Uhapšen Luka Bojović

[sendi]

Prikazano oružje Luke Bojovića

[h=1]Prikazano oružje Luke Bojovića
[/h] Izvor: B92


Madrid/Beograd -- Španska policija prikazala je deo oružja koji je pronađen kod Luke Bojovića i ostalih pripadnika "Zemunskog klana" prilikom hapšenja u Valensiji.

​

Predstavljene su tri automatske puške, devet pištolja, poluautomatski pištolji, revolver, sačmara, prigušivači, municija. Policija je takođe predstavila lažna dokumenta i novac, više od pola miliona evra, pronađenih prilikom pretresa stanova koje su koristili Luka Bojović, Vladimir Milisavljević, Siniša Petrić i Vladimir Mijanović.
Pronađeno je ukupno 557.000 evra u gotovini, a predstavljene novačnice su u apoenima od 50 do 500 evra.

Ministar unutrašnjih poslova Španije Horhe Fernandez Dijaz je tom prilikom ukazao na značaj ove akcije u borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji i regionu i upoznao je brojne predstavnike medija sa krivičnim delima koja se okrivljenima stavljaju na teret.

Tom događaju prisustvovali ambasadorka Srbije u Španiji Jela Baćović i direktor španske policije Ignasio Kostido.

Luka Bojović, Vladimir Milisavljević, Siniša Petrić i Vladimir Mijanović su uhapšeni u četvrtak u Valensiji, dok su boravili u jednom restoranu.

 

[sendi]

Španiji poslat preliminarni zahtev za ekstradiciju Bojovića

Španiji poslat preliminarni zahtev za ekstradiciju Bojovića



BEOGRAD – Ministarstvo pravde Srbije uputilo je Španiji preliminarni zahtev za ekstradiciju Luke Bojovića i dvojice pripadnika „zemunskog klana” koji su 9. februara uhapšeni u Valensiji po poternici srpskog Interpola, izjavio je danas Tanjugu državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.

Navodeći da se upravo na španski jezik prevodi izuzetno obimna dokumentacija koja se šalje uz zahtev za izručenje i broji više 1.700 strana, Homen je rekao da dokumentacija mora da bude potpuna.

Prema Konvenciji Saveta Evrope o ekstradiciji, pošto se okrivljeni izruči državi koja je od druge tražila njegovo izručenje, on se više ne može goniti za krivična dela koja nisu bila navedena u zahtevu za izručenje, objasnio je Homen.

To, kako je istakao, znači da zahtev za izručenje mora da obuhvati sva dela za koja se goni, kao i ona za koja se sumnjiči, kako bi pred našim pravosudnim organima mogli da odgovaraju za sva krivična dela koja su učinili, među kojima je veliki broj ubistava.

Novinar Tanjuga imao je priliku da se uveri u obimnost dokumentacije koju čine optužnice i presude srpskih sudova, rešenja o upućivanju na izdržavanje kazni i drugi dokazi na osnovu kojih će se utvrđivati osnovanost zahteva za izručenje traženih osoba.

Osvrćući se na postupak koji je protiv Bojovića, Vladimira Milisavljevića i Siniše Petrića pokrenut u Španiji zbog posedovanja arsenala oružja, državni sekretar je istakao da je Tužilaštvo za organizovani kriminal počelo pregovore sa španskim kolegama oko njihovog procesuiranja.

Tužioci treba da se dogovore na koji način i gde će biti procesuirani s obzirom da su u Srbiji optuženi za najteža krivična dela, ukazao je Homen.

Španski sud je, pre dva dana, Bojoviću, Milisavljeviću i Petriću odredio pritvor.

Prema Konvenciji o ekstradiciji Saveta Evrope, pritvor može da traje do godinu dana, a odlučivanje o ispunjenosti uslova za ekstradiciju je dvostepeno.

Prvostepenu odluku doneće španski sud pošto razmotri dokumentaciju i zahtev za izručenje, na koju okrivljeni imaju pravo žalbe, a konačnu odluku o izručenju doneće ministar pravde Španije.

„Realno do izručenja najranije može doći tek za nekoliko meseci, ali s obzirom na važnost ovog predmeta očekujem da španski pravosudni organi efikasno postupaju”, naglasio je Homen.

Bojoviću, koji je već godinu i po dana bio u bekstvu, u odsustvu se sudi zbog tri ubistva i dva pokušaja ubistva, dok je Milisavljević pravosnažno osuđen na 40 godina zatvora zbog krivičnih dela koje je izvršio kao pripadnik „zemunskog klana” i na 30 godina zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića.

Petrić je pravosnažno osuđen zbog ubistva na maksimalnu kaznu od 15 godina zatvora.

Španski sud je odredio pritvor Bojoviću, Milisavljeviću i Petriću zbog posedovanja oružja, falsifikovanja dokumenata, pripadnosti organizovanoj kriminalnoj grupi i opiranja hapšenju.

Tanjug

 

[sendi]

Podnet zahtev za izručenje Bojovića

[h=1]Podnet zahtev za izručenje Bojovića
[/h] Izvor: B92


Beograd -- Ministarstvo pravde Srbije uputilo Španiji preliminarni zahtev za izručenje Luke Bojovića i dvojice pripadnika "zemunskog kriminalnog klana".

​

Oni su uhapšeni u Valensiji po poternici srpskog Interpola.
Zbog procedure, do izručenja može doći tek za nekoliko meseci, ali s obzirom na važnost predmeta Beograd očekuje da španski pravosudni organi efikasno postupe.
Iako se dokumentacija o Luki Bojoviću i njegovim saradnicima sprema za Španiju, neophodno je prevesti više od 1.700 stranica dokumenata. Tu su optužnice i presude srpskih sudova, rešenja o upućivanju na izdržavanje kazni, kao i još mogi dokazi na osnovu kojih će španski sud odlučivati da li postoji osnovanost zahteva za izručenje.

“Izuzetno je važno da ta dokumentacija bude potpuna jer prema Konvenciji Saveta Evrope o ekstradiciji, pošto se okrivljeni izruči državi koja je od druge tražila njegovo izručenje, on se više ne može goniti za krivična dela koja nisu bila navedena u zahtevu za izručenje. To znači da zahtev za izručenje mora da obuhvati sva dela za koja se goni, kao i ona za koja se sumnjiči, kako bi pred našim pravosudnim ogranima mogli da odgovaraju za sva krivična dela koja su učinili”, rekao je državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.

Kada dobije obimnu dokumentaciju iz Beograda, španski sud ima godinu dana da odluči o zahtevu, jer toliko po Konvenciji Saveta Evrope može da traje ekstradicijski pritvor.

U zahtevu za izručenje Luke Bojovića, Vladimira Milisavljevića i Siniše Petrića iz Španije naći će se dokumentacija i dokazi koji ih terete za krivična dela za koja protiv njih još nisu pokrenuti krivični postupci, odnosno otvorene istrage, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu pravde Srbije.

Naime, prve stranice svog policijskog dosijea Luka Bojović je počeo da ispisuje još 1994. godine, kada je u beogradskom kafiću Trozubac ranio Mihajla Divca, tada 24-godišnjeg kriminalca s Novog Beograda. U filmu "Vidimo se u čitulji" Divac je pričao o tom obračunu.

“On je mene pogledao i ja sam reagovao.... tada sam rekao nabiću ti tu utoku u dupe”, rekao je tada on.

Bojović se posle tog obračuna povukao u sedište Arkanove dobrovoljačke garde u Erdutu i u beogradskom podzemlju se za njega jedno vreme nije čulo, dok je Divac ubijen nekoliko meseci kasnije.

Posle Arkanovog ubistva 2000. godine Luka Bojović je učvrstio svoje veze s Miloradom Ulemekom, koga je znao s ratišta, da bi nakon njegovog odlaska u zatvor preuzeo ostatke zemunskog klana.

U slučaju Petrića, zvanog Zenica, biće i materijali na osnovu kojih se vodi pretkrivični postupak zbog sumnje da je predvodio vod koji je 1999. godine u vreme NATO bombardovanja likvidirao više od 90 albanskih osuđenika u zatvoru Dubrava.

 

[Black Predator]

Luka Bojović imao pasoš Hrvata koji je nestao pre četiri godine










Izvor:
Blic.rs






U stanovima Luke Bojovića, Vladimira Milisavljevića, Siniše Petrića i Vladimira Mijanovića nakon njihovog hapšenja u Valensiji, španska policija pronašla je nekoliko lažnih dokumenata i pasoša. Jedan od pasoša, koristio je Luka Bojović, a vodi se na Hrvata Marijana Barišića koji je nestao 2008. godine u Blajburgu.

Kako piše "Jutarnji list", jedan od pronađenih pasoša izdat je decembra 2008. na ime Marijan Barišić. Radi se o starijem tipu pasoša, kakve je Hrvatska izdavala pre uvođenja biometrijskih dokumenata.


Luka Bojović liči na osobu na slici, odnosno, on je svojom frizurom i zulufima u dobroj meri odgovarao Marijanu Barišiću sa fotografije.

Barišić rođen je u selu kod Banjaluke. U "Dnevniku" HRT-a od 18. maja 2008. prepoznat je na skupu u Blajburgu i porodica od tada bezuspešno traga za njim.

 

[Black Predator]

Luka Bojović od 2002. imao legalnu vizu za Španiju










Izvor:
Blic.rs







Luka Bojović, uhapšeni vođa zemunskog klana, imao je legalnu boravišnu dozvolu u Španiji od 2002. Zvanično, bio je razveden, ali je tajno često viđao ženu Barbaru i troje dece. Španski mediji otkrili su i da je prilikom hapšenja policajcu rekao: „Mi smo vojnici“.

Posle sedam dana zatišja, uhapšeni Luka Bojović bio je jučerašnja tema najtiražnijeg španskog dnevnog lista „El pais“. Pod naslovom „Mi smo vojnici“ list navodi detalje Bojovićevog života u Španiji i samog hapšenja.

Kada ga je policajac, prilikom hapšenja, pitao da li je on Luka Bojović, dobio je odgovor:

- Ti ćeš znati. Neću ti odgovoriti. Mi smo vojnici - rekao je Bojović.

„El pais“ tako počinje priču o Bojoviću, koji je legalno boravio u Španiji još od 2002. Zahtev za boravišnu dozvolu na svoje ime podneo je u Las Palmasu, na Kanarskim ostrvima 2001. Prva rezidencija mu je odobrena godinu dana kasnije, a 2006. dobio je trajni boravak jer nije bilo formalnih prepreka.

U Srbiji, istovremeno, Bojović se dovodi u vezu s likvidacijom Branka Jeftovića Jorge 2004, kao i s pokušajem ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka iste godine, kada su poginuli njihovi telohranitelji Dejan Živančević i Milutin Jovičić. Poternica za Bojovićem izdata je u septembru 2010, kada se novinarima obratio ministar policije Ivica Dačić.

- Njegovo hapšenje je pitanje saradnje s policijama drugih zemalja. Naša saznanja su da ima prebivalište van Srbije, ali je imao vremena da promeni mesto boravka, rekao je tada Dačić.

U tekstu u „El paisu“ dalje sledi detaljan opis kriminalnih aktivnosti i zločina za koje se sumnjiči Bojović, uz napomenu da u Srbiji nije suđen za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Na trag u Španiji ukazao je Sretko Kalinić, ali bez detalja u kojem gradu boravi Bojović.

Policijski izvori na koje se poziva madridski dnevnik svedoče da je Bojović bio veoma oprezan, čak toliko da se formalno razveo i da nije živeo sa suprugom i troje dece. Ali ih je redovno tajno viđao. Isti izvor kaže da nikada nisu viđeni zajedno.

 

[Black Predator]

Bojović napustio Srbiju sredinom 2010.godine













Izvor:
Novosti.rs






Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavo je da ne razume kako bi se neko iz državnog vrha sastajao sa njim 2008. da mu kaže da pobegne dve godine kasnije.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavo je danas da je prema podacima Uprave kriminalističke polije Luka Bojović napustio Srbiju sredinom 2010. godine, napominjući da ne razume kako bi se neko iz državnog vrha sastajao sa njim 2008. da mu kaže da pobegne dve godine kasnije.
Tako je Dačić odgovorio na pitanje novinara da li mu je poznato koga je iz državnog vrha zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić optužio da se sastajao s Bojovićem 2008. i uoči njegovog bekstva.

Ministar je istakao da policija nije dobila nikakav zahtev da istraži te navode, kao i da mu nije poznato da je tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević potrdio te navode.

SNS je prošle sedmice saopštila da je Vučić poslao pismo Radisavljeviću u kojem ga je obavestio da je jedan od najviših državnih funkcionera u vreme dok je bio na vlasti 2008. imao susrete sa Lukom Bojovićem, optuženim za više ubistava.
Kako je rečeno, u tom pismu na četiri mesta je jasno naglašeno ime i prezime tog funkcionera koji se krajem 2008. godine, neposredno pre Bojovićevog bekstva iz zemlje, sastao sa njim u jednom beogradskom kafeu u Njegoševoj ulici.

Odbegli Bojović koji je u Srbiji optužen za više ubistava i pokušaja ubistva uhapšen je u Španiji po poternici srpskog Interpola.
Tužilaštvo za organizovani kriminal u optužnici navodi da je Bojović stao na čelo "zemunskog klana" posle ubistva njegovih vođa Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića u martu 2003. godine, a svoju moć učvrstio je nakon hapšenja Milorada Ulemeka Legije.

 

[Black Predator]

Šef Luke Bojovića na slobodi











Izvor:
Mondo.rs








Vilijam Vim Holeder, poznatiji kao najveći neprijatelj Sretena Jocića, zvanog Joca Amsterdam, ali i šef uhapšenog Luke Bojovića, odslužio je zatvorsku kaznu za otmicu multimilionera Fredija Hajnekena i ponovo je na slobodi.

Holeder je odslužio šest od devet godina zatvora i pušten je da ostatak kazne provede uslovno. Ovaj Holanđanin vrlo je blizak sa kriminalcima sa Balkana, posebno iz Srbije i Crne Gore.

Holandska policija označila je Holedera kao čoveka koji je iz zatvora naručio brojne likvidacije, a kao glavnog egzekutora koristio je Luku Bojovića.

Dok je pred holandskim sudom trajalo suđenje Holederu za otmicu Hajnekena, misteriozno je ubijeno 12 svedoka koji su znali poslovanje ovog kriminalca, a od kojih su mnogi bliski Sretenu Jociću - Joci Amsterdamu. Saznanja policije Srbije ukazuju na to da je Holeder u dugogodišnjem ratu s Jocićem. Upravo je taj sukob rezultirao mnogobrojnim likvidacijama u Holandiji, Španiji i u Crnoj Gori.

Prema javno objavljenim saznanjima policije Holandije, Jocić i Holeder su godinama blisko sarađivali, a sukob između njih je izbio posle Jocićevog hapšenja u Bugarskoj 2002. godine. Posle toga su usledila ubistva nekoliko Jocićevih prijatelja koji su do tada bili bliski i s Holederom. Od tada postoji sukob dva vodeća klana u holandskom podzemlju. Sukob je nastao kada je Holeder uhapšen zbog otmice multimilionera Fredija Hajnekena, zbog čega je eliminisao svoje i Jocićeve saradnike koji su mogli da policiji daju dokaze protiv njega.

Policije pojedinih evropskih zemalja zaključile su da je Holeder povezan za likvidacijama, jer su svedoci poslova ovog holandskog šefa podzemlja nestajali jedan za drugim.

Saznanja policije Holandije govore da su glavni ljudi u Holederovom klanu kriminalci iz Srbije i Crne Gore, koji su, bežeći od zakona, našli utočište u Holandiji. Njegovi najbliži saradnici su izvesni Miloš P., Maruf M. i Luka Bojović. Reč je o najjačoj kriminalnoj grupi u Holandiji.

Jedno od ubistava, za čiju organizaciju se sumnjiči Holeder, jeste likvidacija Srđana Miranovića u Podgorici 2006. godine. Holandska policija ima saznanja da je ubijeni Miranović godinama bio u poslovnim odnosima s Holederom. Kao motiv ove likvidacije navodilo se to da je kao dugogodišnji član ekipe koja je blisko sarađivala sa ovim holandskim kriminalcem, Miranović postao veoma nezgodan svedok za Holedera jer je sve znao o njegovim poslovima.

 

[sendi]

Nastavak suđenja Luki Bojoviću

[h=1]Nastavak suđenja Luki Bojoviću
[/h] Izvor: Tanjug


Beograd -- Pred Specijalnim sudom se nastavlja proces protiv Luke Bojovića i Vladimira Milisavljevića u odsustvu jer su još uvek nedostupnii pravosudnim organima Srbije.

​

Umesto sudije Biljane Sinanović na čelo sudskog veća došao je sudija Vladimir Mesarović, a glavni pretres će krenuti po odredbama novog Zakonika o krivičnom postupku, odnosno pripremnim ročištem koje će biti zatvoreno za javnost.
Bojović i Milisavljević uhapšeni su u Španiji 9. februara, ali s obzirom da proces ekstradicije može da traje i po nekoliko meseci, teško da će oni u skorije vreme sesti na optuženičku klupu beogradskog Specijalnog suda.

U svakom slučaju, taj proces, u kom se Bojoviću i Milisavljeviću sudi zajedno sa nekadašnjim zemuncima Sretkom Kalinićem i Milošem Simovićem zbog pokušaja ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića, kao i tri ubistva, počeće ispočetka po odredbama novog Zakonika o krivičnom postupku.

Milisavljević je bio gotovo devet godina u bekstvu, od marta 2003. godine, pa je u odsustvu osudjen na 40 godina zatvora zbog krivičnih dela koja je izvršio kao pripadnik "zemunskog klana", zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Djindjića na 35 godina zatvora. On ima pravo da traži da mu se oba sudjenja ponove, jer je osudjen u odsustvu.

Što se tiče njihovog zajedničkog procesa, Kalinić je ranije potvrdio navode optužnice, a Simović samo delimično. Bojović je napustio Srbiju u junu 2010. godine, nedugo posle hapšenja Kalinića u Zagrebu i Simovića na srpsko-hrvatskoj granici.

Za njim je u septembru 2010. raspisana medjunarodna poternica i podignuta optužnica zbog sumnje da je organizovao ubistvo Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka kada su nastradala dvojica njihovih telohranitelja. Bojovića je sa pomenutim ubistvima, ali i drugim krivičnim delima povezao Kalinić, koji je Srbiji izručen iz Hrvatske 25. avgusta 2010. godine.

Kalinić je detaljno opisao izvršenje ubistava i neuspelih likvidacija, navodeći da to nije radio zbog novca već zbog prijateljstva sa Bojovićem koji je sve organizovao. Prema njegovim navodima, sa Bojovićem je došao u sukob 2009. godine.

Na prethodnom pretresu početkom decembra, Simović je optužio Kalinića za ubistvo Bojovićevog kuma Cvetka Simića u Zagrebu 2010. godine.
Takodje je ispričao da je Kalinić hteo da se vrati u Srbiju i ubije Bojovića i to naveo kao jedan od razloga njihove svadje kada je ranio Kalinića u nogu.

Istog dana Kalinić je prebačen u zagrebačku bolnicu i lišen slobode 8. juna 2010, a Simović se sutradan uveče predao na srpsko-hrvatskoj granici.
Tužilaštvo za organizovani kriminal u optužnici navodi da je Bojović stao na čelo "zemunskog klana" posle ubistva njegovih vodja Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića u martu 2003. godine, a svoju moć učvrstio je nakon hapšenja Milorada Ulemeka Legije.

Pošto je postao vodja "zemunaca", on je organizovao likvidacije, a lično je učestvovao u pokušajima ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka 2004. godine, kad je sa odbeglim "zemuncem" Kalinićem pucao iz automobila u pokretu. Ostaje da se vidi kako će se ponašati Kalinić i Bojović kada sednu na istu optuženičku klupu.

Bojović je uhapšen u oktobru 2007. godine zbog sumnje da pomaže odbeglim zemuncima optuženim za ubistvo premijera Zorana Djindjića, medjutim, optužen je samo za nedozvoljeno držanje oružja u nedostatku dokaza. Zbog nedozvoljenog držanja pištolja osudjen je na 15 meseci zatvora 2009. godine posle čega je pušten da se brani sa slobode.

Bojović je bio kum Cvetku Simiću čije je raskomadano telo pronadjeno u Zagrebu, tačnije telo u jezeru Jarun, a glava u blizini tog jezera. On je bio pripadnik paravojne formacije na čijem je čelu bio Željko Ražnatović Arkan, zbog čega su ga kasnije mnogobrojni pripadnici "zemunskog klana" optuživali za "osvetu", niz likvidacija ljudi za koje su sumnjali da stoje iza ubistva Ražnatovića.

Ipak, jedina zvanična optužnica koja je na snazi je optužnica Tužilaštva za organizovani kriminal po kojoj mu se sudi u odsustvu.

 

[Black Predator]

Odložen glavni pretres Luki Bojoviću












Izvor:
Novosti.rs









Glavni pretres Luki Bojoviću i Vladimiru Milisavljeviću kojima se sudi u odsustvu, danas je pred Specijalnim sudom u Beogradu odložen za 15. mart.

Glavni pretres Luki Bojoviću i Vladimiru Milisavljeviću kojima se sudi u odsustvu, kao i Sretku Kaliniću i Milošu Simoviću optuženima za više ubistava, danas je pred Specijalnim sudom u Beogradu odložen za 15. mart.

Odlaganje je obrazloženo time što su Bojović i Milosavljević uhapšeni u Španiji, gde se i sada nalaze, a da nije poznato u kojoj je fazi postupak njihove ekstradicije.

Predlog advokata odbrane da se glavni pretres njihovim klijentima odloži prihvatio je tužilac Vladimir Golubović koji je rekao da "bi za sada bilo racionalnije da se zastane s postupkom".

Golubović smatra da treba zastati s potupkom dok se ne pribavi izveštaj Ministarstva pravde Srbije o tom postupku ekstradicije a sa time se složilo sudsko veće koje je nastavka procesa odložilo za 15. mart.

Bojoviću i Milisavljeviću se sudi zajedno sa nekadašnjim "zemuncima" Sretkom Kalinićem i Milošem Simovićem zbog pokušaja ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića, kao i tri ubistva.

 

[Black Predator]

Srbija poslala Španiji zahtev za ekstradiciju Bojovića











Izvor:
Blic.rs







Ministarstvo pravde Srbije uputilo je danas Španiji zahtev za ekstradiciju Luke Bojovića i dvojice pripadnika bivšeg "zemunskog klana" koji su 9. februara uhapšeni u Valensiji po poternici srpskog Interpola, izjavio je Tanjugu državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.

Uz zahtev za izručenje Bojovića, Vladimira Milisavljevića zvanog Vlada Budala i Siniše Petrića zvanog Zenica, Španiji je prosleđena i dokumentacija o krivičnim delima za koja ih tereti Srbija od oko 2.000 strana, naveo je Homen i izrazio očekivanje da će ona biti dovoljan osnov za pozitivan odgovor Španije.

On je istakao da je u pitanju jedan od najobimnijih predmeta, pošto se oni sumnjiče za više desetina ubistava i drugih teških krivičnih dela, među kojima je i ubistvo premijera Zorana Đjinđića.

Osvrćući se na postupak koji je protiv Bojovića, Milisavljevića i Petrića pokrenut u Španiji zbog posedovanja arsenala oružja, državni sekretar je istakao da Tužilaštvo za organizovani kriminal priprama posetu španskim kolegama, sa kojima treba da dogovori detalje oko njihovog procesuiranja.

Tužioci treba da se dogovore na koji način i gde će biti procesuirani s obzirom na to da su u Srbiji optuženi za najteža krivična dela, ukazao je Homen.

Španski sud je Bojoviću, Milisavljeviću i Petriću odredio pritvor zbog posedovanja oružja, falsifikovanja dokumenata, pripadnosti organizovanoj kriminalnoj grupi i opiranja hapšenju.

Prema Konvecniji Saveta Evrope o ekstradiciji pritvor može da traje do godinu dana, a odlučivanje o ispunjenosti uslova za ekstradiciju je dvostepeno.

Prvostepenu odluku doneće španski sud pošto razmotri dokumentaciju i zahtev za izručenje, na koju okrivljeni imaju pravo žalbe, a konačnu odluku o izručenju doneće španski ministar pravde.

Homen je izrazio očekivanje da će pravosudni organi Španije doneti odluku o srpskom zahtevu u najkraćem periodu i da će se Bojović, Milisavljević i Petrić naći u Srbiji.

Bojoviću, koji je već godinu i po dana u bekstvu, u odsustvu se sudi zbog tri ubistva i dva pokušaja ubistva, dok je Milisavljević pravosnažno osuđen na 40 godina zatvora zbog krivičnih dela koje je izvršio kao pripadnik "zemunskog klana" i na 35 godina zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Đinđića, a za otmicu vlasnika "Delte" Miroslava Miškovića na sedam godina zatvora.

Petrić je, takođe, pravosnažno osuđen na maksimalnu kaznu zbog ubistva od 15 godina zatvora i ostalo mu je da odsluži još tri godine i deset mesci pošto je pobegao iz zemlje u toku izdržavanja kazne.