanije.
Na novoj mašini navodno rade 24 čoveka koje predvodi bivši Guglov inženjer Lars Rasmusen, izvestio je Blumbergov Biznisvik ( Bloomberg Businessweek), pozivajući se na neimenovane izvore.
Cilj ovog projekta je, po mišljenju analitičara, da se korisnicima Fejsbuka olakša pretraživanje promena stanja, postavljenih poruka, slika i videa, tako što neće morati da se udaljavaju kako bi se poslužili Guglovim pretraživačem. S druge strane, pretraživanje je usluga broj jedan na vebu i polazna tačka većine korisnika, zbog čega je Fejsbuku za dalji rast potrebno da se proširi i na generičko pretraživanje i na mobilni svet.
Cilj ovog projekta je, po mišljenju analitičara, da se korisnicima Fejsbuka olakša pretraživanje promena stanja, postavljenih poruka, slika i videa, tako što neće morati da se udaljavaju kako bi se poslužili Guglovim pretraživačem. S druge strane, pretraživanje je usluga broj jedan na vebu i polazna tačka većine korisnika, zbog čega je Fejsbuku za dalji rast potrebno da se proširi i na generičko pretraživanje i na mobilni svet.
Pošto će Fejsbuk uskoro izaći na berzu, gde se očekuje da će dostići vrednost od 100 milijardi dolara, i Gugl je ubrzao svoj ulazak u svet društvenih mreža. Obe kompanije imaju dobro poznata imena i duboke džepove i njihov rivalitet je veoma važan, tako da su obe dobro naoružane i postepeno će početi da se nadmeću u svemu.
Fejsbukov ulazak na tržište pretraživača nateraće Gugl da obrati više pažnje na njegove poteze, jer se stiče utisak da je njegova pretnja ozbiljnija od pretraživača s kojima su (bezuspešno) pokušali da mu konkurišu Mikrosoft i Jahu (Yahoo). Uostalom, pretraživanje je svakako najveća i najizdržljivija aplikacija na vebu i posedovanje uspešnog pretraživača je jedan od ključeva koji vodi do bogatsva internetskog kraljevstva. Oglašivači se okupljaju oko njegovog vlasnika i on na račun pretraživanja može da izgraditi i razne druge pomoćne proizvode.
Ukoliko bi Fejsbuk uspeo da napravi bolju, ili bar pristojnu, pretraživačku mišolovku, imao bi u rukama ubedljiviji proizvod koji bi mogao da prodaje oglašivačima, smatraju analitičari, jer iako Gugl ima puno podataka o svojim korisnicima to nije ni blizu onome što ima Fejsbuk. S druge strane, neki ocenjuju da Fejsbuk još uvek nema resurse neophodne da pretekne Gugl na tržištu kojim on dominira tako dugo i da usluga slična Guglovoj ne bi donela korist njegovim korisnicima, jer to nije razlog zbog kojeg odlaze na Fejsbuk.
Gugl je, kažu, infrastruktura, a Fejsbuk je destinacija i korisnici ih traže iz različitih razloga, a kompanija koja ne uspe da osvoji već osvojeno tržište, kakvo je pretraživanja veba, naškodila bi svojoj ukupnoj poziciji. Zato smatraju da Fejsbuk ne bi trebalo da pravi zamenu za Gugl, već nešto jedinstveno što će njegove korisnike služiti bolje ili bar jednako dobro kao i Guglove pretraživačke alatke.
GUGL (GOOGLE) JE U UTORAK U velikoj meri proširio svoj projekat Umetnost (Art Project), čime je znatno olakšao posete muzejima širom sveta onim turistima koji ih obilaze sedeći u fotelji kod svoje kuće. Sada im je omogućio da istražuju slike, skulpture, uličnu umetnost i gigapikselske fotografije dela iz 151 muzeja u 40 zemalja, navodi se u objavljenom saopštenju.
Ovaj projekat, koji je prvi put predstavljen prošle godine, u početku je sadržao oko 1000 slika pretežno zapadnih majstora izloženih u 17 muzeja iz devet zemalja. Projekat je u međuvremenu postao znatno bogatiji, jer sad sadrži preko 30.000 slika umetničkih dela u visokoj rezoluciji i omogućava obilazak 46 muzeja po uzoru na ulični prikaz (Street View) kakav Gugl nudi na svojim mapama.
Obilazak muzeja na ovaj način je omogućen zahvaljujući specijalnim kolicima s kamerama koje su Guglovi inženjeri upotrebili snimajući njihovu unutrašnnjost, jednako kao što su to činili snimajući ulice gradova. Slike snimljene u visokoj rezoluciji su potom ukrojili u panorame od 360 stepeni koje se mogu uveličavati i umanjivati. Na ovaj način su omogućili da se obiđe 385 soba u muzejima, a što je još bolje, do njih se može doći i direktno kroz ulični prikaz iz Guglovih mapa.
Pored toga, u okviru projekta je i 46 dela snimljenih u gigapikselskim rezolucijama, što omogućava da se uveličavanjem uoče detalji poteza četkicom i patina koji se ne vide golim okom, a pogotovo su nedostupni ukoliko su slike zaštićene staklom. Impresivnost ovakvog prikaza proverite, na primer, na slici čiji je autor francuski slikar Žorž Sera.
“Drugim rečima, ovo više nije projekat o indijskom studentu koji želi da poseti umetnički muzejMetropolitan u Njujorku. On se sada odnosi i na američkog studenta koji hoće da poseti Nacionalnu galeriju moderne umetnosti u Nju Delhiju”, objasnio je vođa projekta, Amit Sud, na promociji održanoj u Parizu.
Da bi olakšao pregledanje Gugl je dodao i nekoliko novih alatki. Opcija Moja galerija (My Gallery) je poboljšana tako da možete napraviti sopstvenu galeriju i dodati komentare svakom izloženom delu, a svoju kolekciju potom podeliti s prijateljima i porodicom. Alatke za istraživanje (Explore) i otkrivanje (Discover) omogućavaju pronalaženje izložaka po periodima, umetniku ili vrsti dela iz različitih muzeja.
NXP optužuje Research In Motion za zloupotrebu njegovih patenata
Izvor: Micro.rs
KOMPANIJA NXP, AMERIČKA PODRUŽNICA jednog od najvećih evropskih proizvođača procesora, holandske kompanije NXP Semiconductors, podnela je tužbu Saveznom sudu na Floridi, u kojoj se navodi da je kompanija Research In Motion (RIM) zloupotrebila šest njenih patenata.
NXP tvrdi da je kompanija RIM zloupotrebila njene patente u razvoju svog tabličnog računara PlayBook i mobilnih telefona BlackBerry Torch i BlackBerry Curve. Radi se patentima 7.330.455, 6.434.654, 6.501.420, 5.597.668, 5.639.697 i 5.763.955, koji su odobreni od strane američkog Zavoda za patente i zaštićena imena (U.S. Patent & Trademark Office, PTO). Sporni patenti su odobreni u periodu od 1997. do 2008. godine, a odnose se na komunikaciju uređaja u bežičnoj mreži i integraciju GPS prijemnika u mobilnim telefonima.
Osim što traži od suda da presudi da je RIM zloupotrebio njene patente, kompanija NXP traži i novčanu odštetu.
Tužba stiže u nezgodno vreme po kompaniju Research In Motion, koja beleži loše rezultate poslovanja. Kompanija je prošlog meseca saopštila da je u četvrtom tromesečju 2011. godine ostvarila prihod od 4,2 milijarde USD, što predstavlja smanjenje od 25% u odnosu na isti period prošle godine. Ukupan gubitak kompanije u tom periodu iznosi 125 miliona USD
IAKO JE NOVA VERZIJA ANDROIDA, poznata pod imenom Ice Cream Sandwich, objavljena pre više od šest meseci, najnovija istraživanja pokazuju da se ona nalazi na manje od 3% uređaja sa Androidom.
Na veb lokaciji Android Developer, namenjenoj programerima Android aplikacija, objavljeni su podaci koji govore da se Android 4.0 (Ice Cream Sandwich) nalazi na 2,9% svih uređaja s Androidom (prošlog meseca ih je bilo 1,6%).
Najveći broj korisnika još uvek na svojim uređajima ima verziju Android 2.3 (Gingerbread) – 63,7%, što je porast u odnosu na prošli meseca kada ih je bilo 62%. Verzija Androida 2.2 (Froyo) gubi korisnike, tako da ih ovog meseca ima 23,1%, dok ih je prošlog meseca bilo 25,3%.
Udeo Ice Cream Sandwicha bi ubrzo mogao da se poveća, zahvaljujući pojavljivanju nekih novih uređaja koji su krajem februara predstavljeni na manifestaciji Mobile World Congress u Barseloni. Na toj manifestaciji predstavljeni su mobilni telefoni Ascend D Quad (Huawei), One X (HTC), Padfone (Asus), Optimus 4X HD (LG), Liquid Glow i Cloudmobile (oba iz Acera).
Takođe, kompanija Verizon je prošlog meseca najavila da će uskoro u svojoj ponudi imati nekoliko vrhunskih uređaja sa Ice Cream Sandwichom, uključujući Motoroline pametne telefona Droid 4 i Razr, Samsungov tablični računar Galaxy Tab 10.1 i HTC-ov 4G telefon ThunderBolt.
Android 4.0 (Ice Cream Sandwich) je predstavljen u oktobru prošle godine. Radi se o prvoj verziji Androdia koja je optimizovana tako da može da se koristi podjednako na tabličnim računarima i pametnim telefonima. Ova verzija Androdia sadrži brojne nove mogućnosti i podršku za intergaciju sa Googleovom društvenom mrežom Google+.
Martovske promene u Guglovoj pretraživačkoj mašini
Izvor: Micro.rs
VELIKI BROJ SITNIH PROMENA KOJE je Gugl (Google) uneo u svoju pretraživačku mašinu i korisnički interfejs tokom marta, u utorak su se pojavile uredno pobrojane u objavljenom saopštenju. Iako se čini da među njima nema onih koje nešto drastično menjaju iz ugla običnog korisnika, sigurno će biti zanimljive ljudima koji optimizuju veb lokacije kako bi ih učinili vidljivijim u rezultatima pretraživanja.
Na spisku je nabrojano 50 promena među kojima su, na primer, i ove:
• Znak “+” se sada tretira kao normalan znak kad se čini da je upotrebljen s takvom namerom, kao što će to biti slučaj i sa znakovima %, $, , ., @ i # koji su kao znakovi interpunkcije bili ignorisani pri indeksiranju upita. Njegovi dani kad je tretiran kao operator verovatno su odbrojani, izuzev kad se koristi u jednačinama.
• Ukoliko promenite lozinku odjavićete se sa svih Guglovih usluga, uključujući pretraživanje.
• Poboljšani su odgovori i trenutni rezultati sa teniskih takmičenja, ruskih hokejaških utakmica i fudbalskih utakmica lige šampiona.
• U rezultatima pretraživanja aplikacija vodiće se računa o platformskim razlikama – rezultati će se razlikovati za Android, iOS i druge sisteme, a pored toga biće i bogatiji.
• Pretraživanje vesti generalno će davati svežije rezultate.
• Pretraživanje slika je poboljšano uključivajem relevantnosti, odnosno davanjem boljih ocena kvaliteta izvornim stranama.
• Dugmence +1 prikazivaće se u rezultatima pretraživanja za više zemalja i domena.
Predlažemo da ostale pogledate sami.
S druge strane, u ovom saopštenju je ukazano na još jednu martovsku novinu, koja bi mogla biti zanimljiva i širem krugu korisnika. Istaknuto je prvo objavljivanje neobrađenog video snimka jednog od internih sastanaka posvećenih kvalitetu pretraživanja (u ovom slučaju raspravljalo se o promenama u algoritmu za ispravljanje pravopisnih grešaka u upitima), koji pruža priliku da se stekne osećaj o tome kako se u Guglu donose odluke na tom planu.
Snimak je načinjen početkom decembra 2011. korišćenjem osam video kamera i 16 mikrofona, a objavljen je sredinom marta. Jezik sastanka je prilično tehnički pa su snimku dodate tekstualne napomene koje ukazuju na kontekst i čitavu raspravu čine nešto zanimljivijom
POSLE DUGOTRAJNIH NAGAĐANJA DA Gugl (Google) sprema nekakve naočare koje će stvarnosti dati dodatnu dimenziju, kompanija je najzad pokazala na čemu radi u okviru svog projekta Staklo (Project Glass). Konceptualni video pod naslovom „Jednog dana“, pokazuje kako bi te Guglove naočere trebalo da rade.
U objavljenom videu je pokazano kako njihov korisnik obavlja zadatke koji se normalno izvršavaju s pametnim telefonima – zakazuje sastanke, snima slike, proverava kakvo je vreme, koristi uputstva kako da stigne do nekog mesta i obavlja video pozive. Informacije jednostavno lebde u njegovom vidnom polju, a interfejs se kontroliše glasom ili nekim drugim ulaznim signalima.
Gugl je objavio da trenutno prikuplja mišljenja korisnika i pokazao nekoliko dizajnerskih fotografija ljudi koji nose njegove naočare s „potpomognutom stvarnošću“. Te naočare iznad jednog stakla imaju mali sekundarni ekran za video prikaz, pričvršćen na podeblji nosač koji ide sve do uveta.
Ovo je prvi put da je Gugl javno priznao da stvarno radi na projektu s naočarima za potpomognutu stvarnost. Njujork Tajms je u februaru izvestio da će Gugl ponuditi te naočare kasnije tokom godine po ceni od 250 do 500 dolara. Naočare su navodno nastale u tajnoj laboratoriji Gugl X u kojoj kompanija eksperimentiše s futurističkim projektima. U saopštenju objavljenom na Guglplusu laboratorija je pomenuta pod nazivom Gugl[x].
Mada se u njemu kaže da video i slike samo pokazuju šta bi tehnologija mogla da radi, Njujork Tajms u svom najnovijem članku obaveštava da će Gugl u narednim mesecima početi da testira prototipove ovih naočara, ali ostaje nejasno da li će ih ponuditi pre kraja godine kako je pisalo u februarskom članku.
Samsung počeo da proizvodi ultrabrze microSD kartice
Izvor: Micro.rs
KOMPANIJA SAMSUNG ELEKTRONIKS SAOPŠTILA je da je počela da proizvodi microSD memorijske kartice koje koriste ultrabrzi (Ultra High Speed-1, UHS-1) interfejs, što omogućava veću brzinu prenosa podataka.
Nove microSD HC kartice se izrađuju u različitim kapacitetima (maksimalno do 16 GB) i omogućavaju najveću sekvencijalnu brzinu čitanja podataka od 80 megabita u sekundi (Mb/s), saopštio je Samsung. Ta brzina je četvorostruko veća od brzine koju omogućavaju najbrže današnje microSD kartice, i koja iznosi 21 Mb/s.
Prema navodima iz Samsungovog saopštenja, nove kartice će se koristiti u tabličnim računarima i pametnim telefonima sa podrškom za LTE mreže mobilne telefonije. Samsung je objavio i da trenutno razvija ultrabrze microSD kartice čiji će kapacitet biti veći od 16 GB.
NIje navedeno kada će se nove microSD kartice naći u prodaji i po kojoj ceni će se prodavati.
SUDEĆI PREMA SAOPŠTENJU KOJE JE početkom nedelje objavio Mozilin (Mozilla) platformski inženjer Brajan Bondi, preliminarana verzija Fajerfoksa (Firefox) projektovana da se koristi u okviru Mikrosoftovog interfejsa Metro za Vindous 8 (Microsoft Windows) već radi, ali su neka pitanja u vezi dizajna i dalje otvorena.
Iako je veći deo posla oko platformske integracije već urađen – Fajerfoks se glatko uklapa u Metro – dosta toga još nije završeno, zbog čega Bondi ocenjuje da se još uvek ne može govoriti o ispunjenosti planova za drugo tromesečje.
Po njegovom mišljenju, za Mozilu je izuzetno važno da stvori jaku podršku za Mikrosoftov novi interfejs, jer će Fajerfoks inače izgubiti status podrazumevanog veb čitača, a s tim i znatan deo tržišta. Iako ni uspeh samog Metroa još nije sasvim siguran, Mozila želi da iskoristi svaku priliku koja bi Fajerfoksu pomogla da povrati svoj raniji tržišni udeo i drugo mesto koje mu je krajem prošle godine oduzeo Guglov Hrom (Google Chrome).
Osnovana Nacionalna komisija za širokopojasni pristup internetu
Izvor: Micro.rs
U BEOGRADU JE 4. APRILA OSNOVANA Nacionalna Komisija za širokopojasni pristup i digitalni razvoj čiji će glavni zadatak biti da promoviše značaj brzog pristupa internetu i učini ga univerzalnim i opšteprihvaćenim standardom za razvoj društva i privrede u Srbiji.
Osnivačkom sastanku je pored domaćih predstavnika relevantnih institucija i kompanija prisustvovao i generalni sekretar Međunarodne unije za telekomunikacije dr Hamadun Ture, koji od 3. do 5. aprila boravi u Beogradu kao gost Uprave za digitalnu agendu.
Komisija je osnovana po ugledu na globalnu komisiju za širokopojasni pristup, čiji je član i naša državna sekretarka, Jasna Matić. Njen cilj će biti da se u Srbiji do 2015. ostvare ciljevi koje je formulisala globalna komisija i milenijumski razvojni ciljevi UN.
Širokopojasni pristup predstavlja osnovu za pružanje elektronskih usluga koji doprinose razvoju društva, olakšavaju komunikaciju i povećavaju dostupnost državne administracije građanima, omogućavaju učenje na daljinu, brže i kvalitetnije pružanje usluga iz oblasti zdravstvene zaštite, kao i elektronsku trgovinu i plaćanje u globalnim okvirima. Širokopojasni pristup je i značajna karika u razvoju seoskih, manje razvijenih i udaljenih oblasti, kao i u razvoju industrijskih zona i povezivanju privrednih regiona unutar zemlje.
Očekuje se da će primena novih pristupnih tehnologija poboljšati kvalitet života pojednostavljivanjem komunikacije, lakšim i bržim pristupom informacijama, pristupom novim vidovima zabave i unapređenjem kulturnog života. Pored toga, razvoj širokopojasnog pristupa daće suštinski doprinos ostvarivanju glavnih razvojnih ciljeva zemlje: otvaranju novih radnih mesta, ubrzanju privrednog rasta, povećanju produktivnosti i dugoročnom unapređenju konkurentnosti privrede.
Članovi Nacionalne komisije su: Branko Radujko, direktor Telekoma Srbija, Ćel Morten Jonsen, izvršni direktor Telenora, Tanasis Kacirumpas, predsednik upravnog odbora i izvršni direktor kompanije VIP Mobile, Dragica Pilipović Čafi, generalni direktor SBB-a, Dejan Cvetković, Mikrosoft Srbija, France Presetnik, generalni direktor Poslovnog udruženja kablovskih operatera Srbije (PUKOS), Miroslav Dukić, član opravnog odbora Ratela, prof. dr akademik Đorđe Šijački, direktor Centra za teorijsku fiziku Instituta za fiziku, Desanka Radunović, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta Republike Srbije, prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Republike Srbije, Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS), Đorđe Staničić, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), Antonio Pasarela, generalni direktor Eriksona za Srbiju (Ericsson), Goran Obradović, generalni direktor kompanije Cisko Srbija (Cisco), Vinsent Dežer. šef delegacije EU u Srbiji, Vilijam Infante, stalni koordinator UN u Srbiji, Hildegard Gacek, direktor EBRD za Srbiju, Zoran Jovanović, direktor akademske mreže Srbije (AMRES), Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu i predsednik Konferencije univerziteta Srbije (Konus), Tatjana Ćitić, urednik redakcije digitalnog programa RTS, Veran Matić, izvršni direktor i predsednik upravnog odbora televizije B92, Veselin Simonović, glavni i odgovorni urednik časopisa Blic, Siniša Isakov, generalni direktor RUV RTV, Danica Popović, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Veselin Jevrosimović, predsednik Komtrejd grupe (Comtrade), Miloš Đurković, predsednik američke privredne komore u Srbiji (AmCham), Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice Petnica i Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije.
