- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.019
Vodič kroz Srbiju: Stazama grožđa i vina
Vodič kroz Srbiju
Stazama grožđa i vina
16. 12. 2009
Kvalitet vina u Srbiji počiva na velikom broju malih proizvodača, koji prvenstveno brinu o kvalitetu svojih proizvoda. Da biste se upoznali sa dobrim vinima, Kofer vam predlaže da pratite već vekovima utabane puteve vina
Fruška gora: Vina za dvorove
Čokot je izdanak blagorodne zemlje na bregovima Fruške gore već 1.700 godina, kada je prvu lozu na njima zasadio rimski car Probus iz drevnog Sirmijuma. Dolaskom Turaka, vinogradarstvo u Sremu je skoro uništeno, a potom počinje da se obnavlja i pun procvat dostiže u vreme austrougarske vladavine. Grožđe je bilo i ostalo stožer života mnogih naraštaja, a karlovačko vino je blistalo širom Evrope - uvek gospodstveno i otmeno, među najboljima. Tokom nekoliko vekova Karlovci su smatrani za srpsku prestonicu vina. Fruškogorska vina izvožena su još u 15. veku u Evropu. Autentično vino ovog kraja je „bermet", koje su trgovci još pre 150 godina izvozili u SAD, a prema nekim podacima, nalazio se i na vinskoj karti „Titanika". To je posebno likersko vino, nalik italijanskom vermutu, ali se proizvodi na drugi način i obogaćeno je s više od 20 različitih trava i začina. Od autohtonih sorti se gaji „vranac", od starih „portugizer", od koga su u prošlosti pravljena vina „ausbruh" i „bermet", a od domaćih ukrštenih sorti „župljanka" („prokupac" i „crni burgundac"), „neoplanta" („smederevka" i „crveni traminac"), „sila" („kevedinka" i „šardone"), „liza" („sivi burgundac" i „kunleanj") i „petra" („crni burgundac" i „kubarat"). Preporučene sorte vinove loze u ovom području su „italijanski" i „rajnski rizling", „traminac", „sovinjon", „neoplanta", „sirmijum" i „župljanka", a najpoznatija su i istoimena vina. Zbog geografskog položaja, mikroklime i refleksije sunca s površine obližnjeg Dunava, ovde grožđe ranije sazreva i ima jedan do dva procenta šećera više u poređenju sa drugim vinogradarskim regionima Vojvodine.
Fruškogorski put vina vodi kroz više od 60 podruma privatnih proizvođača. „Bermet" i „ausbruh" su slatki, veoma jaki i aromatični, a „neoplanta", autentično aromatizovano vino ovog kraja, može se naći u podrumu u Čereviću. U obližnjim selima Neštin, Banoštor, Erdevik i Irig nalazi se još interesantnih vinskih podruma i vinarija. „Bermet" se i danas proizvodi u Sremskim Karlovcima, a u nekim vinarijama možete da ga probate uz lokalnu slatku pitu. Uz vojvođansku šunku, kulen i sremski sir najbolje idu bela vina, poput „italijanskog rizlinga", „župljanke", „rozea" ili „mladog gamea", uz pitu sa mesom idu „vranac", „game" ili „crni burgundac", a uz riblji paprikaš „ružica" ili lakše crveno vino.
Smederevo: Tradicija od davnina
Istorija Smedereva seže od dana kada je ovde vladao rimski car Prob. Despot Stefan Lazarević i Đurađ Branković širili su još u 15. veku vinograde u krajevima oko Smedereva. U to vreme u vinogradima su postojale pimnice u kojima se moglo spavati i popiti bokal dobrog vina. Tada je trgovina vinom bila strogo nadzirana. Vinogradarstvu ovog kraja doprineo je i Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, koji je u porodičnom letnjikovcu na lokaciji Zlatni breg zasadio 36 hektara vinograda, a na toj lokaciji se i danas proizvode kvalitetna vina. Tradicija vinogradarstva Smedereva je veoma duga. O tome svedoči i vinski podrum PK „Godomin", izgrađen 1909. godine, koji i sada služi svojoj osnovnoj funkciji.
Nekada su stari smederevski vinogradari pakovali kvalitetno belo vino „smederevku" najpre u gajbice, zatim u sandučiće, i izvozili ga na zapadnoevropsko tržište. Ovo područje se graniči s Dunavom i Velikom Moravom, što ga, uz reljef, klimu i zemljište, čini idealnim za uzgoj vinove loze. Vodeća sorta grožda u ovom vinogorju je „smedervka", koja se tu gaji od davnina. Ova sorta daje grožđe veoma dobrog kvaliteta, od koga se proizvodi i dobro stono vino. Vina dobijena od „smederevke" su prijatnog i osvežavajućeg ukusa. Pored „smederevke", zapažena su i druga kvalitetna vina, koja se dobijaju od sorti „italijanski rizling", „sovinjon", „semijon", „traminac"... Od kvalitetnih crnih sorti zapaženo je sortno vino „game", kao i vina tipa „ružice", od sorte „prokupac". Smederevski vinogradari i vinari su na izvestan način povlašćeni jer im je priroda dala sve ono što je potrebno za dobro grožđe i vino. U Krnjevu mogu da se probaju „šardone", „rajnski rizling" i „kaberne sovinjon", koji spadaju u sam vrh srpskog vinarstva. Uz vino „smederevka", belo vino koje nije naglašenog mirisa, dobro se slažu lokalne pite od sira, srpska gibanica, praseće pečenje uz pogaču ili proju, musaka od tikvica ili sarma od zelja.
Palić: Vina sa peska
Čitav ovaj region leži na peščanom zemljištu nastalom nakon nestanka praistorijskog Panonskog mora. Zato se vina ovog područja popularno zovu vina sa peska. Vinarska tradicija subotičko-horgoške peščare duga je više od 2.000 godina. U Bačkoj vinogradarstvo je svoj napredak doživelo posle prodora filoksere u Evropu. Tada su na tri lokaliteta, Paliću, Čoki i Bisernom ostrvu kod Novog Bečeja, osnovana tri vinska podruma, koja i danas čine okosnicu razvoja vinarstva ovog područja. Podrum u Čoki, osnovan 1903. godine, ubraja se u retke raskošne spomenike velike vinske kulture. Podrum ima rustičan ambijent i sedam hladnih vinskih ulica i može da smesti 330 vagona vina. Najveću cisternu prati neobična priča. Prostrana, kao manja dvorana, služila je za gospodske sedeljke osnivača vinarije grofa Lederera. Podrum Palić nastavljač je stare vinarske tradicije subotičko-horgoške peščare. Sortu „muskat krokan" je grof Lipot Rohonci zasadio na lokalitetu Biserno ostrvo, gde je sagradio i manji zamak sa vinskim podrumom, koji i danas postoji. Vino se prodavalo u Budimpešti, Londonu i drugim tržištima Od starih sorti vinove loze tradicionalno se gaje „kevedinka" i kod Novog Bečeja „muskat krokan". U novim vinogradima najviše se neguju „italijanski rizling", „rajnski rizling" i „šardone".
Peskovit teren, umereno kontinentalna klima i kvalitetne sorte vinove loze daju veoma pitka vina, harmoničnog ukusa, nežnog bukea i pitkosti.
Poseban kuriozitet je viteški vinski red „Arena Sabatkienze". Vitezovi vina ovog reda popularišu i šire kulturu pijenja vina. Stari vinski običaji se neguju uz određene rituale u uniformama neobičnog i atraktivnog izgleda. Vitezovi su organizovani po rangovima, a sam ritual prijema u red podrazumeva testiranje kandidata u poznavanju vina. Tipična hrana ovog područja, perkelt, dobro se slaže sa „merloom". Uz paprikaš od pevca dobro ide „kaberne", a uz juneću šniclu sa šampinjonima lokalno vino „kadarka".
Župa: Srpska Šampanja
Prema istorijskim i arheološkim izvorima, u Župi se na tragu vina živi već više od 3.000 godina. Župa zauzima značajno mesto u vekovnoj tradiciji srpskog vinogradarstva i vinarstva. U pisanim dokumentima prvi put se pominje još 1196. godine u Studeničkoj povelji, gde stoji zapisano da je župan Stefan Nemanja manastiru Studenici darovao vinogradarska sela u Župi. Srpski knez Lazar imao je svoje podrume u poljani Kruševca. Župu je 1904. godine francuski konzul Deko nazvao „srpska Šampanja". Okosnicu razvoja vinogradarstva i vinarstva od šezdesetih godina 20. veka činili su „Vino Župa" iz Aleksandrovca i „Rubin" iz Kruševca. Aleksandrovac i okolina gaje „tamjaniku" i „prokupac", najstarije autentične sorte grožđa u Srbiji. „Prokupac", zvani i „rskavac", sorta je stara oko 1.000 godina, a „tamjanika", muskatna sorta poreklom iz Francuske, u Srbiji se gaji duže od 500 godina. Danas tu tradiciju obnavlja pedesetak proizvođača, koji svoja vina iznose na festival koji se odvija tokom berbe. Tokom tri dana festivala, iz fontane na gradskom trgu neprestano teče mlado vino iz župskih podruma. Manastirska vina možete degustirati i u obližnjem manastiru Ljubostinja, što je poseban doživljaj.
Knjaževac: Muzej vina
Vinogradarstvo i proizvodnja vina u knjaževačkom vinogorju datiraju još iz doba Rimljana, o čemu postoje i podaci sa arheološkog nalazišta Timakum Minus pored Knjaževca. Na tom lokalitetu je iskopan i kip Dionisa, boga vina starih Rimljana. Podaci govore da su se rimske legije okrepljivale kvalitetnim vinima s ovog područja pre polaska u vojne pohode. U zapisima antičkih pisaca iz trećeg i četvrtog veka knjaževački kraj je opisan kao vinogorje. Džervinovo brdo iznad Knjaževca je lokacija najstarijih vinograda u ovom kraju. To su bili vinogradi zasađeni „plovdinom", „prokupcem" i nešto malo sortnim vrstama grožđa. Godine 1927. u Knjaževcu je osnovana i Vinarsko-zemljoradnička zadruga i izgrađen vinski podrum. Šezdesetih godina zadruga prerasta u podrum „Džervin", koji je bio okosnica razvoja vinarstva u Knjaževcu. U knjaževačkom vinogorju od crnih sorti zastupljeni su „crni burgundac", „prokupac" i „plovdina", a od belih „smederevka" i „italijanski rizling". Danas se od autohtonih i starih sorti neguju „prokupac", „vranac" i „plovdina". U Knjaževcu je aktivno i Udruženje vinogradara i vinara, koje je i jedan od inicijatora Sajma pršute, vina i sira. Udruženje je jedan od inicijatora postavke Muzeja vinarstva, koji se nalazi u okviru postavke etnoparka.
Press
Vodič kroz Srbiju
Stazama grožđa i vina
16. 12. 2009
Kvalitet vina u Srbiji počiva na velikom broju malih proizvodača, koji prvenstveno brinu o kvalitetu svojih proizvoda. Da biste se upoznali sa dobrim vinima, Kofer vam predlaže da pratite već vekovima utabane puteve vina
Fruška gora: Vina za dvorove
Čokot je izdanak blagorodne zemlje na bregovima Fruške gore već 1.700 godina, kada je prvu lozu na njima zasadio rimski car Probus iz drevnog Sirmijuma. Dolaskom Turaka, vinogradarstvo u Sremu je skoro uništeno, a potom počinje da se obnavlja i pun procvat dostiže u vreme austrougarske vladavine. Grožđe je bilo i ostalo stožer života mnogih naraštaja, a karlovačko vino je blistalo širom Evrope - uvek gospodstveno i otmeno, među najboljima. Tokom nekoliko vekova Karlovci su smatrani za srpsku prestonicu vina. Fruškogorska vina izvožena su još u 15. veku u Evropu. Autentično vino ovog kraja je „bermet", koje su trgovci još pre 150 godina izvozili u SAD, a prema nekim podacima, nalazio se i na vinskoj karti „Titanika". To je posebno likersko vino, nalik italijanskom vermutu, ali se proizvodi na drugi način i obogaćeno je s više od 20 različitih trava i začina. Od autohtonih sorti se gaji „vranac", od starih „portugizer", od koga su u prošlosti pravljena vina „ausbruh" i „bermet", a od domaćih ukrštenih sorti „župljanka" („prokupac" i „crni burgundac"), „neoplanta" („smederevka" i „crveni traminac"), „sila" („kevedinka" i „šardone"), „liza" („sivi burgundac" i „kunleanj") i „petra" („crni burgundac" i „kubarat"). Preporučene sorte vinove loze u ovom području su „italijanski" i „rajnski rizling", „traminac", „sovinjon", „neoplanta", „sirmijum" i „župljanka", a najpoznatija su i istoimena vina. Zbog geografskog položaja, mikroklime i refleksije sunca s površine obližnjeg Dunava, ovde grožđe ranije sazreva i ima jedan do dva procenta šećera više u poređenju sa drugim vinogradarskim regionima Vojvodine.
Fruškogorski put vina vodi kroz više od 60 podruma privatnih proizvođača. „Bermet" i „ausbruh" su slatki, veoma jaki i aromatični, a „neoplanta", autentično aromatizovano vino ovog kraja, može se naći u podrumu u Čereviću. U obližnjim selima Neštin, Banoštor, Erdevik i Irig nalazi se još interesantnih vinskih podruma i vinarija. „Bermet" se i danas proizvodi u Sremskim Karlovcima, a u nekim vinarijama možete da ga probate uz lokalnu slatku pitu. Uz vojvođansku šunku, kulen i sremski sir najbolje idu bela vina, poput „italijanskog rizlinga", „župljanke", „rozea" ili „mladog gamea", uz pitu sa mesom idu „vranac", „game" ili „crni burgundac", a uz riblji paprikaš „ružica" ili lakše crveno vino.
Smederevo: Tradicija od davnina
Istorija Smedereva seže od dana kada je ovde vladao rimski car Prob. Despot Stefan Lazarević i Đurađ Branković širili su još u 15. veku vinograde u krajevima oko Smedereva. U to vreme u vinogradima su postojale pimnice u kojima se moglo spavati i popiti bokal dobrog vina. Tada je trgovina vinom bila strogo nadzirana. Vinogradarstvu ovog kraja doprineo je i Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, koji je u porodičnom letnjikovcu na lokaciji Zlatni breg zasadio 36 hektara vinograda, a na toj lokaciji se i danas proizvode kvalitetna vina. Tradicija vinogradarstva Smedereva je veoma duga. O tome svedoči i vinski podrum PK „Godomin", izgrađen 1909. godine, koji i sada služi svojoj osnovnoj funkciji.
Nekada su stari smederevski vinogradari pakovali kvalitetno belo vino „smederevku" najpre u gajbice, zatim u sandučiće, i izvozili ga na zapadnoevropsko tržište. Ovo područje se graniči s Dunavom i Velikom Moravom, što ga, uz reljef, klimu i zemljište, čini idealnim za uzgoj vinove loze. Vodeća sorta grožda u ovom vinogorju je „smedervka", koja se tu gaji od davnina. Ova sorta daje grožđe veoma dobrog kvaliteta, od koga se proizvodi i dobro stono vino. Vina dobijena od „smederevke" su prijatnog i osvežavajućeg ukusa. Pored „smederevke", zapažena su i druga kvalitetna vina, koja se dobijaju od sorti „italijanski rizling", „sovinjon", „semijon", „traminac"... Od kvalitetnih crnih sorti zapaženo je sortno vino „game", kao i vina tipa „ružice", od sorte „prokupac". Smederevski vinogradari i vinari su na izvestan način povlašćeni jer im je priroda dala sve ono što je potrebno za dobro grožđe i vino. U Krnjevu mogu da se probaju „šardone", „rajnski rizling" i „kaberne sovinjon", koji spadaju u sam vrh srpskog vinarstva. Uz vino „smederevka", belo vino koje nije naglašenog mirisa, dobro se slažu lokalne pite od sira, srpska gibanica, praseće pečenje uz pogaču ili proju, musaka od tikvica ili sarma od zelja.
Palić: Vina sa peska
Čitav ovaj region leži na peščanom zemljištu nastalom nakon nestanka praistorijskog Panonskog mora. Zato se vina ovog područja popularno zovu vina sa peska. Vinarska tradicija subotičko-horgoške peščare duga je više od 2.000 godina. U Bačkoj vinogradarstvo je svoj napredak doživelo posle prodora filoksere u Evropu. Tada su na tri lokaliteta, Paliću, Čoki i Bisernom ostrvu kod Novog Bečeja, osnovana tri vinska podruma, koja i danas čine okosnicu razvoja vinarstva ovog područja. Podrum u Čoki, osnovan 1903. godine, ubraja se u retke raskošne spomenike velike vinske kulture. Podrum ima rustičan ambijent i sedam hladnih vinskih ulica i može da smesti 330 vagona vina. Najveću cisternu prati neobična priča. Prostrana, kao manja dvorana, služila je za gospodske sedeljke osnivača vinarije grofa Lederera. Podrum Palić nastavljač je stare vinarske tradicije subotičko-horgoške peščare. Sortu „muskat krokan" je grof Lipot Rohonci zasadio na lokalitetu Biserno ostrvo, gde je sagradio i manji zamak sa vinskim podrumom, koji i danas postoji. Vino se prodavalo u Budimpešti, Londonu i drugim tržištima Od starih sorti vinove loze tradicionalno se gaje „kevedinka" i kod Novog Bečeja „muskat krokan". U novim vinogradima najviše se neguju „italijanski rizling", „rajnski rizling" i „šardone".
Peskovit teren, umereno kontinentalna klima i kvalitetne sorte vinove loze daju veoma pitka vina, harmoničnog ukusa, nežnog bukea i pitkosti.
Poseban kuriozitet je viteški vinski red „Arena Sabatkienze". Vitezovi vina ovog reda popularišu i šire kulturu pijenja vina. Stari vinski običaji se neguju uz određene rituale u uniformama neobičnog i atraktivnog izgleda. Vitezovi su organizovani po rangovima, a sam ritual prijema u red podrazumeva testiranje kandidata u poznavanju vina. Tipična hrana ovog područja, perkelt, dobro se slaže sa „merloom". Uz paprikaš od pevca dobro ide „kaberne", a uz juneću šniclu sa šampinjonima lokalno vino „kadarka".
Župa: Srpska Šampanja
Prema istorijskim i arheološkim izvorima, u Župi se na tragu vina živi već više od 3.000 godina. Župa zauzima značajno mesto u vekovnoj tradiciji srpskog vinogradarstva i vinarstva. U pisanim dokumentima prvi put se pominje još 1196. godine u Studeničkoj povelji, gde stoji zapisano da je župan Stefan Nemanja manastiru Studenici darovao vinogradarska sela u Župi. Srpski knez Lazar imao je svoje podrume u poljani Kruševca. Župu je 1904. godine francuski konzul Deko nazvao „srpska Šampanja". Okosnicu razvoja vinogradarstva i vinarstva od šezdesetih godina 20. veka činili su „Vino Župa" iz Aleksandrovca i „Rubin" iz Kruševca. Aleksandrovac i okolina gaje „tamjaniku" i „prokupac", najstarije autentične sorte grožđa u Srbiji. „Prokupac", zvani i „rskavac", sorta je stara oko 1.000 godina, a „tamjanika", muskatna sorta poreklom iz Francuske, u Srbiji se gaji duže od 500 godina. Danas tu tradiciju obnavlja pedesetak proizvođača, koji svoja vina iznose na festival koji se odvija tokom berbe. Tokom tri dana festivala, iz fontane na gradskom trgu neprestano teče mlado vino iz župskih podruma. Manastirska vina možete degustirati i u obližnjem manastiru Ljubostinja, što je poseban doživljaj.
Knjaževac: Muzej vina
Vinogradarstvo i proizvodnja vina u knjaževačkom vinogorju datiraju još iz doba Rimljana, o čemu postoje i podaci sa arheološkog nalazišta Timakum Minus pored Knjaževca. Na tom lokalitetu je iskopan i kip Dionisa, boga vina starih Rimljana. Podaci govore da su se rimske legije okrepljivale kvalitetnim vinima s ovog područja pre polaska u vojne pohode. U zapisima antičkih pisaca iz trećeg i četvrtog veka knjaževački kraj je opisan kao vinogorje. Džervinovo brdo iznad Knjaževca je lokacija najstarijih vinograda u ovom kraju. To su bili vinogradi zasađeni „plovdinom", „prokupcem" i nešto malo sortnim vrstama grožđa. Godine 1927. u Knjaževcu je osnovana i Vinarsko-zemljoradnička zadruga i izgrađen vinski podrum. Šezdesetih godina zadruga prerasta u podrum „Džervin", koji je bio okosnica razvoja vinarstva u Knjaževcu. U knjaževačkom vinogorju od crnih sorti zastupljeni su „crni burgundac", „prokupac" i „plovdina", a od belih „smederevka" i „italijanski rizling". Danas se od autohtonih i starih sorti neguju „prokupac", „vranac" i „plovdina". U Knjaževcu je aktivno i Udruženje vinogradara i vinara, koje je i jedan od inicijatora Sajma pršute, vina i sira. Udruženje je jedan od inicijatora postavke Muzeja vinarstva, koji se nalazi u okviru postavke etnoparka.
Press
