Šta je novo?

Turističke zanimljivosti

UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.340
Šangaj: Šoping centar dobio tobogan visok 5 spratova
Robna kuća “Printemps” u Šangaju može da stane rame uz rame sa francuskim robnim kućama, i po uređenju i po brendovima i po uslugama. Ipak, uprkos tome, prodaja iz meseca u mesec neumoljivo opada.

Izvor: B92
47265686456d1fb3df080c355681311_v4%20big.jpg

Foto: Screenshot
U pokušaju da privuče potrošače, vodeći kadar odlučio je da uvede neku nesvakidašnju novinu,

Rezultat održanog poslovnog sastanka je 5 spratova visok tobogan u obliku zmaja, koji će u promet biti pušten u martu. Spuštanje se neće naplaćivati.

Uprkos tome što su brojni korisnici društvenih mreža iskazali zabrinutost u pogledu bezbednosti dece, smatrajući da se deca prilikom spuštanja mogu povrediti, pa čak i nastradati, nadležne službe navode da postavljanje tobogana ne zahteva zvaničnu inspekciju jer ne spada u kategoriju specijalne opreme”, piše “Šangaj dejli”.

One navode da će robna kuća testirati tobogan pre njegovog otvaranja za javnost, kako bi se uverila da je bezbedan za upotrebu.



 
UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.340
Najveća napuštena zgrada na svetu
Konstrukcija zgrade započeta je 1987. godine, sa idejom da ona postane najviši hotel na svetu. Odabrana lokacija je Pjongjang u Severnoj Koreji.

Osnova hotela je izgrađena 1989. godine, nešto posle predviđenog roka. Međutim, nakon odustanka partnera iz Sovjetskog saveza 1992. godine, izgradnja je potpuno obustavljena. Ideja projekta je razvoj turizma u Severnoj Koreji, odnosno očekivalo se da država postane otvorenija prema svetu. Ne treba dodatno objašnjavati da se dogodilo upravo suptrotno, i da Severna Koreja predstavlja simbol komunizma i važi za najzatvoreniju državu.

Tako je ova nesrećna građevina od 105 spratova, odnosno oko 330 metara, postala najveća napuštena zgrada na svetu. Ona i dalje dominira nebom iznad korejske prestonice, a u njenu izgradnju je bačeno više od 750 miliona dolara.

Tokom 2008. godine jedna egipatska kompanija je izvršila dodatne radove, i dodala staklenu "fasadu". Ipak, novinari koji su posetili hotel kažu da unutra i dalje nema vode niti elektroinstalacija, kao i da unutrašnje konstrukcije nisu završene.

Procena je da bi završetak ovog hotela koštao 2 milijarde dolara, što je oko 7% ukupne proizvodnje roba i usluga u Severnoj Koreji. To čini ovaj projekat praktično neizvodljivim u doglednoj budućnosti.







Izvor: putujsigurno
 
UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.340
Najzanimljiviji pokretni mostovi sveta (FOTO / VIDEO)
Građevinski inženjeri svojim poduhvatima nikad ne prestaju da iznenađuju. Pokretni mostovi samo su jedan od primera kako je čovek pomoću tehnologije uspeo da izađe na kraj sa velikim vodenim masama. Pogledajte devet najzanimljivjih inovativnih mostova.

Izvor: B92
104052438856deb84333ba0741305545_v4%20big.jpg

Foto: Thinkstock
1. “Pont Jacques Chaban-Delmas”, Francuska
195257930256deb8441a8f1556057738_v4%20big.jpg

Foto: SuperCar-RoadTrip.fr / Flickr.com

Ovaj sofisticirani most u Bordou nosi titulu najdužeg vertikalnog mosta na podizanje u Evropi. Ima četiri standardne saobraćajne trake, biciklističku stazu i trotoar namenjen pešacima. Liftovi, smešteni u letiri velika stuba, podižu središnji deo mosta na visinu od 50 metara.

2. “Gateshead Millennium Bridge”, Velika Britanija
Zbog svojeg karakterističnog oblika, dobio je nadimak “Oko koje namiguje”. Smešten na reci Tajn na severoistoku Engleske, most se rotira kao jedinstvena struktura, omogućavajući prolaz za vodeni saobraćaj. Poseduje biciklističku stazu i stazu za pešake.



3. “Vizcaya”, Španija
U pitanju je najstariji transportni most na svetu, koji u baskijskoj pokrajini Biskaja na reci Ibajzabal spaja gradove Portugalete i Las Arenas. Sagrađen je 1893, a njegova gondola može da prenese do šest automobila, kao i putnike i bicikliste.




4. Potopivi mostovi, Korintski kanal, Grčka
138884302156deb8455dc23453894672_v4%20big.jpg

Foto: Thinkstock
Korintski kanal sagrađen je između 1881. i 1893. godine, i u to doba predstavljao je veliki poduhvat. Brodovima je put skraćivao za 700 kilometara jer više nisu morali da kruže oko Peloponeza. Vrlo je uzak i njime brodovi mogu da prođu samo jedan po jedan. Serija potopivih mostova sagrađena je 1988. godine, a ovi arhitektonski izumi spuštaju se 8 metara ispod površine vode, omogućavajući brodovima da koriste kanal.




5. “Puente de la Mujer”, Argentina
88874663956deb84659cc0989091727_v4%20big.jpg

Foto: Thinkstock
Ovaj pokretni Most u Buenos Ajresu, poznat je u Španiji kao “Most žena”. Pričvršćen je na krajevima za obalu, a središnji deo može da se rotira do 90 stepeni kako bi omogućio prolazak vodenom saobraćaju.




6. Železnički most “El Ferdan”, Egipat
38939409156deb84758f9a375441287_v4%20big.jpg

Foto: Wikimedia Commons
Nalazi se na Sueckom kanalu, a povezije poluostrvo Sinaj sa preostalim delom egipatskog kopna. Dug je 335 metara i predstavlja najduži rotacioni most na svetu. Potrebno mu je 30 minuta da se otvori i zatvori. Većinom je otvoren, a zatvara se samo kada vozovi prelaze kanal.

7. “Hörn”, Nemačka
Ovaj neobični sklapajući most savija se u oblik slova “N”. Pošto su se već nekoliko puta javljali problemi u vezi sa njegovim funkionisanjem, među stanovništvom je poznat i kao “Nerasklopivi most”.





8. “Foryd Harbor Bridge”, Velika Britanija
Namenjen je isključivo pešacima, a nalazi se u velškom gradu Ril. Sistem podizanja kraka donekle podseća na jedrilicu sa jarbolom.




9. “Slauerhoffbrug”, Netherlands
75229669256deb84823ed5742815306_v4%20big.jpg

Foto: Hindrik / Wikimedia Commons
Zanimljivi žutoplavi automatski most nalazi se u Leuvardenu. Masivni pilon brzo može da podigne platformu, omogućavajući prolaz vodenom saobraćaju dok vrlo kratko obustavlja kopneni saobraćaj.


 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.511
Šta se dešava sa novčićima koje bacite u fontanu

Pre nego što saznate šta se dešava sa kovanim novcem koji vi, i milioni drugih ljudi, bacate u fontane nadajući se ostvarenju određene želje, moramo vam istaći da postoji i naučno objašnjenje zašto to radimo!

It46rwQ.jpg

U fontanu Di Trevi u Rimu se baci najviše novčića na svetu

Psihoterapeut Fren Šerman kaže da ovim činom hranimo našu potrebu da se osećamo dobro i podstičemo sopstvene "želje, planove, nade i snove".

- Ako bacite novčić u fontanu, zamislili ste neku želju, a kada zamislite želju stvaraju vam se pozitivne misli u glavi. Te pozitivne misli pokreću endorfin i mnogi drugi delovi mozga 'kliknu' zbog tih dobrih hemijskih reakcija našeg tela - rekla je Fren.

A, sada kada znate zašto bacate novac u javne fontane, da vidimo koliko one zapravo "zarade" zbog vaših želja i gde taj novac ide!

Jezero hotela i kazina "The Bellagio" u Las Vegasu zaradi oko 12.000 dolara godišnje, a radnici hotela ga čiste na svaka dva do tri meseca, pomoću velikog vakuma. Novičiće stave u mikser za cement zajedno sa peškirima, pa ih trenje očisti.

Fontane tržnih centara u Americi sakupe oko 2.000 dolara mesečno, a novac sakupljen odatle se donira humanitarnim organizacijama.

Fontane u Diznijevom zabavnom parku "zarade" oko 18.000 dolara godišnje, a novac od se donira deci u sirotištima.

Fontana koja najviše zarađuje na svetu je fontana di Trevi u Rimu, naravno. Ako ste nekada posetili Rim, sigurno ste i sami bacili tamo novčić ili videli druge turiste kako to rade.

U nju se dnevno baci i do 3.200 dolara, a zbog velike količine novčića, fontana se čisti svaki dan! U toku 2011. godine, ova fontana je zaradila više od milion dolara, a zanimljiv podatak je da jedno vreme neko krao i do 1.000 dolara dnevno odavde.

Dakle, sav taj novac se svakako pokupi, na ovaj ili onaj način, i dalje ide u "kasice" ili vlasnika fontane u koju ste bacili želju ili u organizacije kojima se novac daruje.

(Vestionline)
 
UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.340
Šta ne treba da radite u Rimu
Zlatno pravilo koje poštuju zadovoljni putnici glasi: dobro upoznati odredište na koje se putuje, pišu "Večernje novosti".

189111418856e2d5e6834ed764344443_v4%20big.jpg

Foto: Thinkstock
Razlog zašto se neko loše proveo može da znači da nije znao gde putuje i šta da očekuje. Čim se uplati aranžman, treba početi sa planiranjem i pravljenjem spiska šta obavezno treba videti.

Beč
U Beču se ne kupuje flaširana voda, već se pije voda iz slavine. Prave Bečlije su uzdržani i kulturni ljudi i ne treba se smeškati damama u bundama, niti započinjati razgovor sa muškarcima u odelima. U Beču samo turisti nose helanke, šortseve i patike. Ovde je kafa uz dnevne novine ritual, a u gradskom prevozu se ne treba švercovati, jer su kontrolori nemilosrdni, a mnogi od njih govore srpski.

Rim
Prvo pravilo je da ne treba bacati novčiće u sve fontane. Ali je još važnije ne čekati u redu za Koloseum, jer se ulazi sa istom kartom koja se kupi na ulazu u Forum ili u Muzej. Ulaz u Vatikan je besplatan poslednje nedelje u mesecu, a Panteon je uvek džabe. Na ulici treba izbegavati susrete sa nasrtljivim prevarantima koji vam daju neki sitan poklon, a onda jure za vama da ih za to častite.

Barselona
Katedrala Sagrada familija je daleko interesantnija spolja. Unutra je gradilište za koje treba platiti 12 evra. Koliko god da je turista gladan ne treba da jede u Rambli, već u Gotskom kvartu. Španci, u principu, ne govore engleski.

Pariz
U Parizu je nemoguće videti sve, a maksimum može da se postigne preciznim planiranjem i korišćenjem metroa. Pariz je skup, pa nikada ne treba jesti na Monmartru, u poznatim avenijama ili na fensi mestima. Najbolja i najjeftinija hrana je na železničkim stanicama, koje su prava umetnička dela. Čekati u redu za Ajfelov toranj je "bačen" dan, a kome je baš stalo, neka se popne uz 328 stepenika do prvog nivoa, jer je odatle pogled lep i liftom se silazi dole. Mudri turisti ne ulaze u velike radnje, koliko god bile privlačne. Jelisejskim poljima se samo prolazi, jer postoje samo zbog Amerikanaca.

Prag
Bez razmišljanja treba doplatiti hotel u centru. Ne treba šopingovati na Venceslav trgu. Ne treba piti kafu u "Starbaksu", niti jesti brzu hranu, jer češki restorani imaju veoma pristupačne cene. Na Karlov most se ne ide tokom dana nego rano ujutru ili predveče. Ne treba očekivati mnogo od Zlatnog sata, jer je precenjen kao atrakcija. Ne treba nervirati gardiste u Hradčanima, jer imaju kratak fitilj. U Pragu se treba slojevito oblačiti i nositi šal u bilo koje doba godine.

Izvor: novosti.rs
 
UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.340
Pariz kakav do sada niste videli: "Pismo" iz grada ljubavi
Najnoviji video iz Pariza stiže od režisera Tajlera Ferbanksa, koji je ništa manje nego "ljubavno pismo". U videu je grad ljubavi prikazan u potpuno drugačijem izdanju.

Izvor: B92
171357594956e7bcb3a99c8060262124_v4%20big.png

Foto: Screenshot
Za ljubitelje Pariza, ali i one neupućene, kratak film nudi impresivan pogled iz potpuno drugačijih uglova grada. Prepoznatljive znamenitosti dobile su novi kvalitet i izgled, a struktura gvožđa Ajfelovog tornja je pretvorena u osvetljenu kulu u sumraku pariskog neba.

"Dok stojite u glavnom gradu Francuske, imate priliku da uživate u ambijentalnim zvukovima, dok kamera juri iznad vas vrtoglavom brzinom. Prigušeni žamor ljudi unutar Luvra, pretapa se u zvuk. Video nije samo fokusiran na znamenitosti iznad zemlje, već u jednom delu 'roni' ispod“, kaže režiser Ferbanks.

Uživajte u Parizu kakav do sada niste videli.


[raw]<iframe src="https://player.vimeo.com/video/156045670" width="500" height="281" frameborder="0" webkitallowfullscreen mozallowfullscreen allowfullscreen></iframe>[/raw]
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.511
Najčudnija pitanja koja muče putnike aviona

Putnici koji lete avionom često imaju veliki broj pitanja o raznim stvarima koje primete tokom leta, ali odgovore ne mogu da pronađu u brošurama. Najčešća pitanja su gde završi ljudski otpad iz toaleta aviona, čemu služi mala rupica na prozorima, da li udar munje može srušiti avion, kao i da li se brže napijemo na visini od 10.000 metara.

FEln0vl.jpg

Ništa ne košta da pitamo...

"Dejli mejl" je pokušao da pronađe odgovore za sva ta čudna pitanja koja muče putnike aviona.

1. Da li ljudski otpad iz toaleta aviona završi u vazduhu?
Avionski toaleti ne mogu da budu ispražnjeni tokom leta jer se ventil za taj otpad nalazi u unutrašnjosti aviona i može da se isprazni samo kada je na tlu. Sve što prođe kroz wc šolju bude smešteno u posebnom skladištu koji se isprazni osoblje na zemlji. Često su prijavljivani slučajevi da iz aviona pada "plavi led". Iz Američke federalne avijacijske administracije (FAA) rečeno je kako ova skladišta sadrže plavu hemikaliju koja uklanja neugodan miris i rastvara čvrsti otpad. Ponekad, ta skladišta cure i to se dešava na velikim visinama kada voda zaledi.

2. Da li se putnici brže napiju na visini od 10,6 hiljada metara?
Veruje se da se putnici brže napiju na toj visini zbog manjih količina kiseonika. Studije su pokazale da je reč o mitu, ali putnici ipak mogu da se osećaju pripito zbog nedostatka vazduha.

3. Da li avionski toalet može "usisati" putnika?
Avionski toaleti prave strašnu buku kada pritisnete dugme za puštanje vode. Mnogi se pitaju da li toalet može da ih usisa ili da li mogu da se zaglave ako sede a puste vodu. Odgovor je - ne. Avionski toaleti funkcionišu na bazi vakuuma i sve što bude u šolji povuče se u skladišta.
"Redovno pronalazimo predmete koji ne bi trebalo da budu tu, ali nikada nismo našli putnike", našalili su se.

4. Zašto su prozori u avionu okrugli?
Nije reč o estetici, već o bezbednosti. Havilland Comet je bio prvi komercijalni avion i imao je četvrtaste prozore kada je počeo leteti 1952. godine, ali to je bila velika greška. Razlika u pritiscima (spoljnjem i unutrašnjem) izložili bi naporu prozore i često bi pukli. Nakon nekoliko smrtonosnih padova, inžinjeri su shvatili da je problem u dizajnu prozora.

5. Da li se putnici treba da se plaše turbulencije?
Do turbulencije dolazi kada se sudare dve mase vazduha na različitim brzinama. U većini slučajeva je uzrok mlazna struja ili vremenski uslovi poput oluja. Tokom proteklih godina zabeležen je veći broj letova na kojima su članovi posade i putnici pretrpeli ozbiljne povrede tokom turbulencije. Ali, ona ne može izazvati pad aviona.

6. Čemu služe male rupe na prozorima aviona?
Rupa služi za "disanje" prozora i bitan je deo bezbednosti. Ona reguliše koliki je pritisak iz putničke kabine izvršen na prozore i u slučaju da se razbije, prvo će pući spoljni deo. Prozori obično imaju tri stakla - spoljno, unutrašnje od plastike i srednje.

7. Da li je pilotima potreban ključ da pokrenu avion?
Avion se ne pokreće poput automobila. Pokreće se uz pomoć nekoliko dugmića i ručica, mada sada većinu posla uradi kompjuter.

8. Šta ako ne upalim opciju "airplane mode" na telefonu?
Neki putnici veruju kako elektronski uređaji moraju biti isključeni kako avion ne bi pao. Ipak, ne postoji dokaz da uređaji poput mobilnih telefona i tableta izazivaju probleme avionu. Ipak, telefoni mogu ispuštati dosadni zvuk koji nervira pilote i kontrolore leta s obzirom na to da ga mogu čuti u slušalicama putem radio komunikacija.

9. Zbog čega postoje pepeljare u toaletima ako je pušenje zabranjeno?
Pušenje je zabranjeno u avionu godinama, ali pepeljare i dalje stoje tu ukoliko bi neko ilegalno zapalio cigaretu. Da nema pepeljara, vrlo lako bi mogli izazvati požar.

10. Da li grom može da sruši avion?
Svaki komercijalni avion doživi udar groma najmanje jednom na godinu, ali ne utiču na let, ni na avion. Piloti se trude da izbegnu oluje, ali ako udari grom na avionu bude nikakva ili vrlo mala šteta.

11. Mogu li vrata aviona da se otvore tokom leta?
Zbog velikog pritiska u kabini, morali biste biti Supermen da to uspete. Zbog velike razlike u unutrašnjem i spoljnom pritisku vrata su skoro pa priklještena.

12. Zašto neki avioni imaju lisice?
Ako neko od putnika postane pretnja bezbednosti leta, kabinsko osoblje može da uhapsi tu osobu na zahtev kapetana. Zbog toga neki avioni imaju lisice.

(Vestionline)
 
UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.340
Misteriozno ostrvo sa četvoro živih i 20.000 mrtvih
Ostrvo Berdsi nalazi se oko tri kilometra od velške obale, a njegovo ime znači 'Ostrvo bardova' ili, tvrde neki - 'Ostrvo Barde', prema vikinškom vojskovođi.

Izvor: 24sata.hr; B92

Foto: The National Library of Wales
Istorija ostrva je vrlo duga i nadasve fascinantna. On je naime bio naseljen još u neolitu, a u petom veku je postao utočište za prognane hrišćane.

Godine 516. Sv. Kadfan tamo je sagradio samostan zbog čega su ostrvo u sledećim vekovima pohodili brojni hodočasnici, što je slučaj i danas. O koliko se važnom mestu za hrićane radi, govori i podatak da je ostrvo postalo poznato kao 'sveto mesto za sahranjivanje najhrabrijih i najboljih u zemlji', a Bardovi su ga nazivali 'zemljom oprosta i putem u raj'.

U Srednjem veku važila je 'formula' prema kojoj su tri hodočašća na Berdsi vredela kao jedno u Rim. Na ostrvu su sahranjeni neki od najpoznatijih velških svetaca, a s obzirom na vekove hodočašća, legenda kaže kako je na ostrvu sahranjeno oko 20 hiljada svetaca.

Svatko ko stupi nogom na ostrvo tako će sigurno čuti priču kako 'nije moguće negde zabiti lopatu, a da ne pogodite nečije kosti'.

Drevni samostan i crkvu 1537. je godine srušio Henry VIII, a u 19. veku je počela svojevrsno renoviranje ostrva. Na njemu su sagrađene farme, nekoliko kuća i kapela. Još 1881. godine na ostrvu je živelo 132 ljudi, a ta je brojka godinama opadala. Poslednji popis je sproveden 2003. godine i tada je na ostrvu živelo četvoro ljudi.

Ostrvo je 1979. uz pomoć velške crkve kupio 'The Bardsey Island Trust' koji se fokusirao na prirodno očuvanje ostrva, arhitekture i stočarstva.
 
UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.340
Ovo su najopasnije plaže sveta
Iako su veoma lepe i na prvi pogled deluju kao sjajno mjesto za uživanje i odmor, neke plaže sveta kriju velike opasnosti.

IZVOR: B92

114898789857c4612f3ad94914958515_v4%20big.JPG

Foto: wikipedia.org, chensiyuan
Ostrvo Reunion

Na ostrvu Reunion su prošle godine primenjeni novi načini za sprečavanje napada morskih pasa. Francuska teritorija udaljena 225 km od Mauricijusa u Indijskom okeanu se svim silama trudi da ne bude poznata kao najsmrtonosnije ostrvo na svetu. Od 2011. godine je zabeleženo 20 smrtonosnih napada morskih pasa, što čini 13 odsto svih napada na svetu.

Frejzerovo ostrvo, Australija

Vode koje okružuju ostrvo Fraser su veoma opasne, osim ako vam ne smeta da plivate s meduzama i morskim psima dok se borite s jakim strujama. Na obali žive neki od najsmrtonosnijih paukova, kao i krokodili i divlji psi koji često napadaju ljude.

Gansbaai, Južna Afrika

Ovo je teritorija velike bele ajkule. Nedaleko od obale je Šark eli, mali kanal između ostrva Dier i Gejser Rok, a dom je oko 60.000 foka, koji privlače velike bele ajkule. Turisti ih često posmatraju iz kaveza.

Praia de Boa Viegem, Brazil

Radi se o popularnoj peščanoj plaži u Recifeu u Brazilu. Nekada se smatrala bezopasnom, ali, od 1992. godine je zabeleženo više od 50 napada ajkula i 19 smrtnih slučajeva. Naučnici tvrde da je razlog tome uništavanje ekosistema, kao i ribarski brodovi koji su veoma blizu obale. Ako to nije dovoljno, grad se bori s visokom stopom kriminala.

Šenžen, Kina

Osim toga što na njoj vlada velika gužva, plaža u Šenženu je poznata po velikom broju ljudi koji se utope. Statistički, na ovoj plaži izgubi život najviše dece starosti od 1 do 14 godina u celoj Kini.

Severna teritorija i Kvinslend, Australija

Svake godine se između oktobra i aprila stotine plaža zatvaraju zbog velikog broja meduza. Radi se o vrsti koja pripada najotrovnijim bićima na svetu. Odgovorne su za najmanje 70 smrtnih slučajeva od 1883. godine. Nakon dodira meduze javlja se izuzetno jaka bol zbog koje neke žrtve dožive infarkt pre nego što stignu do obale.

Volusia, Florida

Na obali Volusia je od 1882. godine zabeleženo 267 napada ajkula, ali nijedan nije imao smrtne posledice. Osim toga, preti opasnost od udara groma u kojima je u periodu od 1997. do 2006. godine zabeležen 71 smrtni slučaj.

Plaža Čovpati, Indija

Plaža Čovpati u Mumbaiju u Indiji je jedna od najzagađenijih, a plivanje nije preporučljivo. Međutim, to ne sprečava stanovnike da se kupaju u septembru, kada slave festival Ganeša Čaturti.

Kopakabana, Brazil

Od 1931. godine je na Kopakabani zabeleženo samo šest napada ajkula, ali veliku opasnost predstavlja kriminal. Krađe i pljačke su uobičajene, tako da se turistima preporučuje da kamere i novčanike ostavljaju u hotelima. Tokom Olimpijskih igara većih problema nije bilo.

Bikini Atol, Maršalova ostrva

Maršalova ostrva su pod zaštitom UNESCO-a, a razlozi su nuklearna radijacija i ajkule. Na ovom ostrvu je izvedeno više od 20 testova nuklearnog oružja u periodu od 1946. do 1958. godine, a iako su proglašeni "sigurnim" 1997. godine, stanovništvo je odbilo da se vrati. Konzumiranje lokalnih proizvoda se ne savetuje. Prekid pecanja u proteklih 65 godina znači bujanje morskog života, uključujući rast broja ajkula. Turisti dolaze na ronjenje, jer se u ovim vodama nalaze brojni potopljeni brodovi.

Crveni trougao, Kalifornija

Deo kalifornijske obale od Big Sura do Bodega beja je poznat po 11 odsto svih zabeleženih napada velikih belih ajkula na ljude.

Kilauea, Havaji

Plaža na ostrvu Kilauea je veoma blizu vulkana koji kontinuirano eruptira od 1983. godine, a lava završava u okeanu. U vodama oko ovog ostrva zabeležena su 102 napada ajkula od 1828. godine od čega je osam smrtonosnih.

Plaža Zipolite, Meksiko

Plaža Zipolite je poznata i kao "Plaža mrtvih". Popularna je među nudistima i avanturistima, ali i ogromnim talasima i opasnim strujama. Zbog velikog broja utapanja 1995. godine je organizovana volonterska spasilačka služba.

Plaže Amazona, Brazil

Ukoliko se nađete u Amazonu, plivaćete s piranama, anakondama i električnim jeguljama. Ostanite na kopnu.

Staites, Velika Britanija

Plaža Staites u Jorkširu je poznata po zagađenoj vodi koja ne zadovoljava evropske standarde. Rizici koje nosi kupanje su dijareja, meningitis, hepatitis A i slično.
 
UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.340
Devet najskupljih gradova sveta
Svake godine Grupa The Economist Intelligence Unit objavi po dva izveštaja u vezi sa najskupljim i najjeftinijm gradovima za život.

IZVOR: B02
73954161957cedf01c6921159977400_v4%20big.jpg

Foto: Thinkstock
Grupa prilikom sastavljanja liste u obzir uzima niz faktora kao što su troškovi smeštaja, goriva, hrane i prosečna plata stanovnika.

Zbog jačanja američkog dolara, ove godine lista izgleda nešto drugačije.

“Za skoro 17 godina, koliko učestvujem u ovim istraživanjima, ne sećam se da je bilo koja godina bila promenljivija od 2015. Pad cene smeštaja prouzrokovao je deflatorni pritisak u pojedinim zemljama, dok je u drugim slabljenje valute izazvalo pad koji je doveo do inflacije”, rekao je Džon Koupstejk.

Magazin Biznis insajder prenosi kojih je 9 gradova bilo najskuplje za život prošle godine.



9. Seul, Južna Koreja

11771180357cedf0215bdf985595577_v4%20middle%202.jpg


8. Kopenhagen, Danska

89589936457cedf027cc44608152658_v4%20big.jpg




7. Njujork, SAD

17895835057cedf02d0441443108969_v4%20big.jpg

Foto: Thinkstock




6. London, Velika Britanija
115235243657cedf02e9a00210508579_v4%20big.jpg


Foto: Thinkstock




5. Pariz, Francuska
208400532157cedf0345614725242365_v4%20big.jpg


Foto: Thinkstock




4. Ženeva, Švajcarska
124178094657cedf03c92af843300091_v4%20big.jpg


Foto: Thinkstock




3. Hongkong
131406798857cedf0421bdf973429624_v4%20big.jpg


Foto: Thinkstock




2. Cirih, Švajcarska
126624905257cedf04ba7e8688697909_v4%20big.jpg


Foto: Thinkstock




1. Singapur
41841885457cedf050fde9582472540_v4%20big.jpg
 
Top