Turističke vesti, informacije o putovanjima i razni saveti
- Začetnik teme tataratira
- Datum pokretanja
Bravo za sve Zlatiborce i za celu Srbiju! Na pravi nacin se prezentujemo u svetu 
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
Skijanje najjeftinije u Zapadnoj Evropi
Skijanje najjeftinije u Zapadnoj Evropi
Izvor: B92
utorak, 19. januar 2010.
Nekada se jeftino skijanje lako pronalazilo, čak i bez gledanja u cenovnik. Ključni indikator bila je lokacija u nekoj od zemalja bivšeg istočnog bloka, piše "Independent".
Ski pas za zastarele sisteme žičara koji su se sastojali od mreže tanjira i sidra i sa ponekom sporom dvosedežnicom takođe je bio džabe. Dodajmo tome i arhitektonski bezizražajne hotele, kao i loš pansion, i bilo je jasno da može da se prođe ekstra jeftino.
Francuska je i najbolja i najjeftinija - Les Arcs, Paradiski
(foto: phcatfish/Flickr)
Danas, međutim, situacija nije više tako jasna. Andora je nekada bila glavno skijalište za mladež zapadne Evrope koji su ovamo dolazili na jeftino skijanje i jeftino pivo. Ali pre nekoliko godina Andora je odlučila da stvori novi imidž trendi skijališta kako bi se preorijentisala na bogatiju klijentelu koja lakše i više troši, piše britanski list.
Isto tako, Bugarska, nekada simbol jeftinog skijanja, na svoja skijališta uvela je moderne žičare i luksuzne hotele, kao što je u Banskom hotel Kempinski sa 5 zvezdica, smešten kod same baze ski liftova.
S druge strane, zemlja sa najboljim skijanjem u Evropi – Francuska – danas je mesto gde možete da prođete ne samo najbolje, već i najjeftinije. Najviše se traže aranžmani za najveću ski oblast na svetu – francuski Paradiski. Ovaj rizort nudi ubedljivo najbolje skijanje za srednje napredne skijaše, mnoštvo ekspertskih, crnih staza, ali i odličnu ponudu za početnike, piše "Independent".
Bansko nije više simbol jeftinog skijanja
(foto: NachoMC/Flickr)
Kakve su cene za odmor na ovakvim destinacijama u odnosu na tradicionalno jeftina skijališta? Vrlo povoljne. Aranžman za skijalište Arisnal u Andori je za €150 jeftiniji nego u Les Arcs u Francuskoj, ali kada se saberu i oduzmu svi troškovi, kao što je ski pas ili popusti prilikom iznajmljivanja opreme, ispadne da je Andora €70 skuplja.
Isti takav odmor u bugarskom skijalištu Pamporovo, uključujući sve dodatke i popuste, skuplje je za oko €35. A Pamporovo u Bugarskoj i Paradiski u Francuskoj je jednostavno nemoguće porediti.
Među tradicionalno jeftinim ski destinacijama Andora ima najzanimljiviju priču. Ova malena kneževina je do sezone 2002/3 bila ekstremno popularna, naročito u Britaniji. Svoj uspeh bazirala je na niskim cenama (delom zahvaljujući tome što je bescarinska zona), i na neprekidnom usavršavanju sistema žičara.
Andori je dugo trebalo da nekoliko ski oblasti integriše, ali kada je taj cilj ostvaren, bogate, nekada poljoprivredne porodice čiji je biznis danas fokusiran na skijanje, zajednički su pokrenule strategiju pomeranja Andore ka bogatijem tržištu.
Skijanje u Sloveniji je skupo, ali su kafane jeftine
(foto: rob.osborne/Flickr)
Sa nekoliko ogromnih ski oblasti, senzacionalnim hotelom sa pet zvezdica koji je otvoren 2006, i striktnim planiranjem u cilju poboljšanja arhitektonskih standarda, lokalni biznismeni su zaključili da Andora garantuje ekskluzivno skijanje i da samim time treba da privuče bogatiju klijentelu.
Kada je reč o skijašima iz Velike Britanije ova strategija se pokazala katastrofalnom. Glavni problem je bio u tome što imidž Andore kao jeftinog skijališta ne može da se promeni preko noći, a Andora je učinila upravo to – odjednom je počela da naplaćuje francuske cene. Ipak, u drugim zemljama kao što su npr. SAD ili Izrael, percepcija nije bila ista – samo iz Izraela u Andoru dolazi 4.000 skijaša po sezoni. Sve u svemu, Andora nije više jeftina kao što je nekad bila, ali s obzirom na poboljšanja poslednjih godina, ova zemlja i dalje nudi dobar odnos kvaliteta i cena.
Iako će Andora možda u sledećih nekoliko godina biti izuzetak, opšte pravilo za ski destinacije je koliko para, toliko muzike. Uporedite odmor u hotelima iste kategorije i videćete da su cene u Bugarskoj nešto niže nego, recimo, u Sloveniji, koja je s druge strane nešto jeftinija nego, recimo, Andora.
Ali, proporcionalno gledano, mnogo je veća razlika u ceni ski pasa. Za nedelju dana u Andori na stazama skijališta Arisnal platićete dvostruko više nego u Pamporovu. Da li to znači da je Andora skupa? Ne, jer i letimičan pogled na ski mapu govori da ćete u Andori dobiti dvostruko više skijanja. Po tom kriterijumu, koliko staza toliko para, Slovenija ne nudi baš puno. Ali kad padne mrak i dođe vreme za kafanu, Slovenija je povoljnija nego druge jeftine destinacije.
Još jedna tradicionalno jeftina ski destinacija je Rumunija, a njeno najbolje skijalište, Pojana Brašov, ima razumne cene, predivno okruženje i relativno nove i moderne žičare. Ipak, ski škole su ekstremno skupe.
I na kraju, nova destinacija za one koji žele da prođu što jeftinije – Slovačka. Ostaje da je otkrijemo, zaključuje "Independent".
Skijanje najjeftinije u Zapadnoj Evropi
Izvor: B92
utorak, 19. januar 2010.
Nekada se jeftino skijanje lako pronalazilo, čak i bez gledanja u cenovnik. Ključni indikator bila je lokacija u nekoj od zemalja bivšeg istočnog bloka, piše "Independent".
Ski pas za zastarele sisteme žičara koji su se sastojali od mreže tanjira i sidra i sa ponekom sporom dvosedežnicom takođe je bio džabe. Dodajmo tome i arhitektonski bezizražajne hotele, kao i loš pansion, i bilo je jasno da može da se prođe ekstra jeftino.
Francuska je i najbolja i najjeftinija - Les Arcs, Paradiski
(foto: phcatfish/Flickr)
Danas, međutim, situacija nije više tako jasna. Andora je nekada bila glavno skijalište za mladež zapadne Evrope koji su ovamo dolazili na jeftino skijanje i jeftino pivo. Ali pre nekoliko godina Andora je odlučila da stvori novi imidž trendi skijališta kako bi se preorijentisala na bogatiju klijentelu koja lakše i više troši, piše britanski list.
Isto tako, Bugarska, nekada simbol jeftinog skijanja, na svoja skijališta uvela je moderne žičare i luksuzne hotele, kao što je u Banskom hotel Kempinski sa 5 zvezdica, smešten kod same baze ski liftova.
S druge strane, zemlja sa najboljim skijanjem u Evropi – Francuska – danas je mesto gde možete da prođete ne samo najbolje, već i najjeftinije. Najviše se traže aranžmani za najveću ski oblast na svetu – francuski Paradiski. Ovaj rizort nudi ubedljivo najbolje skijanje za srednje napredne skijaše, mnoštvo ekspertskih, crnih staza, ali i odličnu ponudu za početnike, piše "Independent".
Bansko nije više simbol jeftinog skijanja
(foto: NachoMC/Flickr)
Kakve su cene za odmor na ovakvim destinacijama u odnosu na tradicionalno jeftina skijališta? Vrlo povoljne. Aranžman za skijalište Arisnal u Andori je za €150 jeftiniji nego u Les Arcs u Francuskoj, ali kada se saberu i oduzmu svi troškovi, kao što je ski pas ili popusti prilikom iznajmljivanja opreme, ispadne da je Andora €70 skuplja.
Isti takav odmor u bugarskom skijalištu Pamporovo, uključujući sve dodatke i popuste, skuplje je za oko €35. A Pamporovo u Bugarskoj i Paradiski u Francuskoj je jednostavno nemoguće porediti.
Među tradicionalno jeftinim ski destinacijama Andora ima najzanimljiviju priču. Ova malena kneževina je do sezone 2002/3 bila ekstremno popularna, naročito u Britaniji. Svoj uspeh bazirala je na niskim cenama (delom zahvaljujući tome što je bescarinska zona), i na neprekidnom usavršavanju sistema žičara.
Andori je dugo trebalo da nekoliko ski oblasti integriše, ali kada je taj cilj ostvaren, bogate, nekada poljoprivredne porodice čiji je biznis danas fokusiran na skijanje, zajednički su pokrenule strategiju pomeranja Andore ka bogatijem tržištu.
Skijanje u Sloveniji je skupo, ali su kafane jeftine
(foto: rob.osborne/Flickr)
Sa nekoliko ogromnih ski oblasti, senzacionalnim hotelom sa pet zvezdica koji je otvoren 2006, i striktnim planiranjem u cilju poboljšanja arhitektonskih standarda, lokalni biznismeni su zaključili da Andora garantuje ekskluzivno skijanje i da samim time treba da privuče bogatiju klijentelu.
Kada je reč o skijašima iz Velike Britanije ova strategija se pokazala katastrofalnom. Glavni problem je bio u tome što imidž Andore kao jeftinog skijališta ne može da se promeni preko noći, a Andora je učinila upravo to – odjednom je počela da naplaćuje francuske cene. Ipak, u drugim zemljama kao što su npr. SAD ili Izrael, percepcija nije bila ista – samo iz Izraela u Andoru dolazi 4.000 skijaša po sezoni. Sve u svemu, Andora nije više jeftina kao što je nekad bila, ali s obzirom na poboljšanja poslednjih godina, ova zemlja i dalje nudi dobar odnos kvaliteta i cena.
Iako će Andora možda u sledećih nekoliko godina biti izuzetak, opšte pravilo za ski destinacije je koliko para, toliko muzike. Uporedite odmor u hotelima iste kategorije i videćete da su cene u Bugarskoj nešto niže nego, recimo, u Sloveniji, koja je s druge strane nešto jeftinija nego, recimo, Andora.
Ali, proporcionalno gledano, mnogo je veća razlika u ceni ski pasa. Za nedelju dana u Andori na stazama skijališta Arisnal platićete dvostruko više nego u Pamporovu. Da li to znači da je Andora skupa? Ne, jer i letimičan pogled na ski mapu govori da ćete u Andori dobiti dvostruko više skijanja. Po tom kriterijumu, koliko staza toliko para, Slovenija ne nudi baš puno. Ali kad padne mrak i dođe vreme za kafanu, Slovenija je povoljnija nego druge jeftine destinacije.
Još jedna tradicionalno jeftina ski destinacija je Rumunija, a njeno najbolje skijalište, Pojana Brašov, ima razumne cene, predivno okruženje i relativno nove i moderne žičare. Ipak, ski škole su ekstremno skupe.
I na kraju, nova destinacija za one koji žele da prođu što jeftinije – Slovačka. Ostaje da je otkrijemo, zaključuje "Independent".
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
Reklame lažu - ne možete u EU za 16 evra
Reklame lažu - ne možete u EU za 16 evra
Mondo 20.01.2010 20:03
Za samo 16 evra u Evropu i nazad!? Očekivali smo mnogo od dobre vile šengenske, ali baš toliko – prva je pomisao kada se vidi bilbord koji najavljuje ultra nisku cenu avionske karte. Međutim...
Šta drugo preostaje posle pogleda na bilbord koji skoro da poklanja putovanje – nego pakovanje na brzinu i pokret. Međutim, nikada marketing jedne kompanije ne može toliko da obraduje potencijalnog potrošača, koliko prodajni servis može da ga vrati na zemlju.
Elem, u kol servisu kompanije koja obećava avionske karte za 16 evra, dočekuje nas hladan tuš. Povratna karta na relaciji Beograd – Minhen, zapravo, košta 250 evra!! Ukoliko se rezerviše dva meseca ranije, onda je svega 120. Ali, gde je razlika od 16 do 120? Objašnjenje službenika kol centra je da se puna cena dobija kada se na osnovnu dodaju takse.
Nikola Đukić, menadžer za odnose sa javnošću beogradskog aerodroma Nikola Tesla, kaže za "Politiku" da aerodromska taksa u Terminalu 2 iznosi 19,8 evra i nju čine dva servisa: putnički za 16,5 i naknada za bezbednost od 3,3 evra. Aerodromska taksa u Terminalu 1, gde je infrastruktura nešto siromašnija, prijem putnika se obavlja na manuelni način, a prtljag odlazi samo na jednu krajnju destinaciju, iznosi 15,3 evra.
Ovo su jedini iznosi koje putnici plaćaju našem aerodromu, potvrđuje Đukić. Taksa se naplaćuje u dinarskoj protivvrednosti.
Kao što je i uobičajeno, u Beogradu aerodromsku taksu plaćaju samo putnici u odlasku. Iznos takse isti je za sve destinacije i avio-kompanije.
Prosečna taksa na evropskim aerodromima iznosi 23 evra. Regionalno situacija nije mnogo drugačija. Tako je taksa u Ljubljani 21 evro, Zagrebu 16, Skoplju 17,5, Sarajevu čak 28, Podgorici 15, Bukureštu 21,5, Temišvaru 18,2 i Budimpešti 19,9, iznose podatke u pres službi aerodroma Nikola Tesla.
U JAT-u daju detaljno objašnjenje kako se 'zida' cena avio karte. Željka Stojanović, iz marketing službe nacionalnog avio-prevoznika, uzela je za primer Solun, kao najjeftiniju destinaciju i Pariz, kao najatraktivniju.
Za Solun je ispalo po onoj narodnoj: u Solunu dinar somun, do Soluna tri somuna. Od povratne karte u kasu JAT-a se slije 38 evra, aerodromska taksa u Beogradu 16,5 evra, bezbednosna taksa u Beogradu 4,5, aerodromska taksa u Solunu 22 evra, YQ (gorivo) taksa 38, TSC (trošak izdavanja karte) 12 evra.
Reklame lažu - ne možete u EU za 16 evra
Mondo 20.01.2010 20:03
Za samo 16 evra u Evropu i nazad!? Očekivali smo mnogo od dobre vile šengenske, ali baš toliko – prva je pomisao kada se vidi bilbord koji najavljuje ultra nisku cenu avionske karte. Međutim...
Šta drugo preostaje posle pogleda na bilbord koji skoro da poklanja putovanje – nego pakovanje na brzinu i pokret. Međutim, nikada marketing jedne kompanije ne može toliko da obraduje potencijalnog potrošača, koliko prodajni servis može da ga vrati na zemlju.
Elem, u kol servisu kompanije koja obećava avionske karte za 16 evra, dočekuje nas hladan tuš. Povratna karta na relaciji Beograd – Minhen, zapravo, košta 250 evra!! Ukoliko se rezerviše dva meseca ranije, onda je svega 120. Ali, gde je razlika od 16 do 120? Objašnjenje službenika kol centra je da se puna cena dobija kada se na osnovnu dodaju takse.
Nikola Đukić, menadžer za odnose sa javnošću beogradskog aerodroma Nikola Tesla, kaže za "Politiku" da aerodromska taksa u Terminalu 2 iznosi 19,8 evra i nju čine dva servisa: putnički za 16,5 i naknada za bezbednost od 3,3 evra. Aerodromska taksa u Terminalu 1, gde je infrastruktura nešto siromašnija, prijem putnika se obavlja na manuelni način, a prtljag odlazi samo na jednu krajnju destinaciju, iznosi 15,3 evra.
Ovo su jedini iznosi koje putnici plaćaju našem aerodromu, potvrđuje Đukić. Taksa se naplaćuje u dinarskoj protivvrednosti.
Kao što je i uobičajeno, u Beogradu aerodromsku taksu plaćaju samo putnici u odlasku. Iznos takse isti je za sve destinacije i avio-kompanije.
Prosečna taksa na evropskim aerodromima iznosi 23 evra. Regionalno situacija nije mnogo drugačija. Tako je taksa u Ljubljani 21 evro, Zagrebu 16, Skoplju 17,5, Sarajevu čak 28, Podgorici 15, Bukureštu 21,5, Temišvaru 18,2 i Budimpešti 19,9, iznose podatke u pres službi aerodroma Nikola Tesla.
U JAT-u daju detaljno objašnjenje kako se 'zida' cena avio karte. Željka Stojanović, iz marketing službe nacionalnog avio-prevoznika, uzela je za primer Solun, kao najjeftiniju destinaciju i Pariz, kao najatraktivniju.
Za Solun je ispalo po onoj narodnoj: u Solunu dinar somun, do Soluna tri somuna. Od povratne karte u kasu JAT-a se slije 38 evra, aerodromska taksa u Beogradu 16,5 evra, bezbednosna taksa u Beogradu 4,5, aerodromska taksa u Solunu 22 evra, YQ (gorivo) taksa 38, TSC (trošak izdavanja karte) 12 evra.
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
Naravno. Samo karta i može da košta toliko, a sve ostalo što moraš da uradiš i platiš pride, o tome ti niko ne govori dok ne kreneš.
Pa sve reklame su takve. Za bilo šta.
Pa sve reklame su takve. Za bilo šta.
Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
"Ćira" na zasluženom godišnjem odmoru
"Ćira" na zasluženom godišnjem odmoru
Turistički voz "Nostalgija", koji vozi "Šarganskom osmicom", od ponedeljka je na zasluženom tromesečnom odmoru, nakon što je u proteklih mesec dana zimske sezone prevezao 2.200 putnika, saopštila je turizmolog Aleksandra Stamenić.
Popularni "Ćira" je u prošloj godini prevezao 70.000 turista, što je neuporedivo više nego vozovi slične turističke železnice u Evropi, kao na primer u Sloveniji, čije su železnice u ovoj godini prevezle deset puta manje turista, rekla je Tanjugu portparol turističkog kompleksa "Šarganska osmica".
Stamenićeva je izjavila da su skoro trećina prevezenih putnika na "Šarganskoj osmici" prošle godine bili stranci, među kojima najviše Slovenci, ali i veliki broj iz Francuske, Velike Britanije, Nemačke i Rusije.
Smeštajni kapaciteti Muzejsko-turističkog kompleksa "Šarganska osmica", koja raspolaže sa 50 kreveta u visokokomfornim sobama i apartmanima motela "Mokra Gora" i konačišta "Osmica" tokom novogodišnjih praznika u potpunosti su rezervisali Slovenci, dok je tokom januara bilo popunjeno 95 odsto kapaciteta.
Cene smeštaja u našim objektima nisu se menjale od 2007. godine, tako da polupansion u jednokrevetnoj sobi iznosi 2.600 dinara, u dvokrevetnoj 2.200 dinara i trokrevetnoj sobi 2.200, dok za puni pansion treba nadoplatiti 500 dinara dnevno, kazala je portparol "Šarganske osmice".
Muzejsko-turistički kompleks "Šarganska osmica", koji posluje u sastavu JP "Železnice Srbije", i u uslovima svetske ekonomske krize, zahvaljujući izuzetno dobrim finansijskim rezultatiama, planira nastavak radova na pruzi.
Jedan od najvažijih programa je revitalizacija pruge od šargan Vitasa do Kremana, s tim da će se radovi izvoditi u vlastitoj režiji, od starih materijala, sa demontiranih pruga, istakla je Stamenićeva, najavljujući i brojne komercijalno zabavne sadržaje, koji će biti usmereni pre svega "ka ukusu mlade populacije", koja sve više posećuje Mokru Goru.
Da li će "Ćira" ove godine konačno stići i do Višegrada (BiH), pre svega zavisi od rukovodstva tog grada i Železnica Republike Srpske, koji treba da reše neke komunalne probleme u toj istočnobosanskoj opštini, navode u "Šarganskoj osmici".
Izvor:Tanjug
"Ćira" na zasluženom godišnjem odmoru
Turistički voz "Nostalgija", koji vozi "Šarganskom osmicom", od ponedeljka je na zasluženom tromesečnom odmoru, nakon što je u proteklih mesec dana zimske sezone prevezao 2.200 putnika, saopštila je turizmolog Aleksandra Stamenić.
Popularni "Ćira" je u prošloj godini prevezao 70.000 turista, što je neuporedivo više nego vozovi slične turističke železnice u Evropi, kao na primer u Sloveniji, čije su železnice u ovoj godini prevezle deset puta manje turista, rekla je Tanjugu portparol turističkog kompleksa "Šarganska osmica".
Stamenićeva je izjavila da su skoro trećina prevezenih putnika na "Šarganskoj osmici" prošle godine bili stranci, među kojima najviše Slovenci, ali i veliki broj iz Francuske, Velike Britanije, Nemačke i Rusije.
Smeštajni kapaciteti Muzejsko-turističkog kompleksa "Šarganska osmica", koja raspolaže sa 50 kreveta u visokokomfornim sobama i apartmanima motela "Mokra Gora" i konačišta "Osmica" tokom novogodišnjih praznika u potpunosti su rezervisali Slovenci, dok je tokom januara bilo popunjeno 95 odsto kapaciteta.
Cene smeštaja u našim objektima nisu se menjale od 2007. godine, tako da polupansion u jednokrevetnoj sobi iznosi 2.600 dinara, u dvokrevetnoj 2.200 dinara i trokrevetnoj sobi 2.200, dok za puni pansion treba nadoplatiti 500 dinara dnevno, kazala je portparol "Šarganske osmice".
Muzejsko-turistički kompleks "Šarganska osmica", koji posluje u sastavu JP "Železnice Srbije", i u uslovima svetske ekonomske krize, zahvaljujući izuzetno dobrim finansijskim rezultatiama, planira nastavak radova na pruzi.
Jedan od najvažijih programa je revitalizacija pruge od šargan Vitasa do Kremana, s tim da će se radovi izvoditi u vlastitoj režiji, od starih materijala, sa demontiranih pruga, istakla je Stamenićeva, najavljujući i brojne komercijalno zabavne sadržaje, koji će biti usmereni pre svega "ka ukusu mlade populacije", koja sve više posećuje Mokru Goru.
Da li će "Ćira" ove godine konačno stići i do Višegrada (BiH), pre svega zavisi od rukovodstva tog grada i Železnica Republike Srpske, koji treba da reše neke komunalne probleme u toj istočnobosanskoj opštini, navode u "Šarganskoj osmici".
Izvor:Tanjug
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
Najbolje skijaške staze u komšiluku
Najbolje skijaške staze u komšiluku
Žena blic 26.01.2010 11:27
Ako za desetak dana zimskog odmora niste uspeli da zadovoljite svoju skijašku strast, ovi planinski centri nisu mnogo daleko, tako da možete i vikendom da skoknete do njih i sjurite se niz snežnu padinu. A ni viza vam nije potrebna.
ŽABLJAK, Crna Gora
VELIČANSTVENI PLANINSKI VISOVI
Zbog vrhova alpskih visina, izvanrednih vidikovaca, ogromnih prostranstava pod snegom i uređenih skijališta Durmitor je idealan za zimski odmor. U planinskom masivu postoje 22 markirane staze, ali je zbog bezbednosti najbolje skijati na uređenim skijalištima Žabljaka. Ovaj popularni crnogorski turistički centar i vazdušna banja, prostire se u Nacionalnom parku „Durmitor“, na 1.465 m nadmorske visine.
Ako kolima ili autobusom putujete iz Srbije, do Žabljaka možete doći preko Prijepolja ili Pljevalja. Od Beograda je udaljen blizu 400 km, vremenski oko šest sati vožnje.
Na Žabljaku postoje uslovi i za bavljenje paraglajdingom, a za autentični zimski doživljaj možete da se provozate konjskim sankama ili psećim zapregama.
STAZE
Za majstrore skijanja veliki izazova predstavlja najduža i najteža staza, Bobotov Kuk. Nalazi na 2.525 metara nadmorske visine, a dužina staze je 3.500 m. Za one manje iskusne na raspolaganju su staze „Savin kuk“, „Bosača“ i „Javorovača“, koja se nalazi na samom ulazu u naselje. Skijaške terene povezuje 8 vučenica i 4 dvoseda.
Dnevni ski-pas na Žabljaku ove zime košta 15 evra, noćno skijanje 8 evra, škola skijanja i iznajmljivanje ski-opreme po 10 evra. Na Javorovači su cene niže.
U neposrednoj blizini naselja postoje odliène staze za alpske i nordijske discipline, do kojih se stiže ski-busom. Uz Crno jezero su staze za skijaško trčanje. Za popularni langlaufom, hodanje na skijama, u samom naselju postoji obeležena staza i za nju nije potreban ski-pas.
PROVOD
Posle napornog dana na snegu opustite se u nekom od planinskih restorana uz durmitorsku pršutu, hleb u crepulji i jagnjetinu ispod sača. Izvrsnu domaću kuhinju služe restorani „Jezero“, „Koliba“ na Savinom kuku, „Katun“ na obali Crnog jezera i „Čudna šuma“ na Javorovači.
CENE
Sedmodnevni boravak u hotelu „Žabljak“ sa 2* u dvokrevetnoj sobi, na bazi polupansiona, koštaće vas 110 evra.
JAHORINA, Republika Srpska
STAZE ZA MAJSTORE SKIJANJA
Jahorinu s pravom nazivaju snežna lepotica, jer se priroda postarala da ovde sve izgleda potpuno savršeno. Ova planina ima izvanrednu konfiguraciju terena. Uređene staze Jahorine za sve olimpijske discipline omogućile su, kao što je poznato, održavanje Zimskih olimpijskih igara kao i drugih međunarodnih skijaških takmičenja.
Zimsko-turistička sezona zavisno od snežnih uslova počinje 15. decembra i traje do 15. aprila. Debljina snežnog pokrivača tokom zime iznosi u proseku 1,75 metara. Jahorina je od Beograda udaljena 320 km, oko šest sati vožnje preko Šapca, Loznice, Zvornika, Vlasenice i Pala.
STAZE
Najviši vrh je Ogorjelica sa 1916 m, a samo skijalište se proteže od 1300 do 1880 m visine. Postoji dvadesetak uređenih staza različite težine, povezanih sa 4 dvoseda, 8 ski-liftova i dva dečja ski-lifta. Za početnike i decu preporučuje se „bebi ski-staza“ pored hotela „Rajska vrata“. Na Jahorini ćete pronaći i staze za skijaško trčanje i za sankanje. Moguće je i noćno skijanje na najlepšoj stazi Poljice.
Dnevni ski-pas za odrasle košta 15 evra, a za decu do 14 godina 15 evra, sedmodnevni je 112, a dnevni za dečji ski-lift staje 10 evra. Sedmodnevni najam kompletne skijaške ili borderske opreme staje 70 evra, jedan čas u ski-školi košta 15 evra.
PROVOD
Preporučujemo restorane „Ognjište“ na Poljicama, „Kolibu“ u hotelu „Termag“ i piceriju „Etno“ na vrhu naselja Šator. Cene su pristupačne, pa tako ručak za jednu osobu košta oko 5 evra, kafa ili čaj koštaju od 1 do 2 evra, sokovi i pivo oko 3 evra, kuvano vino pet evra.
U diskotekama „Bord“ i „Lavina“ je najbolji noćni provod, a ako večeri želite da provodite u mirnijoj atmosferi, na raspolaganju vam je etnokafe „Pegi“.
Uz same ski staze nalaze se brojne gril kućice s terasama na kojima se preko dana možete odmoriti i okrepiti uz dobro poznate bosanske specijalitete s roštilja i tople i hladne napitke.
CENE
7 polupansiona u hotelu Bistrica sa 3*, u dvokrevetnoj sobi, iznosi 215 evra, dok će vas u hotelu Košuta sa 3* sedmodnevni boravak koštati 235 evra.
Najbolje skijaške staze u komšiluku
Žena blic 26.01.2010 11:27
Ako za desetak dana zimskog odmora niste uspeli da zadovoljite svoju skijašku strast, ovi planinski centri nisu mnogo daleko, tako da možete i vikendom da skoknete do njih i sjurite se niz snežnu padinu. A ni viza vam nije potrebna.
ŽABLJAK, Crna Gora
VELIČANSTVENI PLANINSKI VISOVI
Zbog vrhova alpskih visina, izvanrednih vidikovaca, ogromnih prostranstava pod snegom i uređenih skijališta Durmitor je idealan za zimski odmor. U planinskom masivu postoje 22 markirane staze, ali je zbog bezbednosti najbolje skijati na uređenim skijalištima Žabljaka. Ovaj popularni crnogorski turistički centar i vazdušna banja, prostire se u Nacionalnom parku „Durmitor“, na 1.465 m nadmorske visine.
Ako kolima ili autobusom putujete iz Srbije, do Žabljaka možete doći preko Prijepolja ili Pljevalja. Od Beograda je udaljen blizu 400 km, vremenski oko šest sati vožnje.
Na Žabljaku postoje uslovi i za bavljenje paraglajdingom, a za autentični zimski doživljaj možete da se provozate konjskim sankama ili psećim zapregama.
STAZE
Za majstrore skijanja veliki izazova predstavlja najduža i najteža staza, Bobotov Kuk. Nalazi na 2.525 metara nadmorske visine, a dužina staze je 3.500 m. Za one manje iskusne na raspolaganju su staze „Savin kuk“, „Bosača“ i „Javorovača“, koja se nalazi na samom ulazu u naselje. Skijaške terene povezuje 8 vučenica i 4 dvoseda.
Dnevni ski-pas na Žabljaku ove zime košta 15 evra, noćno skijanje 8 evra, škola skijanja i iznajmljivanje ski-opreme po 10 evra. Na Javorovači su cene niže.
U neposrednoj blizini naselja postoje odliène staze za alpske i nordijske discipline, do kojih se stiže ski-busom. Uz Crno jezero su staze za skijaško trčanje. Za popularni langlaufom, hodanje na skijama, u samom naselju postoji obeležena staza i za nju nije potreban ski-pas.
PROVOD
Posle napornog dana na snegu opustite se u nekom od planinskih restorana uz durmitorsku pršutu, hleb u crepulji i jagnjetinu ispod sača. Izvrsnu domaću kuhinju služe restorani „Jezero“, „Koliba“ na Savinom kuku, „Katun“ na obali Crnog jezera i „Čudna šuma“ na Javorovači.
CENE
Sedmodnevni boravak u hotelu „Žabljak“ sa 2* u dvokrevetnoj sobi, na bazi polupansiona, koštaće vas 110 evra.
JAHORINA, Republika Srpska
STAZE ZA MAJSTORE SKIJANJA
Jahorinu s pravom nazivaju snežna lepotica, jer se priroda postarala da ovde sve izgleda potpuno savršeno. Ova planina ima izvanrednu konfiguraciju terena. Uređene staze Jahorine za sve olimpijske discipline omogućile su, kao što je poznato, održavanje Zimskih olimpijskih igara kao i drugih međunarodnih skijaških takmičenja.
Zimsko-turistička sezona zavisno od snežnih uslova počinje 15. decembra i traje do 15. aprila. Debljina snežnog pokrivača tokom zime iznosi u proseku 1,75 metara. Jahorina je od Beograda udaljena 320 km, oko šest sati vožnje preko Šapca, Loznice, Zvornika, Vlasenice i Pala.
STAZE
Najviši vrh je Ogorjelica sa 1916 m, a samo skijalište se proteže od 1300 do 1880 m visine. Postoji dvadesetak uređenih staza različite težine, povezanih sa 4 dvoseda, 8 ski-liftova i dva dečja ski-lifta. Za početnike i decu preporučuje se „bebi ski-staza“ pored hotela „Rajska vrata“. Na Jahorini ćete pronaći i staze za skijaško trčanje i za sankanje. Moguće je i noćno skijanje na najlepšoj stazi Poljice.
Dnevni ski-pas za odrasle košta 15 evra, a za decu do 14 godina 15 evra, sedmodnevni je 112, a dnevni za dečji ski-lift staje 10 evra. Sedmodnevni najam kompletne skijaške ili borderske opreme staje 70 evra, jedan čas u ski-školi košta 15 evra.
PROVOD
Preporučujemo restorane „Ognjište“ na Poljicama, „Kolibu“ u hotelu „Termag“ i piceriju „Etno“ na vrhu naselja Šator. Cene su pristupačne, pa tako ručak za jednu osobu košta oko 5 evra, kafa ili čaj koštaju od 1 do 2 evra, sokovi i pivo oko 3 evra, kuvano vino pet evra.
U diskotekama „Bord“ i „Lavina“ je najbolji noćni provod, a ako večeri želite da provodite u mirnijoj atmosferi, na raspolaganju vam je etnokafe „Pegi“.
Uz same ski staze nalaze se brojne gril kućice s terasama na kojima se preko dana možete odmoriti i okrepiti uz dobro poznate bosanske specijalitete s roštilja i tople i hladne napitke.
CENE
7 polupansiona u hotelu Bistrica sa 3*, u dvokrevetnoj sobi, iznosi 215 evra, dok će vas u hotelu Košuta sa 3* sedmodnevni boravak koštati 235 evra.
Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Kada su i gde Pršutijada, Slaninijada.....
Kada su i gde Pršutijada, Slaninijada.....
O brojnim manifestacijama koje se održavaju u Srbiji, možete se informisati putem "Kalendara priredbi" objavljenog na sajtu Turističke organizacije Srbije.
Turistička organizacija Srbije na svom sajtu objavila je "Kalendar priredbi" koji obuhvata brojne priredbe, sajmove, kulturne, sportske, privredne i druge manifestacije u Srbiji.
Tako posetioci sajta mogu da se informišu kada i gde se održavaju Pršutijada, Slaninijada, Dani vina... i ostale manifestacije posvećene negovanju tradicije, narodnih običaja, folklora i domaće radinosti.
Tako će već u periodu januar/februar biti održano nekoliko zanimljivih manifestacije poput Pršutijade na Zlatiboru, Svetog Trifuna - vinogradarske slave u Negotinu, Slaninijade u Kačarevu, festivala vina u Vršcu, Gusanijade u Mokrinu, Kobasicijade u Turiji i mnogih drugih.
Izvor: Mondo
Kada su i gde Pršutijada, Slaninijada.....
O brojnim manifestacijama koje se održavaju u Srbiji, možete se informisati putem "Kalendara priredbi" objavljenog na sajtu Turističke organizacije Srbije.
Turistička organizacija Srbije na svom sajtu objavila je "Kalendar priredbi" koji obuhvata brojne priredbe, sajmove, kulturne, sportske, privredne i druge manifestacije u Srbiji.
Tako posetioci sajta mogu da se informišu kada i gde se održavaju Pršutijada, Slaninijada, Dani vina... i ostale manifestacije posvećene negovanju tradicije, narodnih običaja, folklora i domaće radinosti.
Tako će već u periodu januar/februar biti održano nekoliko zanimljivih manifestacije poput Pršutijade na Zlatiboru, Svetog Trifuna - vinogradarske slave u Negotinu, Slaninijade u Kačarevu, festivala vina u Vršcu, Gusanijade u Mokrinu, Kobasicijade u Turiji i mnogih drugih.
Izvor: Mondo