Turističke vesti, informacije o putovanjima i razni saveti

[crvendac_011]

Izlet na Avalu za 550 dinara „pod” otvorenim krovom

Izlet na Avalu za 550 dinara „pod” otvorenim krovom

24 sata 16.07.2010 20:10



Beograđani i gosti našeg grada imaju sjajnu priliku da u autobusu s otvorenim krovom posete gradsku lepoticu Avalu, uživaju u panorami Beograda i Srbije sa 123 metra Avalskog tornja, posete Spomenik neznanom junaku, uživaju u zelenilu... i to sve u programu koji realizuje „Lasta Beograd“.

Tokom izlet na Avalu u otvorenom autobusu čućete mnoštvo zanimljivih detalja i činjenica u vezi sa gradom u kojem živite. Oko sat vremena autobus putuje do Avale i isto toliko mu treba za povratak. Kreće se sa Trga Nikole Pašića odakle i počinje priča.
I dok vam oduševljeni sugrađani usput mašu, vi ćete, ako već ne znate, saznati u kakvoj su vezi Avala i knez Miloš, čuti da je u 19. veku Slavija bila močvarno tlo, saznati zašto je uslov kod prodaje zemljišta na Slaviji bio da se grade kuće, a dok autobus prolazi pored Hrama Svetog Save, saznaćete o njegovom istorijatu... Tu je i nezaobilazna priča o stadionima Crvene zvezde i Partizana, Banjičkoj šumi, zašto se Banjica i Voždovac tako zovu...
- Još su Rimljani sagradili utvrđenje na Avali, jer su želeli da kontrolišu rudnike koji su bili na 110 metara ispod zemlje. Turci Avalu pokušavaju da osvoje 1848. godine, ali ne uspevaju. Ipak, to će se kasnije dogoditi i grade utvrđenje koje nazivaju „havala“, odakle i potiče naziv Avala. Ona ima dva značenja. Na arapskom znači vidikovac, a na turskom uznemiravanje - priča Dragica Krstić, turistički vodič.
Avala vam posle 40 minuta vožnje „poželi“ dobrodošlicu mirisom i zelenilom i imate sat vremena za aktivnosti na beogradskoj lepotici. Možete da posetite Avalski toranj i vidite Beograd i veliki deo Srbije kao na dlanu sa 123 metra novoizgrađenog Tornja, posetite Spomenik neznanom junaku, odete na pićence, prošetate, a deca mogu da se igraju na obližnjem igralištu.
- Želimo da Beograd približimo Beograđanima i ponudimo izletišta gde će pobeći od svakodnevnice, a Avala je, svakako, mesto koje obiluje lepotama - kaže Olivera Lazović, direktorka turizma u „Lasti“, koji organizuje izlet.

Otvorenim autobusom na Avalu za 550 dinara
CENA - Izlet na Avalu realizuje se svake subote i nedelje do 2. oktobra. Polazak je sa Trga Nikole Pašića u 10.30 sa stajališta za turističke autobuse. Cena izleta, bez ulaznice na Avalski toranj, košta 550 dinara. Ako želite da se popnete na Avalski toranj, treba da platite još 50 dinara. Karte za izlet ne prodaju se u autobusu, već u poslovnicama „Laste“. Informacije i rezervacije mogu se dobiti i na telefone 3660-080, 3660-090 i 3622-298, 328-1859.

 

[dumspirospero]

Najbolji i najbrži put od Doboja do Banja Luke!

Zanima me kako najbrze stici od Doboja do Banja luke (autom)? Znam da vecina ide preko Dervente. Ima li nesto blize i kakav je put.

 

[Mihajlo]

Pa jarane tuda ti je najblize.Pa preko Prnjavora........... Sve dok ne izgrade ovaj novi put sto su rekli Banjaluka Doboj.......Vremenski oko 3 sata

 

[dumspirospero]

Na karti deluje kao da ima i malo blize. Preko nekih sela. Krece se od Stanara (mislim da se tako zove)... Pa je to malo zbunilo. E, sad pitanje je da li je to neki makadam ili ko zna sta. Pitanje je mozda malo glupo. Ali za nekog ko nikada nije isao u Banja Luku i nema veze sta se tamo desava i nije...

 

[Mr.Daky]

Ja sam iz Doboja i išao sam nekoliko puta za BL. Tačno, prolazi se pokraj sela Stanari. OD Doboja do BL-a ima 100 kilometara i ne treba ti više od sat i po da tu razdaljinu pređeš, a čak ne moraš ni da juriš kao muva ez glave. Većina puta je asvaltirana osim par veoma kratkih dionica puta...

 

[dumspirospero]

Pxoenixx, hvala na informaciji. Tako sam i mislila, na osnovu onog što sam videla na mapi. Samo me je bunilo da nije isuviše loš put...Pozdrav!

 

[crvendac_011]

Oprez: Za pomoć lekara u Grčkoj i Turskoj od 50 do 700 evra

BEOGRAD 05. 08. 2010
PRESS

Oprez: Za pomoć lekara u Grčkoj i Turskoj od 50 do 700 evra

Srpski turisti na letovanju u inostranstvu najčešće traže lekarsku pomoć zbog opekotina, stomačnih tegoba, sunčanice i uboda ježa. Ukoliko nemaju polise o putnom osiguranju, a naša zemlja nema sklopljen ugovor o zdravstvenom osiguranju sa državom u kojoj se nalaze, za troškove lečenja moraju da izdvoje i po nekoliko stotina evra.

Primera radi, kako navode u osiguravajućim kućama, pružanje medicinske pomoći u slučaju alergije na sunce, ujeda insekta, uboda ježa ili ujeda morske ribe u Grčkoj košta od 55 do 200 evra, a u Turskoj i do 700. Saniranje posekotina, preloma ili lečenje upale pluća koštaju u tim zemljama od 250 evra pa naviše.Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) međunarodnim sporazumima obezbedio je svojim osiguranicima pravo na besplatnu hitnu medicinsku pomoć u Velikoj Britaniji, Slovačkoj, Poljskoj, Makedoniji, Rumuniji, Mađarskoj, Češkoj, Italiji, Francuskoj, Luksemburgu, Belgiji, Holandiji, Nemačkoj, Austriji, Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj i Bugarskoj.
Građani Srbije medicinsku pomoć van granica zemlje mogu da obezbede i kupovinom polise putnog osiguranja.
U „Delta Đenerali" osiguranju kažu da je njihovom polisom putnog osiguranja, u zavisnosti od odabranog pokrića, obezbeđena medicinska, putna i pravna pomoć prilikom boravka u inostranstvu.
- Klijent sam bira iznos osigurane sume, koja može biti 5.000, 10.000, 15.000, 30.000 ili 35.000 evra. Putno osiguranje važi na teritoriji cele Evrope i sveta, uz određena ograničenja, vezana za neke zemlje Afrike, Azije i Okeanije - naveli su u ovoj osiguravajućoj kući.
Portparol „Viner štediše" osiguranja Nela Bojović navodi da su se u prethodnoj sezoni srpski turisti najviše žalili na opekotine, stomačne tegobe, sunčanicu i ubod ježa.

(Lj. R.)

 

[Rekontra]

Turisti kupuju samo lubenicu


Cene na budvanskoj i kotorskoj pijaci skočile u nebo otkad je sezona na crnogorskom primorju ušla u špic. Jeftinije je otići u restoran!





ČIM je sezona ušla u špic, a turisti napunili primorske hotele i domaćinstva - cene na pijacama, mesarama i ribarnicama počele su da divljaju!
Najveći skok beleži se na pijacama gde je paradajz, osnovna letnja životna namirnica, za koju primorci tvrde da je mnogi gosti iz Srbije donose sa sobom, poskupela sa 0,80 na neverovatna dva evra - po kilogramu. Prodavci se pravdaju da je to „najbolji“, onaj narandžasti, koji je kvalitetan, i da ima jeftiniji za 1,5 evra! Paprika, najobičnija, zelena „šilja“ je 1,5.
Na budvanskoj i kotorskoj pijaci, koje su poslovično skupe i koje se, kao i ostale, nisu odazvale apelu Crnogorskog turističkog udruženja upućenog još početkom sezone da osim hotela i restorana i pijace, parkinzi, pa i Kinezi (čija je roba tri puta skuplja nego u Srbiji) moraju da snize cene kako bi sezona uspela, voće i povrće je preskupo.
Od silnog voća najpristupačnija je lubenica - 0,50 centi kilogram, pa ne čudi da je ona ovoga leta hit među turistima srednje klase.
Jaja idu od 10 do 15 centi po komadu, a 10 domaćih jaja su tri evra. Sir je „kralj“ pijace: ide od pet do 15 evra!
U mesarama cene su podignute za 10 do 20 odsto u proseku, dok su ribarnice zabeležile rekord. Riba je skuplja i za 100 odsto nego, recimo, u maju!
U ribarnicama u Boki kotorskoj cena brancina, ili orade je sa osam evra po kilogramu skočila na 19! Mala, slatka crvena riba barbun, koja je koštala šest evra, sada je 15! Hobotnica je gotovo nedostižna za običnu klasu od 15 do 18 evra, a školjke(dagnje,) koje se na barskoj pijaci prodaju za dva evra po kilogramu, u Boki koštaju osam do 10!
Istovremeno, prodavci ovde kažu da je riba skupa zato što (nije iz uzgajališta) je prava, iz mora, dok se turisti čude i pitaju - odakle bi, inače, bila.
Zbog toga se na primorju pijace zaobilaze koliko je god to moguće. Jeftinije je pojesti kompletan obrok u restoranu za četiri evra sa supom, glavnim jelom, salatom i voćkom na kraju, nego kupiti dva kilograma paradajza.

INFO
* Grožđe, kajsije 3
* Smokve 4
* Breskve 2
* Kruške, šljive 2
* Lubenica 0,50
* Paprika 1,5
* 10 jaja 3
* Brancin 19
* Barbun 15
* Dagnje 10
* cene su u evrima


Izvor: Večernje novosti, 16.08.2010.

 

[crvendac_011]

Bečki aerodrom "papren" za parkiranje

Bečki aerodrom "papren" za parkiranje

Mondo 19.08.2010 23:29



Sa tarifom od 588 evra za nedelju dana parkiranja, parking na bečkom aerodromu Švehat je najskuplji u poređenju sa 17 nemačkih i 11 međunarodnih aerodroma.

Putnici, prema studiji portala Travel24.com plaćaju parking u Švehatu duplo skuplje nego u Minhenu (250 evra), šest puta više nego u Njujorku (96), a cena čak zasenjuje i aerodrome u drugim metropolama poput Londona- Hitrou (156), Tokija (128) ili Ciriha (151 evro).

Međutim, reč je o najskupljoj tarifi. Što se tiče povoljnije mesečne kartice za koju na Švehatu treba platiti u proseku 82 evra, što je i dalje još duplo skuplje nego na nemačkim aerodromima, ali je zato, u međunarodnom poređenju, negde na sredini liste.

Vlasti aerodroma Švehat ukazuju da je cena od 588 evra, koja je pomenuta u studiji cena za parking na kraće vremenske intervale, odnosno gde se preporučuje ostanak do tri sata. Takođe se ukazuje da na aerodromu postoje i parkirališta predviđena za duži ostanak po nižim cenama.

 

[crvendac_011]

I vozovi mogu biti lou-kost

I vozovi mogu biti lou-kost

Radio 021 23.08.2010 10:14



Fenomen lou-kost (low-cost) postao je sve popularniji i više se ne odnosi samo na avio-kompanije.

Trenitalia, italijanska državna železnica, odlučila da uvede i treću klasu vozova, kako se ona popularno naziva u narodu. U tim vozovima karta od Milana do Rima, recimo, košta samo devet evra, ali samo ako ste spremni na prastare kompozicije.

Ideja je ista kao i kod niskobudžetnih aviona: periferijske stanice, a ne glavne - Milano Lembrate, Firenca Rifredi (bez stajanja na Santa Maria Novella), kao i dolazak na stanicu Roma Tiburtina. No, sve ove stanice su odlično povezane gradskim autobusima i metroom sa centrima gradova. Red vožnje je "neudoban": ranom zorom, u 06.40 voz kreće iz Rima, a pri povratku iz Milana se stiže u Rim 24 minuta posle ponoći, ali - devet evra je devet evra!

Karte se mogu kupiti putem Interneta, ali i na automatima na samim stanicama, ili zvanjem kol-centra: 892021. Vredi reći da u ovim vozovima nema različitih vagona - klasa je unificirana, a kako se kvalitet usluga nalazi ispod prve i druge klase, ova kategorija vozova je dobila ime "treća klasa", piše "Travel magazin".

Treba li reći da nema restorana ili barova? Ali sedišta, makar, nisu od drveta. No, za budžetske putnike, kakvih kod nas ima dosta, ovaj savet može da uštedi velike svote novca. Posebno ako želite da upoznate zemlju samostalno, sa rancem na leđima.