Član
- Učlanjen(a)
- 01.09.2009
- Poruka
- 482
Opuštajuće štivo,hvala ti !
Turističke zanimljivosti
- Začetnik teme tataratira
- Datum pokretanja
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.015
Noćenje u umetničkom delu
05. 04. 2010. 13:40h| Vestionline
Noćenje u umetničkom delu
Gledston hotel je najstariji hotel u Torontu koji i dalje radi. Sagrađen krajem 19. veka u blizini tadašnje železničke stanice, danas je poznat po svojih 37 unikatnih soba koje su dizajnirali svetski umetnici.
Ovaj hotel se nalazi na mestu koje se nekada smatralo zapadnom ivicom Toronta. Njegova spoljašnjost urađena u viktorijanskom stilu od crvenih cigli i danas je sačuvana, tako da ni malo ne ukazuje na to šta se unutra krije.
Njegova prva vlasnica bila je izvesna udovica Suzan Robinson koja je tu živela i radila sa svoje 13-oro dece. Tradicija je očuvana, pa i danas hotel funkcioniše kao porodični biznis, sada u okviru familije Zidler.
Pre nego što je postao prepoznatljiv po svojim unikatnim sobama, u Kanadi se za njega znalo po tome što je jedini imao dozvolu za služenje alkoholnih pića i organizovanje nekih igara.
Danas turisti u njemu odsedaju kako bi prespavali u umetničkom delu. Svaku sobu je dizajnirao drugi umetnik, iz razlčitih oblasti: od unutrašnjih dizajnera, arhitekata do slikara i skulptora. Tema svih soba je bio specifičan "ukus i miris“ Toronta, i način na koji ga umetnici, koji nisu njegovi stanovnici, doživljavaju.
05. 04. 2010. 13:40h| Vestionline
Noćenje u umetničkom delu
Gledston hotel je najstariji hotel u Torontu koji i dalje radi. Sagrađen krajem 19. veka u blizini tadašnje železničke stanice, danas je poznat po svojih 37 unikatnih soba koje su dizajnirali svetski umetnici.
Ovaj hotel se nalazi na mestu koje se nekada smatralo zapadnom ivicom Toronta. Njegova spoljašnjost urađena u viktorijanskom stilu od crvenih cigli i danas je sačuvana, tako da ni malo ne ukazuje na to šta se unutra krije.
Njegova prva vlasnica bila je izvesna udovica Suzan Robinson koja je tu živela i radila sa svoje 13-oro dece. Tradicija je očuvana, pa i danas hotel funkcioniše kao porodični biznis, sada u okviru familije Zidler.
Pre nego što je postao prepoznatljiv po svojim unikatnim sobama, u Kanadi se za njega znalo po tome što je jedini imao dozvolu za služenje alkoholnih pića i organizovanje nekih igara.
Danas turisti u njemu odsedaju kako bi prespavali u umetničkom delu. Svaku sobu je dizajnirao drugi umetnik, iz razlčitih oblasti: od unutrašnjih dizajnera, arhitekata do slikara i skulptora. Tema svih soba je bio specifičan "ukus i miris“ Toronta, i način na koji ga umetnici, koji nisu njegovi stanovnici, doživljavaju.
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.015
Zašto su nesuveniri bolji od suvenira
Zašto su nesuveniri bolji od suvenira
08. april 2010. 09:54 > 10:17
Uvek se trudimo da sa putovanja donesemo neke zanimljive stvari koje će nas podsećati na dobro provedeno vreme u inostranstvu. Međutim, često kupimo nepotrebne predmete sa kojima kasnije ne znamo šta da radimo.
"Kada sam tek počeo da putujem, oduševljavali su me magneti za frižider, majice i staklene kugle sa snegom - uobičajeni kič suveniri iz gift šopova. U jednom trenutku sam shvatio da time samo podržavam klišee i ne stvaram adekvatno sećanje na mesto", kaže novinar CNN-a Erik Torkels.
On objašnjava da se zato prebacio na predmete koji nisu bili dostupni baš na svakom koraku, a sem toga su bili i ručno napravljeni. "Osećao sam se dobro jer sam time podržavao zanatlije, predmeti su dobijali lični pečat. Ipak, kada bi ih doneo kući, uglavnom su završavali na polici skupljajući prašinu.
Počeo sam da ispitujem i njihovu autentičnost. Oduvek sam se trudio da jedem u restoranima koje drže meštani, zašto bi kupovao u radnjama u kojima oni ne kupuju?!
Sada, na putovanjima uvek tragam za stvarima koje nazivam "nesuveniri". Reč "suvenir" potiče iz francuskog i znači sećanje, a nesuveniri, bez obzira na njihov prefiks, takođe predstavljaju pokretače sećanja. Ono u čemu se razlikuju od suvenira je to što hvataju suštinu mesta, ne samo zato što su tamo kupljeni, već zato što ih lokalci zapravo i koriste."
Erik Torkels kaže kako preferira da nesuveniri dolaze iz zemlje u kojoj je (“Made in China” dolazi u obzir samo ako ste u Kini), ali i da nema ništa protiv toga da oni potiču iz fabrike. Ipak malo ko može da kaže da u svakodnevnom životu koristi ručno izrađene predmete.
"Nedavno sam posetio Rim po prvi put i bio sam iznenađen koliko je njegov istorijski centar prepun kiča. Retko kojim delom grada možemo proći, a da ne naiđemo na radnje koje prodaju 'I love Rome' majice. Ja sam se ipak opredelio za nešto potpuno drugačije.
Kupio sam plastičnu kutijicu za čuvanje neupotrebljenih delova luka, Soda Campari u Art Deco boci, pakovanje raznobojnog papira iz umetničke prodavnice, Elmex pastu za zube i labelo kompanije Herpe Sun. Ovi proizvodi će me tako podsećati na Rim svaki put kada ih budem koristio."
Novinar CNN-a predlaže kupovinu u supermarketima, apotekama... "Možete pronaći Bialetti aparate za espreso kod Italijana koji su ludi za kafom, kao i elegantne tkane tepihe tokom vaše posete Švedskoj.
U radnji u Japanu možete naći zanimljive električne uređaje, a u severnom delu Italije, na primer, zvonce za kravu. Jedan deo zabave je menjanje originalne namene ovih predmeta - zvonce, na primer, možete upotrebiti za vrata od stana.
Knjižare, bilo da ste u Grčkoj ili Indoneziji, prodaju dečije sveske koje kada se vratite kući možete koristiti za pisanje dnevnika, beleški, pesama i priča. Takođe, možete posetiti radnje koje prodaju opremu za restorane, baštu, sportove, bicikle.
U Nemačkoj, na primer, možete kupiti čašicu za rovita jaja, rezač za olovku i otirač, u Hong Kongu poštansko sanduče i digitron. Ovi predmeti prenose duh jedne zemlje, a pratktični su koliko i estetski jedinstveni."
Kao lepu uspomenu na vaša putovanja pazarite proizvode lokalnih proizvođača kao što su čajevi, sapuni, čokolade, začini, paste za zube, ukrasi za jelku, a obavezna je i flaša lokalnog alkoholnog pića, predlaže sajt Putovanja.info.
(MONDO, foto: Guliver/Getty Images)
Zašto su nesuveniri bolji od suvenira
08. april 2010. 09:54 > 10:17
Uvek se trudimo da sa putovanja donesemo neke zanimljive stvari koje će nas podsećati na dobro provedeno vreme u inostranstvu. Međutim, često kupimo nepotrebne predmete sa kojima kasnije ne znamo šta da radimo.
"Kada sam tek počeo da putujem, oduševljavali su me magneti za frižider, majice i staklene kugle sa snegom - uobičajeni kič suveniri iz gift šopova. U jednom trenutku sam shvatio da time samo podržavam klišee i ne stvaram adekvatno sećanje na mesto", kaže novinar CNN-a Erik Torkels.
On objašnjava da se zato prebacio na predmete koji nisu bili dostupni baš na svakom koraku, a sem toga su bili i ručno napravljeni. "Osećao sam se dobro jer sam time podržavao zanatlije, predmeti su dobijali lični pečat. Ipak, kada bi ih doneo kući, uglavnom su završavali na polici skupljajući prašinu.
Počeo sam da ispitujem i njihovu autentičnost. Oduvek sam se trudio da jedem u restoranima koje drže meštani, zašto bi kupovao u radnjama u kojima oni ne kupuju?!
Sada, na putovanjima uvek tragam za stvarima koje nazivam "nesuveniri". Reč "suvenir" potiče iz francuskog i znači sećanje, a nesuveniri, bez obzira na njihov prefiks, takođe predstavljaju pokretače sećanja. Ono u čemu se razlikuju od suvenira je to što hvataju suštinu mesta, ne samo zato što su tamo kupljeni, već zato što ih lokalci zapravo i koriste."
Erik Torkels kaže kako preferira da nesuveniri dolaze iz zemlje u kojoj je (“Made in China” dolazi u obzir samo ako ste u Kini), ali i da nema ništa protiv toga da oni potiču iz fabrike. Ipak malo ko može da kaže da u svakodnevnom životu koristi ručno izrađene predmete.
"Nedavno sam posetio Rim po prvi put i bio sam iznenađen koliko je njegov istorijski centar prepun kiča. Retko kojim delom grada možemo proći, a da ne naiđemo na radnje koje prodaju 'I love Rome' majice. Ja sam se ipak opredelio za nešto potpuno drugačije.
Kupio sam plastičnu kutijicu za čuvanje neupotrebljenih delova luka, Soda Campari u Art Deco boci, pakovanje raznobojnog papira iz umetničke prodavnice, Elmex pastu za zube i labelo kompanije Herpe Sun. Ovi proizvodi će me tako podsećati na Rim svaki put kada ih budem koristio."
Novinar CNN-a predlaže kupovinu u supermarketima, apotekama... "Možete pronaći Bialetti aparate za espreso kod Italijana koji su ludi za kafom, kao i elegantne tkane tepihe tokom vaše posete Švedskoj.
U radnji u Japanu možete naći zanimljive električne uređaje, a u severnom delu Italije, na primer, zvonce za kravu. Jedan deo zabave je menjanje originalne namene ovih predmeta - zvonce, na primer, možete upotrebiti za vrata od stana.
Knjižare, bilo da ste u Grčkoj ili Indoneziji, prodaju dečije sveske koje kada se vratite kući možete koristiti za pisanje dnevnika, beleški, pesama i priča. Takođe, možete posetiti radnje koje prodaju opremu za restorane, baštu, sportove, bicikle.
U Nemačkoj, na primer, možete kupiti čašicu za rovita jaja, rezač za olovku i otirač, u Hong Kongu poštansko sanduče i digitron. Ovi predmeti prenose duh jedne zemlje, a pratktični su koliko i estetski jedinstveni."
Kao lepu uspomenu na vaša putovanja pazarite proizvode lokalnih proizvođača kao što su čajevi, sapuni, čokolade, začini, paste za zube, ukrasi za jelku, a obavezna je i flaša lokalnog alkoholnog pića, predlaže sajt Putovanja.info.
(MONDO, foto: Guliver/Getty Images)
Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Ako putuješ u Afriku čuvaj se majmuna (video)
Ako putuješ u Afriku čuvaj se majmuna (video)
Bliži se Svetsko prvenstvo u fudbalu u Južnoj Africi, a jedna od omiljenih turističkih atrakcija u toj zemlji su safariji, među njima i obilasci rezervata majmuna. Evo nekoliko saveta u vezi sa tim.
DNK šimpanze i čoveka su isti u 98 procenata i postoji velika verovatnoća prenošenja zaraznih oboljenja u oba smera, pa se na licu uvek nosi hirurška maska.
Nikada se šimpanzi ne približavajte na manje od deset metara, jer su ova bića nepredvidljiva. Ne jedite i ne pijte pred njima, jer su veoma halapljivi i pokušaće da vam otmu hranu i piće - zato održavajte rastojanje od 250 metara, piše "Travel magazin".
Majmuni su pravi kradljivci pa ne ostavljajte lične predmete u njihovoj blizini. Ukoliko ste bolesni, ne računajte da će vam dozvoliti da ih razgledate.
Iako bi im sigurno bilo veoma zanimljivo, decu ispod 12 godina nije dozvoljeno voditi na ovakav safari.
[YOUTUBE]DsXTNJ3ORsA[/YOUTUBE]
Izvor: Mondo
Ako putuješ u Afriku čuvaj se majmuna (video)
Bliži se Svetsko prvenstvo u fudbalu u Južnoj Africi, a jedna od omiljenih turističkih atrakcija u toj zemlji su safariji, među njima i obilasci rezervata majmuna. Evo nekoliko saveta u vezi sa tim.
DNK šimpanze i čoveka su isti u 98 procenata i postoji velika verovatnoća prenošenja zaraznih oboljenja u oba smera, pa se na licu uvek nosi hirurška maska.
Nikada se šimpanzi ne približavajte na manje od deset metara, jer su ova bića nepredvidljiva. Ne jedite i ne pijte pred njima, jer su veoma halapljivi i pokušaće da vam otmu hranu i piće - zato održavajte rastojanje od 250 metara, piše "Travel magazin".
Majmuni su pravi kradljivci pa ne ostavljajte lične predmete u njihovoj blizini. Ukoliko ste bolesni, ne računajte da će vam dozvoliti da ih razgledate.
Iako bi im sigurno bilo veoma zanimljivo, decu ispod 12 godina nije dozvoljeno voditi na ovakav safari.
[YOUTUBE]DsXTNJ3ORsA[/YOUTUBE]
Izvor: Mondo
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.015
Plastične gondole prete Veneciji
18. 04. 2010. 10:11h| Vestionline
Plastične gondole prete Veneciji
Tokom svoje istorije Venecija je preživela svakakva čuda: invazije armija, stalne poplave, marš turista... A sada se najavljuje dolazak plastičnih gondola.
Brodogradilište na jugu Italije ponudilo je jeftinu verziju brodića koje je lako čistiti. Tvrde da su to prave replike drvenih originala sa dodacima koji im omogućavaju otpornost na vodu i lako održavanje.
Jeftine gondole ipak nisu naišle na odobravanje gradskih vlasti, koje se boje da će njima Venecija početi da liči na Diznijevu verziju same sebe.
Aldo Reato u ime predstavnika udruženja gondolijera ideju naziva "uvredljivom".
"Mi gondolijeri se tome u svakom slučaju protivimo", kaže Reato za dnevnik Nuova Venezia. "Plastične gondole su nezamislive i ja sam siguran da bi se s tim ceo svet složio. Pored tradicije i pravila, ideja o gondoli od fiberglasa je nepraktična jer ovo nije neki zabavni park, već Venecija."
Brodogradilište Đuzepe Đoja na jugu Italije ponudilo je Veneciji plastične gondole sa "aviotehnologijom", za oko 25.000 evra jeftinije od tradicionalnih.
Tipična gondola napravljena je od borovine, trešnjinog drveta, hrastovine, mahagonija, orahovine, grabovine, tisovine i drveta lipe. Unutrašnjost može biti crna, tamno plava ili ljubičasta. Svi ostali delovi moraju biti crni.
18. 04. 2010. 10:11h| Vestionline
Plastične gondole prete Veneciji
Tokom svoje istorije Venecija je preživela svakakva čuda: invazije armija, stalne poplave, marš turista... A sada se najavljuje dolazak plastičnih gondola.
Crna tradicionalna gondola plovi ka katedrali Santa Marija de la Salute koja dominira pejzažom
Brodogradilište na jugu Italije ponudilo je jeftinu verziju brodića koje je lako čistiti. Tvrde da su to prave replike drvenih originala sa dodacima koji im omogućavaju otpornost na vodu i lako održavanje.
Jeftine gondole ipak nisu naišle na odobravanje gradskih vlasti, koje se boje da će njima Venecija početi da liči na Diznijevu verziju same sebe.
Aldo Reato u ime predstavnika udruženja gondolijera ideju naziva "uvredljivom".
"Mi gondolijeri se tome u svakom slučaju protivimo", kaže Reato za dnevnik Nuova Venezia. "Plastične gondole su nezamislive i ja sam siguran da bi se s tim ceo svet složio. Pored tradicije i pravila, ideja o gondoli od fiberglasa je nepraktična jer ovo nije neki zabavni park, već Venecija."
Brodogradilište Đuzepe Đoja na jugu Italije ponudilo je Veneciji plastične gondole sa "aviotehnologijom", za oko 25.000 evra jeftinije od tradicionalnih.
Tipična gondola napravljena je od borovine, trešnjinog drveta, hrastovine, mahagonija, orahovine, grabovine, tisovine i drveta lipe. Unutrašnjost može biti crna, tamno plava ili ljubičasta. Svi ostali delovi moraju biti crni.
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Pustinje
Pustinje - Beskrajna priča prirode
Ima ih mnogo širom zemaljske kugle, nestvarno su lepe, a mogu biti i neverovatno surove. Ovo je deset najlepših pustinja sveta
Nestvarno su lepe i neverovatno surove. Bilo da vladaju pesak, led ili so, bilo da su vrele ili hladne, pustinje imaju neku magnetsku privlačnost. Delom i zbog toga što na najslikovitiji način pokazuju kako je čovek sitan i nemoćan protiv prirode.
Salar de Uyuni
Ovo čudo prirode, pustinja od soli koja se nalazi u Boliviji, u potpunosti će promeniti vašu koncepciju pustinje. To je najveća slana pustinja na svetu i njena lepota premašuje sva očekivanja. Zbog svojih prirodnih čari privlači turiste i avanturiste iz celog sveta. Pustinja Salar de Uyuni je 40.000 godina staro jezero koje je presušilo i stvorilo ogromne blokove soli.
Sahara
Sahara je najveća vruća pustinja na Zemlji (oko devet miliona kvadratnih kilometara) i pokriva veći deo severne Afrike. Postoji duže od 3.500 godina, a teško je i zamisliti da je ova pustoš nekada bila plodna.
Gobi
Najhladnija i najsevernija peščana pustinja na svetu - Gobi, proteže se južnim delom Mongolije i severom Kine. Nazivaju je i Flaming Cliffs (stene koje gore), jer osim peščanih dina koje zauzimaju tek tri odsto pustinje, ima mnoštvo narandžastog kamenja i stena.
Wadi Rum
Pustinja Wadi Rum, za koju kažu da je najlepša od svih svetskih pustinja, nalazi se u Jordanu. Prepuna je stenovitih planina s kojih se pruža pogled od koga zastaje dah. Pustinja je zaštićeno područje, kako bi se očuvale njene prirodne lepote.
Tar
Pustinja Tar nalazi se na zapadu Radžastana, savezne i najveće države Indije. Kilometri i kilometri peska ispod sunca koje prži obeležje su ove pustinje, a njena lepota leži, pre svega, u njenim slikovitim stanovnicima.
Patagonija
Patagonija na jugu Argentine jedna je od najvećih pustinja na svetu i najveća u Južnoj Americi. Neki ovo pusto područje zovu kraj sveta. Ovo je jedan od najsušnijih i najvetrovitijih predela na Zemlji. I Patagonija spada u hladne pustinje.
Atakama
Atakama je najsušnija pustinja na svetu, smeštena duž obale Čilea, u Južnoj Americi, na obali Tihog okeana. Za razliku od drugih pustinja, kao što su Sahara u Africi i Mohave u Kaliforniji, Atakama je u stvari veoma hladno mesto s prosečnom dnevnom temperaturom između nula i 25 stepeni. Najpoznatija je po tome što u nekim njenim delovima nije nikada pala kiša ili, koliko je poznato, najmanje 400 godina.
Antarktik
Malo je poznato da je najveća i najsušnija pustinja na svetu Antarktik. Polarne pustinje privlače posetioce svojom lepotom i surovošću. Istovremeno plaše i upozoravaju koliko priroda može da bude okrutna, a čovek nemoćan u borbi protiv nje.
Kalahari
Kalahari je pustinja u južnoj Africi. Površina joj je oko 900.000 kvadratnih kilometara. Kalahari je bogata ugljem i uranijumom. Jedan od najvećih rudnika dijamanata na svetu se nalazi u Orapi, u severoistočnom delu Kalaharija.
Mohave
Mohave se nalazi u Severnoj Americi, u Kaliforniji. Kamene stene, kaktusi, pesak i isušena slana jezera i velika pusta područja u kišnoj senci planinskih venaca Stenjaka i Sijere. U pustinji Mohave padne manje od 25 centimetara kiše godišnje.
Izvor: Press online
Pustinje - Beskrajna priča prirode
Ima ih mnogo širom zemaljske kugle, nestvarno su lepe, a mogu biti i neverovatno surove. Ovo je deset najlepših pustinja sveta
Nestvarno su lepe i neverovatno surove. Bilo da vladaju pesak, led ili so, bilo da su vrele ili hladne, pustinje imaju neku magnetsku privlačnost. Delom i zbog toga što na najslikovitiji način pokazuju kako je čovek sitan i nemoćan protiv prirode.
Salar de Uyuni
Ovo čudo prirode, pustinja od soli koja se nalazi u Boliviji, u potpunosti će promeniti vašu koncepciju pustinje. To je najveća slana pustinja na svetu i njena lepota premašuje sva očekivanja. Zbog svojih prirodnih čari privlači turiste i avanturiste iz celog sveta. Pustinja Salar de Uyuni je 40.000 godina staro jezero koje je presušilo i stvorilo ogromne blokove soli.
Sahara
Sahara je najveća vruća pustinja na Zemlji (oko devet miliona kvadratnih kilometara) i pokriva veći deo severne Afrike. Postoji duže od 3.500 godina, a teško je i zamisliti da je ova pustoš nekada bila plodna.
Gobi
Najhladnija i najsevernija peščana pustinja na svetu - Gobi, proteže se južnim delom Mongolije i severom Kine. Nazivaju je i Flaming Cliffs (stene koje gore), jer osim peščanih dina koje zauzimaju tek tri odsto pustinje, ima mnoštvo narandžastog kamenja i stena.
Wadi Rum
Pustinja Wadi Rum, za koju kažu da je najlepša od svih svetskih pustinja, nalazi se u Jordanu. Prepuna je stenovitih planina s kojih se pruža pogled od koga zastaje dah. Pustinja je zaštićeno područje, kako bi se očuvale njene prirodne lepote.
Tar
Pustinja Tar nalazi se na zapadu Radžastana, savezne i najveće države Indije. Kilometri i kilometri peska ispod sunca koje prži obeležje su ove pustinje, a njena lepota leži, pre svega, u njenim slikovitim stanovnicima.
Patagonija
Patagonija na jugu Argentine jedna je od najvećih pustinja na svetu i najveća u Južnoj Americi. Neki ovo pusto područje zovu kraj sveta. Ovo je jedan od najsušnijih i najvetrovitijih predela na Zemlji. I Patagonija spada u hladne pustinje.
Atakama
Atakama je najsušnija pustinja na svetu, smeštena duž obale Čilea, u Južnoj Americi, na obali Tihog okeana. Za razliku od drugih pustinja, kao što su Sahara u Africi i Mohave u Kaliforniji, Atakama je u stvari veoma hladno mesto s prosečnom dnevnom temperaturom između nula i 25 stepeni. Najpoznatija je po tome što u nekim njenim delovima nije nikada pala kiša ili, koliko je poznato, najmanje 400 godina.
Antarktik
Malo je poznato da je najveća i najsušnija pustinja na svetu Antarktik. Polarne pustinje privlače posetioce svojom lepotom i surovošću. Istovremeno plaše i upozoravaju koliko priroda može da bude okrutna, a čovek nemoćan u borbi protiv nje.
Kalahari
Kalahari je pustinja u južnoj Africi. Površina joj je oko 900.000 kvadratnih kilometara. Kalahari je bogata ugljem i uranijumom. Jedan od najvećih rudnika dijamanata na svetu se nalazi u Orapi, u severoistočnom delu Kalaharija.
Mohave
Mohave se nalazi u Severnoj Americi, u Kaliforniji. Kamene stene, kaktusi, pesak i isušena slana jezera i velika pusta područja u kišnoj senci planinskih venaca Stenjaka i Sijere. U pustinji Mohave padne manje od 25 centimetara kiše godišnje.
Izvor: Press online
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.015
Crni turizam: Mesta gde su ljudi patili
25. 04. 2010. 12:05h | Vestionline
Crni turizam: Mesta gde su ljudi patili
Reklo bi se da je ponestalo lepih plaža i pejzaža koji oduzimaju dah, drevnih gradova i civilizacija koje treba otkriti, dalekih ukusa i mirisa što omamljuju, jer u svetu trenutno cveta "crni turizam“. "Crni turisti“ uživaju u tome da skrenu sa zacrtane rute kako bi posetili mesto na kojem je stradalo ili patilo mnogo ljudi, a sve češće to im je i jedini razlog zbog kojeg kreću na put.
Pobornici takvih putovanja odbacuju kritike da se radi o neobičnom obliku voajerizma ili kratkom uvrnutom trendu i upozoravaju da se na mestima katastrofe može mnogo toga naučiti, kako bi se ublažile posledice prirodnih katastrofa ili izbegle one izazvane ljudskom glupošću.
Ovo je pregled najpopularnijih crnih destinacija, a u izbor nisu ušla mesta masovnih ratnih zločina, poput logora smrti iz Drugog svetskog rata.
Černobilj, Ukrajina
Grad duhova: Pripjat
Kombinacija lošeg projekta i greške dovela je 1986. do eksplozije nuklearne elektrane u Černobilju iz koje je iscurilo 400 puta više štetnih radioaktivnih čestica nego u atomskom bombardovanju Hirošime. Više od 600.000 ljudi bilo je ozračeno, a tačan broj žrtava koje su proteklih godina umirale od posledica zračenja od raka i ostalih bolesti još nije utvrđen.
Fatalni reaktor se i dalje nalazi na mestu nesreće, međutim glavna turistička atrakcija postao je pet kilometara udaljen grad duhova Pripjat. Budući da kratko izlaganje još prisutnoj radijaciji nije smrtonosno, ovo mesto je "idealno“ za kraće, jednodnevne izlete koji uključuju razgledavanje "reaktora 4“ i napuštenih gradskih ulica.
Đavolje ostrvo, Francuska Gvajana
Ostaci zatvora iz 19. veka na Đavoljem ostrvu
Skoro ceo jedan vek na ovom malom ostrvu u Atlantiku bio je smešten surov zatvorski kompleks. Priču o njemu je najbolje ilustrovati poređenjem sa današnjim Gvantanamom. Deportovanim zatvorenicima, među kojima je bilo i političkih protivnika, beg je retko padao na pamet, uglavnom zbog straha da ih žive ne pojedu pirane, ali i odmazde brutalnih stražara.
Nekadašnji zatvor iz pakla postao je ugodno mesto za turističke obilaske koje najčešće posećuju putnici s velikih prekookeanskih kruzera. Ako želite da prenoćite u bivšoj zatvorskoj koloniji, na raspolaganju vam je i hotel. Za očekivati je da će mesto nastaviti da se razvija kao egzotični atlantski raj
Tuneli Cu Či, Vijetnam
Vodič demonstrira kako se ulazilo u podzemni grad
Oko šezdesetak kilometara severozapadno od najvećeg vijetnamskog grada Ho Ši Mina nalazi se kompleks tunela ili, bolje rečeno, podzemni grad u kojem je tokom rata s Amerikancima živelo i umiralo na hiljade vijetnamskih civila i vojnika. Mnoge smrti bile su izazvane prekomernim američkim bombardovanjima kojima je "čišćen teren“.
Delovi tunela otvoreni su za zapadne posetioce, a prate ih lokalni vodiči. Vodiči su često obučeni u specifične "pidžame“ nalik na odeću pripadnika Vietkonga iz vremena sukoba, a da bi doživljaj bio potpun, mogu se organizovati ispaljivanja rafala iz najpoznatije istočnoblokovske puške svih vremena, ruskog kalašnjikova.
Nju Orleans, SAD
Pustoš za gledanje: Nju Orleans posle uragana Katrin
Gradska četvrt pod nazivom Lower Ninth Ward najteže je oštećen deo Nju Orleansa u razornom uraganu Katrina koji je pogodio Ameriku 2005. godine. Kuće njegovih stanovnika nisu bile poplavljene, već doslovno isprane bujicom vode i blata. Uprkos tome, mnogi autobusi dovode znatiželjnike u razgledanje, a vozači se ne zaustavljaju i dozvoljavaju tek poglede kroz prozor. Zaslugom fondacije koju je pokrenuo Bred Pit, u naselju se obnavljaju sve uništene kuće, tako da nije ostalo još mnogo vremena da se "uživa“ u ovim prizorima.
Slam Daravi Mumbai, Indija
I to je život...
Najveće sirotinjsko naselje u Aziji je mesto gde je snimljen film "Milioner iz blata“, a onima koji ga nisu gledali treba pojasniti da se radi o "divljem“ kvartu gde kanalizacija teče ulicama i ljudi žive na tonama smeća (nešto poput beogradskog "karton sitija“ samo mnogo većih dimenzija).
Za "strane posetioce“ se organizuju pešačke ture kako bi mogli da razgledaju siromašne Indijce koji rade u kancelarijama veličine telefonske govornice, od kojih su manje jedino "kuće“ u kojima spavaju. Uprkos očajnoj situaciji, Daravi je mesto gde je zbog indijskog ekonomskog buma otvoren niz firmi pa, prema nekim procenama, ova četvrt godišnje zaradi više od 600 milona dolara. Osim toga, agencije koje organizuju obilazak doniraju 80 odsto svoje zarade za siromašne građane Mumbaija koji s predgrađima ima gotovo 20 miliona stanovnika.
25. 04. 2010. 12:05h | Vestionline
Crni turizam: Mesta gde su ljudi patili
Reklo bi se da je ponestalo lepih plaža i pejzaža koji oduzimaju dah, drevnih gradova i civilizacija koje treba otkriti, dalekih ukusa i mirisa što omamljuju, jer u svetu trenutno cveta "crni turizam“. "Crni turisti“ uživaju u tome da skrenu sa zacrtane rute kako bi posetili mesto na kojem je stradalo ili patilo mnogo ljudi, a sve češće to im je i jedini razlog zbog kojeg kreću na put.
Pobornici takvih putovanja odbacuju kritike da se radi o neobičnom obliku voajerizma ili kratkom uvrnutom trendu i upozoravaju da se na mestima katastrofe može mnogo toga naučiti, kako bi se ublažile posledice prirodnih katastrofa ili izbegle one izazvane ljudskom glupošću.
Ovo je pregled najpopularnijih crnih destinacija, a u izbor nisu ušla mesta masovnih ratnih zločina, poput logora smrti iz Drugog svetskog rata.
Černobilj, Ukrajina
Grad duhova: Pripjat
Kombinacija lošeg projekta i greške dovela je 1986. do eksplozije nuklearne elektrane u Černobilju iz koje je iscurilo 400 puta više štetnih radioaktivnih čestica nego u atomskom bombardovanju Hirošime. Više od 600.000 ljudi bilo je ozračeno, a tačan broj žrtava koje su proteklih godina umirale od posledica zračenja od raka i ostalih bolesti još nije utvrđen.
Fatalni reaktor se i dalje nalazi na mestu nesreće, međutim glavna turistička atrakcija postao je pet kilometara udaljen grad duhova Pripjat. Budući da kratko izlaganje još prisutnoj radijaciji nije smrtonosno, ovo mesto je "idealno“ za kraće, jednodnevne izlete koji uključuju razgledavanje "reaktora 4“ i napuštenih gradskih ulica.
Đavolje ostrvo, Francuska Gvajana
Ostaci zatvora iz 19. veka na Đavoljem ostrvu
Skoro ceo jedan vek na ovom malom ostrvu u Atlantiku bio je smešten surov zatvorski kompleks. Priču o njemu je najbolje ilustrovati poređenjem sa današnjim Gvantanamom. Deportovanim zatvorenicima, među kojima je bilo i političkih protivnika, beg je retko padao na pamet, uglavnom zbog straha da ih žive ne pojedu pirane, ali i odmazde brutalnih stražara.
Nekadašnji zatvor iz pakla postao je ugodno mesto za turističke obilaske koje najčešće posećuju putnici s velikih prekookeanskih kruzera. Ako želite da prenoćite u bivšoj zatvorskoj koloniji, na raspolaganju vam je i hotel. Za očekivati je da će mesto nastaviti da se razvija kao egzotični atlantski raj
Tuneli Cu Či, Vijetnam
Vodič demonstrira kako se ulazilo u podzemni grad
Oko šezdesetak kilometara severozapadno od najvećeg vijetnamskog grada Ho Ši Mina nalazi se kompleks tunela ili, bolje rečeno, podzemni grad u kojem je tokom rata s Amerikancima živelo i umiralo na hiljade vijetnamskih civila i vojnika. Mnoge smrti bile su izazvane prekomernim američkim bombardovanjima kojima je "čišćen teren“.
Delovi tunela otvoreni su za zapadne posetioce, a prate ih lokalni vodiči. Vodiči su često obučeni u specifične "pidžame“ nalik na odeću pripadnika Vietkonga iz vremena sukoba, a da bi doživljaj bio potpun, mogu se organizovati ispaljivanja rafala iz najpoznatije istočnoblokovske puške svih vremena, ruskog kalašnjikova.
Nju Orleans, SAD
Pustoš za gledanje: Nju Orleans posle uragana Katrin
Gradska četvrt pod nazivom Lower Ninth Ward najteže je oštećen deo Nju Orleansa u razornom uraganu Katrina koji je pogodio Ameriku 2005. godine. Kuće njegovih stanovnika nisu bile poplavljene, već doslovno isprane bujicom vode i blata. Uprkos tome, mnogi autobusi dovode znatiželjnike u razgledanje, a vozači se ne zaustavljaju i dozvoljavaju tek poglede kroz prozor. Zaslugom fondacije koju je pokrenuo Bred Pit, u naselju se obnavljaju sve uništene kuće, tako da nije ostalo još mnogo vremena da se "uživa“ u ovim prizorima.
Slam Daravi Mumbai, Indija
I to je život...
Najveće sirotinjsko naselje u Aziji je mesto gde je snimljen film "Milioner iz blata“, a onima koji ga nisu gledali treba pojasniti da se radi o "divljem“ kvartu gde kanalizacija teče ulicama i ljudi žive na tonama smeća (nešto poput beogradskog "karton sitija“ samo mnogo većih dimenzija).
Za "strane posetioce“ se organizuju pešačke ture kako bi mogli da razgledaju siromašne Indijce koji rade u kancelarijama veličine telefonske govornice, od kojih su manje jedino "kuće“ u kojima spavaju. Uprkos očajnoj situaciji, Daravi je mesto gde je zbog indijskog ekonomskog buma otvoren niz firmi pa, prema nekim procenama, ova četvrt godišnje zaradi više od 600 milona dolara. Osim toga, agencije koje organizuju obilazak doniraju 80 odsto svoje zarade za siromašne građane Mumbaija koji s predgrađima ima gotovo 20 miliona stanovnika.